Srbija i Hrvatska imenovale koordinatore, Veru Mavrić i Joška Klisovića, koji će jednom mesečno analizirati šta su uradile međudržavne komisije za rešavanje otvorenih pitanja.

Sa predsednikom Ivom Josipovićem sam razgovarao o nestalim osobama, a on se posebno interesovao za izbeglice, kako ćemo to da rešimo. Pitao me i da li procenjujem da ćemo doći do tačke da povlačimo tužbe pred međunarodnim sudom pravde, otkriva za „Politiku" Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova Srbije, detalje svog razgovora sa hrvatskim predsednikom.

Rekli ste da u Zagreb niste došli bez blagoslova predsednika Tomislava Nikolića, da li ste odneli Josipoviću neku Nikolićevu poruku?

Ne nisam, dovoljna je poruka to što sam išao u Zagreb. Postoji platforma za moju posetu Zagrebu i zadaci sa kojima sam otišao i ja sam radio na tome da ispunim što više zadataka. Naišao sam na dobar prijem i saradnički odnos sa hrvatske strane.

Da li je Josipović pominjao svoj eventualni susret sa Nikolićem?

On je vrlo jasno izražavao svoju spremnost da se sretne sa predsednikom Nikolićem.

To je onda promena stava, do sada nije bilo tako, tražio je od Nikolića da se prvo odrekne svoje četničke prošlosti?

Ništa od toga nije pomenuto. On je najsrdačnije pozdravio predsednika Nikolića. Bio je vrlo konstruktivan u želji da se poboljšavaju odnosi naše dve države. Podržao je Srbiju u svakom smislu, rekao je da EU treba da nam da datum, da smo mi to zaslužili. To je njegova pozicija u odnosu na Srbiju. Sve ovo što se događa između naše dve vlade je neki pripremni rad na susretu dva predsednika koji će doći sam od sebe ako mi stvorimo dovoljno uslova. Ne postoji otpor susretu na vrhu, pogotovo nijednog trenutka nije postojao sa naše strane.

Šta ste čuli konkretno od predsednika Josipovića, do sada su izbeglička udruženja imala velike zamerke na ponašanje hrvatske vlasti prema njima jer nisu mogli da ostvare mnoga svoja prava?

Posle usvajanja Ustavnog zakona donekle se poboljšao položaj manjina u Hrvatskoj, ali ima puno toga još da se radi. Oni imaju zakon kojim se ograničava pravo korišćenja imovine Srbima povratnicima ukoliko ne žive stalno u kućama koje su popravljene. Mi smatramo da neko ne mora da živi stalno tamo već da je njegova sloboda da koristi svoju imovinu kako želi. To su teška pravna pitanja, zato smo se dogovorili da se što pre nađu ministri pravde da vidimo koliko uporišta u međunarodnom pravu ima to što tvrde Hrvati, a koliko ono što mi zastupamo. Gledaćemo da polako umanjujemo tu razliku u gledištima da ne bismo raspaljivali spor nego da pokušamo da to rešimo. Naravno, nećemo praviti ustupke koji bi bili odstupanje od onoga što je pravda, što je pravično i što je međunarodna norma.

Da li su oslobađajuće presude, prvo hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, a onda i generalu Perišiću, doprinele omekšavanju stava o međusobnim tužbama pred Sudom pravde?

Oni su podneli tužbu i logički sled je da je oni povuku, a siguran sam da ćemo onda i mi povući protivtužbu. Ukoliko što više razvijamo taj saradnički odnos, siguran sam da će svako biti dovoljno zreo i pametan da ne insistira na sporenju jer mi imamo različite poglede na prošlost. Da li tužbama hoćemo u prvi plan da stavimo sve razlike ili hoćemo da sarađujemo? To je stvar političke odluke. Koliko ja razumem Hrvati su spremni da povuku tužbu. Mi nismo nervozni. Mi smo samo reagovali na ono što je Hrvatska učinila. Ako ona povuče tužbu i mi ćemo.

Kada će početi sa radom i kako će funkcionisati međudržavne komisije za rešavanje otvorenih pitanja?

Već smo imenovali koordinatore na nivou vlada koji će imati periodične sastanke sa šefovima svih komisija. Sa naše strane koordinator će biti državni sekretar u MSP, praktično moj zamenik, Vera Mavrić, a sa njihove strane će biti Joško Klisović, zamenik Vesne Pusić. Oni će, najverovatnije jednom mesečno, sazivati šefove komisija i proveravati šta je urađeno. Biće formirano šest komisija koje će se baviti i granicama i izbeglicama. Mnoga naša preduzeća potražuju tamo veliku imovinu, tu su i problemi izbeglih ljudi koji su stekli penziju u Hrvatskoj, a nije im isplaćivana godinama... Formirana je i Komisija za nestale osobe, to je jedna od najtužnijih i najtežih stvari.

Najavili ste i neke zajedničke prekogranične projekte?

Imamo već 18 zajedničkih prekograničnih projekata koji se realizuju na lokalnom nivou i to sredstvima iz fondova EU. Reč je o infrastrukturi, zaštiti prirodne okoline i još mnogo drugih stvari. Sada smo se dogovorili za apliciranje za još dva nova projekta.

O čemu ste razgovarali sa predsednikom Sabora Josipom Lekom?

Mi želimo da razvijamo parlamentarnu diplomatiju jer je ona komotnija u izražavanju i pokretanju i onih neprijatnih tema. Zaključili smo da bi što pre trebalo da dođe do kontakta grupa prijateljstava koje postoje u parlamentima te da bi trebalo da se sretnu predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović i on. Verovatno će do toga doći odmah po prijemu Hrvatske u EU.

-----------------------------------------------------------------------

Izveštaje podnosim državnom rukovodstvu

Da li i vi podnosite izveštaj lideru SNS-a Aleksandru Vučiću kao drugi ministri s obzirom na to da ste došli na funkciju na predlog te partije?

Ovo ministarstvo dnevno podnosi izveštaje državnom rukovodstvu, ono je obavešteno šta radimo. Nema specijalnog novog izveštaja. Po prirodi ovog ministarstva u dnevnom sam kontaktu sa predsednikom republike, predsednikom vlade i ostalima u vladi, pa je dodatno izveštavanje verovatno izlišno.

Ovih dana je Vučić najavio mogućnost rekonstrukcije vlade pa se u tom kontekstu u medijima pominje i vaše ime. Da li se plašite da ćete i vi biti „rekonstruisani"?

Potpuno sam na raspolaganju državnom rukovodstvu.