Србија и Хрватска именовале координаторе, Веру Маврић и Јошка Клисовића, који ће једном месечно анализирати шта су урадиле међудржавне комисије за решавање отворених питања.

Са председником Ивом Јосиповићем сам разговарао о несталим особама, а он се посебно интересовао за избеглице, како ћемо то да решимо. Питао ме и да ли процењујем да ћемо доћи до тачке да повлачимо тужбе пред међународним судом правде, открива за „Политику" Иван Мркић, министар спољних послова Србије, детаље свог разговора са хрватским председником.

Рекли сте да у Загреб нисте дошли без благослова председника Томислава Николића, да ли сте однели Јосиповићу неку Николићеву поруку?

Не нисам, довољна је порука то што сам ишао у Загреб. Постоји платформа за моју посету Загребу и задаци са којима сам отишао и ја сам радио на томе да испуним што више задатака. Наишао сам на добар пријем и сараднички однос са хрватске стране.

Да ли је Јосиповић помињао свој евентуални сусрет са Николићем?

Он је врло јасно изражавао своју спремност да се сретне са председником Николићем.

То је онда промена става, до сада није било тако, тражио је од Николића да се прво одрекне своје четничке прошлости?

Ништа од тога није поменуто. Он је најсрдачније поздравио председника Николића. Био је врло конструктиван у жељи да се побољшавају односи наше две државе. Подржао је Србију у сваком смислу, рекао је да ЕУ треба да нам да датум, да смо ми то заслужили. То је његова позиција у односу на Србију. Све ово што се догађа између наше две владе је неки припремни рад на сусрету два председника који ће доћи сам од себе ако ми створимо довољно услова. Не постоји отпор сусрету на врху, поготово ниједног тренутка није постојао са наше стране.

Шта сте чули конкретно од председника Јосиповића, до сада су избегличка удружења имала велике замерке на понашање хрватске власти према њима јер нису могли да остваре многа своја права?

После усвајања Уставног закона донекле се побољшао положај мањина у Хрватској, али има пуно тога још да се ради. Они имају закон којим се ограничава право коришћења имовине Србима повратницима уколико не живе стално у кућама које су поправљене. Ми сматрамо да неко не мора да живи стално тамо већ да је његова слобода да користи своју имовину како жели. То су тешка правна питања, зато смо се договорили да се што пре нађу министри правде да видимо колико упоришта у међународном праву има то што тврде Хрвати, а колико оно што ми заступамо. Гледаћемо да полако умањујемо ту разлику у гледиштима да не бисмо распаљивали спор него да покушамо да то решимо. Наравно, нећемо правити уступке који би били одступање од онога што је правда, што је правично и што је међународна норма.

Да ли су ослобађајуће пресуде, прво хрватским генералима Готовини и Маркачу, а онда и генералу Перишићу, допринеле омекшавању става о међусобним тужбама пред Судом правде?

Они су поднели тужбу и логички след је да је они повуку, а сигуран сам да ћемо онда и ми повући противтужбу. Уколико што више развијамо тај сараднички однос, сигуран сам да ће свако бити довољно зрео и паметан да не инсистира на спорењу јер ми имамо различите погледе на прошлост. Да ли тужбама хоћемо у први план да ставимо све разлике или хоћемо да сарађујемо? То је ствар политичке одлуке. Колико ја разумем Хрвати су спремни да повуку тужбу. Ми нисмо нервозни. Ми смо само реаговали на оно што је Хрватска учинила. Ако она повуче тужбу и ми ћемо.

Када ће почети са радом и како ће функционисати међудржавне комисије за решавање отворених питања?

Већ смо именовали координаторе на нивоу влада који ће имати периодичне састанке са шефовима свих комисија. Са наше стране координатор ће бити државни секретар у МСП, практично мој заменик, Вера Маврић, а са њихове стране ће бити Јошко Клисовић, заменик Весне Пусић. Они ће, највероватније једном месечно, сазивати шефове комисија и проверавати шта је урађено. Биће формирано шест комисија које ће се бавити и границама и избеглицама. Многа наша предузећа потражују тамо велику имовину, ту су и проблеми избеглих људи који су стекли пензију у Хрватској, а није им исплаћивана годинама... Формирана је и Комисија за нестале особе, то је једна од најтужнијих и најтежих ствари.

Најавили сте и неке заједничке прекограничне пројекте?

Имамо већ 18 заједничких прекограничних пројеката који се реализују на локалном нивоу и то средствима из фондова ЕУ. Реч је о инфраструктури, заштити природне околине и још много других ствари. Сада смо се договорили за аплицирање за још два нова пројекта.

О чему сте разговарали са председником Сабора Јосипом Леком?

Ми желимо да развијамо парламентарну дипломатију јер је она комотнија у изражавању и покретању и оних непријатних тема. Закључили смо да би што пре требало да дође до контакта група пријатељстава које постоје у парламентима те да би требало да се сретну председник Скупштине Србије Небојша Стефановић и он. Вероватно ће до тога доћи одмах по пријему Хрватске у ЕУ.

-----------------------------------------------------------------------

Извештаје подносим државном руководству

Да ли и ви подносите извештај лидеру СНС-а Александру Вучићу као други министри с обзиром на то да сте дошли на функцију на предлог те партије?

Oво министарство дневно подноси извештаје државном руководству, оно је обавештено шта радимо. Нема специјалног новог извештаја. По природи овог министарства у дневном сам контакту са председником републике, председником владе и осталима у влади, па је додатно извештавање вероватно излишно.

Ових дана је Вучић најавио могућност реконструкције владе па се у том контексту у медијима помиње и ваше име. Да ли се плашите да ћете и ви бити „реконструисани"?

Потпуно сам на располагању државном руководству.