Autorski tekst g. Spasojevića „Pedeset bez konkursa, sto bez glave" (Danas, 4. novembra 2013. godine) obiluje uvredama, prizemnim optužbama i neistinama, primerenim bulevarskim tabloidima. Bez ikakve želje da ulazimo u demantovanje tračeva, jer se o tako nečemu i ne može polemisati, smatramo da je potrebno da se brižnicima poput g. Spasojevića ukaže na nekoliko činjenica, koje bi trebalo da imaju u vidu kada već pišu o diplomatskoj službi i njenim poslovima.


Skromno i površno poznavanje međunarodnih odnosa, diplomatskih propisa i običaja i, kao najvažnije, spoljne politike, nikada nisu dobra pretpostavka za kompetentno tumačenje funkcionisanja složenog sistema MSP. Uzimajući u obzir da je u Ambasadi Srbije u Ankari proveo tek nešto malo više od dve godine, a u MSP ni par meseci, g. Spasojević nije kvalifikovan sagovornik, niti meritorni arbitar na temu diplomatije. Činjenice kažu da g. Spasojević, pravnik iz Beograda (studirao 1992-2001), nije 2011. godine, kada je imenovan za ambasadora u Turskoj, imao nijedan dan staža u diplomatiji, nijedan položen stručni ispit, niti strani jezik. Posle munjevite karijere savetnika predsednika, funkcionera Ministarstva odbrane, sa trideset i šest godina života je, opet kao politički podoban kadar, postavljen za ambasadora u važnoj zemlji.

Treba napomenuti, a u kontekstu njegovih optužbi, da je g. Spasojević, bez konkursa, zaposlio u MSP i poveo na diplomatsku službu u Ankaru kolegu i poznanika iz Ministarstva odbrane, inače dramaturga po struci, ali i jednog vozača van radnog sastava MSP. Njegovi bliži saradnici iz ambasade mogu da potvrde njegove specifične odluke, kao što je zabrana njihovog prisustva na našem prijemu povodom nacionalnog praznika Srbije, „Sretenja". Davao je i štetne komentare na društvenim mrežama u vreme nedavnih događanja u Turskoj, zatim neovlašćeno napuštao zemlju službovanja i dolazio u Beograd i pored izričite zabrane prethodnog ministra, praveći i njemu brojne probleme, itd. Sve to zajedno je uslovilo njegov opravdani opoziv, a ne nekakav izmišljeni „politički lov na veštice", koji pokušava u javnosti da plasira. O njegovim samoproglašenim „neverovatnim uspesima na mestu ambasadora" možda govori i nedavna izjava turskog premijera Erdogana o tome da je „Kosovo Turska", što nam je i Spasojević ostavio u nasleđe svojim radom.

Diplomatija je, pre svega, odgovorna državna služba, koja radi u interesu svoje države, a po instrukcijama Vlade koju je dužna da predstavlja. Svako drugo ponašanje je u bilo kojoj ozbiljnoj državi nespojivo sa samim pojmom državne službe. Srbija je, nažalost, u više od dve decenije, prošla kroz mnoga teška vremena i faze, koje su neminovno imale uticaja i na rad njene diplomatske službe. Ta služba je od raznih vlasti bivala i predmetom „temeljnih čistki" i naizgled „atraktivno udomljenje" za partijske kadrove, koji neretko nisu imali odgovarajuća stručna i profesionalna znanja. Upravo sa ciljem da se prekine sa ovakvom praksom, koja je dovela do toga da je početkom 2012. godine preko 70 odsto šefova ambasada, konzulata i misija naše zemlje u inostranstvu bilo iz redova kadrova van profesionalnog diplomatskog sastava, Ministarstvo spoljnih poslova je predložilo novi zakon o spoljnim poslovima, koji treba da postavi osnove za novu, modernu i visoko stručnu diplomatsku službu, primerenu potrebama evropske Srbije u 21. veku.

Jedan od koraka u tom pravcu bilo je imenovanje i jednog broja iskusnih profesionalaca na važne dužnosti šefova misija u inostranstvu. Naša diplomatska služba je, nažalost, u dobroj meri kadrovski devastirana (upravo mešanjem dnevne politike), tako da je moralo da se pribegne i takvim rešenjima. To, naravno, ne znači da nisu predlagane i imenovane i mlađe, sposobne diplomate, a pripremljen je i novi predlog imenovanja, kako za šefove diplomatskih misija, tako i za važna mesta u Ministarstvu, čiju većinu čine profesionalci mlađih srednjih godina. Strateško opredeljenje MSP ostaje prijem i stalno stručno usavršavanje najboljih mladih kandidata, koji treba da vode našu diplomatsku službu u narednim decenijama.

Priča o navodnoj „tajnoj službi" sa nekim mračnim zadacima, što bi trebalo da predstavlja „obaveštajna služba MSP", a na koju se poziva g. Spasojević, takođe je dosta medijski zloupotrebljena, ali i potpuno pogrešna. U radu MSP se, bez obzira na nestručne procene g. Spasojevića, oseća potreba za kanalima informacija i izveštavanja o važnim pitanjima za našu zemlju, koji bi bili posebno obrađivani i tretirani (pre svega, zbog njihove osetljivosti). Novi-stari SID bi trebalo da bude ono što sve ozbiljne diplomatije sveta imaju - ništa više ili manje od onoga što imaju jedna Danska, Finska, Švedska, ako uzmemo s pravom te skandinavske zemlje kao uzore za to kako bi trebalo da funkcionišu državne službe, a što smo i mi nekad imali.

Konačno, pošto nema podatke o finansijskim zloupotrebama aktuelnog rukovodstva MSP, jer ni ne postoje, g. Spasojević izvlači temu plaćanja zakupa zgrada, tamo gde nekoliko meseci nije bilo šefova misija. Nije nimalo neuobičajeno da postoji pauza između odlaska starog i dolaska novog ambasadora, a svako ko je iznajmljivao neki objekat zna da bi troškovi otkazivanja, pa ponovnog ugovaranja zakupa bili daleko veći od održavanja postojećeg zakupa. Ipak, posle povratka sa dužnosti u zemlju bilo kog ambasadora, pa i g. Spasojevića, komisija proverava tačnost završnih finansijskih izveštaja. O troškovima MSP i uštedama koje se ostvaruju biće upoznata javnost i nadležni organi kada se bude podnosio godišnji izveštaj o radu.

Ministarstvo je spremno da o svim temama od značaja za međunarodni položaj Srbije i spoljnu politiku vodi otvoren razgovor i sasluša sve savete i kritike, u uverenju da je u važnom trenutku za našu zemlju svaka dobra ideja i sugestija dragocena, bez obzira na političku pripadnost bilo kog sagovornika.