Premijer Italije Enriko Leta poručio je danas u Ankoni da će njegova zemlja nastaviti da bez prestanka podržava Srbiju na putu ka EU, jer želi da ona postane sledeća, 29. članica Unije.

Posle zajedničke sednice vlada Italije i Srbije, srpski premijer Ivica Dačić zahvalio je na snažnoj podršci Rima i Italiju označio kao "najvećeg prijatelja" Srbije na Zapadu.

Treći samit Srbija - Italija počeo je danas zajedničkim sastankom premijera i vicepremijera Srbije, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, sa italijanskim kolegama, Enrikom Letom i Anđelinom Alfanom.

U delegaciji Srbije su i ministri spoljnih poslova Ivan Mrkić, energetike Zorana Mihajlović, pravde Nikola Selaković, odbrane Nebojša Rodić i prosvete Tomislav Jovanović. Svečani doček za delegaciju Srbije priređen je ispred palate Leopardi uz intoniranje himni i vojne počasti.

Po rečima italijanskog premijera, ulazak Srbije u EU je, kad se radi o spoljnoj politici Italije, "nacionalni prioritet". Kako je istakao, centralna dimenzija italijanske međunarodne politike jeste Balkan i Srbija koja može da igra ključnu ulogu u toj evropskoj oblasti.
"Nastavićemo da radimo u tom cilju. Sada je potrebno da i Beograd i Brisel preduzmu naredne korake", rekao je Leta na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare.
Kako je rekao Leta, današnji susret, još jednom na najočigledniji način podvlači italijanskim preduzetnicima činjenicu da je Srbija važna za saradnju.

Podsetivši da njegova zemlja 1. jula naredne godine preuzima predsedavanje EU, Leta je rekao da će Italija učiniti sve da taj period, posle pet godina rigorozne štednje u Evropi, bude period rasta. "ZZelimo da Srbija bude 29. evropska zvezdica", poručio je.

Dačić je zahvalio Leti na snažnoj podršci Rima i naglasio da je Italija u ekonomskom pogledu pretekla druge srpske partnere i postala glavni spoljnotrgovinski partner.
Prema podacima Vlade Srbije, u prvih sedam meseci ove godine robna razmena izmedju Srbije i Italije premašila je dve milijarde evra, a izvoz Srbije je udvostručen u odnosu na prošlu godinu.

U Srbiji posluje više od 500 italijanskih kompanija koje zapošljavaju 22.000 radnika i imaju godišnji obrt od 2,5 milijarde evra. Kako je precizirao Dačić, "reč je pre svega o automobilskoj i tekstilnoj industriji".

"Hvala što ste nas podržali, ali očekujemo još, da danas podržite da Srbija bude 29, sledeća članica EU", poručio je Dačić.

Kako je rekao, Srbija je danas dobra vest u svetu.
"Hvala bogu, više nismo u vestima CNN po lošim stvarima. Puno očekujemo od sledeće godine - pre svega očekujemo Letu u Beogradu, ali i da, kada naša dva prijatelja - Grčka i Italija - predsedavaju Unijom, bude bolje za Srbiju", istakao je on.

Prema Dačićevim rečima, Italija je za Srbiju najveći prijatelj na Zapadu, sinonim za prijatelja: "Nas vezuje višegodišnje tradicionalno prijateljstvo i Italija treba da zauzme svoje mesto na Balkanu, ako ga ne zauzme, učiniće to neko drugi."

Srbija je, kako je rekao zaslužila da bude podržana, jer je učinila mnogo teških poteza. "Želimo da nas prijatelji podrže i u donošenju narednih važnih poruka, odnosno da međuvladina konferencija, čime i zvanično pristupni pregovori sa EU počinju, bude održana krajem januara ili krajem decembra ako bude moguće", rekao je Dačić.
Prema Dačićevim rečima, Italija je na ekonomskom planu u saradnji sa Srbijom ispred Nemačke i Rusije, to je zemlja u koju se iz Srbije najviše izvozi, ali i iz koje se u Srbiju najviše uvozi.

Prema njegovim rečima, u Srbiji funkcioniše više od 500 italijanskih preduzeća, koja zapošljavaju između 20-25.000 ljudi a godišnji obrt im je 2,5 milijarde evra.
Odvojeno od sastanka premijera i vice premijera, ministri su imali bilateralne sastanke sa italijanskim kolegama, a u okviru trećeg samita Italija-Srbija potpisana su četiri sporazuma.

Ministri spoljnih poslova Ivan Mrkić i Ema Bonino su potpisali Međudržavni sporazum o regulisanju međudržavnog drumskog saobraćaja, kao i Deklaraciju o aktiviranju odbora za saradnju u oblasti evropskih integracija. Ministri pravde Nikola Selaković i Ana Marija Kančelijeri Memorandum o donaciji Ministarstva pravde Italije za softver za bazu podataka, a u okviru borbe protiv organizovanog kriminala. Ministri unutrašnjih poslova Dačić i Anđelino Alfano potpisali su operativni protokol o razmeni informacija o trgovini narkotika.
Premijer Dačić je pozvao italijanske partnere da se realizuje i strateški sporazum koje su dve zemlje potpisale u energetici, koji je ratifikovan u srpskom parlamentu, a italijanska strana bi trebalo da se izjasni ide li se dalje sa tim projektom, vrednosti 800 miliona evra.

Jedna od tema razgovora bio je i infrastrukturni projekat koji bi povezao Bari, Bar, Beograd i Temišvar.

Kad je reč o dolasku investitora Dačić je naglasio da ih Srbija ne zove da bi ih prevarila, već da oni dolaze zato što nešto mogu i da zarade. "Čim dolaze znači da dobro zarađuju. Mi ne želimo da Fijat u Italiji zatvara fabrike, a da kod nas radi, već i da otvaraju i ovde i tamo", dodao je on.

Srbija još nije član EU, ali to, kako je primetio Dačić, ima i neke dobre strane, a to su pre svega sporazumi o slobodnoj trgovini sa više zemalja.

Kako se može čuti u Ankoni, o tome koliki se značaj pridaje samitu sa Srbijom potvrđuje i činenica da održavanje nije mogao da omete ni veoma zgusnut raspored premijera Lete koji popodne odlazi za Rim na sednicu na kojoj će biti glasano o budzetu, a potom putuje u Vašington.

Samit Italija-Srbija prate jake mere obezbeđenja i veliko interesovanje medija. Ulice ka palatama Leopardi i Rafaelo u kojima se održava samit su zatvorene za saobraćaj, a samitu prisustvuju brojne akreditovane televizijske i novinarske ekipe.

Ankona je sedište regije Marke i centar Jadransko-jonske inicijative.

Ankona - Predstavljanje delegacija

Plenarni sastanak delegacija Srbije i Italije

Samit u Ankoni: Potpisana četiri sporazuma