Boravak delegacije Republike Srbije na 69. zasedanju Generalne skupštine UN bio je jedna od glavnih tema današnje redovne mesečne konferencije za štampu prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačića, koji je izložio i plan rada za oktobar.

Godišnje zasedanje GS UN, koje je najveći multilateralni skup na svetu, ministar je iskoristio za dvadesetak bilateralnih susreta, između ostalih sa kolegama iz Ruske Federacije i Ukrajine, kao i sa nizom zvaničnika EU, OEBS i regionalnih inicijativa.

Šef srpske diplomatije istupao je u Njujorku na specijalnoj sednici Saveta bezbednosti UN na temu „Pretnje miru i bezbednosti uzrokovane terorističkim aktima", kojoj je predsedavao predsednik SAD Obama. Srbija je sponzorisala Rezoluciju UN koja je usvojena tom prilikom, a koja poziva sve države da usvoje zakone po kojima će se pristupanje njihovih državljana dzihadističkim grupama smatrati teškim kriminalnim delom.

Govoreći na skupu o mirovnim operacijama kome je predsedavao američki potpredsednik Bajden, ministar Dačić je istakao aktivnu ulogu Srbije kao regionalnog lidera u mirovnim operacijama UN.

Kako je Srbija naredni predsedavajući OEBS, ministar je u Njujorku učestvovao na dva sastanka na ovu temu – na sastanku Trojke OEBS (ministri spoljnih poslova Ukrajine, Švajcarske i Srbije), kao i na ministarskom sastanku država učesnica OEBS, kome se obratio govorom na temu „Odgovor na krizu evropske bezbednosti - uloga OEBS". Ministar je, pored toga, u Njujorku učestvovao na dva regionalna skupa – na sastanku ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana i na radnom ručku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (PS u JIE).

Septembar je bio značajan i na planu evrointegracija Srbije. Ministar je kao veoma važnu istakao posetu članova Komiteta za proširenje Saveta Evropske unije, poznatijeg pod nazivom COELA. Komitet čine predstavnici svih 28 zemalja članica EU, koji se na dnevnoj bazi bave pitanjem proširenja Unije, zbog čega je ova poseta bila savršena prilika da se ekspertima detaljno predstave dosadašnja dostignuća Srbije na evropskom putu. Ministar Dačić se sastao sa predsedavajućim delegaciji Evropskog parlamenta pri parlamentarnom Komitetu za stabilizaciju i pridruživanje Eduardom Kukanom, s kojim je razgovarao o nastavku saradnje sa Evropskim parlamentom, naročito u svetlu novog rasporeda snaga nakon izbora za Evropski parlament u maju 2014. godine.

Ministar je od mnogobrojnih aktivnosti još izdvojio početak sprovođenja Regionalnog stambenog programa namenjenog zbrinjavanju izbeglih. Kako je Srbija zemlja sa daleko najvećim brojem izbeglica u Evropi, ovaj bi međunarodni program trebalo da pomogne da se u narednih nekoliko godina problem njihovog zbrinjavanja reši. Međunarodna zajednica se obavezala da će regionu bespovratno donirati sredstva, od čega Srbiji između 200 i 300 miliona evra, od kojih bi oko 17,000 izbegličkih porodica moglo da računa na rešavanje stambenog pitanja.

Šef srpske diplomatije za oktobar je najavio nastavak rada na procesu pridruživanja EU, kao i nekoliko važnih međunarodnih skupova koji će se održati u Beogradu.

Ministar Dačić, koji će predvoditi delegaciju Srbije na bilateralnom skriningu za Poglavlje 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) 10. oktobra u Briselu, istakao je da svojim prisustvom želi da podvuče važnost pitanja usaglašavanja naše spoljne politike sa EU, što će svakako biti dugotrajan proces, čiji će se ukupni rezultati procenjivati u samom finišu našeg evropskog puta, pred zaključivanje procesa proširenja.

Na pitanje novinara šta očekuje od oktobarskog izveštaja Evropske komisije, ministar je izrazio uverenje da će izveštaj o napretku Srbije biti pozitivan, možda najpozitivniji u odnosu na prethodne godine, dodavši da očekuje da će do kraja godine biti otvorena pregovaračka poglavlja 32 i 35, što zavisi, pre svega, od stava Berlina. Ministar Dačić ocenio je da za Srbiju nije od suštinskog značaja pitanje da li će poglavlja biti otvorena u decembru ili januaru, već da joj je važno da vidi iskren odnos evropskih partnera prema našim reformskim naporima. "Mi ne možemo da prihvatimo učešće u maratonu koji se zove pomeranje cilja, da ne znamo koliko dugo treba da trčimo i koje prepreke treba da savladavamo", rekao je.

Evropske integracije regiona svakako će biti jedna od tema konferencije ministara spoljnih poslova, ekonomije i privrede Zapadnog Balkana, koja će 23. oktobra biti održana u Beogradu. Na njoj će se razmatrati mogućnosti za bolje ekonomsko upravljanje i infrastrukturnu povezanost, a učešće će uzeti i predstavnici PIS Kosova i Metohije, zbog čega će konferencija biti održana u Gimnih formatu, koji podrazumeva obeležavanje učesnika bez državnih obeležja i statusnih odrednica.

U saradnji sa Ujedinjenim nacijama, Beograd će 20. i 21. oktobra biti domaćin velikog okruglog stola o mirovnim operacijama, što se može smatrati priznanjem našem doprinosu mirovnim naporima UN, budući da je Srbija najveći kontributor sa Balkana i među prvih deset u Evropi.

Istog popodneva, 21. oktobra, ministar će se sastati sa visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednikom EK Ketrin Ešton u Briselu, kojoj se prilikom susreta u Njujorku zahvalio na dobroj saradnji i objektivnom bavljenju pitanjima od važnosti za Srbiju.

Kao budući predsedavajući OEBS, Srbija već preduzima niz koraka koji će joj omogućiti da se dokaže kao kredibilan i sposoban činilac na međunarodnoj sceni. Ministar Dačić će učestvovati na skupu OEBS u Helsinkiju 9. oktobra, gde će biti reči o obeležavanju 40. godišnjice Helsinškog završnog akta naredne godine, kada će Beograd okupiti predstavnike 57 zemalja članica.

Na konferenciji za novinare ministar Dačić govorio je i o poseti predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, naglasivši da je Putinova poseta vezana za godišnjicu oslobođenja Beograda, koji su u Drugom svetskom ratu oslobodili partizani i sovjetska Crvena armija, te da je ova proslava najbolji dokaz antifašističke tradicije Srbije.