Боравак делегације Републике Србије на 69. заседању Генералне скупштине УН био је једна од главних тема данашње редовне месечне конференције за штампу првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића, који је изложио и план рада за октобар.

Годишње заседање ГС УН, које је највећи мултилатерални скуп на свету, министар је искористио за двадесетак билатералних сусрета, између осталих са колегама из Руске Федерације и Украјине, као и са низом званичника ЕУ, ОЕБС и регионалних иницијатива.

Шеф српске дипломатије иступао је у Њујорку на специјалној седници Савета безбедности УН на тему „Претње миру и безбедности узроковане терористичким актима", којој је председавао председник САД Обама. Србија је спонзорисала Резолуцију УН која је усвојена том приликом, а која позива све државе да усвоје законе по којима ће се приступање њихових држављана џихадистичким групама сматрати тешким криминалним делом.

Говорећи на скупу о мировним операцијама коме је председавао амерички потпредседник Бајден, министар Дачић је истакао активну улогу Србије као регионалног лидера у мировним операцијама УН.

Како је Србија наредни председавајући ОЕБС, министар је у Њујорку учествовао на два састанка на ову тему – на састанку Тројке ОЕБС (министри спољних послова Украјине, Швајцарске и Србије), као и на министарском састанку држава учесница ОЕБС, коме се обратио говором на тему „Одговор на кризу европске безбедности - улога ОЕБС". Министар је, поред тога, у Њујорку учествовао на два регионална скупа – на састанку министара спољних послова Западног Балкана и на радном ручку министара спољних послова Процеса сарадње у југоисточној Европи (ПС у ЈИЕ).

Септембар је био значајан и на плану евроинтеграција Србије. Министар је као веома важну истакао посету чланова Комитета за проширење Савета Европске уније, познатијег под називом COELA. Комитет чине представници свих 28 земаља чланица ЕУ, који се на дневној бази баве питањем проширења Уније, због чега је ова посета била савршена прилика да се експертима детаљно представе досадашња достигнућа Србије на европском путу. Министар Дачић се састао са председавајућим делегацији Европског парламента при парламентарном Комитету за стабилизацију и придруживање Едуардом Куканом, с којим је разговарао о наставку сарадње са Европским парламентом, нарочито у светлу новог распореда снага након избора за Европски парламент у мају 2014. године.

Министар је од многобројних активности још издвојио почетак спровођења Регионалног стамбеног програма намењеног збрињавању избеглих. Како је Србија земља са далеко највећим бројем избеглица у Европи, овај би међународни програм требало да помогне да се у наредних неколико година проблем њиховог збрињавања реши. Међународна заједница се обавезала да ће региону бесповратно донирати средства, од чега Србији између 200 и 300 милиона евра, од којих би око 17,000 избегличких породица могло да рачуна на решавање стамбеног питања.

Шеф српске дипломатије за октобар је најавио наставак рада на процесу придруживања ЕУ, као и неколико важних међународних скупова који ће се одржати у Београду.

Министар Дачић, који ће предводити делегацију Србије на билатералном скринингу за Поглавље 31 (Спољна, безбедносна и одбрамбена политика) 10. октобра у Бриселу, истакао је да својим присуством жели да подвуче важност питања усаглашавања наше спољне политике са ЕУ, што ће свакако бити дуготрајан процес, чији ће се укупни резултати процењивати у самом финишу нашег европског пута, пред закључивање процеса проширења.

На питање новинара шта очекује од октобарског извештаја Европске комисије, министар је изразио уверење да ће извештај о напретку Србије бити позитиван, можда најпозитивнији у односу на претходне године, додавши да очекује да ће до краја године бити отворена преговарачка поглавља 32 и 35, што зависи, пре свега, од става Берлина. Министар Дачић оценио је да за Србију није од суштинског значаја питање да ли ће поглавља бити отворена у децембру или јануару, већ да јој је важно да види искрен однос европских партнера према нашим реформским напорима. "Ми не можемо да прихватимо учешће у маратону који се зове померање циља, да не знамо колико дуго треба да трчимо и које препреке треба да савладавамо", рекао је.

Европске интеграције региона свакако ће бити једна од тема конференције министара спољних послова, економије и привреде Западног Балкана, која ће 23. октобра бити одржана у Београду. На њој ће се разматрати могућности за боље економско управљање и инфраструктурну повезаност, а учешће ће узети и представници ПИС Косова и Метохије, због чега ће конференција бити одржана у Гимних формату, који подразумева обележавање учесника без државних обележја и статусних одредница.

У сарадњи са Уједињеним нацијама, Београд ће 20. и 21. октобра бити домаћин великог округлог стола о мировним операцијама, што се може сматрати признањем нашем доприносу мировним напорима УН, будући да је Србија највећи контрибутор са Балкана и међу првих десет у Европи.

Истог поподнева, 21. октобра, министар ће се састати са високим представником ЕУ за спољну и безбедносну политику и потпредседником ЕК Кетрин Ештон у Бриселу, којој се приликом сусрета у Њујорку захвалио на доброј сарадњи и објективном бављењу питањима од важности за Србију.

Као будући председавајући ОЕБС, Србија већ предузима низ корака који ће јој омогућити да се докаже као кредибилан и способан чинилац на међународној сцени. Министар Дачић ће учествовати на скупу ОЕБС у Хелсинкију 9. октобра, где ће бити речи о обележавању 40. годишњице Хелсиншког завршног акта наредне године, када ће Београд окупити представнике 57 земаља чланица.

На конференцији за новинаре министар Дачић говорио је и о посети председника Руске Федерације Владимира Путина, нагласивши да је Путинова посета везана за годишњицу ослобођења Београда, који су у Другом светском рату ослободили партизани и совјетска Црвена армија, те да је ова прослава најбољи доказ антифашистичке традиције Србије.