ponedeljak, 15. jul 2013. | |
Savet Evropske unije (Savet ministara) |
+ larger fontnormal font- Smaller font |
Savet EU je izvršno telo u kome se neposredno izražavaju interesi država članica i predstavlja najbitniji organ u zakonodavnoj proceduri Evropske unije. Čine ga ministri država članica EU koji imaju mandat da preuzimaju obaveze u ime svojih država. Prema Lisabonskom ugovoru, sednicom Saveta za spoljne poslove (Foreign Affairs Council - FAC) predsedava Visoki predstavnik za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (Federika Mogerini), a sednicom Saveta za opšte poslove (General Affairs Council - GAC) predsedava ministar inostranih poslova države članice EU koja predsedava Savetom EU.
Savet ministara ima sledeće nadležnosti: 1. Izglasava zakone zajedno sa Evropskim parlamentom (u okviru procedure saodlučivanja); 2. Zaključuje u ime EU međunarodne ugovore; 3. Donosi odluke vezane za sprovođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike, na osnovu smernica Evropskog saveta; 4. Koordinira aktivnosti država članica i usvaja merila u oblasti policijske i pravosudne saradnje; 5. Zajedno sa EP potvrđuje budzet Unije. Savet ministara donosi odluke jednoglasno, prostom većinom ili kvalifikovanom većinom. Ukoliko savet donosi odluke o važnim i osetljivim pitanjima (npr. izmene i dopune osnivačkih ugovora, kreiranje nove zajedničke politike, primanje države kandidata u EU, poreska i pitanja socijalnog osiguranja) primenjuje se princip jednoglasnosti - konsenzus. U mnogim oblastima prešlo se, međutim, sa principa jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu (pravda i unutrašnji poslovi, pojednina pitanja spoljne i odbrambene politike, kao i pitanje sastava komiteta regija i ekonomskog i socijalnog saveta). U slučaju donošenja odluka kvalifikovanom većinom dolazi do odmeravanja (ponderacije) glasova u Savetu. Sadašnja pravila glasanja tzv. ponderisanim glasovima zadržaće se do 2014. godine kada će se preći na sistem glasanja po principu dvostruke većine (55% država EU i najmanje 65% stanovništva), koji će se primenjivati progresivno od 2014. godine do 2017. kada postaje obavezan. Lisabonski ugovor predviđa, međutim, mogućnost manjinske blokade odluka Saveta, od strane najmanje četiri članice EU (tzv. kompromis iz Janjine, zahvaljujući kojem manjina u okviru EU može da zatraži da se ponovo razmotre odluke Saveta koje nisu u njihovom vitalnom interesu). |