Proces saradnje na Dunavu je političko-diplomatska inicijativa koja ima za cilj "pružanje novog političkog podstreka za jačanje i razvoj višestranih odnosa između podunavskih zemalja, bez uspostavljanja novih institucija". Njime su obuhvaćene sve podunavske zemlje, kao i pojedine zemlje kandidati za prijem u EU. Proces je iniciran u junu 2001. godine od strane Austrije, Rumunije, Evropske komisije i Pakta za stabilnost JIE, a zvanično je uspostavljen na prvoj Ministarskoj konferenciji, održanoj u Beču, 27. maja 2002. godine. Učesnice procesa su 13 zemalja podunavskog bazena - SR Nemačka, Austrija, Češka, Slovenija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina - Evropska komisija i Regionalni savet za saradnju.

Uspostavljanje Procesa kao političkog, diplomatskog i ekonomskog konsultativnog foruma, komplementarnog sa postojećim regionalnim mehanizmima i inicijativama, ima za cilj dalje unapređenje saradnje i povezivanja na Dunavu, a u funkciji procesa evrointegracija. Široka i dobro utemeljena platforma Procesa, interes ključnih međunarodnih faktora (SAD, EU i međunarodnih organizacija), kao i zainteresovanost zemalja učesnica za regionalne i subregionalne oblike saradnje, predstavljaju glavne karakteristike ove inicijative. Na ovaj način Proces omogućuje da dođu do izražaja opredeljenost zemalja regiona za poštovanje i jačanje demokratskih principa i vrednosti, puno uvažavanje nacionalnih, verskih i kulturnih osobenosti, okrenutost ka ekonomskom razvoju i integrisanju regije u evropske strukture.

Osnovni dokumenti kojima se definišu strateški pravci Procesa su Zajednička deklaracija i Principi i radne metode za funkcionisanje Procesa. Deklaracijom se uspostavlja "proces političke i ekonomske saradnje zemalja podunavskog regiona sa ciljem unapređenja i intenziviranja njihove saradnje u nizu oblasti od zajedničkog političkog, ekonomskog, i kulturnog interesa". Proces ne predstavlja novi, institucionalizovani oblik saradnje, niti dupliranje sa već postojećim organizacijama i regionalnim strukturama, već objedinjeni napor da se kroz zajedničku saradnju i u sadejstvu sa postojećim regionalnim organizacijama i inicijativama ostvari napredak u demokratizaciji, ekonomskom razvoju i daljoj integraciji regiona u evropske strukture.

Aktivnosti Procesa se odvijaju kroz diplomatsko-političku i poslovnu dimenziju, u skladu sa proklamovanim ciljevima. U periodu između dve ministarske konferencije organizuju se sastanci predstavnika MIP-ova zemalja učesnica Procesa, kako bi se razmatrale aktivnosti na realizaciji ciljeva procesa, sagledale mogućnosti za njen podsticaj, odnosno utvrdili eventualni problemi i diskutovali načini prevazilaženja, ali i dopunila lista prioriteta po potrebi.

Republika Srbija je aktivno učestvovala na svim dosadašnjim konferencijama Procesa saradnje na Dunavu, uključujući i predsedavanje Procesom u periodu 2005-2007. godine, koje je okončano uspešnim organizovanjem Treće ministarske konferencije u Beogradu 18. aprila 2007. godine.

Ova inicijativa je izgubila na svojoj posebnosti i njene aktivnosti u širem evropskom kontekstu preuzela je Strategija Evropske unije za Podunavlje.