SRBIJA

DAČIĆ: TEŠKO DA ĆE 2019. BITI ZAVRŠENI PREGOVORI I POSTIGNUT DOGOVOR OKO KIM

BEOGRAD, 5. januara 2019. (Beta) - Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da sumnja da će 2019. godine biti završeni pregovori i postignut sporazum oko pitanja Kosova i Metohije. On je za "Blic" rekao da je namera bila da se pregovori okončaju do kraja mandata visoke predstavnice EU Federike Mogereini, koji se završava u poslednjoj trećini 2019. godine, ali da posle svega što se dogodilo i blokade pregovora sumnja da je to moguće i da je gotovo izvesno da ona i neće ubuduće biti pregovarač. "Više je razloga zašto će teško pregovori biti okončani do kraja godine. Albanci ne odustaju od toga da je dogovor samo ako mi priznamo nezavisnost", rekao je Dačić. S druge strane, kako je dodao, veliki je uspeh to što je vraćena tema na suštinsko rešenje, a ne samo na tehnička pitanja. "Sada svi oni kojima je nezavisnost bila neupitna otvaraju prostor, kako Amerikanci kažu - relativnom rešenju koje bi uvažilo stavove i jednih i drugih", rekao je Dačić. On je kazao da se kada je reč o završetku pregovora u godini kada se bira novi Evropski parlament i nova Evropska komisija, pa i novi visoki predstavnik za spoljnu politiku EU koji direktno učestvuje u dijalogu, ne može očekivati da će dijalog biti u punoj snazi. Dačić je kazao i da se nije odustalo od razgraničenja kao rešenja za KiM, ali da ta ideja nije ni razrađivana. "Na stolu je, ali se o tom modelu ne razgovara. Mi ne odustajemo ni od jedne ideje koja ima potencijal da dovede do kompromisa", naveo je Dačić. Govoreći o formatu pregovora, on je kazao da ukoliko bude zahteva da se proširi i da učestvuje i Amerika da će Srbija tražiti i da Rusija bude uključena. "Ako dođe do dogovora, tražićemo da se overi u Savetu bezbednosti, a to znači da i velike sile budu garant sporazuma", dodao je on. Upitan o protestima protiv vlasti, Dačić je kazao da na njih ne obraća naročitu pažnju, jer vidi da nema nasilja i jer nije čuo neke važne zahteve ni ideje. On je ocenio da je zahtev da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ode sa vlasti nerealan i neozbiljan od ljudi koji žele da se ozbiljno bave politikom i ocenio da protestne šetnje u Beogradu imaju svrhu da se prisete nekih davnih dana, kada su svi bili mlađi i borbeniji.

MAKRON UPUTIO PISMO VUČIĆU: RADUJE ME POSETA BEOGRADU, PODRŽAVAM NAPORE ZA SPORAZUM S PRIŠTINOM

BEOGRAD, 5. januara 2019. (Beta) - Francuski predsednik Emanuel Makron je u pismu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću izrazio zadovoljstvo zbog toga što će uskoro posetiti Srbiju i uputio podršku naporima da se sa Prištinom dođe do konačnog sporazuma. "Raduje me što ću uskoro da posetim Srbiju, kako bismo obeležili snažne prijateljske veze naših zemalja i podržali širenje bilateralne saradnje na osnovama strateškog partnerstva", navodi se u pismu, saopštila je 5. januara služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije. Makron je srdačno zahvalio Vučiću na pismu od 21. decembra i na upućenim željama. "Sa svoje strane, želim Vama, Vašoj porodici i Srbiji mnogo sreće i uspeha u 2019. godini", navodi se u pismu. Kao što ste istakli, dodao je Makron, koncesija za aerodrom "Nikola Tesla" kompaniji Vensi svedoči o snazi ekonomskih odnosa, kao i o uzajamnom poverenju naših dveju zemalja. "Francuska podržava evropsku perspektivu Srbije, koja je garant stabilnosti, kao i ekonomskog i društvenog razvoja", naveo je Makron. Ta podrška je istovremeno i politička i konkretna, u vidu francuske ekspertize u oblastima poput reforme javne uprave i ekonomskog upravljanja, ali i u vidu projekata koje će Francuska agencija za razvoj u bliskoj budućnosti pokrenuti u Srbiji. Francuski predsednik je izrazio želju da Francuska bude još više angažovana na bilateralnom planu, u korist održive stabilizacije Zapadnog Balkana. "Tim povodom, podržavam Vaše napore da se sa Prištinom dođe do jednog sveobuhvatnog i konačnog sporazuma u sporu između Srbije i Kosova, uprkos sadašnjim preprekama u dijalogu", navodi se u pismu francuskog predsednika.

ČEPURIN ČESTITAO VUČIĆU NA VISOKOJ NAGRADI

BEOGRAD, 7. januara 2019. (Beta) - Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin čestitao je 7. januara predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na visokoj nagradi koju je dobio. "Danas, 7. januara, ukaz o nagrađivanju Aleksandra Vučića ordenom Aleksandra Nevskog potpisao je Predsednik Rusije Vladimir Putin," napisao je Čepurin na svom Tviter nalogu i objavio snimak ukaza. Šef ruske države ukazom je nagradio Vučiča ordenom Aleksandra Nevskog za veliki lični doprinos razvoju višestrane saradnje sa Ruskom Federacijom, piše u tekstu ukaza na koji je stavljen pečat kancelarije predsednika Ruske Federacije.

LjAJIĆ: NE OČEKUJEM DA ĆE CEFTA REŠITI PROBLEM POVEĆANjA TAKSI

BEOGRAD, 6. januara 2019 (Beta) - Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić izjavio je da se ne može očekivati da bilo koji organ CEFTA reši problem povećanja taksi na uvoz robe iz Srbije na "Kosovo", niti se treba nadati obeštećenju za pričinjenu ekonomsku štetu privredi. "Niko od nas ne očekuje da će CEFTA ovo moći da reši, ali želimo da potpuno uvažimo pravnu proceduru da bi mogli da idemo na arbitražu", kazao je Ljajić u intervjuu agenciji "Beta", komentarišući zahtev koji je 27. novembra iz Srbije upućen sekretarijatu te regionalne organizacije za slobodnu trgovinu da reši problem taksi. Ljajić je kazao da "treba da budemo krajnje objektivni i realistični u proceni tog pravnog postupka", jer CEFTA od samog osnivanja, kako je naveo, nije imala adekvatan mehanizam za rešavanje trgovinskih sporova. "Nijedan trgovinski spor za ovih 11 godina nije rešen u okviru CEFTE. Kada je dolazilo do tih sporova oni su bilateralno rešavani", kazao je Ljajić i podsetio da je i on bio učesnik u njihovom rešavanju, posebno sa Makedonijom. Na pitanje kakve su dalje mogućnosti Srbije da mimo CEFTA potraži pravnu pomoć i eventualno obeštećenje, Ljajić je kazao da pravni tim radi na tome i da će država poštovati sve što stručnjaci budu predložili da se uradi, ali nije želeo da iznosi detalje. On je naglasio da je od 21. novembra prošle godine, kada su uvedene takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije, do 30. decembra na "Kosovu" iz centralne Srbije prodato manje robe za 46,1 miliona evra, nego u istom periodu 2017. godine. "Ako uračunamo i period od 6. novembra 2018. godine, kada je uvedena carina od 10 odsto, onda je ta razlika u plasmanu još i veća i iznosi više od 50 miliona evra", kazao je Ljajić. Naglasio je da zbog odluke prištinskih vlasti svi potrošači na "Kosovu" moraju da plaćaju skuplje proizvode, navodeći kao primer cenu pšenice, koja se sada doprema iz Hrvatske i Mađarske i skuplja je 10 do 15 evra po toni od one iz Srbije. Govoreći o novom sporazumu Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koji bi trebalo da bude potpisan tokom posete Beogradu predsednika Rusije Vladimira Putina, Ljajić je naveo da je do sada usaglašen najveći deo sadržaja. "Mi smo dobar deo teksta, inoviranog, modernog sporazuma o slobodnoj trgovini usaglasili, ali je još ostalo pet-šest tarifnih linija koje su važne za nas. Radi se o određenim vrstama sira, živinskom mesu, određenim vrstama alkoholnog pića, šećeru, cigaretama", rekao je on. Dodao je i da Srbije želi da sporazum bude izbalansiraniji, "bez anomalija" koje su postojale još od kada je dogovoren. "Dešava se da kada mi izvozimo cigarete na rusko tržište moramo da plaćamo carine od 18 odsto, a kada se cigarete uvoze iz Rusije carina se ne plaća. Ima još takvih situacija i mi želimo da to izbalansiramo", naveo je ministar. Sa delegacijom Evroazijske unije, koja će 10. i 11. januara boraviti u Srbiji, Ljajić će voditi završne razgovore kada bi trebalo da se napravi kompromisni predlog konačnog rešenja sporazuma. "Verovatno nećemo dobiti sve što smo tražili, da otklonim svaku iluziju. Radi se o pet zemalja (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan) koje treba da se usaglase i svako štiti neku proizvodnju", rekao je ministar, ističući da će Srbija učiniti sve što može kako bi proširila listu proizvoda koja bi bila oslobođena carine pri izvozu u zemlje članice Evroazijske unije.

EKONOMIJA

LjAJIĆ: 2018. REKORDNA ZA TURIZAM - 3,4 MILIONA TURISTA I 1,3 MILIJARDE EVRA PRILIVA

BEOGRAD, 5. januara 2019. (Beta) - Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić izjavio je 5. januara da će 2018, prema prvim procenama, biti rekordna godina za turizam u Srbiji sa 3,4 miliona turista, deviznim prilivom većim od 1,3 milijarde evra i oko 9,5 miliona noćenja. "Procenjuje se da po rezultatima za prvih 10 meseci već sada može da se kaže da će 2018. biti rekordna turistička godina. U odnosu na 2017. očekujemo oko 12 odsto povećan broj turista, oko 15 odsto rast broja inostranih turista, oko 14 procenata rast broja noćenja i oko 13 odsto rast deviznog priliva", rekao je Ljajić u intervjuu agenciji "Beta" navodeći da će zvanični podaci o broju turista i noćenja biti poznati krajem januara, a o deviznom prilivu krajem februara. Ljajić je naglasio da su svi postignuti rezultati u 2018. godini, izuzev deviznog priliva, bili u projekciji Strategije razvoja turizma, ali su ostvareni dve godine pre plana. "Važno je i da je prvi put izjednačen broj domaćih i stranih turista", rekao je Lajić navodeći da je akcija deljenja vaučera pomogla da se njihov broj poveća, nakon što je bio u padu još od 2007. godine. A najviše inostranih gostiju, njih oko 1,7 miliona, kako je kazao, prošle godine bilo je iz Bosne i Hercegovine, potom Turske i Kine, a zatim Nemačke i zemalja regiona. Govoreći o ulaganjima u turizam, Ljajić je najavio da bi u naredne dve godine Srbija trebalo da dobije tri obnovljene turističke destinacije, koje bi uz već postojeće sačinjavale top deset odredišta u Srbiji koje turisti najviše posećuju. To su, kako je istakao, region donjeg Podunavlja, oblast oko Palića i Divčibare. "Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačka Banja su najviše doprineli ostvarenim turističkim rezultatima, jer je tih pet top destinacija donelo 55 odsto ukupnog prometa i broja noćenja", kazao je Ljajić. Prema njegovim rečima, dve nove destinacije koje su se istakle tokom 2018. godine bile su Niš i Sokobanja, za koje očekuje da će se i dalje razvijati. "Sokobanja je prvi put prestigla Novi Sad po broju noćenja i ušla u top pet destinacija sa rastom broja noćenja od preko 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu", rekao je Ljajić. On je najavio da će u maju u Sokobanji biti otvoren veliki zabavni kompleks sa letnjom pozornicom i veštačkim jezerima, koji će poboljšati turističku ponudu tog mesta. Ljajić je precizirao da bi u razvoj donjeg Podunavlja kao nove turističke destinacije trebalo da bude uloženo 13 miliona evra iz IPA fondova Evropske unije. "Završićemo u potpunosti Golubačku tvrđavu na Dunavu, kao i Ramsku tvrđavu u Novom Gradištu", rekao je Ljajić dodajući da bi u prvoj polovini godine trebalo da bude potpisan ugovor sa EU o donaciji sredstava za obnovu tvrđave Fetislam kod Kladova. Radiće se, kako je naveo, i kompletna saobraćajna i komunalna infrastruktura za Rajačke pimnice kod Negotina, a na nalazištu Feliks Romulijana će se graditi veliki centar za posetioce sa smeštajnim kapacitetima. "Na Paliću se, u saradnji sa gradom i Pokrajinom, gradi veliki akva spa i velnes centar, a vrednost investicije je oko devet miliona evra", rekao je ministar turizma. Radovi su u toku, a trebalo bi da budu završeni za godinu i po dana, čime bi se, prema Ljajićevim rečima, otvorio prostor za privatne investicije i nove sadržaje čiji je nedostatak, naveo je, bio razlog zašto su turisti zaobilazili Palić i išli u mađarske banje. "Treća destinacija koja bi trebao da uđe u prvih 10 su Divčibare, gde košarkaš Miloš Teodosić ulagaže pet miliona evra za izgradnju hotela i velikog sportsko-rekreativnog centra sa fudbalskim i košarkaškim terenima", rekao je ministar. Ljajić je pozvao i sve zainteresovane građane Srbije da se prijave za turističke vaučere u iznosu od po 5.000 dinara. "U budzetu su planirana sredstva za 100.000 vaučera", kazao je on i dodao da se već od 17. decembra 2018. prijavljuju i ugostiteljski objekti koji su spremni da prihvate vaučere. Ljajić je rekao da se do sada prijavilo 148 ugostitelja i da se očekuje da ih bude 1.000 koji su spremni da prihvate turiste sa vaučerima.

"TELENOR SRBIJA" NASTAVLjA ULAGANjE U SRBIJU

BEOGRAD, 4. januara 2019. (Beta) - Novi direktor "Telenora Srbija" Majk Mišel najavio je da ta kompanija planira da u 2019. godini u ekonomiju Srbije uloži više od 100 miliona evra, putem direktnih ulaganja u telekomunikacionu infrastrukturu, unapređenja mobilnog interneta, razvoja digitalnih tehnologija, poreza i plata, kao i drugih davanja. "Želje korisnika biće pokretač i usmerenje za ulaganja 'Telenora'. Nesumnjivo je da će više od 50 odsto infrastrukturnih investicija ići u razvoj kapaciteta mreže, interneta i korišćenje servisa, kao i u inovacije", rekao je on u intervjuu agenciji "Beta". Kako je istakao, 2018. bila je dobra godina za poslovanje "Telenora Srbija", pa je tako kompanija u poslednja tri kvartala rasla brže od konkurencije, dok je broj korisnika u tom periodu povećan za tri procenta u odnosu na isti period 2017. godine. "Lideri smo u prihodima i imamo čvrstu ambiciju da tako i ostane", dodao je Mišel. Mišel je izrazio zadovoljstvo time što, prema RATEL-ovom nezavisnom merenju kvaliteta mobilnih mreža u Srbiji u 2018. godini, "Telenor Srbija" ima najviši ukupan rezultat u svim kategorijama: najbolju 3G i 4G mrežu, najkvalitetnije internet iskustvo (web browsing) i najviši kvalitet govornog servisa. "Zadovoljni smo rezultatima, ali važno nam je da nastavimo da korisnicima pružamo najbolju moguću uslugu, ne praveći kompromise kada se radi o kvalitetu. Mi ne nudimo samo megabajte, već veliki broj servisa i bogate internet sadržaje", rekao je on. Mišel je ocenio i da u Srbiji "bez sumnje postoji dobra poslovna klima" i dodao da "'Telenor' dosta radi na promociji Srbije kao dobre destinacije za ulaganje". Prema njegovim rečima, poslovno okruženje se unapređuje, ali smatra da prostora za poboljšanje ima, i da će "Telenor" uvek podržavati predvidljivost u poslovanju, transparentnost i fer plej principe. Direktor "Telenora" smatra da ova kompanija, u saradnji sa Vladom Srbije i ostalim igračima na tržištu, može da doprinese napretku digitalizacije u zemlji, koja je postala jedan od prioriteta u gotovo svim oblastima. "'Telenor' je već testirao 5G mrežu u Srbiji još 2016. Spremnost za nju postoji, ali mora da se radi na komercijalnom i regulatornom aspektu, kako bi mogla da se uvede", kazao je direktor "Telenora Srbija". On je naveo i da kompanija "Telenor Srbija", u kojoj trenutno radi više od 900 ljudi, planira da poveća broj zaposlenih, jer se očekuje rast ekonomije Srbije, kao i samog maloprodajnog tržišta, ali je naveo da je još rano da precizira o kom broju ljudi se radi. Zadovoljan je i načinom na koji "Telenor Srbija", ali i "Telenor fondacija" pristupaju društvenoj odgovornosti. "Naše ključne oblasti u kojima ćemo se zalagati biće prevazilaženje nejednakosti u društvu i edukacija dece da bezbedno koriste internet", rekao je Mišel. "Telenor fondacija" je, kako je dodao, realizovala više od 200 projekata sa više od 300 partnera i glavni projekat ove godine biće "Siguran internet za celu porodicu", koji se sprovodi zajedno sa UNICEF-om. Cilj je, prema njegovim rečima, da se u okviru njega edukuje 100.000 roditelja i 2.000 učitelja, kako bi bili spremni da podrže razvoj dece u digitalnom dobu. Mišel smatra da je za "Telenor Srbija" sjajno što je postao deo češke PPF grupacije koja ima široko internacionalno iskustvo i portfolio. "Telekomunikacije su druga po veličini oblast u koju ulažu nakon finansijskih usluga, što zajedno čini oko 40 odsto njihovog kapitala", naveo je direktor "Telenora Srbija". Sredinom ove godine, PPF postao je vlasnik 100 odsto "Telenorovih" operacija u Centralno-istočnoj Evropi za 2,8 milijardi evra. Sada njihov telekomunikacioni portfolio uključuje Češku, Slovačku, Mađarsku, Bugarsku, Srbiju i Crnu Goru. "Odluka PPF-a o kupovini 'Telenorovih' kompanija u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Mađarskoj bila je strateška, jer je sektor telekomunikacija jedan od glavnih stubova poslovanja", rekao je Mišel. Podsetio je da PPF upravlja ukupnom imovinom od 38 milijardi evra u 22 zemlje i na tri kontinenta.