SRBIJA

DAČIĆ RAZGOVARAO SA BOLSONAROM, MORALESOM, ORBANOM, NETANIJAHUOM

BEOGRAD, 2. januara 2019. (Beta) - Šef srpske diplomatije Ivica Dačić razgovarao je sa novoizabranim predsednikom Brazila Žairom Bolsonarom, čijoj je inauguraciji u Braziliji prisustvovao, o bilateralnim odnosima i njihovom daljem unapređenju, saopštilo je 2. januara Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Dačić je na marginama inauguracije imao niz susreta sa zvaničnicima koji su prisustvovali ceremoniji, među kojima, s predsednikom Bolivije Evom Moralesom, premijerom Izraela Benjaminom Netanijahuom, premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, premijerom Maroka Sadedinom Otmanijem, predsednikom Ruske Dume Vječislavom Volodinom i državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom. Srpski ministar je imao susrete i s ministrima inostranih poslova Argentine, Angole, Perua, Surinama, Poljske. Bolsonaro (63) je 1. januara stupio na dužnost svečanim polaganjem zakletve u prisustvu brojnih stranih zvaničnika. Novi brazilski predsednik pobedio je na izborima zahvaljujući podršci konzervativnih i krajnje desnih delova društva koju je pridobio, između ostalog, obećanjima da će iskoreniti korupciju i liberalizovati kontrolu naoružanja. Predsednik je postao pobedom u drugom krugu izbora nad levičarem Fernandom Hadadom, čija je Radnička partija pobeđivala u prethodna četiri izborna ciklusa.

VUČIĆ PUTINU UPUTIO TELEGRAM SAUČEŠĆA POVODOM NESREĆE U MAGNITOGORSKU

BEOGRAD, 2. januara 2019. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća predsedniku Rusije Vladimiru Putinu povodom nesreće u Magnitogorsku, u kojem je naveo da je vest o tome potresla Srbiju i da se "srpski narod saučestvuje u bolu bratskog ruskog naroda". "Poštovani predsedniče, primite moje duboko saučešće povodom tragedije u Magnitogorsku. Molim vas da izraze mog iskrenog saosećanja prenesete porodicama poginulih, kao i onima koji još tragaju za svojim najbližima, a povređenima želje za brz oporavak", navodi se u telegramu predsednika Vučića. On je takođe naveo da zna da će rukovodstvo Rusije i rukovodstvo Čeljabinske oblasti u kojoj se grad nalazi "porodicama stradalih pružiti snažnu podršku", kao i da će Srbija spremna da pruži pomoć na bilo koji način. Ulaz jedne desetospratnice u Magnitogorsku se u ponedeljak, 31. decembra srušio nakon eksplozije gasa. Spasioci su do sada izvukli devet tela poginulih ispod ruševina zgrade. U njenom rušenju povređeno je pet osoba, a više od 30 stanara vodi se kao nestalo.

VULIN UPUTIO TELEGRAM SAUČEŠĆA MINISTRU ODBRANE RUSIJE

BEOGRAD, 2. januara 2019. (Beta) - Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin uputio je 2. januara telegram saučešća ministru odbrane Rusije Sergeju Šojguu povodom tragične nesreće u Magnitogorsku u kojoj je poginulo više od 20 ljudi kada se obrušila desetospratna zgrada, a za nestalima se još traga. "U ovom teškom trenutku, moje misli i misli svih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ostaju sa ruskim narodom i sa nadom da će hrabri spasioci pronaći preživele nakon tragedije", navodi se u telegramu. Deo desetospratnice u Magnitogorsku, u Čeljabinskoj oblasti na jugu Urala, srušio se u ponedeljak pre svitanja posle eksplozije najverovatnije izazvane curenjem gasa. Prema podacima službe za vanredne situacije u ruševinama zgrade je pronađeno 21 stradala osoba, a 20 stanara se vode kao nestali.

OKO 20.000 MIGRANATA PROŠLO KROZ CENTRE KIRS-A U 2018. GODINI

BEOGRAD, 1. januara 2019. (Beta) - Oko 20.000 migranata prošlo je u 2018. kroz centre Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije (KIRS), a trenutno oko 4.100 migranata boravi u centrima širom zemlje, rečeno je agenciji "Beta".U Komesarijatu je rečeno da između 100 i 200 migranata svojevoljno boravi izvan centara, a da je broj migranata koji borave u njima povećan dolaskom hladnog vremena. "Komesarijat je u potpunosti spreman za ostatak zime", rečeno je agenciji "Beta". Prema podacima KIRS-a, u centrima su najbrojniji migranti iz Avganistana, potom slede oni iz Irana, pa Pakistana, Iraka i Bangladeša. Iz KIRS-a su dodali da 99 odsto migranata, koji trenutno borave u Srbiji, želi da nastavi put dalje ka nekoj od zemalja Zapadne Evrope. U Komesarijatu ističu da je vreme zadržavanja migranata u centrima različito, jer neke porodice borave i više godina, dok se neke zadržavaju kratko i pokušavaju da odu iz Srbije na ilegalan način. Kada je reč o obrazovanju migranata tokom boravka u Srbiji, u školskoj 2018/19. godini 341 migrant je krenuo u osnovne škole širom zemlje, njih 34 je upisano u predškolske ustanove, dok je 71 migrant upisan u srednje škole. Migranti pohađaju 34 škole, koje se nalaze u blizini centara koji su u Somboru, Subotici, Šidu, Kikindi, Adaševcu, Principovcu, Obrenovcu, Bogovađi, Banji Koviljači, Tutinu, Sjenici, Pirotu, Bosilegradu, Vranju i drugim gradovima. Sva migrantska deca su vakcinisana i revakcinisana, rečeno je u KIRS-u. Iz KIRS-a su naveli da u Srbiji radi ukupno 16 centara, pet za azil i 11 prihvatnih i da imaju smeštajni kapacitet od 6.000, kao i da je najveći donator Evropska unija.

EKONOMIJA

ČADEŽ: U 2019. VELIKE INVESTICIJE U SRBIJI

BEOGRAD, 2. januara 2019. (Beta) - U Srbiji se u 2019. godini očekuju velike investicije koje će našim ljudima doneti mogo novih radnih mesta, a privredi visoke tehnologije u proizvodnji, kazao je u intervjuu za agenciju "Beta" predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. "Za srpsku ekonomiju 2018. bila je godina potvrđene stabilnosti i zdravijeg ekonomskog rasta, zasnovanog pre svega na investicijama, stranim i domaćim. To je dobra osnova za snažniji rast izvoza, da u svet u ovoj i narednim godinama plasiramo sve više naših proizvoda", kazao je Čadež. On je istakao da će napredak Srbije zavisiti i od toga koliko budu ubrzane strukturne reforme, prvenstveno u javnom sektoru - državnim preduzećima, administraciji i javnim službama, uključujući Poresku upravu, kao i reforme obrazovanja i zdravstva. "Uspeh će zavisiti i od toga koliko rasteretimo privredu, koliko podržimo privatni sektor, posebno male i srednje kompanije da rastu i razvijaju se, a velike da budu još snažnije, koliko stranih investicija privučemo i koliko ojačamo kapacitet domaćih kompanija da više investiraju, koliko nam poslovno okruženje bude podsticajnije i predvidivije, a privreda konkurentnija, koliko više budemo izvozili finalnih i proizvoda više faze prerade, koliko budemo ulagali u infrastrukturu, inovacije i visoke tehologije", ocenio je Čadež. Održivi razvoj srpske ekonomije, kako je dodao, pre svega zavisi od priliva investicija i rasta izvoza, zbog čega je posebno važno da i u narednom periodu investicije budu usmerene u izvozno orjentisane sektore i visoke tehnologije. Po njegovim rečima od velike je koristi za domaću ekonomiju to što su zakonom izjednačeni strani i domaći investitori i što sve više domaćih firmi koriste državne podsticaje za ulaganja. "Na inicijativu PKS domaće kompanije će, kao i strane, ubuduće biti oslobođene carina na uvoz mašina iz zemalja van EU, odnosno iz onih sa kojima nemamo nultu carinu, a koje predstavljaju ulog u osnovna sredstva, odnosno osnovni kapital. Takođe, državne subvencije poslednjih godina, osim stranih, dobija sve više domaćih kompanija, na čemu je PKS posebno insistirala", kazao je Čadež. On je dodao da je u protekle dve godine prvi put budzetskim subvencijama za investicije podržano više domaćih nego stranih kompanija. "Od 56 kompanija čiji su investicioni projekti podržani državnim podsticajima u 2017. i 2018. godini, čak 35 je domaćih iz raznih sektora privređivanja – od agrobiznisa, preko industrije do usluga. To govori i o jačanju investicionog potencijala domaće privrede", istakao je Čadež. Ocenio je da koliko je važno da se privuče što više stranih investicija, toliko je bitno i da jača kapacitet i broj domaćih kompanija koje investiraju, da su i domaći privrednici sve sposobniji da ulažu u nove i proširenje postojećih kapaciteta i koriste pogodnosti i podršku namenjenu investitorima. Govoreći o stranim ulaganjima, predsednik PKS je naveo da je 2018. godine završeno, počela realizacija i ugovoreno više od 50 projekata. "Strani investitori su u Srbiji 2018. otvorili oko 40 novih fabrika, pogona, proizvodnih linija i distributivnih centara u kojima će se zaposliti gotovo 16.000 ljudi. Takođe, počela je ili se priprema gradnja još 12 novih velikih investicija", rekao je Čadež i istakao da je najviše nemačkih, italijanskih i turskih investitora. On je ukazao da za Srbiju više nije problem kako da privuče investitore, već kako da obezbedi dovoljno kvalitetnih visokokvalifikovanih radnika i da je zato najvažnije da obrazovni sistem prati potrebe privrede. "Dualno obrazovanje u srednjim školama, kroz pilot projekte koje ralizujemo uz podršku nemačkih, austrijskih i švajcarskih partnera dalo je rezultate i od 2013. udesetostručen je broj đaka koji su u tom sistemu, sa 400 na 4.500. Ti đaci se školuju za 33 obrazovna profila u 80 škola, a u sistem dualnog obrazovanja je uključeno oko 600 kompanija", rekao je Čadež. Kako je istakao, 80 odsto đaka iz prve dve generacije koja je završile srednju školu po dualnom modelu zaposlilo se u kompanijama u kojima su bili na praksi, tj. u kojima su učili uz rad. Na pitanje kada će dualno obrazovanje biti uvedeno i u visoko obrazovanje, on je kazao da resorno ministarstvo već priprema zakon, čija bi radna verzija, kako očekuje, trebalo da bude gotova početkom ove godine. "Dualno obrazovanje će, verujem, bez teškoća biti uvedeno u visoko školstvo jer i sada većina kompanija kojima su potrebni stručnjaci saraduje sa fakultetima. Domaćoj privredi će najviše biti potrebni ljudi koji su u prirodnim naukama, inženjeri, IT stručnjaci", rekao je Čadež. Veliki posao očekuje se, ukazao je, i na digitalizaciji privrede. Digitalna transformacija tradicionalnih industrija, izazov je sa kojim se, kaže, zbog brzih i radikalnih teholoških promena, suočava ceo svet i mnogo razvijenije ekonomije od naše. "PKS pomaže privredi u digitalizaciji, pre svega malim i srednjim preduzećima. Osnovali smo Centar za digitalnu transformaciju i sprovodimo program obuke i sertifikacije konsultanata po austrijskom modelu. Konsultanti preduzećima pomažu da naprave digitalne mape i strategije digitalizacije i da primene tehnološka rešenja predviđena tim dokumentima", objasnio je Čadež. Odgovarajući na pitanje koje su zamerke privrednika na uslove poslovanja u Srbiji i koje izmene propisa traže, predsednik PKS je kazao da je najvažniji zahtev da se smanje poreska opterećenja. "Predlog privrednika je da se u periodu od pet godina poresko opterećenja zarada smanji sa dosadašnjih 63 na 46 odsto. To će biti moguće ako se sprovedu planirane reforme, pogotovo poreska reforma i refoma u zdravstvu. Važno je reći da zbog poreskog rasterećenja privrede neće biti manje novca u budzetu. Smanjenje tih troškova privredi će omogućiti da bolje i profitabilnije posluje, da više investira, proizvodi i izvozi, a samim tim i državi veće prihode. Proširiće se i baza za oporezivanje i biće manje sive ekonomije", rekao je Čadež. Dodao je i da je zahtev privrednika da se poboljša pristup izvorima finansiranja, pogotovo manjim i srednjim preduzećima, zatim da se spreči nelojalna konkurencija na tržištu, ukinu birokratske barijere i administrativna opterećenja, a uslovi poslovanja budu predvidiviji. Komentarišući regionalnu ekonomsku saradnju, čiji je jedan od najglasnijih zagovornika, Čadež je kazao da inostrani privrednici, kad odlučuju gde će investirati, ne posmatraju zemlje pojedinačno, već gledaju na ceo region od 18 miliona ljudi i procenjuju šta na tom tržištu mogu da urade. „Svaka nestabilnost na pojedinačnim tržištima se reflektuje na ceo region. Investitori gledaju šta se dešava poslednjih nekoliko godina na regionalnom tržištu i kakva mu je perspektiva, a perspektiva našeg regiona je članstvo u EU i to daje posebnu poslovnu priliku za bilo kog investitora u Srbiji, ali i u regionu", ukazao je Čadež. Na pitanje koliko je odluka vlasti u Prištini da uvedu takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, ugrozila perspektivu regionalne ekonomske saradnje, Čadež je kazao da se nada da će ta odluka uskoro biti povučena jer nanosi štetu ne samo privredi Srbije, koja se do sada procenjuje na 64 miliona evra, već i privrednicima na "Kosovu". „Gubitke imaju i kompanije iz Evropske unije. Direktna šteta preduzeća iz Srbije koja isporučuju robu na kosovsko tržište, ukoliko taksa ne bi bila ukinuta, procenjena je na oko 500 miliona evra godišnje, od čega bi gubitak kompanija iz EU koje ovde posluju bio oko 200 miliona evra. Kosovski privrednici iz Srbije najviše nabavljaju sirovine, repromaterijal i poluproizvode za dalju preradu zbog toga što su im lako dostupni, jeftiniji je transport i ostvaruju veću zaradu nego da ih kupuju iz drugih zemalja", rekao je Čadež. On je ukazao da je važno da se politički problemi u regionu konačno reše i da to postane region uspeha, a ne region koji će proizvoditi probleme.