SRBIJA

ANA BRNABIĆ: TEKST MEDIJSKE STRATEGIJE DO KRAJA DECEMBRA, JAVNA RASPRAVA U JANUARU

NOVI SAD, 17. decembra 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 17. decembra da je obaveštena da će Radna grupa do kraja decembra predati Vladi Srbije tekst Medijske strategije, a da će potom u januaru započeti javna rasprava o tom dokumentu. "Ovaj dokument će neminovno doneti izvesne promene koje će nekima odgovarati, a nekima malo manje. Ali, samo društva koja prihvataju promene idu napred, a za to je svakako potrebna i hrabrost", kazala je Ana Brnabić u Novom Sadu na otvaranju profesionalnog savetovanja o radnoj verziji nove Medijske strategije. Ona je izrazila zadovoljstvo time što se od dijaloga nije odustalo uprkos sporenjima i različitim mišljenjima i kazala da "iskreno" zahvaljuje novinarskim i medijskim udruženjima na tome. "Najveći značaj je dijalog i jačanje poverenja. Ukoliko to uspemo, biće to možda i veći rezultat od same Medijske strategije", kazala je Ana Brnabić. Dodala je da je cilj da najviši standardi medijskih sloboda i medijske scene budu usaglašeni sa najboljom međunarodnom praksom i standardima. "Iako mi se čini da nam mnogi ne veruju, za Vladu Srbije ovo nije tema koja je važna samo i isljučivo zbog našeg evropskog puta. To su vrednosti poštovanja različitosti, uvažavanja različitih mišljenja, profesionalizma i odgovornosti", kazala je premijerka. Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je na Srbiji da putem Medijske strategije uspostavi svoje standarde i dodao da je to jedinstvena prilika da se to učini. On je kazao da je bezbednost novinara ključni preduslov za slobodno informisanje.

STEFANOVIĆ: EU I SAD IMAJU NAČINA DA PRIVOLE PRIŠTINU DA POŠTUJE SPORAZUME

BEOGRAD, 17. decembra 2018. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je 17. decembra, povodom sednice Saveta bezbednosti UN, da niko ne može da ga ubedi da SAD i Evropska unija nemaju načina da privole Prištinu da poštuje sporazume koje je potpisala, pa čak i sopstveno zakonodavstvo. Stefanović je na konferenciji za novinare rekao da je za Srbiju najvažnija borba da se očuva bezbednost Srba na KiM, jer su tu najugroženiji, ali da ga brine što se u delu međunarodne zajednice ne prihvataju argumenti Srbije, iako su svi argumenti na njenoj strani. "Pa tako nije važno da se poštuje Ustav Srbije, Rezolucija 1244, Kumanovski sporazum, Briselski sporazum, SSP i CEFTA, pa čak ni usmeni sporazumi koje imamo sa Kforom. Ne može niko da me ubedi da SAD i EU ne može da ih privoli da poštuju to što su potpisali, pa čak ni ono što stoji u njihovom zakonodavstvu", rekao je Stefanović. On je rekao da nigde nije čuo da su u Prištini dužni da poštuju makar svoj ustav. "Ne znam šta će biti na Savetu bezbednosti, to je bitka koja nije laka i imaćemo mnogo protivnika, ali to je jedini ozbiljan i jedini odgovoran potez koji imamo", rekao je Stefanović i dodao da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić imati ozbiljne razgovore sa državama koje čvrsto stoje uz kosovsku nezavisnost, uprkos tome što su argumenti na strani Beograda.

LjAJIĆ: ŠTETA PRIVREDI SRBIJE OD TAKSI NA 'KOSOVU' ZA SADA 30 MILIONA EVRA

BEOGRAD, 17. decembra 2018. (Beta) - Ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da je od kada su vlasti "Kosova" uvele uvozne takse od 100 odsto na robu iz Srbije, srpska privreda imala plasman robe manji za 30 miliona evra nego prošle godine. On je za TV "Prva" kazao da od 21. novembra kada su mere uvedene do 11. decembra kada su poslednji put radili proračune, u potpunosti obustavljen uvoz robe iz Srbije na "Kosovo", ne računajući neke međunarodne brendove koji su izuzeti od tih mera. Govoreći o predstojećem sastanku Ramuša Haradinaja i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, tokom kojeg će razgovarati o njenom predlogu da se uvozne takse ukinu, a da na sporazumu o CEFTA umesto UNMIK-ovog potpisa stoji Kosovo sa "zvezdicom", Ljajić je rekao da prvo treba rešiti nastalu krizu. Prema njegovim rečima, tek potom bi se nastavilo sa pregovorima koji bi omogućili slobodan protok roba i ljudi. "Ne treba trgovati merama, one (uvozne takse od 100 odsto) trebaju da se ukinu, pa da se onda otvori prostor za rešavanje preostalih važnih pitanja", rekao je Ljajić. On je naveo i da ne očekuje da će sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija rešiti postojeće probleme ili promeniti stavove, ali da to pitanje svakako treba da se internacionalizuje.

EU TRAŽI DA SE ODMAH POVUKU TAKSE "KOSOVA" NA ROBU IZ SRBIJE I BIH I FORMIRA ZSO

BRISEL, 17. decembra 2018. (Beta) - Evropska unija 17. decembra je izrazila "duboko žaljenje" zbog odluke Vlade "Kosova" o povećanju carina od sto odsto na uvoz iz Srbije i BiH, kao i nametanje necarinskih prepreka, i ponovo "snažno" tražila da se te mere odmah povuku. To se navodi u saopštenju posle zasedanja Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU-"Kosovo" u Briselu, posle kojeg je, zbog grubog odbijanja Ramuša Haradinaja da prihvati taj zahtev EU, otkazana konferencija za novinare, koju su čelnici EU Federika Mogerini i Johanes Han trebalo da održe s Haradinajem. Evropska unija je takođe predočila da "svi već postignuti sporazumi u dijalogu (Beograd-Priština) moraju neodložno biti sprovedeni, a posebno 2015. godine sklopljeni sporazum o Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom". U saopštenju EU se podvlači da "uvođenje ovakvih taksi šteti ekonomskim interesima 'Kosova' i njegovog stanovništva, smanjuje trgovinu i privlačnost 'Kosova' kao mesta za ulaganja i poslove". EU "takođe naglašava važnost nastavka i efikasnog sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (EU-'Kosovo'), kao i ugovornih obaveza na polju trgovine i carina". "Svako sprečavanje trgovine mora da se reši u sklopu nadležnih tela i mehanizama, uz predusretljivo učešće svih strana i u duhu regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa", stavila je do znanja EU. Dodaje se da EU "naglašava važnost stalnog angažovanja 'Kosova' u dijalogu Prištine i Beograda, uz posredovanje EU, tako da se ubrza i osnaži rad u dobroj veri na postizanju pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između 'Kosova' i Srbije".

EKONOMIJA

IZ EU FONDA ZA SRBIJU 97 MILIONA EVRA ZA GASNI KONEKTOR

BRISEL , 17. decembra 2018. (Beta) - U Briselu je 17. decembras potpisan sporazum o korišćenju 97 miliona evra iz EU programa za pomoć Srbiji za pripremu za članstvo IPA, od čega je 49,6 miliona evra namenjeno za izgradnju međugasnog konektora između Srbije i Bugarske, a oko 29 miliona evra za očuvanje životne sredine u više gradova u Srbiji. Sporazum su potpisali srpska ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i evropski komesar Johanes Han koji su posebno istakli da će gasni konektor s Bugarskom osnažiti nezavisnost i snabdevanje Srbije energentima iz raznih izvora. Han je naglasio da će izgradnja tog gasnog konektora "ojačati nezavisnost Srbije u snabdevanju gasom" i da "to nije upereno ni protiv koga, niti je na korist bilo koga". "Smatram", naveo je evropski komesar za proširivanje, "da je u suštom interesu neke zemlje da bude što je više nezavisna kad je reč o izvorima i pravcima snabdevanja energentima, dakle u pitanju je politička i ekonomska nezavisnost". "A upravo je i strategijski cilj EU da bude što nezavisnija u snabdevanju energijom", rekao je Han, dodavši da to "jača i političku težinu u razgovorima". To je jedan od najvažnijih projekata koji bi trebalo da podrži u prvom redu snabdevanje Srbije iz različitih energetskih izvora i pravaca, kao i stabilnost u snabdevanju i jačanje infrastrukture. Drugi važan projekat koji bespovratno EU finansira jeste "projekat životne sredine u najširem smislu", kako je to naglasila ministarka Joksimović, a to je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu, Brusu, Blacu. Iz fonda IPA biće data sredstva i za projekte očuvanja životne sredine u 19 opština u našoj zemlji, navela je ministarka za evropske integracije, istakavši da su to značajni pojekti koji "na lokalu našim građanima pokazuju šta znače projekti evropskih integracija". Komesar Han je dodao da se novac iz IPA fonda daje i za obezbeđivanje pitke vode u Kraljevu, Kruševcu i Trsteniku, a da to i sredstva za prečišćavanje otpadnih voda znače poboljšanje životnih uslova za srpske građane upravo na temelju evropskih vrednosti. Jadranka Joksimović je takođe rekla da se poslednjih dana događaju političke stvari "koje su opterećujuće za proces evropskih integracija", ali je predočila da je "Srbija potpuno usredsređena na sopstveni razvoj". "Mi, za razliku od nekih drugih u regionu", podvukla je ona, "svet ne gledamo istim očima i bićemo posvećeni sagledavanju sveta kroz razvoj, saradnju, poštovanje načela i, pre svega, naših građana". Komesar Han je kasnije na Tviteru napisao da su sporazumi potpisani sa Srbijom 17. decembra podrška reformama u ključnim sektorima kao što su demokratija i upravljanje, ekologija i energetska bezbednost i učešće Srbije u programima EU. Han je naveo da je ukupna vrednost grantova kojima je EU podržala Srbiju od 2000. godine tri milijarde evra. "Ta finansijska podrška pomoći će jačanju reformi koje građani Srbije s pravom očekuju i približiti Srbiju onome što je naš zajednički cilj, članstvu u EU", napisao je evropski komesar za proširenje.

VLASNICI FABRIKE ZORKA-KERAMIKA NAJAVILI INVESTICIJU OD 15 MILIONA EVRA

BEOGRAD, 17. decembra 2018. (Beta) - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković obišla je 17. decembra fabriku keramičkih pločica "Zorka-Keramika" u Šapcu čiji su vlasnici najavili investiciju od 15 miliona evra u novi proizvodni pogon i otvaranje novih radnih mesta. Ta fabrika je najveći proizvođač keramičkih pločica u Srbiji sa godišnjom proizvodnjom od 4,2 miliona kvadratnih metara. Gojković je kazala da je "Zorka-Keramika" dobar primer moderne kompanije koja ide u korak sa trendovima, spremna da primenjuje nove tehnologije, kao i da ima veliki značaj za Srbiju i za izvoz, ne samo u regionu, već i na veoma zahtevnim i konkurentnim tržištima EU. "Namera ove kompanije, koja sada proširuje svoju proizvodnju i kapacitete, što će svakako dovesti i do otvaranja novih radnih mesta, pokazuje da je Srbija danas dobro i sigurno mesto za ulaganja", istakla je ona i navela da je Srbija ove godine uvećela direktne strane investicije za više od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dodala je da je "činjenica da investitori koji već rade u Srbiji žele da prošire poslovanje, najbolji pokazatelj da su reforme i zakoni koje je Skupština donosila unapredili poslovni ambijent" i istakla da će to ostati i dalje glavni zadatak države. "Investicija od 15 miliona evra u novi proizvodni pogon omogućiće povećanje proizvodnje od tri miliona kvadrata, ali i novih 100 radnih mesta", rekao je jedan od vlasnika fabrike "Zorka–Keramika" Markus Bogdanović. Fabriku "Zorka-Keramika" u Šapcu i fabriku opekarskih proizvoda "Zorka-Opeka" u Koceljevi kupio je 2004. godine konzorcijum austrijskih biznismena u okviru privatizacije industrijskog kompleksa „Zorka Šabac". Fabrika keramičkih pločica zapošljava 300, a fabrika opeke 60 radnika. Od ukupne proizvodnje 50 odsto je namenjeno izvozu pre svega u Mađarsku, Slovačku, Hrvatsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Italiju.