SRBIJA

BRNABIĆ: NADAM SE DA SRBIJA NEĆE MORATI DA UPOTREBI VOJSKU

BEOGRAD, 5. decembra 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 5. decembra povodom najave formiranja kosovske vojske da se nada da Srbija neće morati da upotrebi svoju vojsku, ali da je trenutno to jedna od opcija na stolu zato što se ne može gledati novo etničko čišćenje Srba. "Nadam se da nikada nećemo morati da upotrebimo svoju vojsku, ali je i to u ovom trenutku jedna od opcija na stolu, jer ne možemo da gledamo novo etničko čišćenje i nove 'Oluje' iako (premijer Albanije) Edi Rama na njih poziva", kazala je Ana Brnabić novinarima u Vladi Srbije. Ona je kazala da je Srbija od kada je Aleksandar Vučić postao premijer ulagala u podizanje odbrambenih kapaciteta, jer su bili devastirani. "Kada neko zna da imate jaku vojsku onda mora sa vama da sedne i razgovara", rekla je Ana Brnabić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da Albanci planiraju da formiraju kosovsku vojsku 14. decembra.

BRNABIĆ: SRBIJA MESEČNO GUBI 42 MILIONA EVRA ZBOG TAKSI KOJE JE UVELA PRIŠTINA

BEOGRAD, 5. decembra 2018. (Beta) - Srbija gubi mesečno 42 miliona evra zbog taksi od 100 odsto koje je uvela Priština na robu iz Srbije, izjavila je 5. decembra premijerka Srbije Ana Brnabić. "Taj gubitak nije ni približan onome što gube Srbi na Kosovu i Metohiji zbog nerazumne odluke vlasti u Prištini", kazala je Brnabić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Ona je istakla da se Srbi na KiM sada osećaju još manje sigurno i više diskriminisano nego 6. novemba, kada su uvedene takse od 10 odsto na robu iz Srbije, i 21. novembra kada su takse povećane na 100 odsto. "Ne znamo da li će Srbiji na Kosovu i Metohiji imati goriva, lekove i hranu zbog ove nerazumne odluke Prištine koja je nerazumna i prema Albancima", kazala je premijerka. Istakla je se skoro svi albanski proizvodi prave od sirovina iz Srbije.

VULIN FABRICIJU: ZA SRBIJU NEPRIHVATLjIVO FORMIRANjE VOJSKE 'KOSOVA', KFOR GARANT BEZBEDNOSTI

BEOGRAD, 5. decembra 2018. (Beta) - Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je 5. decembra šefu Delegacije EU u Beogradu Semu Fabriciju da je za Srbiju neprihvatljivo formiranje vojske "Kosova" i da je KFOR jedini tamošnji garant bezbednosti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Vulin je rekao da Srbija ostaje čvrsto pri stavu da je potrebno striktno poštovati odredbe Rezolucije 1244 i da je KFOR najodgovorniji za održavanje mira i bezbednosti na teritoriji KiM. Govoreći o taksama od 100 odsto koje je Priština uvela na robu iz Srbije i BiH, Vulin je kazao da je to još jedan akt samovolje predstavnika prištinskih vlasti, koji predstavlja kršenje regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini. On je izrazio zahvalnost evropskom komesaru Johanesu Hanu na principijelnom stavu i pružanju podrške Srbiji po pitanju uvedenih taksi. Vulin je poručio da Srbija jeste i biće faktor stabilnosti u regionu. Vulin je kazao da Ministarstvo odbrane nastavlja saradnju sa EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike angažovanjem u misijama EU, pripremama za učešće u borbenoj grupi EU, pripremama za upućivanje civila u misije i učešćem u zajedničkim projektima sa Evropskom odbrambenom agencijom.

JOKSIMOVIĆ: 10. DECEMBRA U BRISELU OTVARANjE POGLAVLjA 17 I 18

BEOGRAD, 5. decembra 2018. (Beta) - U Briselu će u ponedaljak, 10. decembra biti održana međuvladina konferencija na kojoj bi trebalo da budu otvorena dva poglavlja i to Poglavlje 17 koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu uniju, kao i Poglavlje 18 koje se odnosi na statistiku, izjavila je 5. decembra ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović. "U Brisel smo poslali sedam pregovaračkih pozicija, odnosno poglavlja koja su bila tehnički spremna, odnosno prošla sve neophodne procedure u našim institucijama i Evropskoj komisiji", kazala je ona novinarima i dodala kako smatra da je relativno mali broj poglavlja koji će se otvoriti posledica toga što politika proširenja trenutno nije u prvom planu članicama Unije. Prema njenom mišljenju, EU nije u "najboljoj formi" da nosi politiku proširenja u predizbornoj atmosferi kada se sve zemlje spremaju za evropske izbore koji treba da budu krajem maja iduće godine, dok Velika Britanija izlazi iz EU krajem marta 2019. godine. Prema njenim rečima, 19 zemalja dalo je saglasnost za otvaranje najmanje tri poglavlja. Bilo je zemalja, kako je navela, koje su potvrdile i četiri i pet poglavlja, neke su bile za otvaranje jednog poglavlja, a neke ni za jedno, ali kako se odluka donosi konsenzusom, postignut je dogovor da se otvore dva poglavlja. "Nisam ni pretarano zadovoljna, ali nisam ni nezadovoljna. Dinamika postoji, otvaramo poglavlja, pokazujemo da se reforme sprovode, idemo dalje. To je proces koji je nekad uspešan, nekada manje uspešan, bitno je da Srbija ide napred", istakla je Joksimovićeva. Govoreći o vladavini prava i izveštaju o napretku u poglavljima 23 i 24, ona je kazala da napredak u tim poglavljima članice Unije uzimaju u obzir kada donose odluku koliko će novih poglavlja biti otvoreno, kao i Poglavlje 35 koje prati implementaciju Briselskog sporazuma. Joksimovićeva je istakla da kao ministar sa iskustvom u oblasti evropskih integracija, može da kaže da je Srbija sada imala značajniji napredak u oblasti vladavine prava, ali da i pored toga nije otvorila više poglavlja. Govoreći o Poglavlju 35, navela je da je moglo da se konstatuje samo odsustvo političke volje i bilo kakvih konstruktivnih poteza od strane Prištine, koja nije ispunila obaveze iz Briselskog sporazuma, "već je unilateralnim potezima unazadila i onako lošu atmosferu i poverenje". "Potezi Prištine izvrgli su ruglu koncept evropskih vrednosti koje mi u regionu treba da negujemo. Evropska unija je nastala na slobodi kretanja robe, ljudi i usluga i to su temeljne evropske vrednosti, koje se uz slobodu medija i vladavinu prava unapređivale", kazala je Joksimovićeva.

KUBUROVIĆ I AMBASADOR ŠVEDSKE O REFORMI SRPSKOG PRAVOSUDjA

BEOGRAD, 5. decembra 2018. (Beta) - Ministarka pravde Nela Kuburović razgovarala je 5. decembra sa ambasadorom Švedske u Srbiji Janom Lundinom o evrointegraciji Srbije i podršci Švedske sprovođenju reforme srpskog pravosuđa. Kako je saopštilo Ministarstvo pravde, sagovornici su ocenili da je Srbija ostvarila napredak, ali da je očekuje još dosta rada na putu evrointegracija. Lundin je kazao da Švedska podržava put Srbije ka Evropskoj uniji i iskazao uverenje da je njeno mesto među državama evropske zajednice. On je istakao da Švedska pruža podršku Srbiji u sprovođenju reformi i ocenio da je svakako među njima i unapređenje pravosuđa. Ambasador je rekao da Švedska želi da pruži dalju podršku Srbiji u procesu reforme pravosuđa i da će ta saradnja biti nastavljena u okviru Multidonatorskog fonda za podršku sektoru pravde (MDTF). Ministarka Kuburović zahvalila je ambasadoru na podršci koju Švedska već godinama unazad pruža Srbiji na unapređenju i jačanju njenih pravosudnih kapaciteta. Ona je kazala da je MDTF do sada pružio veliku podršku Ministarstvu pravde i celom pravosuđu u realizaciji velikih i bitnih projekata, poput izrade Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Ministarka je rekla da eksperti MDTF upravo rade na izradi nove Funkcionalne analize pravosuđa, koja treba da bude osnova za novu Nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa, te da je nastavak podrške od strane Multidonatorskog fonda od velikog značaja za dalji proces reformi. Ona je navela da je jedan od najvećih zadataka u kojem je Ministarstvo pravde imalo značajnu ulogu bio izrada teksta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koji za cilj imaju jačanje nezavisnosti sudstva, ali i njegove odgovornosti. Ministarka pravde je rekla da je Vlada prosledila Skupštini inicijativu za izmenu Ustava (u oblasti pravosuđa), čime je dalji proces izmena prebačen u nadležnost Parlamenta.

STOLTENBERG: PRETVARANjE BSK U ARMIJU MOŽE IMATI OZBILjNE POSLEDICE PO 'KOSOVO'

BRISEL, 5. decembra 2018. (Beta) - Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je 5. decembra da pokušaj vlasti u Prištini da Bezbednosne snage "Kosova", protivno savetima NATO saveznika, pretvore u armiju "može imati ozbiljne posledice po evro-atlantske integracije 'Kosova'". Stoltenberg je rekao i da bi u takvom slučaju, Savet NATO-a morao da preispita ravan prisustva KFOR-a na KiM. Generalni sekretar Atlantskog saveza je upozorio takođe da carine Prištine od 100 odsto na uvoz iz Srbije i BiH "izazivaju nove podele" i da "takvi koraci dovode dijalog Beograd-Priština, uz posredovanje EU, u još težu situaciju". On je pozvao Prištinu i Beograd da se uzdrže od provokativnih mera i poruka. Za pokušaj da se BSK pretvori u armiju je "sad loš trenutak" i promena mandata BSK može da se učini samo saglasno Ustavu, uz konsultacije s članicama NATO-a i drugim saveznicima i uz učešće svih činilaca na KiM, rekao je Stoltenberg na završetku zasedanja šefova diplomatija NATO u Briselu. Čelnik NATO-a je podvukao da prištinske vlasti sad to nastoje da učine,"suprotno savetima mnogih NATO saveznika i bez uključivanja svih činilaca" i ponovo predočio da, ukoliko bi došlo do promene mandata BSK, "NATO bi morao da preispita ravan angažovanja na 'Kosovu'". On je to rekao pošto su šefovi diplomatija Atlantskog saveza zajedno s visokom predstavnicom Federikom Mogerini razmotrili "saradnju sa Zapadnim Balkanom", područjem "od ključne važnosti za evropsku bezbednost", kako je to izjavila Mogerini.

EKONOMIJA

NEMAČKA ZA 18 GODINA PUTEM RAZVOJNIH PROJEKATA POMOGLA SRBIJI SA 1,8 MILIJARDI EVRA

BEOGRAD, 5. decembra 2018. (Beta) - Nemačka je u okviru projekata razvojne saradnje tokom poslednjih 18 godina podržala Srbiju sa 1,8 milijardi evra, izjavio je 5. decembra ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib. "Tokom ovih 18 godina sprovedeno je 80 projekata tehničke saradnje, kao i gotovo 60 prjekata finansijske saradnje", kazao je on na proslavi godišnjice nemačko-srpske razvojne saradnje u Skupštini grada Beograda. Šib je rekao da su od 2000. godine, putem različitih programa u saradnji sa Vladom Srbije, lokalnim institucijama, Nemačkom razvojnom organizacijom GIZ, Nemačkom razvojnom bankom KfW, podržane reforme koje su usmerene na održiv ekonomski razvoj, životnu sredinu, obnovljive izvore energije, unapređenje administracije i pravosuđa, bolje obrazovanje za mlade, tj. poboljšanje ukupnih uslova za život građana. "Srbija je kao buduća članica EU važan partner za nas, važna je za razvoj celokupog regiona i poboljšanje životnih uslova u Srbiji ima posledice i na bolji razvoj u Jugoistočnoj Evropi. Za Nemačku Srbija je ključna zemlja u regionu", rekao je on. Šib smatra da su dobro sprovedeni projekti koje je Nemačka pomogla u Srbiji merilo uspeha i da je svaki građanin neposredno ili posredno imao koristi od ovih projekata. "Prvi ugovor o saradnji potpisan je samo 39 dana nakon demokratskih promena 2000. godine, a radilo se o pomoći od 30 miliona maraka za uvoz električne energije", podsetio je nemački ambasador. Istakao je i da je i u 2018. predviđeno gotovo 30 miliona evra za buduće projekte u Srbiji, sa težištem na ruralna područja. Ministarke za evropske integracije Jadranka Joksimović naglasila je da je nemačka pomoć uložila u održivi razvoj i reformske procese u Srbiji. "Neki od projekata koje je pomogla Nemačka su rehabilitacija i proširenje kapaciteta hidroelektrane Bajina Bašta, a sada se to radi i sa hidroelektranom u Zvorniku. Trenutno 21 opština radi na uvođenju sistema daljinskog grejanja uz pomoć sredstava iz Nemačke, dok 24 opštine rade na uvođenju sistema za prečišćavanje otpadnih voda", rekla je Joksimović. Ona je istakla da je Nemačka najveći bilateralni donator razvojne pomoći za Srbiju koja svojim donacijama pomaže održivi razvoj lokalnih samouprava u Srbiji, ali je ocenila da to nije samo izraz solidarnosti, već i političke odluke da se pomognu one zemlje na koje se ozbiljno računa kao važne partnere. "Finansijska pomoć je važna, ali radi se i o političkoj poruci da Nemačka ozbiljno računa na Srbiju i želi da ona, u trenutku kada postane članica EU, bude društveno i ekonomski razijenija i uklopi se u zajedničke politike EU", rekla je Joksimović. Prema njenim rečima, Srbija je pomoć odgovorno koristila, a Nemačka ostaje "stabilan, važan i pouzdan partner za Srbiju". "Mi cenimo pomoć Nemačke i verujemo da ćemo nastaviti i politički i ekonomski dobru saradnju na reformama u Srbiji i da će nemački investitori nastaviti da biraju Srbiju kao dobru destinaciju za ulaganje", kazala je ona. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da u Srbiji posluje oko 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 50.000 ljudi, dok samo u Beogradu radi 50 nemačkih firmi. Radojičić je rekao da trenutno Beograd uz pomoć Nemačke sprovodi projekat unapređenja životnog standarda za 145 romskih porodica. U Skupštini Grada Beograda priređena je i izložba "Dela znače" na kojoj su prikazani postojeći projekti koji se uz pomoć Nemačke sprovode u Srbiji u različitim oblastima. To su podrška reforme javne uprave i javnih finansija, edukacija i inkluzija manjinskih grupa, reforma stručnog i srednjeg obrazovanja, podsticanje preduzetnika i razvoj malih i srednjih preduzeća, energetska efikasnost. Proslava 18 godina razvojne saradnje Nemačke i Srbije biće održana i u Subotici, Vranju, Trsteniku i Zaječaru - u kojima se realizuju značajni projekti u okviru partnerstva.

SAVET EVROPE I SLEDEĆE GODINE DAJE ČETIRI MILIONA EVRA ZA PODRŠKU LOKALNIM SAMOUPRAVAMA U SRBIJI

BEOGRAD, 5. decembra 2018. (Beta) - Savet Evrope će početkom sledeće godine obezbediti još četiri miliona evra za nastavak podrške lokalnim samoupravama u Srbiji, posebno u oblasti unapređenja ljudskih resursa, izjavio je 5. decembra novi šef Misije Saveta Evrope Tobijas Flesenkemper. Kako je saopštilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Flesenkemper je razgovarao sa resornim ministrom Brankom Ružićem o nastavku saradnje u podizanju kapaciteta lokalnih samouprava i unapređenja uslova za ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina. Ružić je kazao da su dosadašnji projekti i te kako podigli nivo razumevanja, znanja zaposlenih u opštinama i gradovima o novom zakonodavnom okviru. "Tu posebno mislim na Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je doneo veće uključivanje građana u donošenje politika i jačanje međuopštinske saradnje, kao i tri zakona kojima se unapređuje ostvarivanje prava manjina u oblasti jezika i pisma, zaštiti prava i sloboda, kao i rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina", navodi se u saopštenju.