SRBIJA

VUČIĆ RAZGOVARAO SA ŠEFOM EGIPATSKE DIPLOMATIJE

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 28. novembra je u razgovoru sa šefom egipatske diplomatije Samehom Šukrijem izrazio očekivanje da će predsednik Egipta Abdel-Fatah el-Sisi uskoro posetiti Beograd, saopšteno je iz Predsedništva. Vučić i Šukri su se saglasili da je dugotrajno prijateljstvo dva naroda čvrsta osnova za unapređenje kvaliteta odnosa Srbije i Egipta, ali da ekonomska saradnja ne prati politički dijalog. Sagovornici su se saglasili da je neophodno sporazumima stvoriti pravnu osnovu za širenje oblasti saradnje, posebno ekonomske. Takođe je naveden i značaj oživljavanja rada Mešovitog komiteta za privrednu saradnju. Vučić je pozvao poslovne ljude iz Egipta da ulažu u Srbiju, dok je Šukri rekao da egipatsko tržište od stotinu miliona ljudi nudi ogromne ekonomske mogućnosti za srpske kompanije u različitim oblastima, od poljoprivrede, turizma, građevinarstva i vodoprivrede, do oblasti vojno-tehničke saradnje. Dvojica sagovornika su izrazili interes za uspostavljanje direktnog avionskog leta između Beograda i Kaira, koji bi ojačao veze dve zemlje. Vučić je izrazio nadu da će Egipat i dalje uvažavati interese Srbije u međunarodnim organizacijama.

VUČIĆ RAZGOVARAO S LIBANSKIM MINISTROM

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je 28. novembra ministru inostranih poslova Libana Žibranu Basilu na tome što Liban ostaje privržen principima međunarodnog prava i poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, saopšteno je iz predsedništva. Vučić je rekao da je Srbija spremna da razvija najbolje moguće odnose sa Libanom. Vučić i Basil su izrazili interes za jačanje ekonomske saradnje dveju zemalja. U tom smislu je predloženo povezivanje privrednih komora i uspostavljanje direktnog kontakta poslovnih ljudi dveju zemalja u različitim oblastima, posebno u poljoprivredi, kao i drugi mogući zajednički projekti, koji bi uvećali obim trenutno skromne trgovinske razmene i ekonomske saradnje. Basil je rekao da je libansko rukovodstvo opredeljeno da produbljuje saradnju sa Srbijom u svim oblastima i ponudio mogućnost zajedničkog izlaska na treća tržišta. On je rekao da Liban može mnogo da nauči iz iskustava Srbije iz sprovedenih ekonomskih reformi. Vučić je rekao da će Srbija nastaviti da pruža aktivan doprinos mirovnim misijama Ujedinjenih nacija u Libanu.

VUČIĆ SA FABRICIJEM: OČEKUJEM DA EU ULOŽI DODATNE NAPORE DA PRIŠTINU NAVEDE DA POVUČE ODLUKU

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 28. novembra je u razgovoru sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Semom Fabricijem izrazio očekivanje da će EU uložiti dodatne napore da bi "Prištinu navela da povuče jednostrane poteze kojim dovodi u opasnost mir i stabilnost u regionu i rizikuje eskalaciju sukoba", saopšteno je iz kabineta srpskog predsednika. Vučić je u razgovoru sa Fabricijem, kako je navedeno, upozorio na posledice neodgovornog poteza Prištine o povećanju taksi na srpsku robu, kojim se krši CEFTA. Predsednik Vučić je rekao da će Srbija nastaviti da intenzivno radi na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem bržeg napretka na putu ka članstvu ka EU. Ambasador Fabrici je podsetio na stav visoke predstavnice Evropske unije o povećanju taksi, koje predstavljaju kršenje CEFTA i protivne su duhu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i potrebi da se one što pre povuku. Fabrici je istakao potrebu da se nastavi rad na održavanju mira i stabilnosti u regionu i na putu pridruživanja EU. On je takođe naglasio da probleme treba rešavati na miran i racionalan način, dijalogom koji je Evropska unija posvećena da olakša.

VUČIĆ RAZGOVARAO S FRANCUSKIM AMBASADOROM MONDOLONIJEM

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 28. novembra je s ambasadorom Francuske Frederikom Mondolonijem razgovarao o predstojećoj poseti francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji i o situaciji na KiM nakon taksi koje je Priština uvela na robu uvezenu iz Srbije i BiH, saopšteno je iz Predsedništva. Vučić je naveo da će tokom posete francuskog predsednika biti potpisani mnogi važni ugovori i sporazumi u oblastima ekonomije, odbrane, kulture i sporta. On je izrazio želju za produbljivanjem odnosa Srbije i Francuske i rekao da poseta predsednika Francuske posle sedamnaest godina predstavlja veliki napredak u odnosima dve zemlje. Predsednik Srbije je rekao da je Beograd spreman za nastavak dijaloga s Prištinom čim "Kosovo" ukine anticivilizacijske i protivpravno uvedene takse, navevši da u svakom dijalogu moraju da postoje pravila i da se poštuje druga strana. Vučić je naveo da su jednostrani potezi Prištine kojim rizikuju eskalaciju sukoba i dovode u opasnost mir i stabilnost u regionu, neprihvatljivi. Prema njegovim rečima, Srbija nije prekršila nijedan sporazum ili dogovor, dok Priština nije ispunila nijednu svoju obavezu iz Briselskog sporazuma. Mondoloni je pozdravio miran pristup srpske strane u aktuelnoj krizi u odnosima sa Prištinom i naveo da Francuska podržava nastavak dijaloga.

NOVI AMBASADOR ARGENTINE ESTANISLAO SAVELS URUČIO AKREDITIVE

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Novi ambasador Argentine u Srbiji Estinislao Savels uručio je 28. novembra akreditivna pisma predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji mu je zahvalio na principijelnom stavu Argentine da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i na aktivnoj podršci u međunarodnim organizacijama. Kako je saopšteno iz kabineta predsednika Srbije, ambasador Savels je rekao da Srbija može da računa na dalju podršku Argentine u međunarodnim organizacijama i u skladu sa međunarodnim pravom. Savels i Vučić su se "saglasili da su dugogodišnje prijateljstvo i međusobno razumevanje čvrsta osnova da Srbija i Argentina intenziviraju politički dijalog i osnaže ekonomsku saradnju, kao i svaku drugu saradnju od obostranog interesa", navodi se u saopštenju. Vučić je novom ambasadoru poželeo uspešan diplomatski mandat koji započinje u godini u kojoj se obeležava 90. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje. "Otvaranjem Trga Republike Srbije u Buenos Ajresu, odnosno Parka Republike Argentine u Beogradu, potvrđeno je da su, uprkos geografskoj udaljenosti, dve zemlje i dva naroda bliski", rekao je Vučić. On je izrazio uverenje da će ambasador Savels doprineti razvoju svestranih veza Srbije i Argentine i preneo poziv za predsednika Argentine Maurisija Makrija da poseti Srbiju.

NOVI AMBASADOR JUŽNE KOREJE PREDAO AKREDITIVE: PRIORITET NOVE INVESTICIJE IZ KOREJE U SRBIJI

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Novi ambasador Republike Koreje u Srbiji Hjongčan Čoe uručio je 28. novembra akreditivna pisma predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je izrazio zadovoljstvo što sve više korejskih kompanija ulaže u Srbiji. Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Vučić je rekao da korejske kompanije "ne donose samo nova radna mesta, već i prenose iskustvo i radne navike" i najavio da će 29. novembra prisustvovati otvaranju fabrike kompanije "Eseks" u Zrenjaninu. Ambasador Čoe je rekao da dve zemlje imaju mnogo toga zajedničkog i da Koreja želi da svoje iskustvo ekonomskog oporavka i napretka podeli sa srpskim prijateljima. On je rekao da će najveći deo svojih diplomatskih aktivnosti posvetiti upravo privlačenju korejskih investitora u Srbiju, navodi se u saopštenju. Čoe i Vučić su se saglasili da s obzirom na velike mogućnosti za privrednu saradnju treba nastaviti sa intenziviranjem političkog dijaloga i jačanjem ekonomskih veza Južne Koreje i Srbije. Vučić je konstatovao da ambasador Čoe počinje diplomatski mandat u Beogradu uoči obeležavanja tridesetogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje sledeće godine, što bi mogao da bude povod za razmenu poseta na najvišem nivou, podsetivši da predsednik Republike Koreje ima otvoren poziv da poseti Srbiju.

BRNABIĆ RAZGOVARALA SA ŠUKRIJEM

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je u razgovoru 28. novembra sa ministrom spoljnih poslova Egipta Samehom Hasanom Šukrijem da Srbija veoma ceni podršku Egipta na međunarodnom nivou i zahvalila na uzdržanosti prilikom glasanja o prijemu "Kosova" u Interpol, saopšteno je iz Vlade. Brnabić je ocenila da dva naroda povezuju tradicionalno prijateljski odnosi koji su ujedno i dobra osnova za unapređenje saradnje na svim nivoima. Posebno je izdvojena ekonomska saradnja, ali se razgovaralo i o turizmu i borbi protiv terorizma, kao i o odbrani. Šef egipatske diplomatije je naveo da će njegova zemlja i dalje voditi politiku "zamrznutog priznanja" "Kosova" i pružati podršku nastavku dijaloga Beograda i Prištine u cilju donošenja konačnog kompromisnog rešenja. Šukri je izrazio očekivanje da će bilateralna saradnja dveju zemalja nastaviti da jača i pozvao Brnabić da u što skorijem periodu poseti Egipat.

STEFANOVIĆ: HVALA IRAKU NA PRINCIPIJELNOJ PODRŠCI SRBIJI NA GLASANjU U INTERPOLU

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović zahvalio je 28. novembra ambasadoru Iraka Fakriju Hasanu Mahdiju al Isu "na principijelnoj podršci" Iraka Srbiji prilikom nedavnog odlučivanja o prijemu "Kosova" u Interpol. U saopštenju Ministarstva se navodi da su razgovarali o saradnji dve države u oblasti unutrašnjih poslova, u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i radikalizma. "Oni su se saglasili da su novi vidovi kriminala, poput visokotehnološkog, takođe oblast kojoj treba posvetiti veliku pažnju. Jedna od tema sastanka bila je buduća saradnja u oblasti policijskih obuka", navodi se u saopštenju.

KUBUROVIĆ: POČETAK 2019. OBELEŽIĆE RASPRAVA O USTAVNIM AMANDMANIMA

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - "Početak 2019. godine obeležiće rasprava o ustavnim reformama", rekla je ministarka pravde Nela Kuburović na skupu u Beogradu posvećenom nezavisnosti pravosuđa u organizaciji Saveta Evrope u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji. Dodala je da će to biti prilika da se u Srbiji obezbedi efikasno i nezavisno pravosuđe, oslobođeno uticaja izvršne i zakonodavne vlasti, ali i samih sudija. Kuburović je više puta ponovila da sudije treba da budu ograničene u svom radu jedino zakonom, jer na taj način postaju garant prava i sloboda. "Da bi jedan sud bio zaista sud i bio potpora vladavine prava, on mora da bude nezavisan i nepristrastan", istakla je ona. Dodala je da sudija ne sme da se oseća nesigurno i da nad njim ne sme da se vrši pritisak ni sankcijama, niti nagradama. "Očekujem da se usvajanjem ustavnih amandmana smanji uticaj zakonodavne i izvršne vlasti i ukloni nepoverenje koje postoji u sve tri grane vlasti", rekla je Kuburović. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević kazao je da je sudstvo samo jedna od tri grane vlasti koja "ne može biti u potpunosti nezavisna od svih uticaja, posebno socioloških i kulturoloških", ali da ne bi trebalo da se događaju verbalni napadi na sudstvo od srane poltičara. Milojević je podsetio da su političari javno kritikovali sudske odluke, što je prema njegovim rečima dovodilo u sumnju legitimitet sudija i smanjenje poštovanja u društvu. On je ocenio da između sudske, izvršne i zakonodavne vlasti postoji napetost, ali da ona ne mora da bude nužno negativna, već "konstruktivna". On je istakao da je nezavisnost sudstva aksiom, ali da opasnosti nisu samo eksterne, već i unutrašnje, tj. da se one nalaze u ličnosti svakog sudije. "Svaki sudija uspostavlja novi poredak u mikrokosmosu svojom presudom i zato ćemo nezavisnost imati u zavisnosti od toga koliko imamo obrazovnih i moralno autonomnih sudija", rekao je Milojević. Član Državnog veća tužilaštva Tatjana Lagumdzija kazala je da je nezavisnost u radu sudija i tužilaca preduslov vladavine prava. "Nezavisnost pravosuđa se uspostavlja, ne zbog tužilaca, već radi zaštite ljudskih prava", kazala je ona i dodala da tužioci moraju da budu oslobođeni bilo kakvog uticaja, ne samo zakonodavne i izvršen vlasti, već i medija. Podsetila je da iz tih razloga uveden institut Poverenika za samostalnost, koji postupa u slučajevima političkog ili drugog uticaja. Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je vladavina prava kičma modernog i plurastičkog društva i koja je uvek pod pritiskom u EU, ali i izvan nje. On je istakao da se sve države moraju odupreti ugrožavanju vladavine prave, jer je ona fundamentalni element i preduslov za ostvarivanje napretka. Dodao je da nezavisnost pravosuđa mora da bude obzebeđena i garantovana na ličnom i institucionalnom nivou, zbog čega će EU nastaviti "budno da prati" situaciju u Srbiji i započetu ustavnu reformu. Fabrici je kazao i da nezavisnost ne može da postoji sama za sebe i da sudije moraju da budu odgovorni u svom radu. Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio izrazio uverenje da će, kada se završe ustavne reforme, "nezavisnost i efikasnost postati novo stanje u Srbiji". Oricio je da će to novo stanje biti dostignuto ukoliko se principi nezavisnosti "deletvorno i pravično primene u praksi". Skup u Beogradu deo je zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope "Horizontal Facility" za Zapadni Balkan i Tursku, a njegov cilj je jačanje VSS i DVT kako bi građani dobili nezavisne i nepristrasne sudije i tužioce.

SRBIJA I LIBAN POTPISUJU MEMORANDUM O SARADNjI U OBLASTI POLjOPRIVREDE

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i ministar spoljnih poslova i dijaspore Libana Žibran Basil dogovorili su 28. novembra da dve države potpišu Memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede u januaru 2019. godine, u Libanu. Na sastanku se, kako je saopštilo to ministarstvo, razgovaralo o otvaranju oba tržišta za srpske i libanske proizvode, kao i o saradnji naučno-istraživačkih institucija te dve zemlje. Dogovoreno je da se naredne godine u maju organizuje prezentacija libanskih proizvoda u Srbiji, kao i da tokom prve polovine 2019. godine srpska delegacija na tehničkom nivou poseti Liban.

MOGERINI TELEFONOM REKLA TAČIJU DA UKINE TAKSU NA UVOZ ROBE IZ SRBIJE I BIH

BEOGRAD/BRISEL, 28. novembra 2018. (Beta) - Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini 28. novembra je u telefonskom razgovoru Hašimom Tačijem rekla da treba da bude povučena odluka vlade "Kosova" o taksi na robu iz Srbije i BiH, jer ne doprinosi izgradnji dobrosusedskih odnosa. Kako je saopšteno iz kancelarije Mogerinijeve, ona je telefonom razgovarala s Tačijem da razmotri najnovije događaje u kontekstu dijaloga za normalizaciju odnosa "Kosova" i Srbije, uz posredovanje EU. U saopštenju se navodi da je visoka predstavnica istakla je da odluka vlade "Kosova" da poveća takse na robu iz Srbije i BiH za 100 odsto samo dalje komplikuje situaciji i "ne donosi nikakvo rešenje za probleme ljudi niti za aspiracije 'Kosova' za njegovu sadašnjost i budućnost". "To je mera koja ne doprinosi izgradnji dobrosusedskih odnosa i treba da bude povučena", rekla je ona kako se navodi se u saopštenju.

REFORME I SARADNjA U REGIONU KLjUČ USPEŠNOG PRISTUPANjA ZAPADNOG BALKANA EU

BEOGRAD, 28. novembra 2018. (Beta) - Rešavanje bilateralnih sporova, kredibilne reforme i regionalna saradnja uz zajednički nastup Zapadnog Balkana, ključni su za proces pristupanja EU, ocenili su 28. novembra u Beogradu učesnici konferencije "EU i Zapadni Balkan - Kako da proširenje učinimo kredibilnijim procesom". Ambasador Austrije u Srbiji Nikolaus Luteroti rekao je da je za Austriju, kao i za čitavu EU, pitanje proširenja na ZB veoma važno, a da je još važnije kako taj proces učiniti efikasnijim. "I u Austriji i u čitavoj EU postoji autentičini interes za proširenje na Zapadni Balkan", rekao je Luteroti na skupu koji je u okviru aktuelnog austrijskog predsedavanja EU organizovao beogradski Centar za evropske politike u saradnji sa partnerima. On je rekao da proces proširenja pruža priliku za društvene reforme i predstavlja osnovu prosperiteta i stabilnosti i naglasio da je kredibilitet od ključnog značaja. "Moramo da imamo kredibilne reforme u zemljama kandidatima koje vode usvajanju standarda i pravnih tekovina EU, uključujući reforme u vladavini prava i osnovnih sloboda. Istovremeno kredibilitet u proširenju treba da pokaže i EU", dodao je. Austrijski diplomata ocenio je da je 2018. bila godina vraćanja fokusa EU na ZB i podsetio na brojne posete austrijskih i evropskih zvaničnika regionu i konferencije, kako tokom austrijskog, tako i tokom bugarskog predsedavanja EU. Luteroti je ukazao da i ZB i EU treba da se reformišu. "EU mora sama sebe da reformiše i da odgovori na unutrašnje i spoljne izazove. Samo kroz osnaživanje EU možemo da održimo napredak i način života koji imamo, a osnaživanje znači i proširenje", rekao je na Luteroti. Kada je reč o ZB, Luteroti je ponovio da brzina ulaska u EU zavisi od zemlje kandidata, tj. od kvaliteta reformi, dodajući da će koristi od tog procesa biti vidljive i dok se reforme sprovode, a ne samo kada se postane članica Unije. "Interes Austrije i EU je da Srbija i ostali pristupe EU i napreduju sa reformama. Verujemo da treba da se održi momentum angažmana EU u regionu, ali i momentum u zemljama regiona za kredibilne reforme", istakao je Luetroti, dodajući da Austrija podržava region i posebno Srbiju na putu u EU. O značaju proširenja na ZB govorio je i nemački amabasador Tomas Šib koji je rekao da je proširenje EU jedan od njegovih prioriteta kao ambasadora u Srbiji i da je u njegovom mandatu ključno da podrži Srbiju na putu ka EU. Ocenjujući da je to težak put i da je "Nemačka tu da podrži Srbiju kritički, ali konstruktivno", Šib je ponovio da Nemačka veoma snažno podržava proces proširenja EU na ZB. Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, ambasador Nemačke kazao je da dijalog "nije u dobrom stanju" i da je, pošto je od ključnog značaja, važno da što pre počne uz posredovanje EU. "Trenutno je (dijalog) u zastoju, nažalost gubimo vreme, a toliko je još pitanja za diskusiju i rešavanje", istakao je Šib. Govoreći o austrijskom predsedavanju EU, zamenik direktora u odseku za JIE i proširenje EU u Federalnom ministarstvu Austrije za evropske integracije i spoljne poslove Tomas Milman istakao je da je Austrija želela da, što je više moguće, uključi partnere sa ZB u donošenje odluka EU, što je bila i prilika za region da vidi kako EU funkcioniše iznutra. Milman je rekao i da Austrija pokušava da pomogne regionu da prevaziđe bilateralne sporove i probleme sa zaostavštinom prošlosti. Šefica Pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević ocenila je da su u kredibilnom procesu proširenja za kandidate bitne reforme, ali da treba uvesti i pitanje kredibiliteta same EU. Ona je rekla da ne treba zaboraviti važnost proširenja na Zapani Balkan i dok se sama EU reformiše dodajući da region treba više uključiti u rasprave o reformama EU. "Balkan nije 'crna rupa', mnogo poslova treba da radimo zajedno, mi smo za dijalog i kompromis i nadamo se da su za to i drugi na Zapadnom Balkanu", rekla je Miščević u debati. Zamenik generalog sekretara u Austrijsko-francuskom centru za jačanje odnosa u Evropi (CFA/ÖFZ) Floran Marsijak rekao je da misli da 2025. kao potencijalni datum za ulazak u EU Srbije i Crne Gore nije dobar signal za region jer može da ga deli (umesto da spaja) dodajući da je Berlinski proces sve zemlje stavio "u jedan čamac" i da na tome treba da se ostane, da svi rade zajedno kako bi ubedili članice da im je mesto u EU. Komentarišući situaciju u regionu, Marsijak je kazao da tenzije između Beograda i Prištine pokazuju da su izazovi u regionu upravo bilateralni sporovi. Po njegovim rečima, "Kosovo" i Srbija treba da shvate da su im sudbine povezane... "da imaju isti cilj (ulazak u EU) i da treba da idu zajedno i pomažu jedna drugoj". Marsijak je rekao i da svi političari u regionu treba da govore u prilog veće regionalne saradnje i podrže jedni druge jer na putu ka članstvu ima mnogo prepreka i "veto igrača" i u EU, i na nivou članica EU. Predsednik UO CEP Srđan Majstorović istakao je da Zapadni Balkan mora suštinski i mnogo ambicioznije da se posveti reformama ako želi da se kvalifikuje za članstvo u EU. On je rekao da 2019. proširenje neće biti visoko na agendi EU i da je stoga potreban mnogo ambiciozniji pristup koji će kvalifikovati Srbiju i ostale iz regiona da se predstave kao potencijalne članice EU. Istovremeno je programska direkorka CEP Milena Lazarević izrazila očekivanje da Rumunija kao sledeća predsedavajuća EU podržavati proces proširenja kao Austrija ističući da je na regionu da dođe do zajedničkih tačaka u nastupu ka EU jer će održavanje fokusa Unije na Zapadnom Balkanu zavisiti od zemalja regiona. Skup su organizovali CEP, CFA/ÖFZ, Međunarodni centar za evropsku obuku (CIFE), uz podršku i u saradnji sa Otvorenim regionalnim fondom za JIE - promocija evropskih integracija (Nemačka saradnja - GIZ), Francuskim institutom za međunarodne odnose (IFRI), Institutom za međunarodne odnose (IAI), Nemačkim institutom za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP) i Evropskom komisijom (Erasmus+ program).