SB UN

DAČIĆ: NA KIM NEMA POZITIVNIH POMAKA

UN, 14. novembra 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 14. novembra na Savetu bezbednosti da se na KiM ništa suštinski pozitivno nije dogodilo od poslednje sednice Saveta bezbednosti pre pola godine i kritikovao Veliku Britaniju što sednica nije održana u avgustu. Dačić je na sednici Saveta bezbednosti UN o KiM rekao da mnogi smatraju da je status "Kosova" završena priča, ali da mnogi misle da nije i dodao da mnoge države preispituju odluku o priznanju "Kosova", kao i da je 10 država povuklo priznanje. Šef srpske diplomatije je takođe kritikovao "Kosovo" zbog pokušaja da postane član Interpola i drugih međunaordnih organiazcija, navodeći da to ne pomaže dijalogu Beograda i Prištine. "Sa žaljenjem mogu da konstatujem da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo u periodu od poslednje sednice Saveta bezbednosti UN - Zajednica srpskih opština, koja predstavlja stub Briselskog sporazuma, nije formirana sada već više od 2.000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak 200.000 interno raseljenih lica, nije počeo sa radom Specijalni sud, dok skoro godinu dana od ubistva Olivera Ivanovića nije pronađen počinilac ovog gnusnog zločina. Ništa od toga se nije desilo", rekao je Dačić u Njujorku. On je dodao da je teško reći bilo šta pozitivno i o onome što se dogodilo, "a to su gruba kršenja rezolucije ovog uvaženog tela, nove provokacije i novi incidenti". Naveo je da je Skupština "Kosova" usvojila zakone kojima će praktično biti omogućena transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage, da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom posete KiM nije omogućeno da poseti mesto Banje u srpskoj enklavi, kao i da je došlo do upada specijalnih policijskih snaga na jezero Gazivode, za šta je rekao da je "najdrastičniji primer provokacije". "Ovo su samo neki primeri incidenata koji narušavaju bezbednost na Kosovu i Metohiji i dodatno komplikuju ionako složenu situaciju. Moram priznati da je nejasno kako neko ovakvu situaciju može da okarakteriše kao stabilnu. Ili možda 'stabilna situacija' podrazumeva da su napadi na Srbe dopušteni i sasvim normalna stvar, da ih je bilo, da će ih biti, te da je to nešto što ne zahteva pažnju i reagovanje", rekao je on. Dačić je zahvalio Kini koja je sednicu o KiM i Unmiku uvrstila na dnevni red i izrazio nezadovoljstvo što to nije uradila Velika Britanija u avgustu uz objašnjenje da je situacija mirna i da se na terenu ništa ne dešava. "Želim da iskoristim ovu priliku da ukažem zašto smatramo da je to pogrešan pristup i zašto smatramo da je upravo u ovom trenutku neophodno da ova tema ostane visoko na agendi Saveta bezbednosti. Na raspravu o tome da li je potrebno održati sednicu ili ne potrošili smo mnogo više od tri sata, koliko sednica Ssaveta bezbednosti uobičajeno traje. Stvorena je nepotrebno loša atmosfera između Beograda i Prištine, ali i podela među članicama Saveta bezbednosti", rekao je on. Šef srpske diplomatije je rekao da je po pitanju učestalosti sednica Savet bezbednosti potreban dogovor svih članica i da se ovde ne radi o tehničkoj stvari. Dačić je rekao da Priština umesto da se usredsredi na dijalog, pokušava da uđe u međunarodne organizacije, "misleći da će tako dokazati državnost, a ne shvatajući da to nije put koji vodi ka bilo kakvom rešenju". "Neutemeljenost njenih zahteva, njihova direktna suprotstavljenost osnovnim principima međunarodnog prava, samo dovode do politizacije ovih organizacija, podela i bespotrebnog rasipanja energije. S tim u vezi dozvolite mi da navedem samo jedan očigledan primer - zahtev tzv. Kosova za članstvo u Interpolu", naveo je Dačić. On je dodao da "neće Priština u Interpol da bi se borila protiv kriminala, već da bi se predstavila kao nezavisna država". Prištini nije ništa smetalo da u roku od 24 sata izruči Turskoj takozvane guleniste, nije joj smetalo što nije članica Interpola, rekao je Dačić i dodao da je je reč o pokušaju zloupuotrebe međunarodnih organizacija koje jesu na neki način deo UN da bi se na mala vrata pokušalo prejudicirati končano rešenje. Dačić je rekao da je 10 država promenio odluku o priznannaju nezavisnosti "Kosova" jer su "shvatile da nisu bile dovoljno upoznate sa situacijom i da je neohodno dati šansu dijalogu", dodajući da bi taj broj mogao značajno da poraste. "Odluke o povlačenju priznanja se od strane Prištine i pojedinih država osuđujuju, a lobiranje Srbije kvalifikuje kao provokacija. Sa druge strane, za njih je lobiranje Prištine za nova priznanja legalno i ne predstavlja provokaciju. Za njih provokacija nisu ni pozivi na nepoštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta punopravne članice UN koje možemo čuti od pojedinih država za ovim stolom. Znači, vi možete da lobirate da zemlje priznaju Kosovo, a Srbija ne sme da poziva zemlje da povuku priznanje? Reklo bi se da nešto u ovom rezonovanju nije u redu", rekao je Dačić. Šef srpske diplomatije je rekao da su okolnosti učinile da se njegovo izlaganje učini "sumornim i negativnim" i dodao da želi da obraćanje završim pozitivnim porukama, navodeći da je Srbija "najiskrenije zainteresovana za postizanje kompromisa za pitanje Kosova i Metohije". "Mi smo opredeljeni za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja. Takvog rešenja ne može biti bez dogovora Beograda i Prištine, ali ni bez vaše podrške. U tom smislu, ja ponovo apelujem na sve vas da pomognete ovaj proces, da iskoristimo momentum i pokušamo da napravimo iskorak. Dalje podele u Savetu bezbednosti oko ovog pitanja i rasprave na temu treba li nam Unmik ili ne svakako ne doprinose tome", rekao je on.

ŠEF UNMIKA: PRIMENA SPORAZUMA KLjUČNA, ZSO CENTRALNA TAČKA

UJEDINjENE NACIJE, 14. novembra 2018. (Beta) - Šef Unmika Zahir Tanin rekao je 14. novembra pred Savetom bezbednosti UN da, iako se ne sme zanemariti napredak u pregovorima postignut od 2013, ključna stvar za napredak na terenu je primena dogovorenog, a među centralnim tačkama je osnivanje Zajednice srpskih opština. "Uz sveukupnu pažnju usmerenu ka mogućnostima za postizanje novog političkog kompromisa, da ne bismo trebali da ne uzmemo u obzir napredak ostvaren od aprila 2013. godine i osnovna načela Prvog sporazuma koji je tada potpisan, a koji je uključivao osnivanje Asocijacije ili Zajednice većinski srpskih opština. Pomenuta načela i njihova puna implementacija su sastavni deo svakog novog sporazuma, kao i napretka na terenu", naveo je Tanin. Kao poteze koji su dodatno podigli tenzije oko KiM, Tanin je izdvojio zakone o stvaranju vojske "Kosova" i carine na robu iz Srbije i BiH. "Postupci kojima se pokušava prejudiciranje dogovora ne doprinose postizanju političkog kompromisa. Bilo da se radi o bitnijim ili manjim pitanjima, jednostrani postupci nose stalni potencijal da zapale stanje na terenu", rekao je Tanin. Šef Unmika je ipak pozdravio želju za nastavkom dijaloga koju su izrazili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Ipak, kako je rekao, svaki politički proces traži i saglasnost društava na koja se odnosi. "Dogovori na najvišem nivou koji mogu biti postignuti kroz političke pregovore, bez obzira na snagu međunarodne i regionalne podrške, neće uspeti osim ako naiđu na podršku i puno razumevanje i poverenje među zajednicama i pojedincima širom društva. Uveren sam da će lideri obeju strana, kao i činioci koji posreduju u dijalogu, ovo imati čvrsto na umu", naveo je Tanin. On je naveo da je za Unmik prioritet izgradnja poverenja među ljudima i zajednicama na KiM.

SRBIJA

VUČIĆ: PUTINOVA POSETA BIĆE DO SADA NAPLODOTVORNIJA PO BROJU SPORAZUMA

BEOGRAD, 14. novembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je 14. novembra uverenje da će poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji biti do sada najplodotvornija u smislu broja i sadržine sporazuma koje će potpisati. "Verujem da će poseta predsednika Putina biti do sada najplodonosnija i najplodotvornija u smislu i broja sporazuma i sadržine sporazuma, u različitim sferama društvenog života, koje ćemo zajednički da potpišemo", napisao je Vučić na svom Tviter nalogu posle sastanka s ruskim ambasadorom Aleksandrom Čepurinom. Vučić je tokom razgovora s ruskim ambasadorom zahvalio Rusiji i njenom predsedniku na podršci koju daju teritorijalnom integritetu Srbije i njenim naporima za pronalaženje kompromisnog rešenja za KiM. Ruski predsednik treba da poseti Srbiju u januaru iduće godine. Vučić je prošle nedelje u Beogradu razgovarao s potpredsednikom Vlade Rusije, koji je i kopredsednik Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju Srbije i Rusije, Jurijem Borisovom o odnosima dve zemlje i pripremi posete predsednika Rusije Srbiji.

AMBASADOR ŠIB: NEMAČKA NE MENjA STAV O CRTANjU NOVIH GRANICA NA BALKANU

BEOGRAD, 14. novembra 2018. (Beta) - Nemačka je protiv razmene teritorija između Srbije i "Kosova" kao rešenja za problem KiM i taj stav se neće promeniti, rekao je 14. novembra nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib ocenivši da taj stav dele i brojne druge zemlje EU kao i zemlje u regionu. "Sama kancelarka (Angela Merkel) je u više navrata javno iznela svoj stav, taj stav i nadalje važi, znam da je bilo spekulacija da li će se možda stav Nemačke promeniti, ali ne, nemački stav ostaje kakav jeste", rekao je nemački ambasador u razgovoru za televiziju N1. On je rekao da po pitanju razgraničenja ili razmene teritorija i više drugih članica EU izražava rezerve, kao i zemlje u regionu i da Nemačka nije jedina. Ambasador je rekao da je Nemačka zabrinuta da bi, ukoliko bi došlo do promene granica, to moglo da ima implikacije u regionu, da bi to možda doprinelo rešenju kosovskog problema, ali bi moglo da izazove probleme u drugim delovima regiona, što se ne može prognozirai. "Ako posle ovih sukoba koje smo imali ovde u regionu ponovo crtamo nove granice, zabrinuti smo da to može dovesti do nestabilnosti u regionu", rekao je Šib. Šib je ukazao i na to da nije tačno da će se "samo malom promenom teritorija rešiti kosovski čvor" i dodao da postoji čitav niz drugih pitanja kao što su zaštita manjina, zaštita crkvene baštine i mnoga druga i da pitanje razgraničenja samo skreće pažnju sa svih tih drugih pitanja. Osvrćući se na konstataciju da komesar EU za proširenje Johanes Han i Vašington kažu da bi podržali šta god se dogovore Priština i Beograd, Šib je ukazao da oni ne kažu da podržavaju razmenu teritorija već da žele da daju više manevarskog prostora obema stranama da vide šta će one uraditi, a da će onda videti kakav je dogovor i da li sa njim mogu da se slože. "Ne radi se o blanko čeku za razmenu teritorija, nego da ima više manevarskog prostora i videćemo posle", rekao je Šib. Nije tajna da Srbija i Nemačka imaju različite stavove po pitanju "Kosova", rekao je Šib i dodao da je to zapravo obeležje dobrog partnerstva, da možete imati različite stvove i da se o tome razgovara. Šib je rekao da je Nemačka svesna koliko je težak put ka rešenju pitanja KiM, ali da postoji dijalog Beograda i Prištine s ciljem nalaženja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazma uz posredovanje EU i da Nemačka to podržava. "Mi znamo da taj deo ne napreduje, ali rekli smo moramo dati novi impuls kako bismo napredovali, jer plan dinamike postoji i ceo spektar tema koje moramo rešiti i razmotriti", rekao je nemački ambasador. On je rekao da pozdravlja susret predsednika Srbije i "Kosova" u Briselu u sklopu dijaloga o normalizaciji ocenivši da to svakako nije bilo u jednostavnim okolnostima, ali da je dobar pomak. Po njegovim rečima, razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel bio je impuls za taj proces. Dodao je da Nemačka ceni to što je Vučić rekao da želi da nastvi taj dijalog i u tome ga ohrabruje. Govoreći o ekonomskoj saradnji, rekao je da je lepo da toliki broj nemačkih investitora dolazi u Srbiju i da je to cilj i zadatak nemačke ambasade. Nemački privrednici smatraju da je Srbija privlačna destinacija, ocenjuju da je situacija u Srbiji stabilna, da postoji kvalifikovana radna snaga i da je nivo plata nizak u odnosu na Nemačku i druge evropske zemlje, rekao je Šib. Rekao je da se preporučuje kompanijama da otvore radna mesta za visokokvalifikovanu radnu snagu i dao kao primer pozitivnog trenda firmu "Kontinental" u Novom Sadu koja otvara istraživački institut za 500 radnih mesata za IT stručnjake. Šib je ocenio da još dosta treba učiniti u Srbiji po pitanju medija i da Nemačka prati medijsku situaciju u Srbiji. "Svesni smo značaja nezavisnosti medija, smatram da čvrsta demokratija može funkcionisati samo ako je medijska situacija otvorena i ako mediji mogu odigrati svoju kritičnu ulogu, tu ima još dosta toga da se učini toga su svi svesni", rekao je Šib. On je kao pozitivno ocenio to što se radi na novoj medijskoj strategiji i što je sama premijerka prihvatila te teme.

FABRICI: LOKALNE SAMOUPRAVE MORAJU DA POMOGNU PRISTUPANjU SRBIJE EU

KRAGUJEVAC, 14. novembra 2018. (Beta) - Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je 14. novembra da će lokalne zajednice morati u najvećoj meri da sprovedu pravne tekovine EU i da budu u stanju da pomognu pristupanju Srbije Uniji. "Bitno je da lokalne zajednice budu te koje će u najvećoj meri morati da sprovode pravne tekovine Evropske unije. Ne samo što moramo da imamo jaču ekonomiju unutar čitave zemlje, već moramo da dovedemo opštine i javnu upravu na lokalnom nivou na taj nivo da mogu da komuniciraju sa Evropskom unijom", kazao je Fabrici novinarima u Kragujevcu. Navodeći da EU godinama podržava lokalne zajednice u Srbiji, Fabrici je ukazao na to da će jaka ekonomija u njima osnažiti Srbiju. Po njegovom mišljenju, veoma je bitno da se radi zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine, poljoprivrede, ekonomije i sve to mora da se sprovede na lokalnom nivou. "Javna uprava na lokalnom nivou mora da bude u stanju da upravlja fondovima. U jednoj rečenici možemo da kažemo da nam je neophodno da lokalne zajednice budu u stanju da pomognu pristupanju Srbije Evropskoj uniji", kazao je Fabrici, posle obilaska Legata akademika Nikole Koke Jankovića, čija izgradnja je finansirana sredstvima Evropske investicione banke i Kragujevca. Naveo je da je u martu pokrenut novi projekat EU PRO, čija je vrednost 25 miliona evra u periodu od tri godine, a da je akcenat stavljen na razvoj ekonomije i socijalne infrastrukture. Fabrici je naveo da su od marta objavljena dva javna poziva i da su dodeljena sredstva u iznosu od šest miliona evra za projekte. "Mogu da konkurišu 99 opština južno od Beograda, a najbolji projekti na osnovu konkurentnosti osvojiće sredstva", rekao je Fabrici, posle obilaska Legata akademika Nikole Koke Jankovića. Fabrici je rekao da su odobrena ukupno 34 projekta u Srbiji, a gradu Kragujevcu tri projekta. Šef Delegacije EU je u Kragujevcu uručio odluke o finansiranju projekata koji će doprineti poboljšanju poslovnog okruženja u 34 lokalne samouprave. Uz finansijsku podršku EU od više od pet miliona evra ove lokalne samouprave realizovaće projekte koji se odnose na izradu tehničke i planske dokumentacije, kao i projekte poslovne infrastrukture. Gradu Kragujevcu je do sada u okviru EU PRO odobreno fiansiranje tri projekta u ukupnoj vrednosti od blizu milion evra - revitalizacija i proširenje braunfild lokacije u staroj industrijskoj zoni, projekat za sanaciju mosta preko reke Lepenice i izgradnja otvorenih sportskih terena u Velikom parku.

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA ULOŽILA 75 MILIONA EVRA U RAZVOJ LOKALNE INFRASTRUKTURE U SRBIJI

KRAGUJEVAC, 14. novembra 2018. (Beta) - Evropska investiciona banka je u poslednjih pet do šest godina godina uložila ukupno 75 miliona evra u lokalnu infrastrukturu u Srbiji, a za projekte kulture u lokalnim samoupravama izdvojila je osam miliona evra u poslednjih par godina. "EIB kao finansijska institucija, ali i neprofitna organizacija EU bira pažljivo projekte u koje će ulagati, one koji su opravdani sa ekonomskog i stanovišta socijalnog i društvenog razvoja", rekla je novinarima u Kragujevcu šefica regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre. Ona je navela da je ta banka poznata poznata po finansiranju izgradnje lokalne infrastrukture, puteva, železnica, bolnica, ali je veoma aktivna i u oblasti kulture koja je značajna za razvoj svakog društva. Prema rečima Negre, posle finansiranja završetka Narodne biblioteke Srbije, u planu su izdvajanja i za Narodno pozorište u Leskovcu, muzej u Kruševcu kao i kulturne centre u Prokuplju i Pirotu. Negre je, zajedno sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijom obišla Legat akademika Nikole Koke Jankovića u Kragujevcu, koji je izgrađen sredstvima grada Kragujevca i EIB. "U Kragujevcu je uz podršku sredstava EIB u toku izgradnja nove škole i vrtića, sa Univerzitetom se završava Centar izvrsnosti, a završeni su i stanovi za mlade naučnike", rekla je Negre.