SRBIJA

DAČIĆ RAZGOVARAO S PREDSTAVNICIMA GRUPE FRANKOFONIH AMBASADORA

BEOGRAD, 8. novembra 2018. (Beta) - Šef srpske diplomatije Ivica Dačić razgovarao je 8. novembra s predstavnicima Grupe frankofonih ambasadora u Beogradu kojima je zahvalio na podršci njihovih država za unapređenje statusa Srbije u Međunarodnoj organizaciji frankofonije. Sastanku u Beogradu prisustvovali su ambasadori Maroka, Egipta, Francuske, Rumunije, Kipra, Libana, Švajcarske i Tunisa, predstavnica UN u Srbiji, šef kancelarije Saveta Evrope, otpravnici poslova Kanade, Belgije, DR Konga, Gvineje, Poljske i direktor Francuskog instituta u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Dačić je rekao da formiranje Grupe frankofonih ambasadora u Beogradu predstavlja važnu inicijativu, s obzirom na interes Srbije da ojača svoju poziciju u Međunarodnoj organizaciji frankofonije i širi vrednosti te organizacije u oblasti unapređivanja lingvističkih i kulturnih različitosti, upotrebe francuskog jezika i jačanja mira, demokratije i ljudskih prava, navodi se u saopštenju. Ambasador Maroka u Beogradu i predsednik Grupe frankofonih ambasadora Amin Belaž kazao je da je Grupa formirana 28. juna i da je za sada čini 17 ambasadora, dodaje se u saopštenju. Srbija je na 17. Samitu Frankofonije, održanom 11. i 12. oktobra u Jerevanu, dobila status pridruženog člana umesto posmatračkog.

VUČIĆ: NEMA NASTAVKA DIJALOGA DOK PRIŠTINA NE POVUČE PROTIVPRAVNE ODLUKE

BEOGRAD/BRISEL, 8. novembra 2018. (Beta) - Srpski predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 8. novembra u Briselu, posle nove runde dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, da su pred Srbijom teški dani u političkom smislu i da će razgovor s Prištinom biti nastavljen kada ona povuče svoje protivpravne odluke. Posle svog zajedničkog sastanka s Hašimom Tačijem i sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, Vučić je za RTS rekao da brojne evropske zemlje pokušavaju da izbace Srbiju iz energetske mreže sa severa KiM, ocenivši da je reč o protivpravnom potezu usmerenom protiv Srbije. "Evropljani očigledno pokušavaju da nas izbace odatle (sa severa KiM) protivpravno, sutra ili u ponedeljak će biti ta odluka. Do sada su se protiv nas, protiv prava, izjasnili Nemačka, Francuska, Italija, Švajcarska, Belgija, Luksemburg, Holandija, i naravno Hrvatska. Za nas su se izjasnili Slovačka, Španija, Bosna i Hercegovina", naveo je Vučić. On je dodao da sever KiM dobija struju s teritorije centralne Srbije i da je u nacrtu energetskog sporazuma bilo jasno formulisano da mora da se formira Zajednica srpskih opština, koja bi osnovala dve mešovite kompanije koje bi bile posrednice do kompanije "Kosta", albanskog operatera iz Prištine. "Pošto ZSO nije formirana krivicom Prištine, oni nama sada hoće da otmu pravo da transferujemo struju, da izgubimo jedan dalekovod prema Makedoniji, dva prema Albaniji, tri prema Crnoj Gori", kazao je Vučić. On je u izjavi za RTS kritikovao i ovonedeljnu odluku Prištine o povećanju poreza na uvoz srpske robe, za koju je rekao da je suprotna Centralnoevropskom sporazumu o slobodnoj trgovini - CEFTA, a kritikovao je i najave osnivanja vojske "Kosova". "Prethodnih dana dobili smo odluke prištinskih vlasti u kojima su protivpravno, suprotno CEFTA, doneli odluku da povećuju poreze od 10 odsto na robu iz Srbije, što je osudila i EU, ali očigledno se niko nije naročito uzbudio, njima ta odluka ostaje na snazi. Oni govore o formiranju vojske Kosova i o slanju jedne divizije na sever, suprotno Briselskom sporazumu i sporazumu sa NATO", kazao je predsednik Srbije. On je rekao da će dijalog biti nastavljen kada Priština povuče protivpravne odluke, jer je Srbija "uvek spremna da razgovara o kompromisima". "Dijalog će biti nastavljen kada Priština povuče protivpravne odluke, mi smo uvek spremni da razgovaramo o kompromisima, ali ne sa nekim ko će da vas vara svakog dana. Niko od naših ljudi se ovde neće pojaviti dok oni ne povuku svoje protivpravne odluke", rekao je Vučić. Srbija neće primenjivati protivpravne odluke Prištine, dodao je. "Mi smo rekli da razumemo šta vi iz Evrope radite protiv nas, mi nećemo sprovoditi njihove odluke, žalićemo se na svim mestima. I kad donesu protivpravnu odluku, mi je nećemo primenjivati, jer vam nećemo dati da zgazite naš narod i našu zemlju, na severu Kosova i u celini", kazao je Vučić. Dodao je i da "kosovska vojska" neće doći na sever KiM. "Oni koji misle da će da dovode vojsku na sever Kosova - to se neće dogoditi. Srbija ne želi sukobe, želi mir sa Albancima, ali Srbija neće dozvoliti ugrožavanje svog naroda", rekao je Vučić. Naveo je da Priština mora da ispuni makar ono što su njeni zvaničnici potpisali. "Morate da ispunite makar nešto što ste potpisali, ispunite makar ono što se potpisali pre 10 godina (CEFTA), pa onda i ono što ste potpisali pre pet godina (Briselski sporazum)", dodao je predsednik Srbije.

BRNABIĆ ZATRAŽILA OD VLADE DA NAPIŠE PISMO SVIM ZEMLjAMA SVETA O PONAŠANjU PRIŠTINE

BEOGRAD, 8. novembra 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić zatražila je 8. novembra na sednici Vlade da se u najkraćem mogućem roku pripremi tekst pisma koje će u ime Vlade poslati predsednicima vlada svih zemalja sveta u kojem će ukazati na odluke i ponašanje institucija u Prištini. Kako se navodi u saopštenju Vlade, Brnabić želi tim pismom da ukaže da prištinske vlasti "u potpunosti i kontinuirano krše sve postignute dogovore, regionalne inicijative i međunarodne sporazume, pa čak i dokumente koje su Privremene institucije same donosile i usvajale, kao što je Ustav tzv. Republike Kosovo". Tim pismom Vlada Srbije želi da upozori na ugrožavanje regionalnog mira i stabilnosti od strane Prištine, kao i na "namerno i direktno urušavanje atmosfere dijaloga u trenutku kada Srbija ulaže maksimalan napor za njegovo intenziviranje u cilju dugoročnog mira, stabilnosti i prosperiteta za sve stanovnike ovog dela Evrope". "Predsednica Vlade je naglasila neophodnost da se komunikacija sa svim partnerima širom sveta pojača kako bi svi bili svesni kompleksnosti situacije u kojoj Srbija vodi dijalog, čime bi se na najdirektniji način dala puna podrška naporima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i obezbedila što veća sigurnost za naš narod na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju.

ČADEŽ: AUSTRIJSKA PODRŠKA ZA UKIDANjE IRACIONALNE PRIŠTINSKE TAKSE

BEOGRAD, 8. novembra 2018. (Beta) - Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je 8. novembra u Beču generalnom sekretaru Ministarstva privrede i digitalizacije Austrije Mihaelu Esterlomu uručio pismo PKS povodom odluke prištinskih vlasti da uvedu dodatnu taksu od 10 odsto na robu iz Srbije i ukazao na štetu koja se takvim potezom nanosi srpskoj, ali i privredi celog regiona. "Naišli smo na veliko razumevanje i spremnost predstavnika austrijskih institucija da se angažuju na rešavanju ovog problema i ukidanju ove iracionalne odluke. Pismo je odmah dostavljeno austrijskoj ministarki ekonomije Margarete Šrambok, koja boravi u Briselu i koja će tokom dana imati sastanak sa evropskom komesarkom za trgovinu Sesilijom Malmstrom", rekao je Čadež, saopštila je PKS. Navodi se da je Čadež to pismo predao i predsedniku Privredne komore Austrije Haraldu Mareru koji je kazao da će austrijska komora i on lično reagovati povodom problema nastalog odlukom Prištine o uvođenju nameta za robu iz Srbije. Čadež je sa generalnim sekretarom za privredu i digitalizaciju Austrije razgovarao i o podršci austrijske vlade procesima digitalizacije srpske privrede i aktivnostima Centra za digitalnu transformaciju. "Austrija je pouzdan partner PKS u ovim procesima. Uz austrijsku podršku smo i formirali Centar za digitalnu transformaciju privrede. Nastavljamo naše projekte i želimo da zajedno primenimo austrijska iskustva u procesima digitalizacije i digitalne transformacije, posebno malih i srednjih kompanija u Srbiji kako bi ona opstala na tržištu i postala konkurentnija", kazao je on. Po njegovim rečima, svako preduzeće danas, bilo da je pekara, frizerski salon ili da proizvodi mašine mora da koristi digitalne alate u svakom segmentu poslovanja od proizvodnje, preko marketinga do prodaje.

EVROPSKA KOMISIJA: OČEKUJE SE NASTAVAK DINAMIČNOG RASTA SRBIJE

BEOGRAD, 8. novembra 2018. (Beta) - Evropska komisija ocenila je u novom ekonomskom izveštaju da je perspektive privrede Srbije i dalje snažna i da se očekuje nastavak dinamičnog rasta uprkos blagom ublažavanju, ali bi značajno usporavanje ili zaustavljanje velikih strukturnih reformi moglo negativno uticati na poverenje investitora. U jesenjem ekonomskom izveštaju Komisija je navela da se ekonomski rast Srbije ubrzao na skoro pet odsto u prvoj polovini 2018. godine. Komisija procenjuje privredni rast Srbije ove godine na 4,1 odsto, a u sledeće dve 3,8 odsto. Nezaposlenost je sada 13,1 odsto, s tim da bi sledeće trebalo da bude 12 odsto, a 2020. da se smanji na 10,9 odsto. Očekuje se da će investicije biti solidne i da će domaća potrošnja dobiti dalji podsticaj od rasta zaposlenosti i zarada, kao i da će finansijski uslovi i fiskalna politika podržati rast, navodi se u izveštaju. Investicije su pozitivno iznenadile u prvoj polovini godine, ali se očekuje da će se one umeriti u narednom periodu. Rast privrede mogao bi doneti dalje dobitke u zapošljavanju i da nezaposlenost padne na najniži nivo u više decenija, navodi se u izveštaju uz upozorenje da to s negativnim razvojem u trgovini može podići inflaciju ka tri odsto. Komisija, međutim, upozorava da bi značajno usporavanje ili zaustavljanje velikih strukturnih reformi moglo negativno uticati na poverenje investitora, kao i da bi spoljni šokovi usled međunarodne trgovine i geopolitičkih tenzija mogli omesti pozitivne tendencije. Snažna domaća potražnja i pogoršani uslovi za trgovinu, mogu međutim podići inflaciju i spoljni debalans. Komisija ocenjuje da je visoka domaća potražnja uzela danak na spoljni debalans, pa se povećao spoljnotrgovinski deficit. Dinamika spoljne trgovine je takođe snažana, mada je smanjen rast i uvoza i izvoza, a može se očekivati i dalje smanjivanje rast izvoza usled moguće slabije potražnje iz Evropske unije. Evropska komisija navodi da je rast u Srbiji zabeležen u skoro svim sektorima. U građevinarstvu je zabeležen rast od više od 20 odsto, dok je dobra poljoprivredna sezona podstakla taj sektor na dvocifreni rast. U izveštaju se navodi da kratkoročni pokazatelji šalju mešovite signale u trećem tromesečju. S jedne strane, rast domaće potražnje nastavlja da jača, dok je industrijska proizvodnja u avgustu pala za 4,3 odsto u odnosu na prošlu godinu. Komisija navodi da su posle dužeg perioda, potrošači povratili poverenje što zajedno s poboljšanim uslovima na tržištu rada i rastu zarada treba da poveća potrošnju domaćinstava, kao i da bi s održivim fiskalnim performansama, javna potrošnja trebalo da obezbedi postojanu podršku rastu. U izveštaju se navodi da bi s aktuelnom uravnoteženom fiskalnom politikom javni dug Srbije mogao biti blizu 50 odsto BDP-a do kraja 2020. godine.

SKOT: SRBIJA I NATO IMAJU ZAJEDNIČKI CILj - UJEDINjENjENA I SLOBODNA EVROPA U KOJOJ VLADA MIR

BEOGRAD, 8. novembra 2018. (Beta) - Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot izjavio je 8. novembra da Srbija i NATO imaju zajednički strateški cilj - ujedinjenu i slobodnu Evropu u kojoj vlada mir. "Možemo raditi zajedno kao partneri kako bi postigli ove ciljeve", rekao je Skot na Šestoj beogradskoj NATO nedelji. On je kazao da je NATO posvećen miru, zajedničkim vrednostima i vladavini prava i da je partnerstvo NATO-a i Srbije važno. "Amerika je predana globalnoj stabilnosti i smatramo Srbiju vitalnim partnerom", kazao je Skot. On je rekao i da je najočiglednija uloga NATO-a u regionu - osiguranje stabilnosti i stabilizacije i napomenuo da se KFOR na KiM stara da obezbedi mir i slobodu kretanja za sve zajednice na KiM. "Kfor brine o tome da svi građani Kosova žive u miru i stabilnosti", istakao je Skot. Kako je naveo, mir između "Kosova" i Srbije je ključ za mirnu, slobodnu i ujedinjenu Evropu. "Zato mi je drago što vidim da Srbija i NATO zajedno rade kao partneri u okviru procesa koji poštuje vojnu neutralnost Srbije", rekao je Skot. On je kazao i da je Srbija jedina zemlja u kojoj je NATO bio angažovan u svojoj istoriji, a koja je organizovala jednu od najvećih NATO vežbi. "Ko kaže da Balkan ne može da se promeni?", naveo je ambasador SAD. Predstavnik NATO Odeljenja za javnu diplomatiju Robert Pščel rekao je da još ima mnogo teškoća u odnosima Srbije i NATO-a o kojima treba razgovarati i pokušati da se prevaziđu. On je kazao da je razlog zbog kojeg podržavaju Nedelju NATO u Beogradu to što ideje iznete tokom nje putuju i izvan Beograda. "To ih čini važnim u regionu i izvan njega", kazao je on. Direktorka Centra za evroatlantske studije Srbije Jelena Milić je rekla da je za Srbiju bitno da uči iz istorije odnosa sa NATO-oom. Ona je kazala da je vreme da Beograd i Priština postignu sporazum o normalizaciji odnosa, koji bi pomogao i drugim zemljama Zapadnog Balkana i doprineo učvršćivanju mira i stabilnosti u regionu. "Ako naše društvo želi članstvo u EU, onda će podržati i rešenja u dijalogu Beograda i Prištine, a time će obezbediti perspektivu razvoja", kazala je Jelena Milić. Ona je rekla i da Srbija ne bi trebalo da iz pregovora sa Prištinom izađe kao strana koja je izgubila sve. Milić je dodala da je ogromna razlika u regionu od devedesetih godina prošlog veka do danas i da su mnoge zemlje iz regiona članice NATO-a i zemlje na putu a EU. "Pred Srbijom je dugačak put. Mnogi građani Srbije s pravom čekaju da se popravi situacija u zemlji i da se problemi iz prošlosti prevaziđu", rekla je ona. Podsetila da je Srbija otvorila 14 pregovaračkih poglavlja sa EU, kao i da njeni vojnici učestvuju u multinacionalnim operacijama. "Srbija mora da pokuša da razume da su savezništva teška, iako to nije lako. Ne bi trebalo apriori odbaciti forme rešenja odnosa Beograda i Prištine", navela je Milić.