SRBIJA

VUČIĆ: NISAM NEPRIJATELj ALBANACA, NEGO 'SVAKOG KO BI DA PROGONI SRPSKI NAROD'

BEOGRAD, 1. novembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. novembra da nije neprijatelj Albanaca, nego je "neprijatelj svakom ko bi da progoni srpski narod i da ubija nedužne ljude samo zato što pripada srpskom rodu". Vučić je to rekao za TV "Prva" upitan o izjavi Veseljija da "Kosovo" ima jednog neprijatelja i da je to Srbija, i samo jednog predsednika koji je protiv nezavisnosti "Kosova", a to je Vučić. Vučić je kazao da razume izjavu Veseljija, kao "verovatno najmoćnijeg čoveka na Kosovu", jer bi "oni mnogo više voleli da su im protivnici neki s kojima su lako izlazili na kraj... U tom smislu sam počastvovan tom izjavom", kazao je predsednik. Vučić je rekao da će od sada morati da u inostranstvu vodi više računa o bezbednosti ljudi koji idu s njim, ali da je to "manji problem od svih problema".

VUČIĆ RAZGOVARAO S BOZKIROM

BEOGRAD, 1. novembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se 1. novembra sa članovima delegacije i predsednikom Odbora za spoljne poslove turskog parlamenta Volkanom Bozkirom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, situaciji u regionu i ekonomskoj saradnji, saopšteno je iz Predsedništva. Vučić je u razgovoru naveo da Srbija smatra Tursku istinski prijateljskom zemljom i da je međusobna saradnja u svim oblastima na veoma visokom nivou. "Tursku vidimo kao važnog partnera u očuvanju regionalnog mira i stabilnosti", rekao je Vučić. On je čestitao sagovornicima Dan Republike Turske i otvaranje novog aerodroma u Istanbulu, kojem je i sâm prisustvovao. Bozkir je rekao da je ovo prva poseta delegacije Odbora za spoljne poslove turskog parlamenta Srbiji i zahvalio je Vučiću na podršci turskim investitorima i pozdravio zalaganje srpskog predsednika za razvoj infrastrukture, naročito projekta rekonstrukcije puta Novi Pazar–Tutin i izgradnje auto-puta prema Bosni i Hercegovini. Tema razgovora je bila i poseta turskog predsednika Redzepa Tajipa Erdogana Srbiji, planirana za početak sledeće godine.

BRNABIĆ U OKSFORDU GOVORILA O ZNAČAJU E-UPRAVE

OKSFORD/BEOGRAD, 1. novembra 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je 1. novembra u Oksfordu da Vlada Srbije smatra elektronsku upravu osnovom digitalne transformacije čitavog društva, sa kojom će državni službenici biti potpuno u službi građana, saopšteno je iz Vlade Srbije. Brnabić je bila danas glavni govornik na konferenciji "Izazovi Vlada 2018" (Challenges of government conference 2018) Škole za upravu Blavatnik (Blavatnik School of Governance), Univerziteta u Oksfordu, u Velikoj Britaniji i govorila o značaju koji tehnološka revolucija ima za budućnost Vlade i koliko građani imaju koristi od elektronske uprave. "Elektronska uprava je najbolji način za pružanje kvalitetnih i brzih usluga građanima i privredi. Istovremeno, to je i najefikasniji način borbe protiv korupcije i sive ekonomije, tako da je elektronska uprava višestruko korisna i zbog toga ova vlada, i ja kao predsednica, toliko insistiramo na tome – ona jasno stavlja građanina i njegove potrebe u prvi plan", rekla je Brnabić. Kao primere toga koliko je elektronska uprava unapredila i olakšala život građana Srbije, predsednica Vlada je u svom izlaganju navela sistem e-Vrtić koji za sada funkcioniše u četiri grada u Srbiji i ima 22.000 registracija godišnje podnetih elektronskim putem, bez odlaska na bilo kakav šalter, kao i sistem e-Beba, koji roditelje oslobađa administrativnih procedura po rođenju deteta, već se sve završava elektronskim putem. Brnabić je navela i e-Zup, elektronski sistem razmene podataka između državnih organa, i sistem e-Recept, koji godišnje izda 60 miliona recepata građanima, a institucije uštede dva miliona evra na štampanju papira za samo godinu dana. Premijerka je posebno istakla novi internet sajt Vlade Srbije, koji je u pripremi. Internet stranica će biti u potpunom saglasju sa ciljevima elektronske uprave, jer će se ona zasnivati na dvosmernoj komunikaciji između građana i izvršne vlasti. "Građani će na novom sajtu po prvi put moći da direktno komuniciraju sa ministarstvima i postavljaju im pitanja, na koja će zaista dobijati odgovore", rekla je Brnabić i ukazala i da će novi sajt biti prilagođen i osobama sa posebnim potrebama. Predsednica Vlade je održala i predavanje u Oksford unionu, najvećem debatnom udruženju na Univerzitetu Oksford, poznatom po organizaciji debata i govorništva još od 1823. godine. Tema predavanja je "Budućnost Srbije u Evropi".

STEFANOVIĆ I AMBASADOR HOLANDIJE O NAPRETKU SRBIJE U VEZI S PREGOVARAČKIM POGLAVLjEM 24

BEOGRAD, 1. novembra 2018. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je 1. novembra u Beogradu sa ambasadorom Holandije Henkom van den Dolom o aktivnosti Srbije u vezi s Poglavljem 24 - "Pravda, sloboda i bezbednost". Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je Henk van den Dol potvrdio dobar napredak Srbije u tome. Stefanović je kazao da je Srbija u julu prosledila Evropskoj komisiji četvrti Izveštaj o realizaciji aktivnosti u okviru Akcionog plana za Poglavlje 24 i da je više od polovine aktivnosti već sprovedeno. On je rekao da je MUP u fazi revizije Akcionog plana za Poglavlje 24, radi ispunjavanja prelaznih merila koja su dobijena pri otvaranju Poglavlja 24, kako bi se premostio period do dobijanja merila za zatvaranja tog poglavlja. Stefanović i Dol su ocenili da je saradnja policijâ Srbije i Holandije veoma dobra i se može unaprediti obukom osoblja i razmenom iskustava.

ODNOSI SRBIJE I FRANCUSKE TRADICIONALNO PRIJATELjSKI

BEOGRAD, 1. novembra 2018. (Beta) - Ministar odbrane Aleksandar Vulin sastao se 1. novembra u Beogradu sa državnom sekretarkom u Ministarstvu odbrane Francuske Ženevjev Darjesek, koja boravi u Beogradu povodom obeležavanja 100 godina od završetka Velikog rata. Kako se navodi u saoštenju Ministarstva odbrane, Vulin je ocenio da je upravo savezništvo u Prvom svetskom ratu dalo snažan pečat odnosima dve zemlje koje u ovoj godini obeležavaju 139 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Odlični odnosi, prema rečima ministra Vulina, koje su uspostavili predsednici Srbije i Francuske Aleksandar Vučić i Emanuel Makron i danas su stabilni i tradicionalno prijateljski, a daljem unapređenju doprineće predstojeći susreti dva predsednika u Parizu i Beogradu. Vulin je na sastanku ponovio stav da je za Srbiju neprihvatljiva transformacija Kosovskih snaga bezbednosti u vojsku "Kosova", jer svaka odluka o izgradnji paravojnih formacija na Kosovu i Metohiji predstavlja kršenje Rezolucije 1244 prema kojoj KFOR predstavlja jedinog odgovornog nosioca i garanta bezbednosti i stabilnosti na prostoru južne srpske pokrajine. On je poručio i da Srbija ostaje vojno neutralna i privržena svojoj dosadašnjoj poziciji, koju ne namerava da menja ni u budućem periodu. Državna sekretarka Darjesek izjavila je da Francuska ima veliko poverenje u Vojsku Srbije, kao i da razume brigu države Srbije zbog situacije na Kosovu i Metohiji, te je poručila da sve treba da se odvija u skladu sa Briselskim sporazumom. Darjesek je istakla i da ima poverenje u državu Srbiju koja je zemlja prijatelj i koja je značajna na prostoru Zapadnog Balkana zbog njegove stabilnosti, ali i stabilnosti čitave Evrope, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

VULIN: VELIKE SILE DA NE ZABORAVE DA SRPSKA VOJSKA NIKADA NIJE BIRALA POGREŠNU STRANU

BEOGRAD, 1. novembra 2018. (Beta) - Ministar odbrane Srbije, Aleksandar Vulin izjavio je 1. novembra da velike sile koje žele da menjaju svet, ne treba da smetnu sa uma "neporecivu istinu da srpska vojska nikada nije birala pogrešnu stranu", i da ne potcenjuju Srbe i Srbiju. Vulin je to rekao u Skupštini Beograda na otvaranju izložbe "Naša istorija, vaša sećanja", povodom 100 godina od proboja Solunskog fronta u kojem su učestvovale srpska i francuska vojska. "Srpski narod pamti sve - i dobro i zlo, a dobro uvek višestruko vrati", kazao je Vulin i dodao da se ratno savezništvo s Francuskom ne može zaboraviti. Državna sekretarka Ministarstva vojske Francuske Ženevjev Darjesek rekla je da je jedan od oslobodilaca Beograda 1918, francuski maršal Luj Franše D'epere istovremeno unapređen u taj čin i u čin srpskog vojvode. "Upravo je on svečano uručio Legiju časti gradu Beogradu u znak priznanja za hrabrost tokom Velikog rata. To je bio očigledan znak poštovanja Francuza za otpor koji su pružili Beograđani", kazala je Darjesek i dodala da su samo četiri strana grada dobila to priznanje. Ona je podsetila da će 11. novembra u Parizu biti proslavljena stogodišnjica kraja Prvog svetskog rata, koja će biti u znaku međunarodne saradnje. "Pariski forum o miru ima za cilj da se ostvari napredak po pitanju globalnog upravljanja i da uputi predloge za sigurniji svet. Izražavam zadovoljstvo što će predsednik Vučić učestvovati", rekla je Darjesek. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić podsetio je na to da su Srbija i Francuska bile na pravoj strani u Prvom svetskom ratu i bile saborci onda kada je bilo najteže. "Pozivam sugrađane da posete izložbu, bitno je da budimo kod mladih osećaj za prošlost", rekao je Radojičić. Izložba o sećanju na oslobađanje gradova u Srbiji tokom proboja Solunskog fronta predstavlja porodične priče učesnika Prvog svetskog rata i već je predstavljena u pet gradova u Srbiji.

SASTANAK GENERALA MOJSILOVIĆA SA KOMANDANTOM KFOR-A

BEOGRAD, 1. novembra 2018. (Beta) - Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović razgovarao je 1. novembra u Beogradu sa komandantom KFOR-a Salvatoreom Kuočijem o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji i o realizaciji zajedničkih aktivnosti Vojske Srbije i KFOR-a, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Prvi zvanični susret dvojice generala, otkako je u septembru ove godine general Mojsilović postavljen na dužnost načelnika Generalštaba Vojske Srbije, održan je u kasarni "Topčider" u Beogradu. Kako je u saopštenju navedeno, izražavajući zabrinutost zbog nedavnih događaja, Mojsilović je posebno istakao da jednostrani i netransparentni postupci usložnjavaju situaciju na terenu, te da je poštovanje svih sporazuma koji su na snazi i obaveza koje proističu iz njih suštinski važno za stanje bezbednosti na Kosovu i Metohiji. On je istakao da je obostrani interes Vojske Srbije i KFOR-a očuvanje bezbednosti u zonama odgovornosti sa obe strane administrativne linije i da je KFOR kao međunarodni činilac najodgovorniji za sigurnost svih građana u toj pokrajini, a posebno nealbanskog stanovništva. To je bio sastanak na visokom nivou u okviru Zajedničke komisije za sprovođenje Vojnotehničkog sporazuma, koju čine komisija komande KFOR-a i komisija predstavnika snaga bezbednosti Srbije. Sastanci Zajedničke komisije redovno se održavaju na različitim nivoima od 1999. godine radi sprovođenja Vojnotehničkog sporazuma iz Kumanova od 9. juna te godine.

EKONOMIJA

UZ POMOĆ EU SRBIJA UVODI NOVU PLOVIDBENU SIGNALIZACIJU NA DUNAVU

BEOGRAD, 1. novembra 2018. (Beta) - Srbija će, kao prva zemlja u Evropi, na celom toku Dunava imati najsavremenije plutajuće oznake - "bove", vidljive bilo da je dan, noć, magla ili jak sneg", najavila je 1. novembra ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. "Uvođenjem najmodernije navigacione signalizacije u vodni saobraćaj, omogući ćemo bezbednu plovidbu u svim uslovima, čime povećavamo konkurentnost, jer smo tranzitna zemlja i integrišemo se u evropsku transportnu mrežu", kazala je ona. Na predstavljanju projekta od 2,5 miliona evra "Integracija sistema za praćenje plovidbe na Dunavu", ministarka je istakla da je ukupna vrednost svih projekata u vodnom saobraćaju u Srbiji 204 miliona evra i da će stare "bove" biti s Dunava premeštene na Savu. "Do kraja godine završićemo ovaj projekat. Posle dve decenije započeli smo prve radove na uređenju plovnog puta na Dunavu, vrednom 10 miliona evra, kreće rekonstrukcija brodske prevodnice Djerdap 1, sledeće godine počinjemo izgradnju teretnog terminala u luci Smederevo, a u toku je izrada prostornog plana za novu luku u Beogradu", rekla je ona. Cilj je da do 2021. godine Dunav bude povezan s putnim i železničkim "Koridorom 10", da se Srbija vodnim putem poveže sa okolnim zemljama, te da se dodatno poveća obim prevoza robe Dunavom, koji je u odnosu na 2014. godinu porastao sa sedam na 12 miliona tona, a do 2021. bi trebalo da bude i 15 miliona tona. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je ocenila je da je projekat "Integracija sistema za praćenje plovidbe na Dunavu" dobar primer kakve koristi Srbija ima od evropskog puta. "Investiranje u saobraćajnu infrastrukturu važno je za naš održivi i razvojni rast. Pametna prioritizacija u svakom segmentu je naš princip, a slobodan protok ljudi i kapitala jedna od osnovnih evropskih vrednosti koje podržavamo", rekla je Joksimović. Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da se tim projektom pokriva celokupna deonica Dunava kroz Srbiju i da je on važan iz više razloga. "EU je do sada investirala više od 25 miliona evra za projekte na Dunavu s ciljem da ta reka postane bezbednija, čistija i prohodnija za plovidbu. Uloženo je u stvaranje informacionog sistema na reci, čiji je današnji projekat deo. Ovaj projekat će svakako doprineti i privrednom rastu zemlje, s obzirom na to da će omogućiti bržu i lakšu plovidbu u svim vremenskim uslovima", kazao je Fabrici.

EBRD U SRBIJI OČEKUJE EKONOMSKI RAST OD 4,2 ODSTO

BEOGRAD, 1. novembra 2018. (Beta) - Ekonomija Srbije će ove godine porasti za 4,2 odsto uz podsticaj daljeg jačanja potrošnje i investicija, dok će sledeće godine rast usporiti na 3,5 odsto, objavila je 1. novembra Evropska banka za obnovu i razvoj. U novom izveštaju o ekonomskim perspektivama regiona u kojem je angažovana, EBRD ocenjuje da su rizici za projektovani rast srpske ekonomije izbalansirani i da se uglavnom odnose na sprovođenje reformi predviđenih sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom i dalji tempo rasta zone evra. Posle umerenog rasta u prethodnoj godini od gotovo dva procenta, ekonomija Srbije je u prvoj polovini ove godine ubeležila rast od 4,9 odsto u odnosu na isto vreme 2017. zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji, prvenstveno većim investicijama. Takođe je nastavljen oporavak privatne potrošnje, dok je uvoz, s druge strane, nastavio da premašuje izvoz, navela je EBRD. Dalje se navodi da su fiskalne performanse ostale snažne i da je budzet ostao u suficitu u prvoj polovini godine, dok je javni dug nastavio da pada na oko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda na kraju juna. EBRD u delu izveštaja o Srbiji piše i da je u julu sa MMF potpisan sporazum o saradnji putem nefinansijskog Instrumenta koordinacije politike na 30 meseci, a koji je fokusiran na fiskalne, strukturne i institucioinalne reforme, kao i politike monetarnog i finansijskog sektora, dakle u oblastima od ključnog značaja za održavanje tekućih visokih stopa rasta. Šire gledano, u regionu Jugoistočne Evrope EBRD očekuje robustan ekonomski rast uz umereni oporavak u Makedoniji i najsnažniji rast za više godina u Srbiji. Rast u JIE evropski kreditor prognozira na 3,5 odsto u 2018. i 3,2 odsto u 2019. U tom regionu Crna Gora i Rumunija će ove godine ubeležiti rast kao i Srbija, od 4,2 odsto, u Albaniji se očekuje četiri odsto, Bosni i Hercegovini tri procenta, a u Makedoniji dva. Bugarski rast se prognozira na 3,6, a grčki na 2,2 odsto. U celom regionu u kojem je EBRD aktivna rast u 2018. se prognozira na 3,2 odsto, a u 2019. na 2,6 odsto.