SRBIJA

VUČIĆ: ILUZORNO OČEKIVATI DA ĆE U PARIZU NEŠTO BITI REŠENO, DALEKO SMO OD KOMPROMISA

BEOGRAD, 31. oktobra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 31. oktobra da je iluzorno očekivati da će u Parizu 11. novembra, prilikom proslave Dana primirja u Prvom svetskom ratu, biti dan odluke o pitanju KiM, jer rešenje nije na vidiku, iako je spreman da razgovara sa svima. Na pitanje novinara da li je istina da će to biti "Dan D" (dan odluke) o KiM, Vučić je rekao da će se sastati sa svim ljudima koji to budu hteli, jer je uvek bolje da se razgovara nego da se "dešavaju svakojaka čuda koja su se već događala". "Ali, mi smo mnogo, mnogo daleko od postizanja kompromisa. I svi drugi da se sklone (bili bi daleko), iako se zna da svi imaju svoje interese i agendu. Pa nisu oni nas dzabe bombardovali i proglašavali nezavisnost Kosova 2008. godine, da bi sada ovo prošlo bez njih. Uslov za svako rešenje je bilo kakav dogovor Srba i Albanaca, a to, ponavljam, uopšte ne postoji", rekao je Vučić nakon posete Kliničkom centru Srbije. Vučić je rekao da je nemoguće da "Kosovo" postane članica Ujedinjenih nacija bez saglasnosti Rusije i Kine, ali i Srbije. "Međutim, možda će u Srbiji uskoro da pobede neki drugi. Neki koji već kažu da su za davanje stolice u UN bez ičega, pa će možda tako i da bude", rekao je on. Predsednik je negirao medijske navode da su predstavnici Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Džon Bolton, postigli dogovor o pitanju KiM i rekao da je dobio poruku od Lavrova da je to netačno. "Oni jesu pričali o Kosovu, ali bilo šta da neko dogovori, mora prvo sa Srbijom da se dogovori. A mi smo veoma daleko od bilo kakvog kompromisnog rešenja. I zbog toga sam veoma zabrinut zbog pretnji osnivanjem vojske", rekao je on. Govoreći o svom predlogu rešenja za pitanje KiM, Vučić je rekao da je iznosio "različite ideje na bezbroj mesta" i govorio o neophodnim kompromisima, tj. o tome da je potrebno da Srbija nešto dobije a ne sve da izgubi, ali da o detaljima nije i neće govoriti dok ne dobije neku konkretnu ponudu ili ideju. "Naravno da nisam iznosio detalje i ne mogu to da radim dok ne dobijemo nešto konkretno. To mogu da rade samo neodgovorni ljudi koji žele sve da propadne", rekao je on. Vučić je rekao da je govorio o tome da je potrebno da se uspostavi granica sa "Kosovom" jer on, u ovom trenutku, ne zna gde je to. "Ja znam šta piše, ali kada krenem na Kosovo, ima neka druga", rekao je Vučić.On je dodao da bi svaki kompromis Beograda i Prištine morao da bude mučan i težak za obe strane, ali da bi morao i da bude takav da obe strane budu makar delimično zadovoljne. "O detaljima ne govorite dok u rukama nemate bar nešto. Ja nemam sada ništa, što bi apsolutno bilo ko sa bilo koje strane mogao da prihvati... Nikada nijedan akt nećemo doneti pre provere kod naroda i Narodne skupštine. A da li ćemo imati šta da proveravamo - plašim se da ne", rekao je Vučić.

BRNABIĆ PRENELA LUKAŠENKU VUČIĆEVO PISMO

BEOGRAD/MINSK, 31. oktobra 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je 31. oktobra u Minsku razgovarala s predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom i s premijerom Sergejom Rumasom, saopštio je njen kabinet. Brnabić je Lukašenku uručila pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojem on "zahvaljuje predsedniku Lukašenku na prijateljskom odnosu Belorusije prema Srbiji, kao i na poštovanju i razumevanju u rešavanju kosovskog pitanja", piše u saopštenju. "Neprocenjiva je pomoć Belorusije u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije", piše Vučić koji je ponovio poziv Lukašenku da poseti Srbiju. U razgovoru s beloruskim premijerom Rumasom, Brnabić je takođe zahvalila Belorusiji zbog "podrške u rešavanju pitanja Kosova i Metohije". Dodala je da će "Belorusija u Srbiji uvek imati odanog prijatelja i pozvala beloruskog premijera da poseti Srbiju". Premijeri Belorusije i Srbije su konstatovali da je trgovinska razmena ispod 100 miliona evra, a razgovarali su i o saradnji u energetici, poljoprivredi, građevinarstvu i auto-industriji. "Srbija je za Belorusiju ključna zemlja na Balkanu i daćemo sve od sebe da tu saradnju dodatno razvijemo", kazao je premijer Belorusije. Brnabić u Belorusiji učestvuje na sastanku Minhenske bezbednosne konferencije, na kojem je govorila.

BRNABIĆ RAZGOVARALA S PREMIJEROM MOLDAVIJE O UNAPREDjENjU ODNOSA

BEOGRAD, 31. oktobra 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i premijer Moldavije Pavel Filip ocenili su u razgovoru u Minsku 31. oktobra da su odnosi dve zemlje prijateljski i da ima prostora za njihovo unapređenje, pre svega u oblasti ekonomske saradnje. Brnabić je Filipu, s kojim je razgovarala na marginama sastanka Minhenske bezbednosne konferencije, kazala da Srbija "izuzetno ceni stav Moldavije o nepriznavanju Kosova i Metohije", saopštila je Vlada Srbije. "Srbija je izuzetno zahvalna za podršku koju Moldavija pruža očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje", navela je srpska premijerka. Ona je dodala da je strateški cilj Srbije priključenje Evropskoj uniji i upoznala premijera Filipa s reformama koje sprovodi Vlada Srbije, ocenivši da je njihov cilj bolji životni standard građana i povoljnije poslovno okruženje za privredu, navodi se u saopštenju. Filip je rekao da se trgovinska razmena između Srbije i Moldavije povećava i da postoji mnogo prostora za njeno unapređenje, naročito u domenu izvoza, dodaje se u saopštenju. Moldavija s pažnjom prati sprovođenje reformi u Srbiji, rekao je Filip, i dodao da je njegovoj zemlji "potrebna snaga za promene i reforme" koju Srbija ima.

BRNABIĆ: DIJALOGOM DO ODRŽIVOG REŠENjA ZA KOSOVO I METOHIJU

BEOGRAD, 31. oktobra 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je na sastanku glavne grupe Minhenske bezbednosne konferencije 31. oktobra kazala da je dijalog Beograda i Prištine "inače težak i komplikovan", zbog čega je važno da se taj proces dodatno ne otežava postavljanjem "crvenih linija", navodi se u saopštenju. "U tom smislu nam je važna podrška Nemačke. Kompromisno rešenje je ključ stabilnosti i bezbednosti u regionu, kao i presudan faktor za ekonomsku perspektivu i prosperitet svih građana regiona", rekla je Brnabić, i dodala da to nije jednostavan proces i da je dijalog jedini način za uspostavljanje dugoročno održivog rešenja. Ona je rekla da je u interesu Srbije da se pronađe održivo rešenje i da je Beograd "posvećen dijalogu i pronalaženju kompromisa kroz dijalog". Brnabić na sastanku u Minsku učestvuje na poziv diplomate Volfganga Išingera, koji predsedava Konferenciji, a koji je posvećen razmatraju aktuelna regionalna i globalna bezbednosna pitanja.

TRIVAN I AMBASADOR ŠVEDSKE O SARADNjI U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

BEOGRAD, 31. oktobra 2018. (Beta) - Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin ukazali su 31. oktobra na značaj kontinuirane saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine i izrazili spremnost da se ta saradnja uspešno nastavi, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Ministar Trivan zahvalio je na podršci i pomoći koju Švedska ukazuje Srbiji u realizaciji značajnih projekata na unapređenju zaštite životne sredine, ukazavši da ona predstavlja ujedno i značajan podsticaj procesu otvaranja Poglavlja 27 životna sredina – klimatske promene, i postizanju evropskih ekoloških standarda u našoj zemlji. "Saradnja sa Švedskom u oblasti zaštite životne sredine je odlična, ali to ne znači da ona ne može biti bolja", kazao je Trivan. Ambasador Lundin je kazao da je Švedska naročito posvećena pitanjima zaštite životne sredine zbog čega će i u narednom periodu nastaviti da podržava Srbiju na njenom putu ka uspostavljanju evropskih i svetskih ekoloških standarda.

MIHAJLOVIĆ: SRBIJA MOŽE VIŠE DA NAPREDUJE U REFORMAMA

BEOGRAD, 31. oktobra 2018. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da Srbija može mnogo više da napreduje u reformama i da je cilj da Srbija na Duing biznis listi Svetske banke bude među prvih 30 zemalja. "Mi u Vladi nismo zadovoljni brzinom napretka u reformama, moramo biti brži i efikasniji. Sproveli smo reforme, doneli zakone, ali moramo biti brži", rekla je Mihajlović na godišnjoj konferenciji "Duing biznis 2019 – Digitalna transformacija i jačanje konkurentnosti Srbije". Komentarišući Duing biznis listu objavljenu 31. oktobra na kojoj je Srbija pala sa 43. na 48. poziciju, ona je rekla da veruje da će se sledeće godine kad Svetska banka bude rangirala zemlje po napretku u reformi poslovnog okruženja pokazati da Srbija može da ostvari bolje rezultate. "Cilj je da budemo u prvih 30 zemlja, a u rangiranju uslova za dobijanje građevinskih dozvola u prvih pet do sedam", kazala je ministarka. Dodala je da veruje da će se uzeti u obzir i reforme upisa u katastar, kao i da će Srbija smanjiti troškove priključka na električnu mrežu i broj dana čekanja na taj priključak, i da će se lakše dolaziti do kredita i rešiti pitanje stečaja. "Pred Srbijom je brži rast nego što je bio", istakla je Mihajlović i dodala da je Duing biznis lista veoma važna za Srbiju. Na konferenciji "Duing biznis 2019 – Digitalna transformacija i jačanje konkurentnosti Srbije", koju su organizovali NALED, Svetska banka i Ambasada Velike Britanije, ocenjeno je da je u pojedinim kategorijama Srbija bila reformski aktivna, ali te reforme nisu urađene na vreme kako bi bile uvrštene na listu i njihovi efekte se očekuju u narednim izveštajima. Kako je rečeno, među važnim, ali "zakasnelim" reformama jesu i ukidanje pečata za privredu i pojednostavljenje procedure za dobijanje priključka na struju, nova rešenja za zaštitu manjinskih akcionara, kao i uvođenje elektronske prijave poreza na imovinu i prenos apsolutnih prava. Predstavnik NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam Slavko Carić rekao je da privreda očekuje od Vlade Srbije da konačno reformiše parafiskalne namete kao što je naknada za zaštitu životne sredine ili firmarina koje i dalje obavezuju privredu na 12 godišnjih plaćanja, unapredi proces izvršenja i obezbeđenja, skrati i pojeftini stečajni postupak, obezbedi da javna preduzeća efikasnije izdaju lokacijske uslove za gradnju i uspešno završi započetu reformu katastra. Na konferenciji je ocenjeno da Duing biznis lista pokazuje da je digitalizacija procedura ključ za stvaranje boljih uslova za poslovanje jer smanjuje korake koje je potrebno napraviti, kao i troškove prolaska kroz administraciju, što Svetska banka i investitori posebno cene. Najveću podršku razvoju e-uprave u Srbiji, vrednu 5,2 miliona evra, dao je Fond za dobru upravu Vlade Velike Britanije. "Duing biznis izveštaj treba koristiti za postavljanje prioriteta. Poslovi u Srbiji se jednostavno otvaraju, ali se teško zatvaraju. Pristup finansiranju je otežan posebno u ranim fazama razvoja. Potrebno je ubrzati postupke pred sudom, kao i rešavanje stečajnih postupaka gde Fond za dobru upravu takođe podržava reforme", rekao je britanski ambasador Denis Kif. On je podsetio da je Vlada Velike Britanije, zajedno sa NALED-om, pomagala proces ukidanja pečata, elektronsko arhiviranje i druge preduslove za punu primenu elektronskog poslovanja u praksi, a da je sledeća velika reforma od koje se mnogo očekuje postupak upisa imovine u katastar nepokretnosti. "Zato je britanska vlada kroz Fond za dobru upravu obezbedila podršku za primenu novog zakona i uspostavljanje funkcionalnog e-Šaltera", rekao je Kif. Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva objasnio je da metodologija Duing biznis liste meri udaljenost svake države od najboljih regulatornih praksi u 10 kategorija, što vladama olakšava da mere uspešnost u sprovođenju reformi. On je ocenio da Srbiji dobro ide, ali da mora biti bolja i brže sprovoditi reforme. "Brzinom kojom ide Srbija ne napreduje dovoljno brzo", rekao je on. Secijalni gost III godišnje konferencije bio nekadašnji premijer Gruzije Nika Gilauri, koji je podelio reformska iskustva zahvaljujući kojima je njegova zemlja od 2004. do 2014. stigla sa 112. na 8. poziciju na Duing biznis listi. Gruzija je najuspešnija država u rangiranju Svetske banke sa 47 sprovedenih reformi, a posebno efikasna bila je u reformi katastra (prva u svetu), izdavanju građevinskih dozvola, zaštiti manjinskih akcionara i pokretanju biznisa (druga u svetu).