SRBIJA-RUSIJA

VUČIĆ: BEZ RUSIJE NIKAKVOG REŠENjA KOSOVSKOG PROBLEMA NEĆE BITI

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17. januara da je potpuno jasno da bez Rusije neće biti nikakvog rešenja problema KiM. "Bez Rusije i zbog snage Rusije u Savetu bezbednosti UN je jasno da nikakvog rešenja neće biti bez Rusije. Pre svakog rešenja posavetovaću se sa (ruskim) predsednikom (Vladimirom) Putinom", rekao je Vučić na konferenciji za novinare sa Vladimirom Putinom u Palati "Srbija". Vučić je podsetio da je Beograd vodio pregovore sa Prištinom uz posredovanje Evropske unije dok prištinska strana nije uvela takse na srpsku robu od sto odsto. On je dodao i da ne može govoriti o rešavanju kosovskog problema, jer ga trenutno ne vidi, ali se nada da će ga jednom biti.

VUČIĆ: PRIJATELjSTVO SRBIJE I RUSIJE OGLEDA SE I U UNAPREDjENjU EKONOMSKE SARADNjE

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Predsednik Aleksandar Vučić ocenio je 17. januara da se prijateljstvo Srbije i Rusije ogleda i u unapređenju ekonomske saradnje, tj. u povećanju trgovinske razmene. "Naša saradnja je sada drugačija, obimnija i sveobuhvatnija nego u prethodnim godinama. Saradnja se odlikuje dobrim razumevanjem u svim ključnim oblastima i prešli smo sa reči na dela, naročito u energetici, u vojnoj saradnji, saradnji u oblasti infrastrukture, saobraćaju, obrazovanju, kulturi, sportu i turizmu", rekao je Vučić u Palati "Srbija" nakon susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a pre početka plenarnog sastanka. On je zahvalio Rusiji na podršci teritorijalnom integritetu Srbije i što pomaže aktivno u svim institucijama i forumima. Vučić je izrazio uverenje da ima prostora za unapređenje trgovinske razmene u mnogo oblasti i zahvalio na tome što su otvorena neka nova poglavlja kooperacije, od digitalizacije do korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Srpski predsednik je rekao da Rusija ima iskrene prijatelje u srpskom narodu i pozvao Ruse da u što većem broju posećuju Srbiju kao turisti.

PUTIN URUČIO VUČIĆU ORDEN ALEKSANDRA NEVSKOG

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Predsednik Rusije Vladimir Putin uručio je 17. januara u Beogradu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću orden Aleksandra Nevskog. "Iskreno drago mi je da odlikujem predsednika Srbije viskom državnom nagradom Rusije", rekao je Putin u Palati "Srbija". Putin je rekao da orden nosi ime velikog sveca i pokrovitelja diplomata koji se izborio za nezavisnost u borbi protiv stranih osvajača. "Tokom skoro tristagodišnje istorije nagrade upisana su slavna imena predstavnika Srbije, među kojima je knez Miloš Obrenović i Nikola Pašić. Sada je u spisak dobitnika upisano i Vaše ime", rekao je Putin i poželeo Vučiću zdravlje, blagostanje i uspehe. Putin je 7. januara potpisao ukaz o odlikovanju Vučića ordenom Aleksandra Nevskog za veliki doprinos u razvoju saradnje dveju država. Orden Aleksandra Nevskog od 2010. godine dobilo je 237 pojedinaca, uglavnom državljana Rusije, ali i pet stranih državnika. Pre Vučića, taj orden su dobili predsednici Belorusije Aleksandar Lukašenko, Kazahstana Nursultan Nazarbajev, Tadzikistana Emomali Rahmon i Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov. Ordenom Aleksandra Nevskog nagrađaju se građani Rusije koji se nalaze na državnim funkcijama, ali i istaknuti strani političari i javni radnici i biznismeni zaslužni za razvoj saradnje sa Rusijom. Orden Svetog Aleksandra Nevskog ustanovljen je u vreme Ruske imperije 1725. godine i postojao je do 1917. godine, kada ga je ukinula sovjetska vlast zajedno sa drugim carskim ordenjem. U tom periodu nagrađeni su i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Pašić i Aleksandar Prvi Karađorđević. Sovjetska vlast ga je ponovo utvrdila 1942. kao orden za nagrađivanje komande Crvene armije. Posle raspada Sovjetskog Saveza, taj orden nije imao zvaničan status, koji mu je 2010. vratio tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev.

PUTIN I VUČIĆ OBIŠLI HRAM SVETOG SAVE

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin 17. januara su u pratnji srpskog patrijarha Irineja obišli Hram Svetog Save gde su simbolično ugradili delove ruske i srpske trobojke na mozaiku na kojem rade ruski umetnici. Dvojica predsednika zapalili su sveće u kripti Hrama Svetog Save, a potom su ruskom predsedniku detaljno predstavljeni radovi. Putin se ispred Hrama obratio okupljenim građanima kojima je zahvalio na prijateljstvu na srpskom i na ruskom jeziku. "Hvala na prijateljstvu. Spasiba za družbu", rekao je Putin građanima koji su posetu pratili i na video bimovima. Predsednici Rusije i Srbije napustili su zatim Hram, a građani su počeli da se razilaze. Prema podacima policije, ispred Hrama Svetog Save bilo je više od 100.000 građana koji su došli u znak poštovanja ruskom predsedniku.

PUTIN I VUČIĆ POLOŽILI VENCE NA GROBLjU OSLOBODILACA BEOGRADA

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Predsednik Rusije Vladimir Putin 17. janura je zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem položio vence na Groblju oslobodilaca Beograda i potom na Spomenik crvenoarmejcu. Na Groblju oslobodilaca Beograda sahranjeni su borci Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i borci sovjetske Crvene armije koji su dali živote za oslobođenje Beograda 1944. godine. Na vencu koji je položio Vučić ispisano je "Hrabrim ruskim saborcima".

PUTIN: MOSKVA PODRŽAVA OBOSTRANO PRIHVATLjIVO REŠENjE ZA KIM

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 17. januara u Beogradu da Rusija podržava obostrano prihvatljivo rešenje za KiM na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. "Rusija je, kao i Srbija, zainteresovana da Balkan ostane stabilan i bezbedan. Ruski stav o Kosovu je poznat, zalažemo se za postizanje prihvatljivog rešenja na osnovu Rezolucije 1244", rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Putin je rekao da "nažalost u poslednje vreme kosovske vlasti preduzimaju provokativne korake kojim su zategli situaciju" i dodao da je "vojska Kosova direktno kršenje Rezolucije 1244" i da Rusija deli zabrinutost Srbije da takvi koraci vode destabilizaciji. Na pitanje o ukuljučivanju Rusije u rešavanje pitanja KiM, Putin je rekao da je Moskva oduvek aktivno učestovala po tom pitanju, a da što se tiče direktnog posredovanja, to radi EU, ali slabo i naveo je primer formiranja Zajednice srpskih opština. Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 predviđa mogućnost prisustva srpskih policajca i graničara na teritoriji KiM, dodao je Putin. Potrebno je više poštovati međunarodno pravo i tada je moguće pravedno rešenje, rekao je ruski predsednik i dodao da će Rusija raditi sa partnerima da bi rešenje bilo pravedno.

PUTIN: RUSIJA MEDjU NAJVEĆIM INVESTITORIMA U SRBIJI

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je 17. januara u Beogradu da je Rusija jedan od najvećih investitora u Srbiji. On je takođe rekao i da je robna razmena između Rusije i Srbije drastično porasla i da sada iznosi dve milijarde dolara. Putin je ocenio da se rusko-srpski odnosi razvijaju u mnogo pravaca, i tu izdvojio bezbednost, energetiku, visoke tehnologije, humanitarne veze, ali i i saradnju pravosudnih organa i državnih tužilaštava. "Mi ne samo da isporučujemo vojnu tehniku Srbiji, nego je i kupujemo od Srbije, između ostalog i borbenu tehniku", rekao je ruski lider. On je naveo da će biti stvoreni uslovi za dalje korake u razvoju bilateralne saradnje.

BRNABIĆ: SRBIJA I RUSIJA POTPISUJU ŠEST SPORAZUMA U OBLASTI INOVACIJA I DIGITALNE EKONOMIJE

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izrazila je zadovoljstvo što će 17. januara, tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji, biti potpisano šest sporazuma u oblasti inovacija i digitalne ekonomije i istakla da zahvaljujući stručnim kadrovima i bescarinskom izvozu u Rusiju i EU, Srbija ima jedinstven potencijal da postane čvorište za visokotehnološke kompanije. "Prvi put između Rusije i Srbije uspostavljamo dijalog o saradnji u oblasti digitalizacije, inovacije i savremenih tehnologija, koji će, verujem, postati redovan format saradnje naših privreda", kazala je Brnabić prvom digitalnom dijalogu Srbije i Rusije. Kako je istakla, za Srbiju je od izuzetnog značaja saradnja srpskih i ruskih visokotehnoloških kompanija. "Posebno je značajno što su neke od najinovativnijih ruskih kompanija, kao što su na primer 'Rosatom' ili 'Kasperski' još ranije pokazale interesovanje za poslovanje u Srbiji, tako da nemam sumnje da će današnja poseta doneti još mnogo sličnih rezultata", rekla je Brnabić. Ona je pozvala ruske kompanije da svoje kancelarije, a pre svega razvojne centre otvore u Srbiji, uz obećanje da će im Vlada Srbije uvek biti pouzdan partner. Brnabić je gostima iz Rusije, koje je predvodio specijalni savetnik za digitalizaciju predsednika Putina, Dmitrij Peskov, predstavila rezultate reformi koje se sprovode u Srbiji, a koje mogu biti od značaja za poslovanje ruskih kompanija. "Srbija vidi 4. industrijsku revoluciju kao ogromnu šansu za brži i održiviji razvoj. Takođe veliku pažnju pridajemo kreativnosti i inovativnosti, kao najvažnijim odlikama 4. industrijske revolucije", rekla je premijerka. Ona je dodala da država najviše ulaže u obrazovanje, podsticajno poslovno okruženje i digitalne javne usluge. "U narednom periodu, reformisaćemo set zakona vezanih za elektronsku trgovinu, usvojićemo zakon koji će omogućiti registraciju investicionih, tj. Venture Capital fondova, izmenićemo Zakon o javnim nabavkama kako bi državne i javne institucije mogle da kupuju inovativna rešenja i time podržavaju inovativne domaće kompanije", rekla je premijerka. Prema njenim rečima, liberalizovaće se i uslove za izdavanje viza i zapošljavanje stranih stručnjaka, kako bi se obezbedio nesmetani dolazak stručnjaka iz celog sveta. "Veliki uzor u ovom segmentu su nam Fond i Inovacioni centar Skolkovo, kao jedan od najboljih evropskih primera kako treba razvijati inovacije, i podsticati saradnju nauke i privrede. Današnjim potpisivanjem Memoranduma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Fonda Skolkovo, ovu saradnju ćemo još više ojačati", kazala je Brnabić. Premijerka je navela da je Srbije u prethodnom periodu uspostavila elektronsku državnu upravu kao servis građana i privrede, da su usvojeni sistemski zakoni, uvedene brojne elektronske usluge. Specijalni savetnik predsednika Rusije Dmitrij Peskov rekao je da je srećan zbog brzine kojom sarađuju dve države i načinom na koji je ruska delegacija dočekana u Srbiji. "To su dva ključa koja su potrebna - poverenje i sposobnost brzog rada. Mi ulazimo u novi tehnološku epohu i ona će postojati dugo. Za nas je važno da stvaramo nove moćne tradicije kakve smo već stvarali ranije", rekao je Peskov i ocenio da je dobro da se sa starim prijateljem stvaraju nove tradicije. Ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović rekao je i da je digitalna ekonomija budućnost odnosa dve zemlje. On je istakao da skup predstavlja i početak nečeg novog u privrednim odnosima Rusije i Srbije, tj. da je budućnost odnosa Srbije i Rusije digitalna ekonomija, digitalizacija države, kao i dveju industrija. Popović je najavio će se digitalni dijalog Srbije i Rusije održavati najmanje dva puta godišnje, zbog toga što podstiče stvaranje novih vrednosti inovacijama i digitalizacijom. Dodao je i da će u Srbiji ove godine, najverovatnije u aprilu, biti otvoren digitalni i inovacioni centar "Tačka ključanja", po uzoru na centre kakvi već postoje u Rusiji. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež poručio je privrednici iz Srbije i Rusije u Beogradu ne govore jezikom trgovinskih barijera i sankcija, već jezikom nove ekonomije - "digitalnim dijalogom". On je rekao da su inovativne kompanije deo svetske globalne ekonomije, koja ne poznaje barijere. Čadež je istakao da nikada do sada u Srbiji nije bilo bolje poslovno okruženje i da država razvija ekonomiju zasnovanu na inovacijama. Na skupu, na kojem su predstavljeni projekti srpskih i ruskih inovativnih kompanija, učestvuju predstavnici oko 40 preduzeća iz Rusije i 60 iz Srbije, koji će tokom dana imati priliku da razgovaraju o zajedničkim projektima, uspostavljanju saradnje u oblasti IT i digitalizacije. Ruske IT kompanije koje posluju u Srbiji i bave se proizvodnjom softvera zapošljavaju oko 1.500 ljudi.

PREDSTAVNICI SRBIJE I RUSIJE POTPISALI VIŠE DOKUMENATA O SARADNjI

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Tokom radne posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji potpisano je više od 20 sporazuma i memoranduma o saradnji u raznim oblastima, a trećina je u oblasti inovacija i novih tehnologija. Delegacije Srbije i Rusije su u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina razmenile te dokumente koje su potpisali predstavnici dve države. Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve države od 2019. do 2020. popisali su ministri Ivica Dačić i Sergej Lavrov. Potpisan je sporazum koji se odnosi na korišćenje atomske energije u mirnodopske svrhe svrhe, a parafirali su ga generalni direktor "Rosatoma" Aleksej Lihačov i ministar zadužen za inovacije u Vladi Srbije Nenad Popović. Popović i generalni direktor ruske državne kompanije "Ros seti" Pavel Livinski potpisali su Memorandum o srpsko-ruskoj saradnji o razvoju inovacija u sektoru elektroenergetike, a srpski ministar je potpisao i memorandum o razumevanju u oblasti razvoja digitalnih tehnologija. On je sa generalnim direktorom "Rosksmosa" Dmitrijem Rogozinom potpisao i memorandum o razumevanju o rusko-srpskoj saradnji u oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora u mirnodopske svrhe. Potpisan je i sporazum o saradnji u renoviranju s povećanjem kapaciteta hidroelektrane "Djerdap 2", između kompanija "Silovije mašini" i "Elektroprivrede Srbije", kao i memorandum o rusko-srpskoj saradnji u sektoru električne energije. Plan je, kako je za RTS rekao ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, da snaga te hidroelektrane, koja od izgradnje nije remontovana, bude povećana sa 270 na 320 megavata, a da se remontom obezbedi njen siguran rad i u narednih 30 godina. Predstavnici Srbije i Rusije potpisali su i Memorandum o saradnju u zajedničkim projektima u oblasti razvoja infrastrukture za proizvodnju i prodaju tečnog prirodnog gasa. Memorandum o razumevanju za razvoj projekta proširenja kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski dvor predviđa proširenje tog skladišta za 60 odsto, sa 450 na 750 miliona kubika. Biće obezbeđeno dnevna moć eksploatacije tog skladišta sa pet na 10 miliona kibika, kolike su maksimalne dnevne potrebe tokom zime. Srbija godišnje troši oko dve milijarde kubika uvoznog gasa. U oblasti infrastrukture potpisan je ugovor između "Infrastrukture železnice Srbije" i ruske kompanije "RŽD internešenel" za nove projekte na železnici, u vrednosti 230 miliona evra. Ugovor obuhvata izgradnju jedinstvenog dispečerskog centra za železnicu, u vrednosti 127,4 miliona evra, radove na izgradnji elektrotehničke infrastrukture na deonici Stara Pazova-Novi Sad u iznosu od 91,9 miliona evra i izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju 210 kilometara barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, za koju je namenjeno preostalih 10,7 miliona evra. Ministri rada dveju zemalja Zoran Djorđević i Maksim Topilin potpisali su administrativni sporazum o socijalnoj sigurnosti protokol o razmeni ratifikacionih povelja o stupanju na snagu Sporazuma između Rusije i Srbije o socijalnom osiguranju, kao i memorandum o međusobnom razumevanju o saradnji u oblasti socijalne zaštite.

EKONOMIJA

EBRD U 2018. ULOŽILA 395 MILIONA EVRA ZA 18 PROJEKATA U SRBIJI

BEOGRAD, 17. januara 2019. (Beta) - Evropska banka za obnovu i razvoj saopštila je 17. januara je u Srbiju u 2018. investirala dodatnih 395 miliona evra za 18 novih projekata, tako da su ukupna ulaganja te banke u Srbiju od 2001. godine premašila pet milijardi evra. U cilju podsticanja privatnog sektora, EBRD je usmerila sredstva u vrednosti od blizu 200 miliona evra u kreditne linije, finansiranje trgovine i garancije lokalnim komercijalnim bankama, što će biti iskorišćeno za kreditiranje lokalnih malih i srednjih preduzeća, navedeno je u saopštenju. Mala i srednja preduzeća u Srbiji tako će imati lakši pristup finansiranju, što će im pomoći da poboljšaju svoju konkurentnost i energetsku efikasnost i čime se podstiče trgovina. Precizirano je da je EBRD tokom 2018. godine za prvi veliki projekat javno-privatnog partnerstva u Srbiji mobilisao privatna sredstva za finansiranje obimne modernizacije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu, koji predstavlja glavno čvorište vazdušnog saobraćaja u zemlji i regionu. Nastavljena je podrška poboljšanju saobraćajnih veza u Srbiji kroz kredit za "Srbija Voz" od dodatnih 22 miliona evra, koji će biti iskorišćeni za izgradnju novog železničkog depoa u Zemunu. U cilju podsticanja rasta srpskih kompanija, tokom 2018. godine banka je podržala domaćeg proizvođača nameštaja "Forma ideale" sa 10 miliona evra i poljoprivrednu kompaniju MK Grupa sa 25 miliona evra. Podseća se i da je prošle godine, uz podršku Evropske unije, Austrije i Energetske zajednice, u Srbiji je pokrenut program "Kreditna linija za zelenu ekonomiju", koji građanima omogućava da iskoriste kredite zajedno sa podsticajnim bespovratnim sredstvima za unapređenje energetske efikasnosti svojih domova i smanjenje računa za struju. Dve lokalne banke koje učestvuju u ovom programu, "Erste" i "Unikredit", počele su u 2018. godini da plasiraju finansijska sredstva domaćinstvima u Srbiji za poboljšanje energetske efikasnosti. U cilju daljeg podsticanja zelene ekonomije u Srbiji, EBRD je uspešno realizovao program "Zeleni inovacioni vaučeri" kojim se stimuliše kapacitet srpskih kompanija za uvođenje inovacija na polju zelenih tehnologija i resursne efikasnosti. U prvoj godini ovog programa EBRD je vaučerima u ukupnoj vrednosti od 435.000 evra podržao 29 projekta, a realizacija tog programa nastaviće se i u ovoj godini. U sektoru poljoprivrede, EBRD je, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i udruženjem "Žita Srbije", pomogao Srbiji da ispuni potrebne fitosanitarne uslove za izvoz pšenice u Egipat, koji je najveći svetski uvoznik te žitarice i to 30 godina nakon što je Srbija prestala sa tim izvozom u Egipat. Mala i srednja preduzeća u Srbiji nastavila su i u 2018. godini da koriste savetodavne usluge radi poboljšanja znanja i izvoznih potencijala kroz EBRD program "Advice for Small Business". Savetodavne usluge i obuku dobile su 63 kompanije iz Srbije, a još veći broj žena preduzetnica je unapredilo svoje liderske veštine. Iz EBRD ističu da podsticanje konkurentnosti privatnog sektora, podrška regionalnom širenju srpskih kompanija, veća povezanost u regionu i podrška zelenoj ekonomiji ostaju glavni prioriteti za ulaganja te banke u Srbiji.