SRBIJA

DAČIĆ ZAHVALIO MINISTRIMA NEKOLIKO ZEMALjA NA PODRŠCI U INTERPOLU

BEOGRAD, 29. novembra 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić 29. novembra je u telefonskim razgovorima sa šefovima diplomatija Belorusije, Azerbejdzana, Argentine i Bolivije izrazio zahvalnost za podršku koju su te zemlje pružile Srbiji na glasanju o prijemu "Kosova" u Interpol. U razgovorima Dačića s ministrom spoljnih poslova Azerbejdzana Elmarom Mamadjarovim, Belorusije Vladimirom Makejem, Argentine Horheom Marselom Forijem i Bolivije Dijegom Rodrigesom, potvrđeni su prijateljski odnosi i dogovoren nastavak bliske saradnje na bilateralnom i multilateralnom planu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Dačić je kolegama uputio pozive da posete Srbiju, dodaje se u saopštenju.

DAČIĆ S ITALIJANSKOM POSLANICOM: INTENZIVNA SARADNjA DVE ZEMLjE

BEOGRAD, 29. novembra 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 29. novembra u Beogradu, u razgovoru sa šeficom Odbora italijanskog parlamenta za spoljne poslove Martom Grande, da je saradnja dve zemlje intenzivna i na nivou strateškog partnerstva. Dačić je rekao da je Italija tržište u EU na koje Srbija najviše izvozi i da je po obimu drugo s kojeg uvozi, kao i da investicije italijanskih kompanija u Srbiji daju veliki podsticaj privrednom razvoju i bilateralnim odnosima, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Grande, koja 29. i 30. novembra boravi u poseti Beogradu, navela je da je saradnja dva parlamenata "veoma dobra i intenzivna" i dodala da je Beograd izabran za prvu posetu njenog odbora inostranstvu u novom skupštinskom sazivu. Ocenila je, kako se navodi, da to govori o značaju koji Italija pridaje odnosima sa Srbijom. Ona je rekla da je za Italiju veoma važna stabilnost Zapadnog Balkana i da Rim ceni napore Srbije da se sva pitanja koja opterećuju odnose u regionu rešavaju dijalogom, navodi se u saopštenju. Dačić je zahvalio Italiji na podršci evropskom putu Srbije i naveo da su se stekli svi uslovi za organizovanje četvrte zajedničke sednice vlada dve zemlje koja bi trebalo da bude održana u Srbiji.

VUČIĆ I ITALIJANSKI PARLAMENTARCI O REGIONALNOJ SARADNjI I ODLUCI PRIŠTINE DA UVEDE CARINE

BEOGRAD, 29. novembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Odbora za spoljne i evropske poslove Poslaničkog doma Italije Marta Grande razgovarali su 29. novembra u Beogradu o bilateralnim odnosima, regionalnoj saradnji i odluci Prištine da uvede carine na srpsku robu. Marta Grande je pohvalila miran i racionalan način na koji Srbija i Vučić pristupaju rešavanju aktuelnog problema, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika. Predsednica Odbora za spoljne i evropske poslove italijanskog parlamenta rekla je da je delegacija koju predvodi s razlogom izabrala Srbiju za svoju prvu posetu, imajući u vidu njen značaj za budućnost Balkana i doprinos miru i stabilnosti u regionu. Vučić je izrazio zadovoljstvo zbog intenzivne i sadržajne saradnje Srbije i Italije, na nivou strateškog partnerstva, i zahvalio za snažnu podršku Italije evropskom putu Srbije. On je rekao da je Italija prvorazredni partner Srbiji, kako politički, tako i ekonomski, s nadom da će još više italijanskih kompanija iskoristiti povoljno poslovno okruženje i investirati u Srbiju. Govoreći o regionalnoj situaciji, Vučić je ukazao na neodgovorne postupke Prištine, pre svega na neopravdano uvođenje takse od sto odsto na srpske proizvode, koje ne samo da krši pravila CEFTA, već i pravo na život Srba na Kosovu i Metohiji, navodi se u saopštenju. Iako se Priština oglušuje na zahteve iz EU i sveta da ukine takse, on je izrazio nadu da će biti dovoljno razuma da se to pitanje reši i time ispune uslovi za nastavak Briselskog dijaloga i sačuvaju mir i stabilnost u regionu.

PREDSTAVNICI SRBA: OSTAJEMO NA KIM, NASTAVLjAMO MIRNE PROTESTE

BEOGRAD, 29. novembra 2018. (Beta) - Predstavnici Srba s KiM su posle sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić rekli da će nastaviti mirne proteste, ali da situacija postaje "alarmantna", zato što su zalihe hrane "pri kraju" a snabdevanje energentima nije obezbeđeno. Predsednik Srpske liste i gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice Goran Rakić je rekao da je Vučić od njih tražio da protesti budu mirni i nenasilni "bez obzira na to šta Priština bude preduzimala". Rakić je rekao da uvećanje uvoznih taksi nije upereno protiv Srbije, nego protiv opstanka Srba na KiM, a predstavnicima Brisela i Prištine je poručio da "nemaju oružje, ali ni rezervnu državu i da će se boriti mirno". On je rekao da će se "koliko sutra" suočiti s nestašicom energenata i da ne zna da li će u predstojećim danima obezbediti grejanje severne Kosovske Mitrovice, pošto gradska toplana za grejanje koristi mazut. Odgovarajući na pitanje novinara o najavama da prištinske vlasti žele da "ujedine" severnu i južnu Kosovsku Mitrovicu, Rakić je rekao da to nije prvi put da najavljuju takve stvari, da će Srbi ostati na svojim ognjištima, a da su rezultati takvog poteza to što u južnoj Kosovskoj Mitrovici ne živi nijedan Srbin. Predstavnik Srba južno od Ibra Dalibor Jeftić je rekao da je sastanak sa zvaničnicima Srbije bio "produktivan" i dodao da je situacija iz dana u dan sve teža. Dodao je da očekuje konkretne mere EU kako bi se uvozne takse smanjile i rekao da EU preko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ima mehanizme za uticanje na prištinske vlasti. On je, aludirajući na međunarodnu zajednicu, postavio pitanje da li neko želi da na KiM živi samo jedan narod, tj. da li se ona zalaže za etničko čišćenja "Kosova" od Srba. Direktor kliničko-bolničkog centra u severnoj Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović je rekao da postoje elementi humanitarne krize koja može da preraste u katastrofu. On je naveo da ga jedino raduje to što su Srbi na sastanku pokazali jedinstvo. Povodom stanja zaliha medicinskog materijala, Ivanović je kazao da su za sada stabilne, da rezerve postoje, a da zalihe kiseonika tek treba da se stabilizuju. On je rekao da bi međunarodna zajednica i humanitarne organizacije trebalo da daju odgovor na otežavanje lečenje bolesnika i dodao da im se niko nije javio od svetski organizacija poput Lekara bez granica i Svetske zdravstvene organizacije. Gradonačelnik Gračanice Srđan Popović rekao je da se građani tog mesta "svaki dan bude uznemireni, ne znajući kako će proći dan" i da Srbe sa centralnog Kosova "zbunjuje nedostatak signala međunarodne zajednice".

POPOVIĆ I JUSKO: SRBIJA I BIH ŽELE DA JAČAJU SARADNjU U OBLASTI INOVACIJA I NOVIH TEHNOLOGIJA

BEOGRAD, 29. novembra 2018. (Beta) - Srbija i BiH žele da jačaju regionalnu saradnju, naročito u oblasti inovacija i novih tehnologija i u tome vide budućnost razvoja Balkana, izjavili su 29. novembra u Beogradu srpski ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i ministar za komunikacije i transport BiH Ismir Jusko. Popović i Jusko su na sastanku ukazali na značaj čvršće saradnje inovacionih zajednica i tehnoloških kompanija iz Srbije i BiH i stavili akcenat na realizaciju zajedničkih projekata za izgradnju inovacione infrastrukture u BiH, saopštila je Vlada Srbije. Ocenili su da je odlazak mladih stručnjaka problem koji pogađa ceo Balkan i da je zbog toga važno stvoriti regionalni okvir za razvoj inovacionog ekosistema koji će zadržati mlade inženjere u zemljama regiona, navodi se u saopštenju. Popović i Jusko su razgovarali uoči regionalne konferencije o tehnološkim inovacijama "Innovation talk 2018", koja je 29. novembra održana u Beogradu.

OTVOREN DVANAESTI FESTIVAL NAUKE

BEOGRAD, 29. novembra 2018. (Beta) - Na Beogradskom sajmu 29. novembra je otvoren 12. Festival nauke koji se održava u tri hale i koji će okupiti stotine naučnika iz zemlje i sveta. Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tibor Sabo na otvaranju Festivala naveo je da je na prvom Festivalu nauke 2007. učestvovalo 150 naučnika, a da ta manifestacija sada okuplja više od 700 učesnika iz zemlje i iz sveta. "Učestvuje više od šezdeset naučnih i obrazovnih institucija. Zahvaljujući Festivalu nauke u Beogradu pokrenuto je tridesetak festivala u unutrašnjosti Srbije. Veoma je važno da Beograd i Srbija imaju jedan ovakav festival koji služi za promociju nauke i obrazovanja i na kome posetioci imaju priliku da se bliže upoznaju sa brojnim naučnim izumima i dostignućima", izjavio je Sabo. Ovogodišnji Festival je obogaćen temom "Zemlja budućnosti", tako će posetioci hale tri moći da pokrenu avion uz malu pomoć solarne energije, upuste se u istraživanje svemirskih stanica, otkriju kako da dođu do čiste vode u slučaju da sve slavine presuše ili da se prošetaju kroz prošlost. U Hali 3A posetioci mogu da saznaju kako izgledaju vatrogasci budućnosti, roboti koji su se u okviru programa NASA vinuli u svemir, kao i da vide druge naučne izazove. Naučno-fantastična bina se nalazi u Hali 5 gde program izvode naučnici iz Evrope i SAD. Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan će 30. novembra u 9.30 na Maloj bini u Hali 3 Beogradskog sajma svečano proglasiti ambasadora nauke. Sponzori Festivala nauke su NIS, Elektroprivreda Srbije, Erste banka, National Geographic i Grafix. Podrška festivalu su MTS, Beogradski sajam, Ambasada SAD u Beogradu, Francuski institut, Austrijski kulturni forum i Centar za promociju nauke.

EKONOMIJA

MIHAJLOVIĆ SA SVETSKOM BANKOM: USPEŠNA SARADNjU U INVESTICIJAMA I REFORMAMA

BEOGRAD, 29. novembra 2018. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je 29. novembra sa šefom kancelarije Svetske banke u Srbiji Stivenom Ndegvom o novom investicionom ciklusu i kapitalnim projektima koje će Srbija realizovati, kao i reformi putnog i železničkog sektora i projektu uklanjanja nefizičkih barijera zarad unapređenja trgovine i ekonomije. Mihajlović je govoreći o predlogu budzeta za 2019. rekla da su značajno povećane kapitalne investicije i da sledeće godine kreće realizacija osam velikih projekata u putnom sektoru, kao i izgradnja i rekonstrukcija 310 kilometara pruga, saopštilo je Ministarstvo. "Završavamo Koridor 10, pri kraju su i radovi na Koridoru 11 i pokrećemo novi investicioni ciklus vredan pet milijardi evra. Krećemo u izgradnju auto-puta od Niša do Prištine, kao i Moravskog koridora, koji će povezati koridore 10 i 11. Nastavićemo izgradnju Koridora 11 od Preljine do Požege i izgradnju brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica. U železničkom sektoru najvažnija je izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte. A pokrenućemo i projekte u vodnom saobraćaju vredne 200 miliona evra", rekla je ona. Ministarka je rekla da se reforma železničkog sektora sprovodi po planu, da je uspešno završena racionalizacija zaposlenih i da je sada akcenat na unapređenju strukture radne snage i efikasnijem upravljanju investicijama. "Pored toga, veoma smo posvećeni i reformi putnog sektora, sa ciljem efikasnijeg poslovanja Puteva Srbije i boljem održavanju putne mreže. To će pozitivno uticati na BDP i ekonomiju države", rekla je Mihajlović. Ndegva je kazao da Svetska banka ima snažno partnerstvo sa Srbijom u nastojanju da učini tržište i ekonomiju Srbije još konkurentnijim, kako bi se privukle nove investicije. "Cenimo sve što ste uradili do sada u reformskim procesima, računajte na našu podršku i ubuduće", rekao je Ndegva. Razgovarano je i o regionalnom projektu koji za cilj ima uklanjanje nefizičkih barijera na graničnim prelazima, kako bi prevoz robe i putnika bio olakšan, a trgovina efikasnija, kao i o unapređenju poziciji Srbije na Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja. "U prethodnih mesec dana izmenili smo set više zakona koji će nam doneti bolji rezultat na ovoj listi Svetske banke. Izmenili smo, između ostalog, Zakon o privrednim društvima, aktivno radimo na akcionom planu Vlade za ukidanje pečata, doneli smo uredbu kojom će priključenje na struju biti olakšano, izmenjen je Zakon o katastru i time olakšan upis prava imovine, kao i Zakon o stečaju. Sada sledi implementacija i očekujem da će kontributori Svetske banke prepoznati napredak pri narednom izveštavanju", rekla je Mihajlović. Predstavnici Svetske banke rekli su da rezultati Srbije za ovu godinu nisu loši i da je ostvaren sveukupan napredak, kao i da će pružiti podršku Srbiji u implementaciji svih zakona i mera, piše u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

NBS: POČELA REALIZACIJE IPA PROJEKTA

BEOGRAD, 29. novembra 2018. (Beta) - Integracija centralnih banaka u ekonomske i finansijske mehanizme Evropske unije zahteva prilagođavanje rada na svim hijerarhijskim nivoima i u svim oblastima poslovanja, a taj proces je i prilika za nihovo jačanje, izjavila je 29. novembra guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona je na skupu kojim je obeležen početak projekta "Jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji" kazala da sprovođenje projekata kao što je taj ima za cilj produbljivanje saradnje i dijaloga centralnih banaka. "Saradnja koja se oslanja na poverenje i međusobno razumevanje doprinosi tome da se i odluke lakše donose, što je moguće samo ako radimo zajedno i delimo iste vrednosti", rekla je Tabaković. Projekat koji će trajati 18 meseci se finansira iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA) i sprovodi se u saradnji s partnerima – centralnim bankama Nemačke, Hrvatske i Rumunije, uz podršku Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ). Narodna banka Srbije učestvuje u 11 pregovaračkih grupa, pri čemu je za Pregovaračko poglavlje 9 – Finansijske usluge i Pregovaračko poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika, vodeća institucija, a u Pregovaračkom poglavlju 4 – Slobodno kretanje kapitala je drugonadležna institucija. Skupu u NBS prisustvovali su i predstavnici Delegacije EU u Srbiji, ambasadori zemalja koje učestvuju u realizaciji projekta i predstavnici Vlade Srbije.