„Članstvo u NATO u ovom trenutku nije tema ni za Srbiju ni za Alijansu, ali jeste unapređenje i dalji razvoj njihovog partnerstva", izjavio je danas ministar-savetnik iz Odeljenja za NATO i Partnerstvo za mir Ministarstva spoljnih poslova Srbije Saša Kostić.

Ocenio je da obe strane imaju odgovornost i obavezu da učine sve da se kroz saradnju obezbedi trajna stabilnost u regionu.

Kostić je naveo da saradnja Srbije i NATO-a ima svoju budućnost i velike potencijale za unapređenje kroz partnerski odnos koji, kako kaže, može da se u svakoj pojedinačnoj oblasti dalje proširuje u interesu postizanja zajedničkih ciljeva - bezbednosti i stabilnosti.

„Odnosi Srbije i NATO-a su delikatni zbog nasleđa prošlosti i bombardovanja iz 1999.godine, o tim događajima posle više od 20 godina imamo različita gledišta. Ali, obe strane imaju odgovornost i obavezu da čine sve da se kroz saradnju obezbedi trajna stabilnost u regionu"', rekao je Kostić na panelu "Srbija i NATO - nova vlada(e) - novi trendovi?" na Beogradskoj NATO nedelji u organizaciji Centra za evroatlantske studije.

Kostić je ocenio da se u mandatima vlada od 2012. godine Srbija pozicionirala na međunarodnoj sceni kao odgovoran, kredibilan i predvidiv partner i 'izvoznik' bezbednosti u regionu i naglasio da će nova vlada nastaviti da, zajedno sa predsednikom Republike, sprovodi dasadašnji spoljnopolitički kurs koji je u prethodnom periodu unapredio međunarodni položaj i podigao ugled naše zemlje.

U prethodnom periodu, Srbija je, dodao je Kostić, vratila određena pitanja od suštinskog nacionalnog interesa, prvenstveno pitanje Kosova i Metohije, u fokus pažnje.

Istakao je da pitanje konačnog statusa KiM nije rešeno i da se samo uz konstruktivan dijalog mogu pronaći trajno održiva rešenja u interesu mira i stabilnosti.

Kostić je naglasio da Srbije ne menja svoje spoljnopolitičke prioritete ponovivši da su to zaštita suvereniteta i teritorijalnog integiteta zemlje, članstvo u EU, unapređenje regionalne saradnje i negovanje prijateljskih i partnerskih odnosa sa svima na globalnom planu.

Ponovio je da je članstvo u EU strateški cilj Srbije i izneo uverenje da je proces evrointegracija zemalja regiona najbolja garancija za njegovu trajnu stabilnost.

Naglasio je da su mir, stabilnost i ekonomski prosperitet regiona primarni interes Srbije, uz ocenu da region ne može da bude stabilan ukoliko „u nekom njegovom delu preovladava nestabilnost", i ako se interesi jednih ostvaruju na štetu drugih.

Kostić smatra da povezivanje nema alternativu i da je brži protok ljudi i kapitala garancija prosperiteta čitavog regiona, a samim tim i jačanja stabilnosti.

„U tom smislu je od izuzetnog značaja uspešna realizacija inicijative o regionalnom „mini šengenu" kako bismo sami doprineli stvaranju uslova za ekonomski napredak i jačanje stabilnosti našeg regiona", rekao je Kostić.

Ukazao je da odnosi sa NATO-om kroz Program partnerstvo za mir za Srbiju predstavljaju važnu oblast spoljne i bezbednosne politike, da su ti odnosi jasno definisani i da se zasnivaju na partnerskoj saradnji u skladu sa politikom vojne neutralnosti Srbije.

„Bez pretenzija za članstvom u Alijansi, ali istovremeno uz otvorenost da se dalje unapređuje saradnja u svim oblastima od zajedničkog interesa", rekao je Kostić i dodao da unapređenju političkog dijaloga Srbije i NATO-a posebno doprinose kontinuirani susreti predsednika Aleksandra Vučića i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga. Kostić je kazao da vojna neutralnost ostaje jasna, temeljna i prepoznatljiva politika Srbije istakavši da koncept vojne neutralnosti nije 'izolacija'.

„Kao što mi uvažavamo opredeljenje naših suseda i drugih zemalja za članstvo u NATO i druge saveze, očekujemo razumevanje za našu saradnju sa zemljama koje nišu članice NATO. Naš stav je jasan, a visoko cenimo što naši NATO partneri razumeju i poštuju poziciju Srbije", rekao je Kostić.

On je primetio da se Srbija nedavno našla pod 'snažnim i neutemeljinim' spoljnim pritiscima da odstupi od politike vojne neutralnosti i od učešća na ranije planiranoj međunarodnoj vojnoj vežbi u Belorusiji.

„U cilju očuvanja naše principijelne pozicije Srbija je donela racionalnu i u trenutnim okolnostima jedino moguću odluku da privremeno, na period od šest meseci, suspenduje sve aktivnosti međunarodne vojne saradnje uključujući i vojne vežbe sa svim partnerima", rekao je Kostić.

Snage KFOR-a ostaju ključni i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba na Kosovu i Metohiji, izjavio je Kostić.

On je naveo da Srbija podržava angažovanje KFOR-a na KiM na osnovu rezolucije SB UN 1244 i da očekuje da snage KFOR zadrže statusno neutralno postavljanje i da proaktivno deluju u cilju sprečavanja bilo kakvog narušavanja bezbednosne situacije na terenu.

Naglasio je da se prisustvo međunarodnih bezbednosnih snaga u južnoj pokrajini može izmeniti ili ukinuti jedino novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

„Nesporna je činjenica da aktuelna bezbednosna situacija na KiM zahteva, ako ne veće, bar nesmanjeno prisustvo snaga KFOR u južnoj pokrajini", rekao je Kostić na Beogradskoj NATO nedelji. On je naglasio da Srbija ceni opredeljenje NATO-a da se nivo i brojnost snaga KFOR-a procenjuje isključivo prema bezbednosnoj situaciji na terenu, a ne, kako je rekao, na osnovu unapred određenih kalendarskih rokova.

Kostić je ocenio da snage KFOR-a ostaju jedina legalna vojna formacija u pokrajini i ključni garant sporovođenja Briselskog sporazuma, ali i bezbednosti i opstanka srpske zajednice na KiM.

„Svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom to dodeli ili neko drugi preuzme deo mandata i obaveza KFOR-a, predstavlja kršenje Rezolucije 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija", ukazao je Kostić.

Primetio je da Priština protivno međunarodnom pravu, uprkos upozorenjima EU i NATO, i uz igonorisanje interesa i stavova Srba na KiM, ne odustaje od planova da na KiM 'instalira' novog bezbednosnog „igrača" na terenu, odnosno da formira tzv. ministarstvo odbrane i otpočne proces transformacije tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u tzv. vojsku Kosova.

Kostić je naglasio da takvi potezi Pištine predstavljaju grubo kršenje važeće Rezolucije 1244 i Vojnotehničkog sporazuma iz Kumanova, po kojima, podsetio je, isključivo međunarodne bezbednosne snage imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na KiM.

„Međunarodno bezbednosno prisustvo ili bilo koja revizija u vojnom aspektu bezbednosti u južnoj pokrajini mogu biti izmenjeni ili ukinuti jedino novom rezolucijom SB UN", zaključio je Kostić.