Govor prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na 4. ekonomskom forumu u koji je održan u Delfima:

„Dame i gospodo,
Uvaženi gosti,
Braćo i sestre,



Više tema je pokrenuto u ovom uvodnom izlaganju, tako da ne mogu da obećam da ću biti kratak.

Imali ste spor sa Skopljem oko imena, niste oko teritorije, a to je mnogo lakše. Želim da vam čestitam što ste postigli dogovor. Ja sam kao predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije upozoravao EU da nije dovoljno aktivna u pronalaženju rešenja za probleme u ovom regionu. Dakle, problem koji je dugo godina predstavljao problem, a oko kojeg se ništa nije dešavalo. Mogu samo da čestitam onima koji su pokrenuli rešavanje ovog pitanja. Kao i u drugim slučajevima reč je samo o političkoj volji. Ako postoji politička volja za rešavanje problema, svaki problem je moguće rešiti. To je bila osnovna prednost u vašim razgovorima. Želim da čestitam na dogovoru koji će stvoriti bolje odnose Atine i Skoplja.

Srbija želi da se postigne dogovor sa Prištinom, znate i vi koliko ste bili osetljivi za pitanje imena, odnosno pitanje vašeg identiteta.
Ako se vratimo u prošlost, znate da je na Kosovu bio prvi srpski glavni grad a to je Prizren. Sukob između Turske i Srbije bio na Kosovu, jer je centar Srbije bio na Kosovu. U vreme turske okupacije Srbi su proterivani sa Kosova, stanovništvo je islamizirano i naseljavano Albancima. U Prizrenu danas ima 25 Srba, to je posledica etničkog čišćenja kroz vekove.
U Jugoslaviji, u kojoj je bila i Severna Makedonija, Kosovo je bila provincija u sastavu Srbije. To pravo da neka nacionalna manjina koja na delu teritorije čini većinu, može da stvori državu bez saglasnosti zemlje od koje hoće da se otcepi, je veoma problematično.

Kad Katalonija želi da uradi jednostrane poteze, to je za EU neprihvatljivo, a za neke zemlje EU je bilo prihvatljivo da priznaju jednostrane akte Kosova. Reč je o dvostrukim standardima.

Pre nego što svako drži lekcije Srbiji, nek uzme svoju zemlju i vidi da li neka nacionalna maljina koja živi u njegovoj zemlji može da konstituiše i proglasi svoju državu, da je neko prizna a da tome aplaudirate.

Reč je o istorijskom identitetu srpskog naroda, na Kasovu je patrijaršija SPC, tamo je nastala i napravljena. Koji Srbin može da kaže da prihvatamo da je to albansko.

Mi želimo i pokušavamo da napravimo kompromise. Ja sam počeo pregovore u Briselu sa Tačijem, potpisao sam Briselski sporazum 2013. godine. Tada je definisano formiranje ZSO, 6 godina nakon toga se to nije desilo. Nakon toga, Kosovo donosi odluku da formira Vojsku, iako Rezolucijom 1244 jedine vojne su snage su snage KFOR-a. Na kraju su uveli takse od 100% na proizvode iz Srbije i BiH. I to sve jer Srbija nije priznala nezavisnost Kosova. Mi smo spremni za kompromis, a albanska strana misli da je kompromis da mi priznamo njihov jednostran akt.

U Prištini ima mnogo više albanskih zastava, nego kosovskih. Sami prištinski lideri govore da im se ne sviđa zastava i da je njihova zastava – zastava Albanije. Nemojmo da se pravimo naivni i da mislilo da će Kosovo i Albanija biti dve države. Oni hoće Veliku Albaniju.

Mi nećemo preduzimati ništa što će remetiti dijalog, ali ako neko očekuje da je rešenje problema da mi prihvatimo nezavisnost Kosova, a ne da se u Prištini stvori dovoljna politička mudrost da se ide u kompromise, tu će teško biti dogovora.

Za nas je pitanje teritorijalnog integriteta, važno kao i za vas Grke, kao i za vas na Kipru. Srbija najsnažnije podržava teritorijalni integritet Kipra.

Dve velike svetinje za srpski narod se nalaze Grčkoj, to su Hilandar na Svetoj gori i Krf gde je naša Plava grobnica.

28. juna 1918. godine srpska zastava se vijorila na Beloj kući, američki predsednik Vilson doneo tu odluku zbog žrtava srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Sto godina nakon toga imamo promenjenu situaciju, imamo bombardovanje Srbije, probleme u odnosima sa saveznicima iz Prvog i Drugog svetskog rata i zato je potrebno da se traže kompromisi.

Želeo bi da kažem da želimo da uđemo u EU, nadam se samo da će oni opstati dok mi ne uđemo.

Čestitao bih gospodinu Simeonu Comokosu na organizaciji Foruma i na pozivu da učestvujem. Želim da napomenem da je on je počasni konzul Srbije u Volosu.

Mislim da treba više da koristimo naš region, i zato sam veoma zadovoljan što se održavaju bilateralni, trilateralni, kvadriteralni sastanci. Imamo puno zajedničkih interesa i zajedno možemo da definišemo naš pristup u odnosu na neke druge regione.

Hvala Vam mnogo!"