Govor prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na novogodišnjem prijemu koji je priređen za šefove diplomatskih misija i međunarodnih organizacija, direktore i glavne i odgovorne urednike medija:







„Dragi prijatelji,
Vaše ekselencije,
Uvažene dame i gospodo,

Najpre bih hteo da vam poželim sve najlepše u Novoj godini, kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu, kao i da svi zajedno imamo mnogo lepih razloga da se sastajemo i slavimo zajedničke uspehe.

Kada je u pitanju spoljna politika Srbije tokom 2017. možemo biti zadovoljni postignutim rezultatima. Mudrom i uravnoteženom politikom promovisali smo vitalne nacionalne interese, pre svega zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, istovremeno nastavljajući sa intenzivnim aktivnostima na planu realizacije ključnog spoljnopolitičkog prioriteta Republike Srbije, odnosno pune integracije u EU. Nastojali smo da održimo i produbimo odnose sa svim našim partnerima i prijateljima, ali i sa onima sa kojima ne delimo uvek ista mišljenja, kao i da odgovorimo brojnim izazovima sa kojima smo se suočavali.

Otvoren i sadržajan dijalog i partnerski odnos za nas je bio i biće osnovno sredstvo i jedini put za rešavanje svih otvorenih pitanja. U tom smislu, tokom 2017. godine ne samo da je očuvan visok nivo političkog dijaloga sa susednim državama odnosno državama iz regiona jugoistočne Evrope, već su sa nekima od njih odnosi podignuti na najviši nivo u savremenom periodu.

Srbija je u 2017. godini otvorila 6 pregovaračkih poglavlja. Od početka pregovaračkog procesa ukupno je otvoreno 12 poglavlja, s tim da su dva poglavlja privremeno i zatvorena. Ovo je svakako uspeh, međutim, broj otvorenih poglavlja bi trebalo više da odgovora našim naporima i rezultatima koje smo postigli u pregovaračkom procesu. Nadam se da će tokom bugarskog predsedavanja broj otvorenih poglavlja biti znatno veći i da će se time, na pravi način, odati priznanje Srbiji i valorizovati napredak koji činimo na našem evropskom putu.

U govoru o stanju Unije, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je izdvojio Srbiju i Crnu Goru kao lidere evropskih integracija, istakavši da će raditi na strategiji za njihovo uspešno pristupanje do 2025. godine, čime je po prvi put jasnije definisan vremenski okvir članstva Srbije u EU. Ovo je veoma dobra poruka za Srbiju koja može pozitivno da utiče ne samo na našu zemlju, već i na evropski put ostatka regiona. Doprinos Srbije Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU demonstrirali smo nastavkom učešća u vojnim i policijskim mirovnim misijama UN i EU, jačanjem naših kapaciteta za učešće u civilnim mirovnim operacijama, saradnjom u borbi protiv terorizma, bliskom saradnjom sa Evropskom odbrambenom agencijom, kao i uspešnom saradnjom sa EU tokom migrantske krize. Srbija je kroz svoje aktivnosti dokazala da je kredibilan partner.

Dozvolite mi da istaknem posebno rezultate ostvarene u saradnji u okviru Berlinskog procesa a to su: formiranje „Regionalne kancelarije za saradnju mladih" sa sedištem u Tirani, čiji je prvi generalni sekretar predstavnik Srbije, kao i dodeljivanje sedišta „Transportne zajednice" Beogradu. Posebno značajnim za unapređenje regionalne saradnje vidimo i osnivanje „Fonda za zapadni Balkan".

Srbiju su u 2017. posetili ministri inostranih poslova Češke, Austrije, Norveške, Italije, Nemačke, Estonije, BiH, Belgije, Australije, Bugarske, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Švedske, Finske, Kirgistana, Konga, Tunisa, Iraka, Katara, a ostvareni su i brojni sastanci sa stranim zvaničnicima tokom njihovog boravka u Beogradu u sastavu delegacija na najvišem nivou. Na marginama značajnih međunarodnih skupova realizovani su brojni važni susreti sa stranim zvaničnicima. U 2017. obnovljen je dijalog u trilateralnom formatu MSP Srbije, BiH i Turske (najpre na marignama 72. zasedanja GS UN, a potom u Beogradu). Tokom 2017. godine boravio sam u bilateralnim ili radnim posetama SR Vijetnamu, Kazahstanu, Ruskoj Federaciji, Sloveniji, Grčkoj, Kipru, Španiji, Norveškoj, Beču, Iraku, UAE, Argentini i drugim. Prva sednica Visokog saveta za saradnju Srbije i Grčke, koju je sa naše strane vodio predsednik A. Vučić, održana je u Solunu, 13. jula. Prisustvovao sam 65. Nacionalnom molitvenom doručku, tokom kog sam se, pored ostalih, sreo i sa novim državnim sekretarom SAD R. Tilersonom. Učestvovao sam i na Ministarskom sastanku Asocijacije država Kariba.

Čvrsto opredeljenje za razvoj ukupnih odnosa sa Rusijom, potkrepljeno je redovnim susretima visokih zvaničnika i sadržajnim razgovorima koje dve strane imaju, što je i pokazala nedavna poseta delegacije Republike Srbije Moskvi, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. U 2018. navršava se 180. godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, što ćemo obeležiti posetom MIP Sergeja Lavrova i zajedničkim aktivnostima u Beogradu i Moskvi. Na bilateralnom planu postignut je napredak u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ostvarena je poseta predsednika Vučića Vašingtonu, što je bio dobar politički signal. Sa naše strane je upućen poziv da predsednik SAD Donald Tramp poseti Srbiju. Sveobuhvatno strateško partnerstvo sa Kinom dodatno je unapređeno u 2017. i nastavljen je uzlazni trend odnosa. Ponosni smo što je Srbija među 29 zemalja koje su na najvišem nivou učestvovale na prvom međunarodnom forumu „Put i pojas" u Pekingu u maju 2017, na kome je našu delegaciju predvodio predsednik Aleksandar Vučić, a Srbija je i u 2017. nastavila sa veoma aktivnom ulogom u svim domenima saradnje Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope. Predsednik Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je na 6. Sastanku šefova vlada Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. Raduje nas i što su odnosi sa nekim značajnim azijskim partnerima značajno unapređeni poslednjih godina, te ćemo tako posle 31 godinu u poseti Beogradu 15-16. januara imati premijera Japana Šinzo Abea. Takođe, posetom tada predsednika Vlade Aleksandra Vučića Indiji januara 2017. radi učešća na Vibrant Gujarat Summit u Gandinagaru unapređeni su tradicionalno dobri međusobni odnosi sa tom zemljom, bez otvorenih pitanja, koji datiraju još iz vremena Pokreta nesvrstanih zemalja.

Srbija nastavila je da obnavlja veze sa starim prijateljima iz Afrike. Svoju posvećenost jačanju odnosa s Afrikom Srbija je simbolično pokazala zvaničnim određivanjem 25. maja kao Dana prijateljstva s narodima Afrike. Više poseta zvaničnika afričkih zemalja Srbiji, kao i brojni sastanci sa šefovima diplomatija država Afrike i na međunarodnim skupovima svedoče o spremnosti da se odnosima sa njima, ali i sa Afričkom unijom daju novi sadržaj i kvalitet.

Srbija s pažnjom prati situaciju na Bliskom istoku, a sa svim zemljama tog regiona gradi partnerske odnose, ne svrstavajući se u aktuelnim sukobima i nesporazumima koji taj region opterećuju ni na jednu stranu. U isto vreme, Srbija je spremna da, u okvirima svojih mogućnosti, pomogne da se postojeći problemi prevaziđu.

Srbija se u velikoj meri angažovala na uspostavljanju intenzivnijih bilateralnih odnosa sa zemljama Latinske Amerike, te je tokom prošle godine akreditovala ambasadora pri Karipskoj zajednici – CARICOM, otpočela proceduru sticanja statusa posmatrača u Pacifičkoj alijansi, a pokrenuli smo inicijativu za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Tuvaluom, Nauruom, Samoom, Vanuatuom, Kiribatijem, Maršalskim ostrvima, Mikronezijom i Palauom. U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, nastavljena je realizacija projekta „Svet u Srbiji" (Stipendije za studente, postdiplomce i doktorante iz država članica i posmatrača Pokreta nesvrstanih zemalja na Univerzitetu u Beogradu) za akademsku 2017/18. godinu, u okviru kojeg je dodeljeno 25 stipendija kandidatima iz 12 zemalja.

Srbija pridaje izuzetnu važnost saradnji u okviru Ujedinjenih nacija, organizacije čije principe i ciljeve u punoj meri podržava i poštuje. Naše aktivnosti su bile usmerene na afirmaciju poštovanja međunarodnog prava i ciljeva i načela Povelje UN, sa uverenjem da oni moraju biti poštovani bez izuzetka i u punoj meri kako bi međunarodno pravo sačuvalo svoju univerzalnu validnost. Ova saradnja je od posebnog značaja i u sklopu naših napora za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, pri čemu konzistentno ukazujemo na važnost angažmana UNMIK-a na prostoru Kosova i Metohije koji je od vitalnog značaja za izgradnju i unapređenje stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini, zaštitu ljudskih prava i sloboda svih njenih stanovnika, a pre svega Srba i drugih ne-albanaca, kao i stvaranje uslova za nesmetan i održiv povratak interno raseljenih.

U sklopu nastojanja za očuvanje nacionalnih interesa Srbije na KiM, nastavljeni su sveobuhvatni napori u različitim multilateralnim forumima da se svim raspoloživim diplomatskim sredstvima zaštiti naš teritorijalni integritet i suverenitet, kao i da se osujete pokušaji ostvarivanja članstva „Kosova" u različitim međunarodnim organizacijama. Na tom planu pozitivne rezultate ostvarili smo u Interpolu, Svetskoj carinskoj organizaciji, UNESKO. Na tom planu imali smo snažnu i nesebičnu podršku naših prijatelja širom sveta, na čemu se i ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Među njima je bilo i zemalja koje su u ranijem periodu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova" od koje su neke u međuvremenu takve odluke revidirale, poput Surinama i Gvineje Bisao, dok druge takvu mogućnost razmatraju.

Ponovo naglašavam da je Beograd u potpunosti posvećen dijalogu sa Prištinom pod okriljem EU, te da očekujemo da i Priština poštuje i ispunjava preuzete obaveze.

Nastavljene su aktivnosti na planu pojačanog angažmana Srbije u radu međunarodnih organizacija. U tom kontekstu bih izdvojio nastavak učešća Srbije u radu Izvršnog saveta Uneska. Takođe, Srbija je u periodu od septembra do decembra 2017. godine predsedavala Forumu za bezbednosnu saradnju OEBS-a, a predstavnici Srbije učestvovali su na svim važnijim sastancima i susretima u sve tri dimenzije OEBS-a, kao i na sastancima Saveta Evrope.

Polazeći od toga da diplomatija i naše aktivnosti na međunarodnom planu treba da budu i u funkciji ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje, istakao bih i angažman na planu sprovođenja Globalne agende održivog razvoja do 2030. godine. Nastavljene su i aktivnosti na međunarodnom nivou za unapređenje položaja i zaštitu prava izbeglica i interno raseljenih lica sa KiM, kao i rad na punoj realizaciji Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja za izbeglice.

Tokom 2017. nastavljen je aktivan doprinos Ministarstva spoljnih poslova u saradnji sa drugim nadležnim institucijama na realizaciji prioriteta iz oblasti bezbednosne politike, što obuhvata našu saradnju sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir, na osnovu politike vojne neutralnosti; saradnju sa EU u okviru našeg pregovaračkog procesa u oblasti Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike; angažovanje u okviru bezbednosnog stuba OEBS-a; kao i u brojnim drugim vidovima saradnje iz oblasti kolektivne bezbednosti i oblasti odbrane.

Srbija je pokazala odlučnost da učestvuje u zajedničkim naporima na suzbijanju aktuelnih bezbednosnih izazova (terorizam, sajber bezbednost, energetska bezbednost), čime se dalje unapređuje njena spoljnopolitička pozicija i mesto odgovornog partnera. Posebno je važno naše učešće u borbi protiv terorizma, posebno naš angažman u koaliciji koja se bori protiv DAEŠ.

Sa velikim brojem zemalja tokom protekle godine ukinuli smo vize, opredeljeni da na taj način Srbiju učinimo primamljivijom za nove strane turiste i investicije. Pomenuću samo da smo takav odluke doneli za državljane Perua, Irana, Indije, Indonezije, Gvineje Bisao i Surinama. U Republiku Srbiju bez vize mogu da uđu i borave strani državljani, nosioci običnih pasoša, iz 78 zemalja. Državljanima Republike Srbije vize nisu potrebne za putovanje u 68 država.

Svesni značaja uloge počasnih konzula, kojih Srbija do sada ima 74 širom sveta, u 2017. otvorili smo Konzulat Srbije u Španiji na čelu sa počasnim konzulom, sa sedištem u Saragosi, a očekujemo otvaranje Konzulata R. Srbije na čelu sa počasnim konzulima u Australiji, sa sedištem u Pertu, Slovačkoj Republici, sa sedištem u gradu Martin, na Novom Zelandu, sa sedištem u Oklandu i u Turskoj, sa sedištem u Antaliji. Značaj konzularnog aspekta saradnje sa drugim državama najbolje se pokazao u prošlogodišnjem slučaju evakuacije naših 14 državljana iz regiona zahvaćenog uraganom Irma, i to u zajedničkoj akciji sa vladama Španije i Francuske, na čemu im se i ovoga puta zahvaljujem.

Na kraju, poželeo bih svima još jednom mnogo ličnih i profesionalnih uspeha, zdravlja, sreće, blagostanja, a celom svetu mirnu i prosperitetnu 2018. godinu.

Hvala."