„Nema nikakve sumnje da Ratko Mladić treba da bude osuđen za masakre u Srebrenici. Ali šta se dešava sa hiljadama Srba koji su bili ubijeni tokom rata. Nije moguće da nema nikoga osuđenog za to u Hagu. Ovaj sud je stvoren samo kako bi osudio Srbe", rekao je kategorično srpski ministar Ivica Dačić, tokom zvanične posete Argentini.

Dačić je došao u Buenos Aires na jučerašnju inauguraciju Trga Republika Srbija, na uglu avenije Figureo Alkorta i avenije Dorego u Palermu, i kako bi potpisao nekoliko bilateralnih sporazuma. Međutim njegova poseta se poklopila sa presudom Haga koja je privukla pažnju svetske štampe.

Kao čovek sa Balkana, u razgovoru za „La Nacion" nije se iznenadio pitanjima na tako različite teme kao što je rat u bivšoj Jugoslaviji i prijateljstvo sa Argentinom.

„Reč Balkan potiče od dve turske reči", objasnio je Dačić. „Bal znači med i kan znači krv. Već smo imali dovoljno krvi i sada želimo med", izjavio je.

-Koja je vaša reakcija na osudu Mladića?

Srbija nikada nije bila protiv sudskog procesa optuženima. Ova osuda je bila očekivana, jer to potvrđuje politiku suda i zapadnih zemalja prema Balkanu tokom poslednjih 25 godina. Međutim sud za bivšu Jugoslaviju, koji završava svoj rad sada u decembru, nije ispunio cilj da donese mir narodima koji su patili tokom sukoba. Samo je služio za žalbe protiv Srbije. Pre rata, u Hrvatskoj je živelo 560.000 Srba, a danas živi 180.000. Šta se desilo sa preostalima? Bili su proterani ili ubijeni. U Sarajevu je bilo 150.000 Srba, danas ih ima manje od 10.000. U Prištini bilo je preko 40.000 Srba, danas ih je manje od 1.000. Par nedelja pre Srebrenice, Bosanci su ubili hiljade Srba. Gde su krivci za te masakre?

-Reč balkanizacija se pretvorila u sinonim za prasak regiona gde sve strane na kraju postaju neprijateljske. Kakva je, s obzirom na to, situacija bivše Jugoslavije?

Odnosi među narodima treba da se zasnivaju na zajedničkim interesima. He može postojati stabilan odnos dok se traži koje više ili manje kriv. I mi, skoro 20 godina posle rata, još uvek smo u tom periodu diskusije. U budućnosti se nadamo stvaranju jedne zajedničke ekonomske zone, međutim još uvek smo daleko od toga.

-U tom smislu, Srbija je spremna da prizna nezavisnost Kosova?

Proglašenje nezavisnosti Kosova je bio unilateralan čin, kao što je i Katalonije. Iz tog razloga ima toliko zemalja, kao Argentina, koje ne priznaju ovo jednostrano proglašenje. Želimo razgovor, međutim ove vrste unilateralnih proglašenja prepreka su za bilo kakvo zbližavanje.

-U vezi savašom težnjom da postanete deo Evropske unije, jedna od zamerki je vaš istorijski blizak odnos sa Rusijom, koja je sankcionisana od Evropske unije. Malo je komplikovano da prijatelj mog neprijatelja bude moj prijatelj.

Odgovoriću vam engleskom izrekom: „Nema večnih prijatelja niti večnih neprijatelja. Večni su samo interesi Velike Britanije". I mi se slažemo sa ovom filozofijom. Iz tog razloga ne smatramo da naše prijateljstvo sa Rusima isključuje našu želju da budemo deo Evropske unije.

Tekst: Ruben Giljemi