SRBIJA

DAČIĆ I IGAŠ OTVORILI GRANIČNI PRELAZ DjERDAP II

BUKUREŠT, 28. decambra 2011.(Beta) Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Rumunije, Ivica Dačić i Konstantin Trajan Igaš prisustvovali su danas otvaranju obnovljenog graničnog prelaza između Srbije i Rumunije "Djerdap II".
Igaš je izjavio da će obnovljeni prelaz olakšati promet ljudi i robe između Rumunije i Srbije.
Dačić je simbolično prvi pokazao svoj pasoš rumunskim pograničnim policajcima, a kroz prelaz su potom prošle stotine građana dveju zemalja.
Dvojica ministara su razgovarala o saradnji policije, posebno pogranične, u sprečavanju i suzbijanju organizovanog kriminala. Razmotrili su i mogućnost stvaranja zajedničkih rumunskosrpskih i patrola na Dunavu. U delegaciji Srbije bili su i šef Direkcije pogranične policije Nenad Banović i zamenik direktora policije Branislav Mitrović.
Granični prelaz "Djerdap II" ima devet traka za automobile, autobuse i kamione i to po četiri trake u svakom smeru i jednu, sa rampom, za posebnu proveru. Na rumunskoj strani granice je instalirana oprema po standardima EU, a osoblje je posebno obučeno, saopštilo je rumunsko Ministarstvo unutrašnih poslova.
Rumunija je za modernizaciju tog prelaza dobila odobrenje Evropske komisije jer je unapređenje graničnih prelaza povezano sa njenim prijemom u "Šengen zonu". Djerdap II povezuje Srbiju i Rumuniju od 1985. godine kada je međudržavnom saradnjom izgrađena istoimena hidrocentrala na Dunavu.

TADIĆ: VIDLjIVI EFEKTI PARTNERSTVA

BEOGRAD, 29. decembar 2011. (FoNet) Predsednik Srbije Boris Tadic ocenio je da izgradnja mosta Zemun Borca i ugovor o kreditu za povlašcenog kupca za prvu fazu projekta termoelektrane Kostolac B, koji su danas potpisali ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjic i kineski ambasador Djang Vansu, pokazuju da strateško partnerstvo sa Kinom ima i vidljive ekonomske efekte.
Posle potpisivanja sporazuma je Tadic ocenio da ce to biti jedan od najvecih projekata u domenu ekološke zaštite, vredan oko 340 miliona dolara, jer ce se rehabilitacijom termoelektrane produžiti vek postojecih blokova za 150.000 sati, povecati snaga za 30 megavati i izgraditi postrojenje za odsumporavanje.
Prema Tadicevim recima, Srbija je zainteresovana za investicije iz Kine, imajuci u vidu dinamican razvoj te zemlje i njen interes da ekonomsko poslovanje širi na Evropu. Tadic je izjavio da je bilo potrebno vreme, posle politickog dogovora 2009. godine, kako bi se utanacili svi detalji sporazuma.
Posle politickog dogovora, potrebno je i u ekonomskom i zakonskom domenu sve precizirati, kako bi taj strateški sporazum imao dobre ekonomske posledice, rekao je Tadic.
Ambasador Kine Djang Vansu ocenio je da se potpisivanjem sporazuma o kreditu sticu uslovi za zvanicno sporovodenje projekta. Kina poklanja veliku pažnju razvoju odnosa sa Srbijom, posebno u domenu saradnje u trgovinskom i ekonomskom sektoru, izjavio je Djang. Rekao je da izgradnja mosta Zemun Borca i sporazum o Kostolcu B doprinose boljoj saradnji dva naroda i ohrabrice dolazak drugih investitora u Srbiju.
Ukupna vrednost projekta je 344,63 miliona dolara, a 80 odsto ce se finasirati iz kredita kineske Eksim banke, po preferencijalnim uslovima. Ugovorom je definisana rehabilitacija blokova B1 i B2 u ukupnoj vrednosti od 176,31 milion dolara, izgradnja postrojanja za odsumporavanja, pristaništa na Dunavu, železnicke infrastrukture. Predvideno je da isporuke kineske strane iznose 53 odsto vrednosti, dok bi se preostalih 47 odsto radova u vrednosti od 161,44 miliona dolara realizovalo angažovanjem srpskih kompanija. Eksim banka je Srbiji, kao dužniku za racun Elektroprivrede Srbije (EPS), odobrila kredit za finansiranje 85 odsto vrednosti, uz kamatnu stopu od tri odsto, na 15 godina i pocek od pet godina. Provizija za organizovanje kredita iznosi jedan odsto, a za odobrena a nepovucena sredstva 0,75 odsto godišnje, na iznos nepovucenih sredstava kredita.
Pocetak radova ocekuje se u prvoj polovini sledece godine, a završetak u roku od 30 meseci od datuma stupanja na snagu Ugovora o kreditu. Potpisivanju ugovora, pored Tadica, prisustvovali su i generalni direktor EPS Dragomir Markovic i direktor Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac.

KOSOVO I METOHIJA

STEFANOVIĆ: REŠENjA NISU IDEALNA

BEOGRAD, 28. decembar 2011. (FoNet) Šef pregovarackog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanovic ocenio je danas da su rešenje koja su do sada postignuta u dijalogu kontroverzna, nisu idealna, ali su bila jedino moguca u tim okolnostima.
"Tim rešenjima smo zaštitili i nacionalne interese, i Ustav i naš stav o statusu Kosova", istakao je Stefanovic u razgovoru sa studentima Fakulteta politickih nauka u Beogradu.
On je kao "politikanske price" ocenio izjave predstavnike opozicionih stranaka da je Srbija rešenjima u Briselu priznala nezavisnost Kosova i naglasio da one predstavljaju igranje sa sudbinom ljudi koji tamo žive.
Stefanovic je rekao da su sporazumi dvosmisleni, jer da nisu "do njih ne bi ni došlo".Ta dvosmislenost je otvorila mogucnost da Evropska unija, kao posrednik, pomogne kod implementacije sporazuma tako da obe strane budu zašticene po pitanju njihovog stava o statusu Kosova, objasnio je on.
Stefanovic je rekao da Ahtisarijev plan obezbeduju manje od onoga što Srbi, posebno oni koji žive na severu Kosova, imaju u ovom trenutku. "Nije se dogodilo da neka grupa ljudi koja živi na jednom prostoru dobrovoljno pristane na manje od onoga što ima", ocenio je on.
Prema njegovim recima, potrebno je tražiti novu formulu za rešavanje pitanja severa Kosova, "koja ce verovatno sadržati neke elemente iz Ahtisarijevog plana koji su pozitivni".
Taj plan, porucio je Stefanovic, ne može biti osnova za bilo kakav trajni dogovor.

KUPER: MOGUĆ SPORAZUM

PRIŠTINA, 29. decembar 2011. (FoNet) Posrednik Evropske unije u dijalogu Prištine i Beograda Robert Kuper izjavio je da su se pregovaraci približili sporazumu o predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima, ali da su neka pitanja ostala otvorena, piše danas prištinski Ekspres.
Kuper je rekao da niko ne želi da prisli Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, niti da promeni svoj ustav. Treba pronaci nacin da se poštuje stav Srbije i istovremeno omoguci prakticna saradnja, ocenio je Kuper.

TRI OPŠTINE NA SEVERU KOSOVA ZAKAZALE REFERENDUM

KOSOVSKA MITROVICA, 28. decembra 2011. (Beta) Odbornici skupština opština (SO) Ksovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok odlučili su danas da se 14. i 15. februara održi referendum na kojem će se njihovi građani izjasniti da li žele kosovske institucije ili ne.
U opštini Leposavić sutra će u 8.00 biti konsultacije sa predsednicima odborničkih grupa u lokalnom parlamentu o tome "kada će i da li će sednica o referendumu biti održana", rekao je Slavko Stefanović, predsednik Skupštine te najsevernije kosovske opštine.
Odbornici SO Kosovska Mitrovica danas su, na vanrednoj sednici, većinom glasova odlučili o raspisivanju refernduma 14. i 15. februara na teritoriji Kosovske Mitrovice i u mesnim zajednica Ibar, Partizansko brdo i Suvi do. Istu odluku, kao i odluku o formiranju opštinskih komisija za referendum, doneli su i dobornici opština Zvečan i Zubin Potok.
Ukazujući na zakone i druga akta na osnovu kojih je referendum raspisan, predsednik Opštine Krstimir Pantić je objasnio da će se građani na opštinskom referendumu izjasniti zaokruzivajnem odgovora "Da" ili "Ne" na pitanje o tome da li prihvataju "institucije Republike Kosovo".
"Formirana je i opštinska komisija koja će, preko svojih glasačkih odbora koje će formirati, pratiti tok i regularnost glasanja. Po završetku referenduma, komisija će dostaviti izveštaj SO", rekao je Pantić i dodao da je sve to dogovoreno 25. decembra u Zvečanu u konsultaciji čelnika četiri opštine severnog Kosova sa načelnikom Kosovskomitrovačkog okruga.
"Referendumom ćemo pokazati da narod koji živi na severu Kosova, ne želi da bude deo kosovskih institucija. Ne nameravamo da prejudiciramo status i da se izdvajamo, već da delu međunarodne zajednice i Albancima 'izbijemo' izgovor da Srbi sa severa žele albanske institucije i da se integrišu, ali da su protiv toga samo predsednici Opština", rekao je Pantić.
Odbornik DŠ Marko Jakšić je ukazao da je incijativa za referedum potekla od građana koji ne žele da se integrišu u kosovsku državu. "Vreme je da kažemo da je to za nas neprijateljska država, da je nastala na temelju našeg progona, ubistava, proterivanja i da mi nikada nećemo dragovoljno prihvatiti tu državu", rekao je Jakšić. Prema njegovim rečima, inicijativa o referendumu treba da pokaže Euleksu, zemljama koje su priznale Kosovo i vlastima u Prištini da Srbi ne žele da budu građani "jedne monstrumdržave".
Načelnik Kosovskomitrovačkog Okruga Radenko Nedeljković je rekao da je ideja o referendumu nastala kada se shvatilo da se cilj ne može ostvariti samo barikadama. Dogovori postignuti u Briselu između pregovarača Srbije i Kosova su štetni i otežali su život na Kosovu, ocenio je Nedeljković.
U obrazloženju Inicijative za raspisivanje referenduma odbornika SO Zvečan navedeno je da, pored opredeljenja građana i opština da se rešenje nađe kroz politički proces i u skladu sa Rezolucijom 1244, i dalje traje pritisak na sever Kosova i Srbiju, a nisu otklonjene ni "pretnje za nasilnu promenu realne situacije na terenu".
"Politički proces se mora nastaviti do nalaženja pravednog i održivog rešenja. Raspisivanje referenduma u četiri severne opštine na Kosovu i Metohiji jeste legalni način izražavanja volje građana i saglasan je opštim zakonskim propisima i načelima funkcionisanja svakog demokratskog društva" zaključeno je u obrazloženju odbornika SO Zvečan.

POLjSKI VOJNICI OSTAĆE NA KOSOVU DO KRAJA MISIJE KFOR

VARŠAVA, 29. decembra 2011. (Beta) Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski je potpisao odluku o produženju mandata poljskih vojnika na Balkanu na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, do kraja juna iduće godine, s tim da će poljski vojnici u misiji Kfor ostati sve do njenog završetka.
"To je rutinska stvar, a produženje misije vezano je za prisustvo NATO na Kosovu. Sve dok traje operacija na Balkanu, Poljska će tamo slati svoje vojnike", kazao je poljskoj agenciji PAP šef Biroa za nacionalnu bezbednost, general Stanjislav Kožej.
General je dodao da NATO već neko vreme razmatra mogućnost da okonča misiju na Balkanu, i nije isključeno da će takva odluka biti doneta krajem iduće godine.
Poljski kontingent na Kosovu u narednoj smeni imaće, kao i do sada, do 300 vojnika.
Deo snaga može da se angažuje prema potrebi i u Makedoniji, i Bosni i Hercegovini, kao pojačanje za EUFOR, snage Evropske unije koje nadgledaju primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma.