SRBIJA

TADIĆ RAZGOVARAO S PREDSTAVNICIMA SRBA IZ REGIONA

BEOGRAD, 23. decembra 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas u Beogradu s predstavnicima Srba iz regiona o razvoju dobrosusedskih odnosa i unapređenju položaja srpskih zajednica u zemljama regiona, saopštila je pres služba predsednika.

Tadić je istakao da je Srbija svesna svoje odgovornosti u očuvanju nacionalnog identiteta i ponovio da Srbi treba da budu lojalni građani država u kojima žive.

Predstavnici Srba iz regiona izrazili su razumevanje i podršku naporima Srbije da se situacija na Kosovu reši kroz dijalog i mirnim putem.

Sastanku su, između ostalih, prisustvovali predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Srpskog narodnog vijeća u Republici Hrvatskoj Milorad Pupovac i predsednik Socijalističke narodne partije u Crnoj Gori Srđan Milić.

Predstavnici Srba iz regiona su pozdravili odluke sa današnje sednice Saveta Republike Srbije za odnose sa Srbima u regionu, koje se odnose na smanjenje konzularnih taksi kod primanja i otpusta u državljanstvo Srbije, i kao dobar korak ocenili projekat Ministarstva prosvete o dodeljivanju stipendija Srbima iz susednih zemalja.

Iz Republike Srpske na sastanku su učestvovali i član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Željka Cvijanović i šef kabineta predsednik RS Draško Milinović.

Od predstavnika Srba iz Crne Gore na sastanku su bili predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić, predsednik Demokratske srpske stranke Ranko Kadić, predsednik Narodne stranke Predrag Popović, predsednik i generalni sekretar UO Matice srpske Društvo članova u CG Vladimir Božović i Blažo Papović, kao i Zoran Žižić.

Od Srba iz Hrvatske pored Pupovca tu je bio i predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Dragan Crnogorac.

Iz Makedonije su na sastanku bili predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u Sobranju Makedonije Ivan Stoilković, zamenik ministra kulture u Vladi Makedonije Dragan Nedeljković. Milutin Stančić iz Kulturnoinformativnog centra Spona i Bogoljub Ninić iz Srpskog kulturnoprosvetnog i informativnog centra Vuk Karadzić.

Od Srba iz Slovenije na sastanku kod Tadića su bili predsednik Saveza srpskih društava Slovenije Drago Vojvodić i član Srpskog kulturnog centra Danilo Kiš u Ljubljani Petar Damjanić.

Na sastanku su bili i predsednik Saveza Srba u Rumuniji Slavomir Gvozdenović, član Državnog komiteta za manjine Albanije Bledar Bašanović i predsednik udruženja srpskocrnogorske manjine u Albaniji MoračaRozafa Pavle Jakoja dok je iz Mađarske bio predsednik Zemaljske samouprave Srba u Mađarskoj Ljubomir Aleksov.

JEREMIĆ: SRBIJA MORA DA RAZUME TEKTONSKA POMERANjA U SVETU

BEOGRAD, 23. decembra 2011. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je večeras da se Srbija i danas susreće sa izazovima i pitanjima vrlo sličnim onima koja su sebi, pre dva veka, postavljali utemeljivači moderne srpske diplomatije.

"Sličnost ovih izazova ne znači da su Srbija i njena diplomatija 200 godina stajale u mestu. Ali, navodi nas da se upitamo nisu li neki srpski usudi dati mnogo pre, te da li se dva veka srpske diplomatije mogu u najkraćem opisati kao borba volje protiv sudbine", rekao je Jeremić u Beogradu na proslavi Dva veka moderne srpske diplomatije, u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke.

Podsetivši na utemeljitelje i nosioce srpske diplomatije, Jeremić je rekao da Srbija danas, za razliku od vremena Karađorđevog ustanka, "ne traži po svetu oružje i dzebanu, ali i dalje traga za onima koji će se zauzeti za nju".

"Svet koji se danas pred nama rađa mnogo više liči na onaj iz burnog doba druge polovine 19. i prve polovine 20. veka, nego iz vremena ravnoteže koja su usledila", ocenio je Jeremić.

Prema njegovim rečima, danas u neposrednoj blizini Srbije ponovo izrastaju dve njoj vrlo dobro znane velike sile, Nemačka i Turska.

"Te dve zemlje danas su naši partneri, ali koliko god marljivo radili na tome da s njima uklopimo svoje interese, oni se s njihovim ipak ne podudaraju do kraja. Treća sila, tokom istorije naš najsnažniji saveznik Rusija, ima, gledano iz naše perspektive, za razliku od prethodne dve, jedan nedostatak. Geografski nam je daleko", rekao je Jeremić.

On je rekao da je Srbija, "kad god je razmišljala jednodimenzionalno, kad god nije nastojala da harmonizuje sve relevantne uticaje, bivala izložena stradanju, a kad god je uspevala da uspostavi ravnotežu opstajala je i rasla".

"Stradali smo kad god nismo razumevali prirodu tektonskih pomeranja u svetu. Uspevali smo kad smo je razumeli i imali veštine da, jašući na talasima promena, iskoristimo njihovu snagu", rekao je Jeremić.

"Kad god smo u svom okruženju prednjačili u uređenju države, harmonizaciji društva i ekonomskom prosperitetu, naša reč se više čula, naše ideje nalazile plodno tle, a naši sunarodnici van naših granica uživali veća prava", rekao je šef srpske diplomatije.

Jeremić je ocenio da ni sadašnje generacije "nisu pošteđene starih usuda" i da je jedanaest godina posle demokratskih promena "teško ne primetiti da je Srbija neuporedivo više promenila svoj odnos u pozitivnom smeru prema okruženju, nego što se dogodilo suprotno".

"Danas je, pred nama ponovo nešto, vrlo blisko ultimatumu od nas se traži odricanje od Rezolucije 1244 kako bi ubrzali svoj evropski put. Na to ne možemo pristati", rekao je Jeremić.

JEREMIĆ: ODUSTAJANjE OD KOSOVA VODI DALjEM CEPANjU ZEMLjE

BEOGRAD, 23. decembra 2011. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić upozorio je večeras da bi odustajanje od borbe za Kosovo i Metohiju izazvalo dalje cepanje zemlje.

"Borba za teritorijalni integritet nije samo naša ustavna obaveza nego i nasušna potreba. Ako bismo od nje odustali, cepanje zemlje se ne bi tu završilo", rekao je Jeremić Radioteleviziji Srbije upitan o tome da li Srbija planira promenu politike u vezi s pitanjem Kosova i Metohije.

On je rekao da borba za Kosovo i Metohiju i evropske integracije i dalje ostaju prioriteti Srbije, jer ta dva cilja, kako je naveo, ne mogu jedan bez drugog. Prema njegovim recima, je za politiku borbe za Kosovo i Metohiju i za približavanje Evropskoj uniji vladajuća koalicija dobila podršku građana Srbije. Priznao je da se "evropski put" Srbije trenutno "ne nalazi u najboljem stadijumu", navodeći da je uzrok tome pre svega ekonomoska i politička kriza u Evropi.

Upitan o mogućnosti da Savet bezbednosti UN usvoji rezoluciju o istrazi trgovine ljudskim organima na Kosovu, Jeremić je rekao da su u toku konsultacije u Savetu bezbednosti u vezi s tim pitanjem, ali je ukazao da postoje "otpori" tome. "Oni koji se protive transparentnoj istrazi koja bi omogućila da Savet bezbednosti bude upoznat sa detaljima po meni će izgubiti svaki moralni kredibilitet i priliku da govori o ljudskim pravima", rekao je Jeremić.

SRBIJA TRAŽI PREDSEDAVANjE OEBSOM

BEČ/BEOGRAD, 24. decembra 2011. (Beta) Srbija nastoji da u partnerstvu sa Švajcarskom bude predsedavajuća OEBS 2015. godine, ali odluka o tome još nije doneta zbog protivljenja Albanije i primedbi nekih zapadnih zemalja, saznaje agencija Beta u međunarodnim diplomatskim izvorima.

Na ministarskom sastanku OEBS u Viljnusu, 7. decembra, Srbija i Švajcarska podnele su zajednički zahtev i formulisale načela saradnje tokom sukcesivnog predsedavanja OEBSom 2014. (Švajcarska) i 2015 (Srbija).

U dokumentu nazvanom "Principi saradnje", u koji je agencija Beta imala uvid, navode se prioriteti švajcarskog (2014) i srpskog predsedavanja (2015) i izražava spremnost dve zemlje da sačine zajednički dvogodišnji plan rada, kao i da sarađuju u sastavljanju agendi za predsedavanje.

Kako Beta saznaje u međunarodnim diplomatskim izvorima, ovaj za OEBS potpuno novi model saradnje dve zemlje koje jedna za drugom predsedavaju OEBSom rezultat je nastojanja zapadnih zemalja da se, ako bi Srbija preuzela predsedavanje OEBSom, ograniči uticaj Beograda na pitanja vezana za Zapadni Balkan, odnosno Kosovo.

Zapad je naime pokušao da nagovori Švajcarsku da preuzme kandidaturu Srbije za predsedavanje, na šta je Švajcarska pristala, ali pod uslovom da Srbija bude predsedavajuća neposredno pre ili posle nje, zbog toga što joj je, kako tvrde diplomatski izvori, potreban glas Beograda u Svetskoj banci.

Zapadne zemlje tražile su takođe da se Beograd obaveže da će pitanja vezana za Zapadni Balkan u najvećoj meri prepustii Švajcarskoj.

Na insistiranje Nemačke i SAD u zajedničke principe koje su potpisali KalmiRej i Jeremić ubačen je stav koji kaže da će dve zemlje "zajednički imenovati predstavnike, ali će specijalni predstavnik za Zapadni Balkan, čiji će mandat obuhvatati poltička pitanja i operacije na terenu biti Švajcarac".

Jeremić se navodno oštro protivio ovoj formulaciji kojom se faktički ograničava mogućnost da Beograd utiče na odluke OEBS na Zapadnom Balkanum, ali je na ubeđivanje Švajcarske ipak pristao kako ne bi doveo u pitanje i samo predsedavanje.

U načelima o saradnji Švajcarske i Srbije tokom sukcesivnog predsedavanja OEBSom piše i da će dve zemlje "radi bolje koordinacije u suočavanju sa krizom ili konfliktom za koji bi jedna od njih bila direktno zainteresovana, tražiti savet od one druge".

Na sastanku u Viljnusu KalmiRej je rekla da je zajednička kandidatura za sukcesivno predsedavanje Švajcarske i Srbije "inovativni pristup čija je prednost to što stvara dugoročne okvire i uspostavlja kontinuitet u naporima OEBS da se suoči sa izazovima po evropsku bezbednost".

"Sigurni smo da će predložena formula predstavljati koristan doprinos jačanju poverneja među državama članicama što je neophodno ukoliko želimo da ostvarimo realan napredak u rešavanju napetosti i konfliktnih situacija koje nažalost i dalje postoje", rekla je švajcartska ministarka.

Kako je objavljeno na sajtu OEBS, KalmiRej je takođe izrazila uverenje da će Srbija opravdati poverenje koje bi joj bilo ukazano izborom za predsedavajućeg OEBS što bi dodatno doprinelo stabilizovanju situacije na Zapadnom Balkanu.

Švajcarska ministarka rekla je i da zajednička kandidatura Švajcarske i Srbije za sukcesivno predsedavanje ima široku podršku među zemljama članicama OEBS.

U Viljnusu međutim nije doneta nikakva odluka o tome zbog, kako navode izvori Bete, protivljenja Albanije. O zajedničkoj kandidaturi Švajcarske i Srbije moglo bi se raspravljti u februaru.

KOSOVO I METOHIJA

TAHIRI: PET ZEMALjA KOJE DO SADA NISU, PRIZNAĆE KOSOVO

PRIŠTINA , 25. decembra 2011. (Beta) Šefica pregovaračkog tima Prištine u razgovorima sa Beogradom Edita Tahiri ocenila je da će pet država članica EU, koje do sada nisu priznale Kosovo, to u budučnosti učiniti.

"Sigurna sam da će pet država EU koje nisu priznale našu nezavisnost to u budučnosti učiniti i shvatiti i priznati nezavisnost Kosova i novu realnost na Balkanu da postoji sedam država koje su proizašle iz bivše Jugoslavije", kazala je Tahiri za turski dnevnik "Zaman", a prenosi agencija Telegrafi

"Odlukama na poslednjem samitu EU, koje približavaju Kosovo Evropskoj uniji, pet država koje nisu priznale Kosovo su glasale u njenu korist. To su prvi znaci da se oni kreću ka priznanju", kazala je ona.

Upitana hoće li Kosovo nastaviti dijalog ako Srbija ne bude ostvarila sporazume koji su do sada postignuti, Tahiri je kazala da je Kosovo opredeljeno za dijalog i regionalnu saradnju.

"Mi verujemo da je budučnost regiona dijalog i saradnja. Međutim ono što želimo da vidimo je da EU, kao garant dijaloga učini napredak (u ostvarivanju sporazuma) koristeći diplomatiju i odlaganje kandidature (za članstvo u EU)", dodala je Tahiri.

Ona je kazala da za evropske integracije kako Kosova tako i Srbije treba vremena.

DAČIĆ: PRONAĆI ODRŽIVO REŠENjE ZA KOSOVO

BEOGRAD, 26. decembra 2011. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je neophodno naći održivo rešenje za situaciju na Kosovu.

"Treba što pre naći rešenje za sva pitanja na Kosovu. Rešenja koja će biti obostrano prihvatljiva i koja će omogućiti da svi zajedno gledamo u budućnost", rekao je Dačić novinarima u bazi Protivterorističke jedinice MUPa u Lipovici, kod Beograda.

"Treba da se potrudimo svim sredstvima da sačuvamo mir i uložimo maksimalne napore da bude mir na Kosovu i Metohiji, jer Srbima najmanje odgovora da dođe do bilo kakvih incidenata", ocenio je Dačić i poručio da međunarodne misije na Kosovu treba da obezbede mir za sve građane, a samim tim i za Srbe.

On je ocenio da je, s druge strane, na unutrašnjem planu potrebno mnogo više jedinstva, usaglašavanja stavova i promišljanja kako doći do održivog rešenja koje će najzad rešiti situaciju na Kosovu.

Dačić je podsetio na nedavne probleme u vezi s dolaskom ruske humanitarne pomoći na Kosovo i ocenio da je svaki detalj vezan za pitanje statusa i da zato postoje svi problemi koji ometaju život ljudi na tom prostoru.

OBJAVLjENA UREDBA O KONTROLI PRELASKA LINIJE SA KOSOVOM

BEOGRAD, 26. decembra 2011. (Beta) Uredba o kontroli prelaska administrativne linije sa Kosovom i Metohijom objavljena je u novom Službenom glasniku Srbije.

Tom Uredbom propisuju se uslovi za prelazak preko administrativne linije, kretanje i boravak na toj liniji i mere koje se mogu preduzeti protiv onih koji krše taj akt Vlade Srbije.

Prelazak administrativne linije dozvoljen je na sledećim mestima: Depce opština Preševo, Končulj opština Bujanovac, Dobrosin opština Bujanovac, Breznica opština Bujanovac, Muhovac opština Bujanovac, Medevce opština Medveđa, Sponce opština Medveđa, Merdare opština Kuršumlija, Rudnica opština Raška, Tabalije Novi Pazar, Vučja Lokva Odojević, grad Novi Pazar.

Poslove kontrole na administrativnom prelazu vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova, a po potrebi, Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i drugi organi državne uprave.

Način obavljanja kontrole iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova propisuje ministar.

Prelazak linije izvan određenih mesta dozvoljen je samo uz odobrenje nadležnog organa i u slučaju više sile. Osobe koje su administrativnu liniju prešle u slučaju više sile dužne su da o tome, bez odlaganja, odnosno odmah po prestanku razloga koji su uslovili takav način prelaska, obaveste nadležnu policijsku upravu.

Ako postoji opravdan interes koji nije u suprotnosti sa razlozima bezbednosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno nadležna policijska uprava može, uz saglasnost sa nadležnim organom, na zahtev grupe lica ili pojedinca, izdati dozvolu za prelazak administrativne linije izvan administrativnog prelaza.

Građanima sa Kosova i Metohije, koji poseduju identifikaciona dokumenta izdata od privremenih institucija u Prištini, prilikom prelaska administrativne linije i prelaska državne granice i ulaska u Srbiju, izdaje se Dokument o ulasku i izlasku, koji važi najduže 15 dana.

Maloletnim licima Dokument o ulasku i izlasku izdaje se na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih i fotografije.

Dokument o ulasku i izlasku izdaje se na administrativnim prelazima i graničnim prelazima koje odredi ministar unutrašnjih poslova. Dokument o ulasku i izlasku sadrži podatke o licu, vozilu i uslovima za upravljanje motornim vozilom i u njega se utiskuje za to posebno namenjen pečat. Građanin koji izgubi Dokument o ulasku i izlasku dužan je da to odmah prijavi, o čemu se izdaje potvrda na posebnom obrascu.

Osobi koja upravlja vozilom sa registarskim tablicama izdatim od privremenih institucija u Prištini (RKS tablice), izdaju se tablice za privremeno označavanje vozila i potvrda o njihovom korišćenju.

Dokument o ulasku i izlasku, tablice za privremeno označavanje vozila i potvrdu o njihovom korišćenju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U Uredbi se navodi i da, ako to zahtevaju razlozi bezbednosti, Vlada Srbije može da zabrani ili ograniči plovidbu, lov, ribolov, prelet vazduhoplova, kretanje, zadržavanje i nastanjivanje na određenim delovima Srbije uz administrativnu liniju.

Uredbom su predviđene i novčane kazne za one koji prekrše režim na administrativnim prelazima.

Najviše kazne, od 100.000 do 1.000.000 dinara, predviđene su za one koji bez saglasnosti Ministarstva unutrašnjih poslova grade ili postavljaju objekte, instalacije, opremu i uređaje na administrativnom prelazu. Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje pređe ili pokuša da pređe administrativnu liniju van mesta određenog za prelazak administrativne linije sa jednim ili više lica, navodi se u Uredbi koju je potpisao zamenik premijera Ivica Dačić.

Uredba je stupila na snagu danas.

KUPER: PRIMENA SPORAZUMA DOBRA VEST

BEOGRAD, 26. decembra 2011. (Beta) Posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine Robert Kuper pozdravio je danas početak primene dogovora o slobodi kretanja i ocenio da je dobro za sve što će ljudi sada moći da putuju slobodno na ili kroz teritoriju druge strane.

"Činjenica da će ljudi sada moći da putuju slobodno na ili kroz teritoriju druge strane je dobra vest za sve. Ovo je upravo razlog zašto je dijalog pokrenut da bi se poboljšao život ljudi", rekao je Kuper a prenela Delegacija EU u Beogradu.

Kuper je istakao da je sloboda kretanja jedan od osnovnih principa Evropske unije, tako da koraci u smeru ostvarenja slobode kretanja čine Balkan u celini više evropskom oblašću. "To će koristiti svima koji vide svoju budućnost u Evropskoj uniji", rekao je Kuper.

U saopštenju Delegacije EU navodi se da se dogovor o slobodi kretanja, postignut u okviru dijaloga uz posredovanje EU 2. jula ove godine, odnosi na ljude koji će sada moći da putuju uz ličnu kartu, a obuhvata i osiguranje za vozila i registarske tablice. Kako se navodi, ljudi će sada moći da putuju na ili preko teritorije druge strane uz ličnu kartu. Na prelazu će dobiti ulaznoizlazni dokument. U početnom periodu, prelazi Jarinje/Rudnica, Merdare/Merdare i Depce/Mučibaba biće otvoreni za prelazak po novom sistemu. Taj aranžman će postepeno početi da se primenjuje i na svim ostalim prelazima.

Što se tiče daljeg putovanja u treće destinacije, u početnom periodu će za ulazak i izlazak iz Srbije biti otvorena dva prelaza, jedan između Srbije i Mađarske (Horgoš) i jedan između Srbije i Hrvatske (Batrovci).

U saopštenju se navodi da će postepeno svi ostali prelazi biti jednako otvoreni za dalje putovanje.

Automobili sa tablicama Srbije koje su izdate osobama koje žive u Srbiji, kao i automobili sa KS tablicama izdatim na Kosovu, moći će da prelaze slobodno na teritoriju druge strane i da kroz nju prolaze.

Na obe strane će na granicama/administrativnim prelazima biti ustanovljen sistem naplate osiguranja za vozila. Cena osiguranja će biti u skladu sa cenovnicima primenljivih sistema osiguranja vozila.

Osobama koje upravljaju vozilima sa RKS tablicama na prelazima će se izdavati privremene tablice.

U saopštenju se navodi da EU još jednom ističe da je potrebno da sve barikade budu bezuslovno uklonjene i da se to odnosi na svakoga.

DEDA: NEMAČKI MODEL UZOR ZA NORMALIZACIJU

NOVI SAD, 24. decembra 2011. (Beta) Savetnik predsednice Kosova Ilir Deda izjavio je da Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija više ne odgovara prilikama na Kosovu i ocenio da je najrealnija opcija za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova model nekadašnjih Istočne i Zapadne Nemačke.

"Taj model je najrealnija opcija normalizacije odnosa Kosova i Srbije i on će služiti izgradnji novih odnosa između dve zemlje, a tada će doći do potpune stabilizacije prilika na Zapadnom Balkanu", rekao je Deda za sutrašnji novosadski Dnevnik. Dodao je da je "žalosno" gledati Beograd kako se bavi prevaziđenim političkim ciljevima i ocenio da takva politika šteti samoj Srbiji a najviše kosovskim Srbima.

Deda je kazao da je osnovni preduslov za normalizaciju odnosa rešavanje problema na severu Kosova. Prema njegovim rečima, dve trećine kosovskih Srba prihvataju autonomiju koju im garantuje kosovski ustav pa to treba da učine i Srbi severno od Ibra. Naveo je da Ustav Kosova predviđa i specijalne veze Srba sa Srbijom. Deda je rekao da niko ne uslovljava evropske integracije Srbije priznavanjem nezavisnosti Kosova i dodao da je Kosovu u interesu da Srbija napreduje ka EU jer to podrazumeva i evropsko ponašanje i odgovornost.