SRBIJA – REGION

TADIĆ I GRUEVSKI ZADOVOLjNI SARADNjOM IZMEDjU DVE ZEMLjE

SKOPLjE, 16. decembra 2011. (Beta) Makedonski premijer Nikola Gruevski i srpski presednik Boris Tadič izrazili su u Skoplju zadovoljstvo zbog intenziviranja političkog dijaloga i saradnje između dve zemlje na svim nivoima. Posle sastanka, oni su istakli potrebu intenziviranje ekonomske saradnje Makedonije i Srbije, kao što je otvaranje Privredne komore Srbije u Makedonije nastale posle formiranje Makedonske biznis asocijacije sa Srbijom, kao i današnji makedonskosrpski biznis forum na kojem su bili Tadić i Gruevski. Makedonska vlada je saopštila da su Gruevski i Tadić razgovarali o saradnju u saobraćaju, infrastrukturi, energetici, poljoprivredi i kulturi. U saopštenju vlade dodaje se da su oni izrazili zadovoljstvo postignutim rezultatima pogranične saradnje, kao što je dogovor prelaska granice s biometrijskim ličnim kartama i dogovor između MUPa dve zemlje o mešanim patrolama duž granice. Gruevski je upoznao Tadića o detaljima procesa integrisanja Makedonije u EU i NATO i pozdravio evroatlanske ambicije Srbije i preporuku Evropske komisije da dobije status zemlje kandidata za članstvo u EU. Tadić će se sutra sastati s predstavnicima srpske zajednice u Makedoniji i posetiće kulturni spomenik Zebnjak.

TADIĆ: CRKVE NE TREBA DA UTIČU NA ODNOSE DVE ZEMLjE

SKOPLjE, 16. decembra 2011. (Beta) Predsednik Tadić rekao je u Skoplju da problemi između srpske i makedonske pravoslavne crkve ne treba da budu prepreka u odnosima dve zemlje i njihovih naroda. "Što se tiče problema između dve crkve, to ne treba da utiče na odnose između dve zemlje i dva naroda. Od velikog interesa za Srbiju je da se taj problem reši", rekao je Tadić na konferenciji za štampu posle razgovora sa predsednikom Makedonije Djorđem Ivanovim. Tadić je takođe rekao da njegov dolazak u Makedonije nema nikakve veze sa povratkom raščinjenog sveštenika makedonske pravoslavne crkve Jovana Vraniškovskog iz Grčke u tu zemlju, gde je uhapšen. Prema Tadićevim rečima, sudovi su, kao i crkve, nezavisni u svom radu i država ne može da se meša u njihove odluke. Predsednici obe zemlje su ukazali da je perspektiva i Makedonije i Srbije da budu u Evropskoj uniji (EU), i obeshrabrivanja ne sme da bude uprkos preprekama na tom putu. "Suština evrointegracija su unutrašnje reforme", rekao je Tadić. "Budućnost Srbije, Makedonije i čitavog regiona je u EU". Djorđe Ivanov je ocenio da evrointegracije objedinju sve zemlje u regionu, a prema njegovim rečima, Makedoniju ne obeshrabruje to što ima dodatnih uslova, i što ona već tri godine ima pozitivbne izveštaje Evropske komisije a da nije dobila datum početka pregovora o članstvu u EU. "Kao država mi imamo za cilj da stvorimo Evropu unutar države. Sa ovim što imamo mnogo će nam lakše ići pregovori sa Evropom i lakše ćemo moći da kažemo Uniji da smo spremni za članstvo", rekao je Ivanov. Predsednici Srbije i Makedonije su razgovarali o ekonomskoj, energetskoj i infrastrukturnoj saradnji, što će biti glavna tema popodnevnog makedonskosrpskog biznis foruma.

DAČIĆ: PODELA BALKANA LINIJOM KOJU SU NACRTALI STALjIN I ČERČIL

VRANjE, 18. decembra 2011. (Beta) Zamenik premijera Ivica Dačić izjavio je u Vranju da će Balkan biti podeljen "carskim rezom" na liniju koja je nekada delila Otomansku imperiju i Austrougarsko carstvo, istom linijom kojom su Balkan podelili Vinston Čerčil i Staljin. Dačić je rekao da na to ukazuju poslednje odluke Saveta EU, koje je nazvao "duboko pogrešnim". Naveo je da Srbija želi da uđe u EU ali da neke članice unije postavljaju nemoguće uslove za članstvo, dok najveću podršku za očuvanje svojih nacionalnih interesa Srbija dobija od Rusije i Kine. "Nisam siguran da li se Srbiji na putu ka pridruživanju EU iskreno postavljaju uslovi za kandidaturu za članstvo ili se postavljaju stalno novi uslovi da bi bila odbijena", rekao je Dačić vranjskim privrednicima u Skupštini Vranja. Dačić je podsetio da je jedan od uslova bila saradnja sa Haškim tribunalom i da je Srbija uhapsila sve "koje su tražili", i da je Skupština Srbije donela Rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici. "Izvinili smo se gotovo svim narodima bivše Jugoslavije. Donet je Statut Vojvodine, donet je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je verovatno najliberalniji u Evropi", rekao je. Dačić je ponovio da se zajedno sa pridruživanjem EU postavlja i pitanje Kosova. Dodao je da u dijalogu Beograda i Prištine postignuto mnogo toga što je bilo teško za Srbiju, a neposredno pred donošenje odluke o dodeljivanju statusa kandidata postavljeno je pitanje regionalnog predstavljanja Kosova". "Srbija je predložila i prihvata predstavljanje Kosova u okviru Rezolucije 1244. Priština to neće, a Evropa kaže 'morate da se dogovorite'. Pošto Albanci to ne prihvataju, Srbija je kažnjena, a onda kažu kako nisu tražili formalno priznavanje nezavisnosti Kosova", objasnio je Dačić vranjskim privrednicima stav Srbije, EU i Prištine. Dačić je naveo da Srbija ne sme da se upušta u dve vrste ekstrema da odustane od evropskih integracija ili da zbog ulaska u EU odustane od svojih nacionalnih interesa. "Interes građana jeste da Srbija bude članica EU i u tom pravcu treba nastaviti, ali ne po cenu odustajanja od svojih nacionalnih interesa, pa čak i po cenu odustajanja od integracija. Dilema EU ili Kosovo je pogrešna. Neće Srbija propasti ako ne postane članica EU, neće propasti ni ako stvari oko Kosova pođu u lošem pravcu", rekao je.

VLADE SRBIJE I RS DOGOVORILE NOVE ZNAČAJNE PROJEKTE

BEOGRAD, 16. decembra 2011. (Beta) Srbija i Republika Srpska dogovorile su na zajedničkoj sednici dve vlade u Beogradu sprovođenje značajnih zajedničkih projekata, na osnovu Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama, kojima će dodatno unaprediti saradnju. "Postoji velika saglasnost o svim važnim pitanjima, bilateralni odnosi su na visokom nivou i oni će se razvijati dalje. Na sednici potvrđena je bliskost Srbije i Republike Srpske", rekao je premijer Cvetković na konferenciji za novinare nakon sednice. Cvetković je rekao je dogovoreno da Srbija preuzme obavezu da sa 850.000 evra finansira školu "Srbija" na Palama, kao i da sa 4,5 miliona evra kreditira nabavku računara za škole u RS, od kojih će tri miliona evra biti obezbeđeno do kraja ove, a ostatak sledeće godine. Premijer je naveo da će Srbija obezbediti Republici Srpskoj pozajmicu od 20.000 tona pšenice iz Robnih rezervi. "Razgovarali smo i o izradi studije o komplementarnosti privreda koja će biti osnov za proširenje privredne saradnje, kao i o finansiranju Memorijalnog centra Donja Gradina, jednog od najvećih stratišta Srba iz Drugog svetskog rata", rekao je i dodao da je razmatrano i osnivanje instituta Ivo Andrić. "Razmotrili smo i pitanje energije, vojne industrije i odnosa u zdravstvu, kao i o saradnji u oblasti školstva, tako da svi učenici iz RS upisani u škole u Srbiji imaju ista prava kao i učenici iz Srbije", kazao je Cvetković. Premijer RS Aleksandar Džombić je ocenio da su za RS važni svi sporazumi o saradnji sa Srbijom ali da će Studija o komplementarnosti privreda dati novi pravac zajedničkom ekonomskom razvoju. Džombić je čestitao Srbiji na svemu što je uradila u procesu evropskih integracija i izrazio uverenje da će sigurno dobiti kandidaturu za članstvo u EU u martu jer će, kako je ocenio, biti prepoznat napredak koji je postigla. Premijer RS je dodao da je saradnja sa Srbijom "nikad bolja". On je podsetio da RS, zajedno sa režiserom Emirom Kusturicom, kod Višegrada gradi grad na bazi književnih dela Ive Andrića i dodao da će, kada taj grad bude završen, u njemu biti smešten Institut koji će nositi ime jedinog jugoslovenskog nobelovca. Prema njegovim rečima, na tom institutu biće izučavani jezik, književnost, politika, pravo, ekonomija, kultura, filozofija, mediji i druge oblasti. Džombić je rekao da će naredna zajednička sednica vlada biti održana u Republici Srpskoj, ali da se ministri ovaj put verovatno neće sastati u Banjaluci, nego u nekoj manjoj sredini, možda u Trebinju.

JOSIPOVIĆ POHVALIO SRBIJU

ZAGREB, 16. decembra 2011. (Beta) Predsednik Hrvatske Ivo Josipović pohvalio je danas napredak koji je postignut u Srbiji u odnosu na položaj hrvatske nacionalne manjine. Na otvaranju 17. Foruma hrvatskih manjina u Zagrebu, Josipović je ocenio da su u Srbiji učinjeni veliki koraci napred kada je reč o hrvatskoj nacionalnoj manjini. "Nažalost, rat je strahota u kojoj su i pripadnici hrvatske manjine u Srbiji teško stradali i o tome se ne govori i ne zna dovoljno" , rekao je Josipović, prenela je agencija Hina. On je ocenio i da su pozitivni pomaci napravljeni i u položaju hrvatske manjine u Crnoj Gori. Josipović je ukazao i da je Hrvatska na uzoran način urednika položaj nacionalnih manjina u Hrvatskoj.

HRVATSKA PREUZELA REZIDENCIJE U HELSINKIJU I MADRIDU

ZAGREB, 16. decembra 2011. (Beta) Hrvatska je na osnovu Sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ preuzela zgrade diplomatskih predstavništva bivše države u Helsinkiju i Madridu, saopštilo je danas hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija. Zgrada u Madridu, površine oko 450 kvadrata, sagrađena na oko 1.500 kvadrata, preuzeta je ove sedmice, a rezidencija u Helsinkiju površine oko 320 kvadrata, sagrađena na zemljištu od 1.050 kvdrata, prošle sedmice.O daljem raspolaganju tim nekretninama biće doneta odluka nakon konačne procene vrednosti i pošto se razmotre sve mogućnosti, dodaje se u saopštenju. Na sastanku Zajedničkog odbora za sukcesiju u maju 2011. godine utvrđen je vremenski plan primopredaje 10 nekretnina koje su bile ili su još većinski u posedu Srbije. U okviru rezolucije Zajedničkog odbora za sukcesiju iz 2006. godine raspodeljena su 44 objekta iz takozvanog "regiona OECD", a od je kojih Hrvatskoj pripalo 10 objekata, Srbiji 20, osam BiH, četiri Makedoniji, a dva Sloveniji. Uz rezidencije u Helsinkiju i Madridu, Hrvatska je dosad preuzela dva stana u Trstu, zgradu ambasada u Beču i Lisabonu, kao i diplomatsku rezidenciju u Oslu. Zaključno do 31. avgusta 2012. Hrvatskoj će biti predate i preostale tri nekretnine zgrade ambasade u Hagu i generalnog konzulata u Torontu, kao i diplomatska rezidencija u Stoćolmu. Sledeći sastanak Zajedničkog odbora za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ trebalo bi da bude održan u drugoj polovini decembra u Zagrebu.

KOSOVO I METOHIJA

MERKEL: SRBIJA DA ISPUNI ZAHTEVE...ZAMOLILA SAM I KOSOVSKU STRANU

PRIŠTINA, 19. decembra 2011. (Beta) Kancelarka Nemačke Angela Merkel izjavila je u Prištini da bi Srbija za rešenje problema na severu Kosova trebalo da ispuni zahteve koje je iznela u Beogradu u avgustu i da bi i Kosovo trebalo da doprinese rešavanju tog problema. "Jasno sam rekla šta mi želimo. Srbija bi trebalo da pronađe način za ostvarivanje slobode kretanja, pogranične saradnje i da se angažuje da na Kosovu ne bude paralelnih struktura. To smo rekli u Srbiji. Danas smo rekli i šta očekujemo od Kosova kako bi postiglo napredak", rekla je Angela Merkel posle sastanka sa Hašimom Tačijem. Angela Merkel rekla je da bi Kosovo trebalo da doprinese mirnom rešenju sukoba na severu i istakla da u rešenje podrazumeva i otvorene granice sa Srbijom. Podsetila je da je Nemačka među prvima priznala Kosovo. "Mi smatramo da je Kosovo multietničko i demokratsko, što je još jedan doprinos budućnosti regiona. Mi se kao vlada angažujemo za ovakvo Kosovo i mi zbog toga razgovaramo sa svim akterima u Evropi i svima koji žele da se učlane u EU. O tome razgovaramo sa Kosovom i Srbijom", rekla je. Ocenila je da je dalji razvoj Kosova veoma značajan da bi postalo "demokratska država u kojoj vlada zakon" i da se još odlučnije bori protiv organizovanog kriminala i korupcije. "Istakla sam takođe značaj saradnje sa Euleksom, kako to ne bi ostalo samo na papiru. Premijer Tači mi je dao garancije da to neće biti tako i da su vidljivi rezultati saradnje", rekla je. "Za uspostavljanje reda i zakona potrebno je još posla. Takođe je potrebno još posla i u odnosima sa Srbijom. U tom smislu Nemačka želi da doprinese podršci tim naporima", rekla je. Dodala je da je sa Tačijem razgovarala i o situaciji na severu. "O tome sam razgovarala i sa predsednikom Tadićem kako bi se pronašlo rešenje za normalizaciju odnosa. Zamolila sam i kosovsku stranu tome doprinose. Mislim da treba da i dalje ostanemo u kontaktu sa Srbijom i Tadićem", rekla je. "Mi želimo da se našim prisustvom, našim vojnicima, u okviru misije Kfora i našim učešćem u civlnim misijama angažujemo kako bi ovaj region bio sigurniji. Kao i u drugim zemljama i Kosovo treba da ima volju da se angažuje u tom pravcu. Ja ću se zahvaliti vojnicima na Kosovu za njihovom angažovanju", navela je. Ona će tokom dana razgovarati sa komandantom Kfora, nemačkim generalom Erhardom Drevsom, šefom Euleksa Gvazije Bo de Marnakom i izaslanikom EU na Kosovu Fernandom Djentilinijem i posetiće pripadnike nemačkog Bundesvera koji su deo snaga Kfora na Kosovu. Policija Kosova i Kfor obezbeđuju sva mesta kroz koja će proći Angela Merkel. Priština i svi putevi kroz koje prolazi Angela Merkel danas su okićeni njenim velikim potretima i zastavama Kosova i Nemačke. Na putu od aerodroma do sedišta Kfora pored puta nemačku kancelarku su pozdravili mnogobrohni građani i učenici škola u opštini Kosovo Polje.

LIHT: VERUJEM DA ĆE TRAŽITI OD PRIŠTINE DA NA OZBILjAN NAČIN PRISTUPI DIJALOGU

BEOGRAD, 19. decembra 2011. (Beta) Predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije Sonja Liht ocenila na TV B92 da je "Bitan argument je nesporno da se i međunarodni sud u Hagu pozvao na Rezoluciju 1244 u objašnjavanju statusa Kosova". Govoreći o današnjoj poseti nemačke kancelarke Merkel Prištini Sonja Liht je rekla da će jedna od glavnih tema sigurno biti budućnost dijaloga Beograda i Prištine. "Verujem da će tražiti od Prištine da na ozbiljan način pristupi nastavku dijaloga", dodala je. Lihtova je ocenila i da Srbija ima ozbiljan problem sa azilantima i da je neophodna pomoć EU da se to reši. "Ne smemo da ih izbacujemo i da se ponašamo suprotno međunarodnim standardima", rekla je ona.

ŠUTANOVAC: POTREBNO JE TRAJNO REŠENjE ZA KOSOVO

BEOGRAD, 18. decembra 2011. (Beta) Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je da je za Kosovo i Metohiju neophodno naći održivo i trajno rešenje, koje će biti prihvatljivo za sve koji tamo žive, kao i za EU. "Nažalost, Srbija ima opterećenje koje nije imala nijedna država koja je pristupala EU. Zbog toga tragamo za održivim rešenjem koje će biti prihvatljivo kako za sve ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, tako i za EU", kazao je za Pres. On je ocenio da je Srbija ispunila sve uslove za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU i dodao da ta zemlja ne može da napreduje, ako se, naročito u vrednosnom sistemu, ne približava evropskoj zajednici. "Kada pogledamo vrednosni sistem koji smo dostigli, standardizaciju administracije, javnih poslova i propisa, kao i preporuku koju smo dobili od EU za kandidaturu, jasno je da smo ispunili sve uslove, da smo EU bliži nego ikada", rekao je. Komentarišući izjavu komandanta Kfora Erharda Drevsa da Zvonko Veselinović stoji iza napada na pripadnike Kfora i paljenja, Šutanovac je kazao da ne može da imenuje krivca za te incidente. "Ne bih mogao da imenujem krivca...Nije tajna da tamo postoje ljudi koji imaju finansijski interes, koji su se godinama bogatili na švercu i organizovanom kriminalu. Takvih ima i među Srbima i među Albancima i njima ovakvo stanje odgovara", rekao je.

IVANOVIĆ: VLAST NEMA DOVOLjAN UTICAJ NA SEVERU KOSOVA

NOVI SAD, 18. decembra 2011. (Beta) Državni sekretar u srpskom Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović izjavio je da je aktuelna vlast u političkom smislu "pomalo ispustila iz ruku" sever Kosova. "Vlast tamo nije uspostavila dovoljan uticaj, već se sve svelo na redovnu uplatu novca iz državne kase", napisao je Ivanović u autorskom članku za današnji novosadski Dnevnik. Ocenio je da će dodatna otežavajuća okolnost biti i predizborna kampanja u Srbiji, koja je već počela. Prema njegovim rečima, predsednici opština sa severa Kosova moraju da budu svesni da rešenja koja usvoji Vlada Srbije i oni moraju da prihvate. Ivanović je poručio da koliko god Kfor i Euleks snosili odgovornost za dešavanja na severu, to ne sme da bude izgovor za nasilje protiv vojnika Kfora i pripadnika Euleksa.

PETROVIĆ: NOVA STRATEGIJA ZA SEVER KOSOVA

PRIŠTINA, 16. decembra 2011. (Beta) Zamenik kosovskog premijera i ministar za lokalnu samoupravu Slobodan Petrović potvrdio je danas da je u toku izrada još jedne strategije za sever Kosova, odnosno za formiranje nove opštine Severna Mitrovica, koja je predviđena i po Ahtisarijevom planu. Petrović je za Radio Slobodna Evropa rekao da je ta strategija u skladu sa Izveštajem o napretku Evropske komisije, tako da ima podršku i Brisela i Vašingtona. Strategija će detaljnije biti poznata početkom 2012. godine, a Petrović je istakao da je siguran da će građani na severu Kosova prepoznati interese procesa decentralizacije, što je, kako je rekao, bio slučaj i za područje južno od Ibra. "Cilj strategije je decentralizacija. Po prirodi sam optimista i verujem da se u ovim uslovima moze naći kompromisno rešenje od kojeg će imati interesa i obični covek", kazao je Petrović.

KONUZIN OPTUŽIO EULEKS ZA ZADRŽAVANjE KONVOJA

BEOGRAD, 16. decembra 2011. (Beta) Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin optužio je večeras misiju Evropske unije na Kosovu (Euleks) da je iz političkih razloga izazvala kašnjenje raspodele ruske humanitarne pomoći Srbima na severu Kosova. "Humanitarna operacije je prekinuta iz političkih razloga. Da nije bilo Euleksa, mi bismo predali humanitarnu pomoć 13. decembra, kao što je bilo planirano", rekao je Konuzin na konferenciji za novinare u Beogradu, po dolasku sa Kosova gde je bio u pratnji ruskog konvoja. On je ocenio da je humanitarna situacija na Kosovu "loša" i dodao da je dobio "niz pisama" Srba iz pokrajine koji mole za pomoć. Govoreći o utiscima posle posete severu Kosova, Konuzin je rekao da smatra da je za opstanak Srba u tom području važno da ostanu srpske lokalne institucije i Srpska pravoslavna crkva. "Gde su razrušeni organi samouprave i crkve, Srbi su odatle otišli ili odlaze", ukazao je ruski ambasador. On je optužio Euleks da je izašao iz okvira svog mandata i da na severu Kosova nastoji da primeni plan Martija Ahtisarija uprkos tome što taj plan nije podržao Savet bezbednosti UN. "Euleks ima nisku efikasnost. Oni izvršavaju Ahitsarijev plan koji nije prihvatio SB UN i izašli su izvan okvira svog mandata", rekao je Konuzin i dodao da Euleks ne poštuje ni statusnu neutralnost. Ruski ambasador je poručio da Rusija neće menjati svoju kosovsku politiku i da će i dalje podržavatai Srbiju na međunarodnom planu, pre svega u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

REDžEPI: POMOĆ IZ RUSIJE ZA JAČANjE BARIKADA

PRIŠTINA, 17. decembra 2011. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redzepi je danas izjavio da pomoć Rusije dostavljena u petak Srbima na severu Kosova nije humanitarna, već joj je svrha učvršćivanje tamošnjih barikada. Ministar je za Radio Slobodna Evropa rekao da sadržaj pomoći pokazuje čemu je namenjena. "To je bila politička odluka, pošto humaniatarne krize na severu Kosova nema. Sadržaj pomoći kao što su šatori, generatori i šporeti su imali za cilj pomoć paralelnim strukturama da stvore uslove da ostanu na barikadama. Čuo sam da u pošiljci i konzervisane hrane", kazao je Redzepi. Da je to humanitarna pomoć, bila bi podeljena i u drugim delovima Kosova gde takođe žive Srbi, rekao je Redzepi. I najviši zvaničnici institucija Kosova i komandant Kfor i šef Euleksa su za prištinske medije rekli da na severu Kosova nema humanitarne krize. Predstavnici vlasti Kosova su kazali da bi u slučaju humanitarne krize na severu oni bili prvi koji bi građanima tog dela Kosova pritekli u pomoć.

BRISEL NAJAVIO POČETAK PREGOVORA O UKIDANjU VIZA

BRISEL/PRIŠTINA, 16. decembra 2011. (Beta) Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem je u pismu svom kosovskom kolegi Bajramu Redzepiju najavila pokretanje dijaloga o ukidanju režima viza EU za građane Kosova. Evropska komisija smatra da su vlasti u Prištini ostvarile napredak naročito u uključivanju u redovan život građana koji iz EU bivaju vraćeni na Kosovo. Komesarka Malmstrem je u pismu kosovskom ministru za unutrašnje poslove Redzepiju istakla da je zaključeno i da se dobro sprovodi i sporazum o readmisiji koji Prištinu obavezuje da prihvati povratak građana koja nelegalno borave u EU. Ona je navela da je o tome bilo reči na zasedanju ministara unutrašnjih poslova EU 13. decembra, istakavši da planira da s tim u vezi poseti Prištinu 19. i 20. januara. Komesarka za unutrašnje poslove Evropske komisije je, u pismu Redzepiju koje je dato na uvid novinarima, istakla da su i "dalje nužne važne reforme". "Te reforme biće predmet budućeg dijaloga o viznoj liberalizaciji, što je okvir za utvrđivanje i trajnu primenu tih reformi", navela je. Ona je u pismu Redzepiju navela da smatra da je reformama sprovedenim u 2011. godini Kosovo ostvarilo zadovoljavajući napredak u reintegraciji povratnika, kao što je to već učinjeno u readmisiji. Komesarka Malmstrem je ukazala na važnost posebne pomoći koju u uključivanju u normalan život, uz mogućnosti za dobijanje posla i školovanje dece, prištinske vlasti moraju pružiti porodicama manjinskih zajednica, naročito Roma, Aškalija i Egipćana. Dijalog o liberalizaciji viznog režima bi, prema pisanju prištinske štampe, trebalo da počne 18. ili 20. januara. Zvaničnici Evropske komisije su prethodno izjavljivali da će Kosovu trebati između dve i tri godine za ispunjenje uslova, dok je premijer Kosova Hašim Tači rekao da će "Kosovo u roku od 15 meseci od početka pregovora ispuniti uslove".

BERIŠA: UJEDINjENjE S KOSOVOM NIJE OPCIJA

TIRANA, 16. decembra 2011. (BetaAP) Albanski premijer Salji Beriša izjavio je da ujedinjenje sa susednim Kosovo nije opcija o kojoj Albanija razmišlja. Beriša je rekao da je najbolja opcija "za obe države" integraciju u EU bez promena granica. "Projekat albanskog ujedinjenja jeste projekat ujedinjenja u EU i garantujem da će Albancima u Albaniji i na Kosovu kada budu postigli te standarde članstva u EU biti bolje nego ikada u istoriji. To je projekat i treba da svoju budućnost vidimo u EU", rekao je. Albanski premijer je odgovorao na pitanja kosovskih studenata u poseti Tirani o članstvu u EU i da li se Kosovo i Albanija mogli ujediniti. Komentarišući situaciju na severu Kosova i pitanje studenata o otcepljenju tog dela Kosova, Beriša je rekao da je "za Albance u najboljom nacionalnom interesu da sačuva svoje postojeće granice". Prema njegovim rečima, Albanija pažljivo prati situacija albanske zajednice i na području Preševa, na jugu Srbije.

ZAMENIK AMBASADORA SAD: SPORAZUM KLINTON – JAHJAGA VRLO DOBAR

PRIŠTINA, 19. decembra 2011. (Beta) Zamenik ambasadora SAD u Prištini Majkl Marfi izjavio je danas da je sporazum državne sekretarke SAD Hilari Klinton i predsednice Kosova Atifete Jahjage o očuvanju kulturne baštine na Kosovu "vrlo dobar". Marfi je, povodom izjava zvaničnika Srbije koji su sporazum ocenili kao "falsifikovanje istorije", agenciji Beta u Prištini rekao da je "cinično da ljudi u takvom sporazumu vide neku političku pozadinu". "Mislim da je veoma dobro to što je američka vlada uradila na očuvanju kulturnog blaga Srba na Kosovu, uključujući i manastire Gračanica, Dečani i Pećka Patrijaršija", rekao je Marfi. Ocenio je da u vreme slavlja, kada čitav hrišćanski svet slavi rođenje Isusa Hrista, nema mesta političkim ili bilo kakvim drugim "izjavama koje bi narušile svečana osećanja ljudi". "Mi smo zainteresovani da očuvamo kulturnu baštinu Srba, Albanaca, Jevreja i svih ostalih koji žive na Kosovu i bilo gde drugde", rekao je Marfi. Podsetio je da je Vlada SAD sporazume o zaštiti kulturne baštine potpisala sa 24 zemlje, među kojima i sa Srbijom. Marfi je danas u Prištini posetio delimično obnovljen Hram svetog Nikole u kojem je liturgiju povodom Nikoljdana služio episkop raškoprizrenski Teodosije. Liturgiji je prisustvovalo nekoliko desetina Srba koji žive u Prištini i okolnim selima. Marfi i Teodosije su posle liturgije prisustvovali ceremoniji održanoj povodom opremanja zgrade u okviru crkvenog kompleksa.

SRBIJA – EU

LIHT: 9. DECEMBRA ODLUČENA JEDNA JE VRSTA USLOVNE KANIDATURE

BEOGRAD, 19. decembra 2011. (Beta) Predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije Sonja Liht ocenila je da odluka Evropskog saveta o kanidaturi Srbije ne znači odbijanje, već dobijanje uslovne kanidature. "Ono što je odlučeno 9. decembra jedna je vrsta uslovne kanidature. Problem je što se različito interpretira ta odluka. Ne mislim da smo odbijeni", rekla je za B92, dodavši da su pogrešne ocene da je nešto izgubiljeno. Prema njenim rečima, neophodno je da kada je reč o evropskim integracijama državnički pristup bude fleksibilan i spreman na kompromise. "Bitan argument je nesporno da se i međunarodni sud u Hagu pozvao na Rezoluciju 1244 u objašnjavanju statusa Kosova", istakla je.

DEJANOVIĆ: ULAZAK U EU MINIMIZIRA PROBLEME S KOSOVOM

BEOGRAD, 16. decembra 2011. (Beta) Predsednica Skupštine Djukić Dejanović rekla je da je pitanje statusa Kosova regulisano Ustavom Srbije i da se neke linije ne mogu preći. "O svemu se može razgovarati: o kvalitetu života ljudi u Pokrajini, o ustupcima između Beograda i Prištine, ali postoje linije koje ne možemo preći", izjavila je za Međunarodni radio Srbija. Prema njenim rečima, "činjenica je" da Srbija ne može priznati nezavisnost Kosova, čiji je status regulisan Ustavom i Rezolucijom 1244. "Rezolucija 1244 je međunarodni dokument koga se ne možemo odreći. Tu Rezoluciju može da menja samo onaj ko ju je doneo, a to je Savet Bezbednosti UN, mada je i sada u okviru nje dopušteno da se prave kompromisi", rekla je. Predsednica Parlamenta je ocenila da se ni jedna zemlja na svetu ne bi ponašala drugačje od Srbije i dodala da Srbija "mora da balansira između dva cilja i Kosova i Evropske unije". Prema njenim rečima, nije dovoljno da Srbija priđe Evropi i regionu, već je potrebno i da region i Evropa ne koče Srbiju u daljim razvojnim koracima na evropskom putu. Upitana o eventualnoj međunarodnoj konferenciji o statusu Kosova, Djukić Dejanović je rekla da ne veruje da će Evropa ponovo diskutovati o temama gde je već donela definitivne zaključke, ali da očekuje da se Evropa preispita, pokaže više razumevanja za Srbiju i ponudi vremenske rokove u okviru kojih se može naći rešenje. "Suština je da će se ulaskom u Evropsku uniju minimizirati neka pitanja koja su sada veoma sporna", izjavila je Djukić Dejanović.

KACIN: EVROPA KAO DA VIŠE NIJE PRIORITET BEOGRADA

BEOGRAD, 18. decembra, 2011. (Beta) Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izrazio je zabrinutost zbog poruka koje dolaze iz Srbije koje bi mogle da ostave utisak da evropska agenda više nije tako visoko u prioritetu političara u Srbiji. "U ovom trenutku poruke koje dolaze nisu baš harmonizirane i u tim porukama koje doalze moglo bi se doći do nekog zaključka da evropska agenda nije više tako visoko u prioritetu političara u Srbiji i to me zabrinjava", rekao je Kacin danas u intervjuu za Radio Slobodna Evropa. On je naglasio da u trenutku kada je prva istočna susedna država Hrvatska potpisala Sporazumo o pristupanju Evropskoj uniji, što je istorijski događaj i najveći poraz za evroskeptičare u EU, Srbija "kao da na neki način želi da izbegne evropsku agendu". "Tako je moguće zaključiti ako analiziramo izjave mnogih, da budem isrken većine političara u Srbiji. To me zabrinjava", prenosi se na vebsajtu Radija Slobodna Evropa. On je dodao da je prebacivanje krivice za nedobijanje kandidatskog statusa na Evropsku uniju, u kojoj ogromna većina članica iskreno i aktivno podržava Srbiju, ili, pak na Nemačku, zaista nije na mestu. Građani Srbije zaslužuju da čuju istinu i samo istinu iz usta svojih najviših predstavnika, smatra Kacin, i ponavlja da Evropska unija nije tražila od Srbije da prizna Kosovo, niti je to jednostrano činila bilo koja državačlanica EU. Kacin je reagovao, kako piše Slobodna Evropa na izjave zamenika premijera i ministra policije Ivice Dačića i predsednika Srbije Borisa Tadića da se u poslednjim trenucima pregovora pred 9. decembar od Srbije trazilo priznanje Kosova kao uslov za dobijanje statusa kandidata za EU. Kacin je rekao, u odgovru na pitanje, da izjavu predsendika Tadića može samo da stavi u kontekst situacije u kojoj se nalazi Srbija, odnosno u predizbornu klimu i izborne potrebe pojedinih stranaka. "Nisam to razumeo kao izjavu predsednika Republike Srbije, nego kao izjavu predsednika Demokratske stranke koji želi i onaj deo biračkog tela koji s još uve više bavi prošlošću nego budućnošću Srbije, cilj mu je verovatno bio da pošalje signale,kako on po svaku cenu brani neke vrednosti i idea", rekao je Kacin. On je dodao da to nema mnogo veze sa realnošću i da neće ostaviti dobar utisak na države članice EU koje očekuju da Srbija iskoristi šansu koju ima i da za nekolikio meseci ojača poverenje u sebe i dobije sttus zemlje kandidata za ulazak u EU. Upitan koji će uslovi biti traženi od Srbije u martu kada se bude ponovo odlučivalo o njenoj kandidaturi Kacin je rekao da se i dalje traži "jedno te isto" a to je "dijalog sa Prištinom, uključujući implementaciju dogovorenog". Rekao je da je dobar pomak dogovor o katastrima i konkretnim stvarima ali da je ono što je najočiglednije potrebno ostvariti slobodan protok ljudi. Rekao je da su ljudi koji su isprovocirali incidente na severu Kosova, o kojima je novinarima govorio i glavnokomandujući Kfora, "ljudi koji zapravo ucenjuju celu Srbiju". Potrebno je, rekao je Kacin da se dokaže da je ostvaren slobodan protok ljudi i roba, a to neće biti dok se blokira Kfor i dok se raspravlja o tome da li je prošao neki konvoj s pomoći preko te teritorije.

FRANCUSKA: ODLAGANjE ODLUKE O KANDIDATURI BEZ NEGATIVNIH POSLEDICA

BEOGRAD, 19. decembra 2011. (Beta) Odlaganje dodele statusa kandidata Srbiji neće imati negativne posledice na njene evropske integracije, izjavio je ambasador Francuske u Srbiji Fransoa-Gzavije Denio. "Francuska odlučno podržava dodelu statusa kandidata Srbiji. U tom pogledu bili smo veoma jasni, ministar spoljnih poslova Alen Žipe to je ponovio nekoliko dana pre Evropskog saveta", rekao je Denio u intervjuu za EurAktiv Srbija i Betu. Na pitanje o posledicama koje bi odlaganje odluke moglo da ima na unutrašnjem planu, on je rekao da će to Srbiji dati dodatno vreme da se bolje pripremi. "Za dva meseca se neke stvari mogu uraditi. Imamo (nakon samita) jedinstven stav EU, s jasnom definicijom onoga što smatramo da je neophodno za status kandidata", rekao je Denio, dodavši da je stavljen akcenat na potvrdu primene sporazuma koji su postignuti u dijalogu s Prištinom. "Već smo konstatovali da je Vlada Srbije donela neke odluke o sprovodenju tih sporazuma, što je veoma dobro", rekao je. On je podsetio da se od Srbije ne očekuje da prizna Kosovo, već da se angažuje u rešavanju konkretnih pitanja i uspostavljanju normalnog života na Kosovu. "Na Kosovu imate ljude koji danas ne žive u potpuno normalnoj situaciji. Potrebno je da ljudi mogu da vode normalan život, da se roba kreće, da ljudi mogu da posećuju rodbinu, da nakon studija dobiju diplome s kojima imaju pristup tržištu rada. Potrebne su konkretne stvari. Da ima struje i da ljudi plaćaju račune, na primer", rekao je. On je naglasio da "tu nije reč o priznavanju Kosova". "Priznavanje Kosova bi podrazumevalo zvanične svečane činove. To ne tražimo", rekao je. Denio je rekao da EU od Srbije očekuje konkretne rezultate, ali i da mora da jasno u tome pokaže da postoji volja da se normalizuje situacija. On je istakao da treba imati u vidu da je na Evropskom savetu na kojem se razgovaralo o kandidaturi Srbije veliki deo energije bio usmeren na finansijske probleme. Napomenuo je i to da je nakon Saveta predsednik te institucije Herman van Rompej istakao da će EU da nastavi da prati angažovanje Beograda u dijalogu sa Prištinom sa jasnim ciljem da Srbiji bude dodeljen status kandidata za članstvo u EU na sastancima ministara i lidera u februaru i martu 2012. Ambasador Francuske je kazao i da problem Kosova ne "zasenjuje priznanje stvarnom i vidljivom napretku koji je Srbija postigla u oblastima reforme, saradnje sa Haškim tribunalom, u oblasti regionalnog dijaloga i pomirenja".

DENIO: PLANOVI ZA NOVE INVESTICIJE FRANCUSKIH PREDUZEĆA

BEOGRAD, 19. decembra 2011. (Beta) Francuske banke planiraju da u narednom periodu povećaju kapital u Srbiji, a ima i planova za nove investicije francuskih preduzeća, izjavio je ambasador Francuske Denio. On je u intervjuu za EurAktiv i Betu ukazao da je neophodno postaviti jasne uslove i konzistentne propise poslovanja, jer se dešava da investicije budu i onemogućene. "Mogu da vam kažem da francuske banke planiraju da u narednom periodu povećaju kapital u Srbiji za više desetina miliona evra. Ne povećava svako kapital u sadašnjem trenutku. Srbija uliva poverenje bankama, mislim da je to dobro", rekao je. On je rekao da jedno francusko preduzeće za preradu voća predviđa ulaganje u fabriku voća u Serbiji, koje bi omogućilo proizvodnju višeg nivoa dodate vrednosti. "Nažalost, ima i manje lepih vesti. Saznao sam pre dva dana da se jedno francusko preduzeće koje je planiralo da uloži u okviru privatizacije, a reč je o dosta velikom ulaganju, nakon dve godine rada suočilo sa administrativnim problemom jer je tender poništen", rekao je.On je pozvao vlasti Srbije da preduzećima pruže jasno, predvidivo i ohrabrujuće poslovno okruženje i u ostale faktore koji su značajni za odluku investitora ubrojao kvalitet radne snage, nivo poreza, sporazume o slobodnoj trgovini i konkurentnost na globalnom nivou. "Ljudi su spremni da plate malo više, ali da znaju šta kupuju, u kom okviru će raditi. Često govorim svojim srpskim prijateljima sledeću stvar: kada zakoni nisu precizni, kada režim imovine nije jasan, kada su propisi neusklađeni, to mnogo obeshrabruje investitore", rekao je.Strana ulaganja u Srbiji donose najmanje 100.000 radnih mesta u privatnom sektoru, a francuska učestvuju sa oko 9.000, rekao je on, ukazujući na njihov značaj. Najveća prednost Srbije je dobra, obrazovana i angažovana radna snaga, a slaba strana su propisi, koji su nekad kontradiktorni, neprecizni ili nepotpuni. Govoreći o Sporazumu o strateškom partnerstvu, koji su Srbija i Francuska sklopile u aprilu, on je rekao da taj sporazum ima političku i praktičnu vrednost. "To je potvrda posebnih odnosa koje su Srbija i Francuska želele da uspostave. Takav sporazum se ne potpisuje sa bilo kim", rekao je dodavši da značaj nije samo simboličan jer će se sporazum zaista sprovoditi. Počela je njegova realizacija u oblasti beogradskog metroa, kao i drugih oblasti, poput geografskih informacija koje su značajne za civilnu zaštitu, poljoprivredu, upravljanje vodama, a francuski stručnjaci angažovani su da prenesu iskustva Francuske u srpskim ministarstvima kako bi olakšali usvajanje pravne tekovine EU, dodao je.