SRBIJA

JEREMIĆ: STAV RUSIJE PREPREKA DRŽAVNOSTI KOSOVA

MOSKVA, 16. decembra 2011. (Beta) Stav Rusije o Kosovu predstavlja "nepropusni zid za sve pokušaje uspostavljanja takozvane kosovske državnosti", izjavio je danas u Moskvi ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić posle razgovora sa ruskim ministrom Sergejem Lavrovom.

"Složili smo se da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ostaje jedini pravni temelj na osnovu kojeg je moguće traziti rešenja, u okviru dijaloga Beograda i Prištine ili u okviru bilo kojeg drugog foruma", rekao je Jeremić.

Jeremić i Lavrov su razgovarali tokom jutros započetog 25. ministarskog sastanka zemaljačlanica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC). Srbija na skupu u Moskvi preuzima od Rusije šestomesečno predsedavanje BSEC.

Jeremić je najavio da će početkom iduće godine u Moskvi biti potpisan protokol o angažovanju ruskih slikara za oslikavanje Hrama Svetog Save u Beogradu o čmu će on danas razgovarati sa predsednikom Međunarodnog fonda pravoslavnih naroda Valerijem Aleksejevim.

Jeremić je novinarima rekao da su odnosi Srbije i Rusije stabilni i u usponu, a da je sa Larovom razgovarao i o planu saradnje i zajedničkih aktivnosti za 2012, pogotovu u ekonomiji i kulturi.

Jeremić je najavio da će danas razgovarati i sa ministrima Ukrajine i Jermenije.

Kao predsednik Teniskog saveza Srbije, Jeremić se juče sastao sa predsednikom Teniskog saveza Rusije Šamiljem Tarpiščevim, i sa teniserom Maratom Safinom koji je postao član Odbora Dume za spoljne poslove.

JEREMIĆ: PRIORITET SRPSKOG PREDSEDAVANjA BSEC DUBLjA SARADNjA

MOSKVA, 16. decembra (Tanjug) Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas na ministarskom sastanaku Organizacije crnomorske ekonomske saradnje (BSEC) da će prioriteti Srbije kada naredne godine prezume predsedavanje ovom organizacijom biti realizacija projekata i organizovanje serije sastanaka u cilju produbljivanja saradnje.

Među prioritete na kojima će Srbija kao predsedavajući raditi Jeremić je naveo saradnju po pitanju klimatske bezbednosti i istakao da je u tom cilju osnovan Regionalni humanitarni centar za reagovanje u vanrednim situacijama u Nišu. Cilj ovog Centra je, kako je rekao, da se izgrade kapaciteti spasilačkih operacija širom prostora zemalja BSEC, a centar će služiri i kao središte za napore u pružanju pomoći u slučaju katastrofa, uključujući brzu humanitarnu pomoć, operacije potrage i spasavanja, evakuaciju stanovništva i gašenje šumskih požara.

"Nadamo se da će ova važna inicijativa koju smo razvili zajedno sa Rusijom biti podržana od država članica i regionalnih aktera koji su pozvani da učestvuju u njoj kao punopravni partneri", rekao je Jeremić.

JEREMIĆ: ZAHVALNOST RUSIJI

MOSKVA, 16. decembar 2011. (FoNet) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremic zahvalio je danas Rusiji na humanitarnoj pomoci srpskom stanovništvu Kosova, koja im je omogucila da osete podršku Rusije.

Ocigledno da medunarodna zajednica, ili bar onaj njen deo koji pripada Rusiji, ne ostavlja kosovske Srbe, rekao je Jeremic, prenosi Glas Rusije.

Kolona kamiona ruskog Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije stigla je do Kosovske Mitrovice, posle trodnevne blokade na prelazu Jarinje.

TADIĆ, IVANOV: EVROPSKA BUDUĆNOST

SKOPLjE, 16. decembar 2011. (FoNet) Dodatni uslovi u evropskim integracijama nece nas obeshrabriti da nastavimo neophodne reforme i ispunimo kriterijume, izjavio je danas predsednik Makedonije đordi Ivanov, posle sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadicem, koji je ocenio da i Srbija i Makedonija imaju evropsku buducnost.

Ivanov je rekao da su evropske integracije Makedonije blokirane u protekle dve godine, ali to nije zaustavilo sprovodenje neophodnih reformi. "Naš cilj je da stvorimo Evropu unutar države", rekao je Ivanov, prenosi Makfaks.

Tadic je istakao da bi ove poruke Ivanova trebalo da se cuju i u Beogradu, jer se u Srbiji pojavilo obeshrabrenje pošto zemlja nije dobila status kandidata za clanstvo u Evropskoj uniji.

Sporovdenje unutrašnjih reformi je suština procesa i tome treba da teže obe države, dodao je Tadic. Srbija i Makedonija imaju evropsku buducnost, istakao je Tadic.

Što se tice spora izmedu crkava, Tadic i Ivanov smatraju da taj problem treba da reše crkve i da ono ne treba da bude deo medudržavnih odnosa.

SRBIJA – EU

FIŠER UVEREN DA ĆE SRBIJA DOBITI STATUS KANDIDATA U MARTU

BEČ/BERLIN, 15. decembra 2011. (Beta) Predsednik Austrije Hajnc Fišer (Heinz Fisćer) izrazio je večeras, posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, uverenje da će Srbija početkom marta dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

U saopštenju koje je posle susreta Fišera sa Tadićem izdala kancelarija austrijskog predsednika nevedeno je da predsednik Srbije u jednočasovnom razgovoru "nije ostavio mesta sumnji da Srbija želi da nastavi svoj prodemokratski kurs".

Fišer je, kako se navodi u saopštenju, ukazao da "Austrija, kao i velika većina država EU, smatra da će članstvo Hrvatske i Srbije pružiti suštinski doprinos stabilizaciji i demokratizaciji Zapadnog Balkana".

Istovremeno je Tadić, kako se prenosi u saopštenju, Fišeru rekao da je Srbija "ispunila uslove koje je za odobravanje statusa kandidata formulisala Evropska komisija" te da je zato "odlaganje odluke za Srbiju bilo razočarenje". Tadić je, kako se prenosi, Fišeru izrazio i "duboko žaljenje zbog toga što je u sukobima na granici između Srbije i Kosova ranjen veliki broj austrijskih UNvojnika".

Dnevnik "Prese" (Die Preše) piše o "spontanoj Tadićevoj poseti" austrijskom predsedniku i već u naslovu prenosi da je predsednik Srbije izrazio "duboko žaljenje" zbog ranjavanja austrijskih vojnika na severu Kosova.

TADIĆ: SRBIJA ŽELI REŠENjE,ALI NE PRIZNAJE NEZAVISNOST KIM

BEČ, 15. decembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je večeras, u razgovoru sa predsednikom Austrije Hajncom Fišerom, da je Srbija iskreno opredeljena za pronalaženje trajnog i održivog rešenja za kosovski problem, ali da Evropska unija mora imati sluha za legitimne interese naše zemlje.

Tadić je Tanjugu u palati Hofburg, posle "blic posete" Beču, izjavio da je austrijskom predsedniku objasnio da Srbija ostaje opredeljena za proces približavanja EU i da ne odustaje od namere da dobije status kandidata za članstvo u EU, a zatim i datum početka pregovora o pridruženju. "Ispunićemo sve naše obaveze, ali imamo neke standarde i principe na kojima insistiramo i u dijalogu sa Prištinom da želimo da budemo pozitivni i uspešni, i to nije važno samo za Srbiju i Srbe, već i za Albance i ceo region", kazao je Tadić.

Predsednik Tadić je u razgovoru sa predsednikom Fišerom izrazio žaljenje zbog incidenata na severu Kosova u kojima su ranjeni austrijski vojnici. "To je najgori mogući scenario i moramo činiti sve da se u budućnosti takvi incidenti izbegnu. Moramo da imamo bliske razgovore o situaciji na severu Kosova, moramo da delujemo koordinirano, i to je jedini način da se izbegnu slični događaji", kazao je Tadić. Srbija će, kako je rekao, nastaviti proces reformi i sprovođenje vladavine prava. Tadić je objasnio da Srbija želi da bude država koja pomaže drugima, ali da istovremeno očekuje da i druge države poštuju i uzimaju u obzir legitimne srpske interese.

"Imamo legitimne interese na Kosovu, i to je kristalno jasno. Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, ali će tražiti priliku da se dođe do kompromisnog i održivog rešenja. To će biti od pomoći svima, ne samo Srbima i Albancima, već i EU", ocenio je Tadić. "Bez takve demokratske Srbije, koja radi na uspostavljanju mira i stabilnosti, nema ni stabilnosti u regionu Jugoistočne Evrope", kazao je Tadić.

FIŠER: POSTOJI OSNOVA ZA ODLUKU O STATUSU KANDIDATA ZA SRBIJU

BEČ, 15. decembra (Tanjug) Predsednik Austrije Hajnc Fišer izjavio je večeras u Beču, posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, da postoji osnova za što skoriju pozitivnu odluku o statusu kandidata za Srbiju.

"Letos sam mislio da je vreme zrelo da Srbija dobije status kandidata, i Austrija je bila spremna da deluje u tom pravcu. Znam da poslednja odluka nije pozitivna kao što sam lično mislio da će biti, ali ne odustajem od svoje nade i mišljenja da se Srbija kreće u pravom smeru i da sada postoji osnova za što skoriju pozitivnu odluku", rekao je predsednik Austrije u izjavi agenciji Tanjug.

Predsednik Austrije je rekao da je sa svojim srpskim kolegom imao veoma važan i interesantan razgovor, te da je "izrazio zahvalnost Tadiću za način na koji deluje odgovorno za svoju zemlju, kako pokušava da kombinuje interese svoje zemlje sa evropskom perspektivom". Takođe je rekao da je Tadić evropski lider sa osećajem za ono što je potrebno, šta je moguće, i da njegove izjave pokušavaju da smire situaciju, i da su, prema njegovom mišljenju, bile uvek "dobre reči".

Prema njegovim rečima, Austrija i austrijska vlada stalno govore da evropske integracije moraju biti okončane članstvom zemalja kao što su Hrvatska i Srbija, te dodao da i on lično zastupa taj stav. Fišer je dodao da je bilo reči i o situaciji na Kosovu, ocenivši da se radi o jako teškim problemima u tom regionu. On je rekao da je sa svojim rpskim kolegom dogovorio da ostanu u kontaktu. Predsednik Austrije iskoristio je priliku da uputi poruku građanima Srbije i da im poželi lepe praznike i srećnu i mirnu 2012. godinu.

CVETKOVIĆ: EVROPA I KOSOVO OSTAJU JEDINI PUT

BEOGRAD, 16. decembra (Tanjug) Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da bez obzira na to što Srbiji nije dodeljen status kandidata za EU, Vlada neće odustati od kursa koji je zauzela na početku svog mandata da korača ka EU i bori se za rešenje problema Kosova.

"Ma koliko situacija trenutno ne izgledala optimistično, Srbija, ipak, nije udarila u evropski i kosovski zid", rekao je Cvetković u intervjuu za "Novosti" odgovarajući na pitanje da li je Brisel 9. decembra na evropski put Srbije postavio nepremostivu prepreku da priznamo nezavisno Kosovo. Cvetković je ponovio da "ova vlada neće ni eksplicitno ni implicitno priznati nezavisnost Kosova i Metohije". "Smatramo da je dijalog jedini način za trajno stabilizovanje stanja na Kosovu i Metohiji i u regionu. Takođe, dijalog i uspeh u dijalogu trebalo bi da bude i 'ulaznica' u EU", dodao je Cvetković.

Na pitanje nije li insistiranje na odustajanju od Rezolucije 1244 zapravo zahtev za priznanjem Kosova, Cvetković je odgovorio da nam "takav zahtev nije isporučen u eksplicitnom obliku". "Jednostavno, neka od rešenja za učešće Prištine u regionalnim forumima, na kojima se insistiralo, ukazuju da se takav zahtev nalazi u pozadini. To za Srbiju nije prihvatljivo", kazao je Cvetković i dodao da misli da su "nakon svega u EU svesni da je to za nas neprihvatljivo".

"Čini mi se da su pojedine zemlje imale pogrešnu percepciju da su pritisci ono što nas je guralo na evropskom putu. To apsolutno nije tačno. Sve što smo uradili, uključujući okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, uradili smo zbog nas samih, a ne zato što nas je neko pritiskao. I sada smo pokazali da su pritisci loša taktika, već da je potrebno da se postigne dogovor koji je prihvatljiv za sve", zaključio je premijer Cvetković. Na pitanje ostaje li se čvrsto pri stavu da država neće napustiti institucije na severu KiM, Cvetković je odgovorio "Naravno". "Jedni nas optužuju što navodno napuštamo Srbe na Kosovu, a drugi što ne priznamo nezavisnost KiM. Ova vlada se, ponavljam, obavezala na dve stvari da idemo ka Evropi i da ostanemo uz naš narod na Kosovu", rekao je Cvetković.

DEŽER: PREDANOST INTEGRACIJAMA

BEOGRAD, 16. decembar 2011. (FoNet) U procesu evropskih integracija ima uspona i padova, ali je važno ostati predan, nastaviti sa poslom i ispuniti ocekivanja, izjavio je danas šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer i podsetio da Srbija ima zakazan "randevu" sa Savetom ministara 28. februara, kada se ocekuje da joj bude potvrden status kandidata za clanstvo u Uniji.

Dežer je, na završnoj konferenciji projekta "Govorite evropski", podsetio da je Savet EU potvrdio pozitivnu procenu Evropske komisije o uspeŠnosti reformi koje je Srbija izvela, ali je ocenjeno da joj je potrebno još vremena za neke poslove. Pristupanje EU je dugotrajan proces, ali kvalitativan, rekao je Dežer i porucio polaznicima projekta da se od njih ocekuje da "govore evropski, ali i da budu ambasadori Unije" i prenose znanja koja su stekli. On je izrazio nadu da ce i proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i priodruživanju sa Srbiju u državama clanicama biti završen u prvoj polovini 2012. godine, pošto je vec 24 država EU to ucinilo. Dežer je rekao da na današnjem dogadaju nedostaje Božidar đelic, bivŠi potpredsednik Vlade za evropske integracije koji je podneo ostavku jer Srbija nije 9. decembra dobila kandidaturu.

Djelic je covek od reci i nedostajace nam njegova energija i entuzijazam, rekao je Dežer i izrazio nadu da ce se đelic vratiti u politiku i pridružiti ovom dinamicnom procesu evropskih integracija.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevic podsetila je da je projekat, vredan 2,5 miliona evra, poceo 2010. godine i da je kroz njega proŠlo 200 državnih službenika u javnim i lokalnim službama, novinara i ljudi iz nevladinog sektora. Ona je rekla da je 170 njih prošlo obuku u trajanju od dve do cetiri nedelje u Evropskom institutu za javnu administraciju u Mastrihtu i Evropskom koledzu u Brižu, dok je 32 stažiralo tri meseca u institucijama EU ili državama clanicama.

Meni je posebno važno ovo stažiranje, naglasila je Delevic, jer su polaznici imali priliku da se upoznaju sa nacinima formiranja politika, steknu profesionalne i ljudske kontakte.

Sve zemlje u procesu evropskih integracija su prošle kroz reformu državne uprave, kako bi se modernizovale i bile sposobne da prevedu evropsko u domaca zakonodavstva, rekla je Delevic.

Direktor Britanskog saveta Toni O Brajan je rekao da je savet sa zadovoljstvom, prihvatio da bude partner u ovom projektu jer se njime grade poverenje i razumevanje, koje dovode do angažovanja ljudi, Što je u samom srcu integracija. Verujem da je u životu važno raditi sa ljudima sa kojima delite ista uverenja i vrednosti, dodao je O Brajen.

MAS: NISMO REKLI "NE", ALI SRBIJA MORA DA ISPUNI USLOVE

BEOGRAD, 16. decembra 2011. (Beta) Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas izjavio je danas da Berlin prilikom odlučivanja o kandidaturi Srbije na Evropskom savetu 9. decembra nije rekao "Ne" Beogradu.

Ambasador je danas Vladi Srbije predao rešenje o nekomercijalnom kreditu od 100 miliona evra.

"Rekli smo da postoji još nekoliko stvari koje treba da se urade dok ne bude moglo da se kaže jasno da", kazao je Mas novinarima. Prema njegovim rečima, to je nekoliko stvari povezanih sa Kosovom i to su detalji koje treba uraditi da bi u martu Srbiji bio odobren status kandidata za prijem u EU.

Mas je kazao da pred Beograd nisu postavljeni novi uslovi i da se o zahtevima Beogradu govorilo još od posete nemačke kancelarke Angele Merkel u avgustu. Ambasador je kazao da Nemačka neće postavljati nove uslove Beogradu, već da Srbija mora da uradi ono što se od nje traži u zaključcima sa samita EU 9. decembra.

Na insistiranje novinara da odgovori da li se od Beograda očekuje ukidanje institucija na severu Kosova, Mas je kazao da se u zaključcima Evropskog saveta ništa ne navodi o tim institucijama. Dodao je da stav prošlonedeljnog samita EU nije "Ne" Srbiji, već odlaganje odluke.

Kao dokaz da Nemačka želi da pomogne Srbiji naveo je to što je izdvojila novac koji je danas predat Vladi. "Najbitnije je da mi želimo da pružimo Srbiju svu moguću podršku na putu ka Evropskoj uniji", rekao je Mas.

KOSOVO I METOHIJA

JAHJAGA: POŠTOVATI PRAVILA ZA ULAZAK POMOĆI NA KOSOVO

PRIŠTINA, 15. decembra 2011. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila je danas u Vašingtonu, gde se nalazi u višednevnoj poseti, da treba da se poštuju međunarodna pravila i procedure kada je pitanju raspodela humanitarne pomoć iz Rusije koja je zaustavljena na prelazu Jarinje.

"Postoje pravila i norme koje treba poštovati. Postoje i međunarodne konvencije kao i zakoni Kosova kada je u pitanju raspodela humanitarne pomoći. Mi ćemo ispoštovati sve međunarodne konvencije, Ustav Kosova i odluke administracije u ovom procesu", kazala je Jahjaga.

Izjavu predsednice Jahjaga je podržala i američka državna sekretarka Hilari Klinton sa kojom se Jahjaga sastala, javili su prištinski mediji.

Kako je večeras saopšteno iz ruske ambasade u Beogradu, postignut je dogovor da konvoj s humanitarnom pomoći iz Rusije, koji je zaustavljen na Jarinju pre tri dana, sutra ujutro krene za Kosovo i da se tokom prepodneva izvrši primopredaja.

KLINTON POZVALA SVE LjUDE NA KOSOVU DA MEDjUSOBNO SARADjUJU

VAŠINGTON, 15. decembra 2011. (Beta) Državna sekretarka SAD Hilari Klinton pozvala je tokom razgovora sa predsednicom Kosova Atifetom Jahjagom ljude sa Kosova, posebno na severu, da međusobno sarađuju i da što pre dođe do integracije svih građana u kosovsku državu, objavljeno je danas na sajtu Stejt departmenta.

Klinton je novinarima posle sastanka sa Jahjagom rekla da su SAD "proverile sa UN i drugima", i da "oni nisu prijavili bilo kakvu humanitarnu krizu" na Kosovu.

Kovnoj sa ruskom humanitarnom pomoći već treći dan stoji na administrativnom prelazu Jarinje, i kako je danas najavio ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin, očekuje se da on sutra krene ka Kosovskoj Mitrovici.

Klinton i Jahjaga sastale su se juče u Vašingtonu i potpisale Sporazum o zašstiti i očuvanju kulturne baštine na Kosovu. "Ovo je stvarno veoma važan sporazum koji potpisujemo danas, jer SAD imaju poseban interes da pomognu u očuvanju kulturnog nasleđa u zemljama širom sveta, jer većina Amerikanca su imigranti i potomci imigranata", poručila je Klinton pre potpisivanja sporazuma.

Ona je istakla da će se sporazum odnositi na sva mesta od kulturnog značaja na Kosovu "i hrišćanska, i muslimanska, jevrejska, srpska, albanska". "Ja sam licno posetila jedno od najvećih kutlurnih blaga (na Kosovu) srpski pravoslavni manastir Gračanicu, koji datira iz 14. veka, a on je samo jedan od mnogobrojnih mesta kulturnog nasleđa na Kosovu", ukazala je Klinton.

"Od suštinskog značaja je da dok Kosovo gradi pluralističko društvo, zemlju koja će garantovati jednaka prava svim svojim građanima, sva ova mesta budu očuvana u ime ljudi na Kosovu i Balkanu, kao i svih drugih širom sveta koji imaju slično nasleđe", dodala je državna sekretarka SAD.

Jahjaga je ukazala da je potpisivanje Sporazuma o očuvanju i zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu dokaz snažnih odnosa i čvrstog prijateljstva Prištine i Vašingtona, koji je, kako je dodala, najveći saveznik Kosova. "Kosovo je nova država sa dugom istorijom. Mi imamo bogato kulturno nasleđe koje je preživelo vekove. Ta prošlost, izražena u arhitektonskom blagu, crkvama i verskim spomenicima, svedoči o našem vekovnom zajedničkom životu i činjenici da se kulturno nasleđe svih nas tretira kao zajednička vrednost", poručila je predsednica Kosova.

Klinton je istakla da je sporazum sa Kosovom 24. tog tipa koje su Sjedinjene Države do sada potpisale sa različitim državama sveta i dodala da su SAD bile prva država koja je pre 40 godina ratifikovala Konvenciju o svetskoj baštini.

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga otputovala je 9. decembra u desetodnevnu posetu SAD, na poziv Hilari Klinton.

PRICA: SPORAZUM NE DOVODI U PITANjE ČIJI SU SPOMENICI

BEOGRAD, 15. decembra (Tanjug) Sporazum koji su potpisale američka državna sekretarka Hilari Klinton i predsednica takozvane države Kosovo Atifete Jahjaga ni na koji način ne može da derogira istorijski i pravno utemeljeni zahtev Srbije da se prestane sa kosovizacijom objekata i srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu, ocenila je danas zamenica pomoćnika ministra spoljnih poslova Slađana Prica.

"Apsolutno se ne može bilateralnim sporazumom dovesti u pitanje pravo države na čijoj se teritoriji nalazi neko kulturno dobro i kojoj takvo kulturno dobro pripada", rekla je Prica. Prema njenim rečima, to garantuju svi dokumenti Uneska, posebno konvencija o zaštiti svetske kulturne bašine čije su strane ugovornice Srbija i SAD, a "svakako nije Kosovo".

"Ne moze se nijednim bilateralnim sporazumom dovoditi u pitanje nečije vlasništvo odnosno pravo imovine. Jedini vlasnik dobara jeste Srpska pravoslavna crkva", istakla je Prica. Klintonova i Jahjaga potpisale su u sredu sporazum o zaštiti kulturne svojine i nasleđa, saopštio je Stejt depratment.

Komentarišući činjenicu da je Klintonova kao primer jednog od najlepših kulturnih blaga navela srpski manastir Gračanicu, Prica je istakla da su na Kosovu svi srpski sakralni i religiozni objekti u opasnosti, a ne samo četiri manastira koja su na predlog Srbije uvrštena na listu svetske kulturne baštine.

Iako Prica navodi da nije jasno šta će potpisanim soprazumom biti obuhvaćeno, ona je posebno ukazala da je Klintonova spominjujući Gračanicu rekla da se radi o srpskom pravoslavnom manastiru iz 14. veka. "Ono što je neprihvatljivo jeste da se u tekstu sporazuma i njegovom naslovu pominje zapravo nekakva imovina ili versko nasleđe Kosova," dodala je ona.

Prema njenim rečima, to na koji način komentariše Jahjaga ovaj sporazum potencijarući da se radi o zajedničkom kulturnom nasleđu Kosova, apsolutno se može demantovati ne samo dešavanjima 2004. godine kada je preko 300 crkava oštećeno, spaljeno i uništeno, već i događanjima poslednjih desetak godina kada je i u izveštajima nezavisnih tela i organizacija poput OEBSa konstatovano uništavanje srpskih pravoslavnih crkava i drugih objekata. "Kao članica Uneska nastojaćemo da i dalje u saradnji sa svim organima i telima podnosimo izveštaje i brinemo o očuvanju svih naših dobara i da utičemo na američku stranu", kazala je Prica.

TAČI: SPREMAN SAM DA RAZGOVARAM SA SRBIMA NA SEVERU

PRIŠTINA, 16. decembra 2011. (Beta) Predsednik Vlade Kosova Hašim Tači izrazio je spremnost da razgovara sa Srbima na severu Kosova, ali je ocenio da sada tamo nema "izabranih predstavnika" građana.

Tači je u intervjuu za današnje izdanje lista "Koha ditore" odbacio mogućnost da razgovara sa, kako je rekao, "ilegalnim i kriminalnim strukturama koje diriguju" severom Kosova, pošto će se oni "pre ili kasnije suočiti sa pravdom". Premijer Kosova je kazao da građanima na severu neće ponuditi "ništa više, niti manje od onoga što dozvoljavaju Ustav i zakoni Kosova".

Tači je ocenio da je odluka Skupštine Kosova o reciprocitetu u trgovinskim odnosima sa Srbijom došla kasno, pošto je taj reciprocitet već uspostavljen. Izrazio je zadovoljstvo što je Kosovo uspelo da dobije ponudu EU za pregovore o ukidanju viza.

ZAMENIK PREMIJERA KOSOVA: SPREMAMO PLAN ZA SEVER

PRIŠTINA, 16. decembra 2011. (Beta) Zamenik premijera Kosova i ministar za lokalnu upravu Slobodan Petrović najavio je da će Vladi Kosova početkom 2012. godine uputiti nacrt plana za formiranje opštine na severu Mitrovice, objavila je danas Koha ditore.

"Već početkom naredne godine u januaru, biće gotov nacrt plana koji ćemo proslediti Vladi na razmatranje. Do sada smo imali mnogo planova koji su se sprovodili i nisu se sprovodili, ali ovo će biti konkretan plan, koji će biti usredsređen na sever, ali sa jednakim angažovanjima i južno od Ibra", rekao je Petrović za Koha ditore. Dodao je da će plan biti u skladu sa Ahtisarijevim planom koji predviđa da se na teritoriji opštine Mitrovica formiraju dve opštine: Severna i Južna Mitrovica, sa određenim opštinskim granicama. Taj plan, takođe, predviđa i zajedničko rukovodstvo Severne i Južne Mitrovice, koje će razvijati funkcionalnu saradnju u okviru svojih nadležnosti, prema sporazumu samih opština.

Prema paketu, zajedničko rukovodstvo će biti sastavljeno od 11 članova, od kojih opštine biraju po pet, a predsedavace jedan međunarodni predstavnik koga će birati Međunarodna civilna kancelarija.

KONUZIN PREDAO IKONE KOJE JE PUTIN POKLONIO SPC

KOSOVSKA MITROVICA, 16. decembra 2011. (Beta) Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin predao je danas u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici dve ikone koje je premijer Ruske Federacije Vladimir Putin poklonio toj crkvi i Pećkoj patrijaršiji.

Konuzin je u obraćanju građanima naveo da Rusija prati šta se dešava na Kosovu i da tu teritoriju smatra simbolom "junaštva i tragedije srpstva".

"Nalazimo se na drevnoj srpskoj zemlji, na ovim prostorima formirao se srpski narod i njegova državnost. Ovde su rasute najstarije pravoslavne svetinje, ovo je simbol junaštva i tragedije srpstva", rekao je ruski ambasador. Prema njegovim rečima, životni put ruskog i srpskog naroda bogat je događajima viševekovne uzajamne povezanosti. "Ona je iznedrila dragu nam tradiciju uzajamne podrške u najtežim životnim trenucima. Podrška rečju, delom, molitvom, krvlju. Zemlja Srba čuva kosti mnogih Rusa. I danas je Srbiji potrebna podrška. U Rusiji dobro znaju kako teško žive kosovski Srbi i sa kakvim se pretnjama suočavaju. Živeti na Kosovu za Srbe je postalo opasno", rekao je on.

Konuzin je kazao da "glas očajanja i bezizlaznosti" Srba sa Kosova čuju "oni koji nisu gluvi za tuđu nesreću, za ljudsku patnju". "Od kraja prošlog veka Rusija je koristila sva raspoloživa sredstva za pružanje pomoći Srbiji u regulisanju kosovske situacije. Čvrsto se zalažemo za očuvanje Rezolucije 1244 UN, a to je političkopravna ocena za rešavanje kosovskog problema", naveo je ambasador. Ocenio je da ta rezolucija zahteva da se omoguće uslovi za uspostavljenje mirnog i normalnog života svih stanovnika Kosova.

"Zajedno sa drugim državama koje poštuju međunarodni legitimitet tražićemo da se poštuju svi međunarodni faktori, uključujući i međunarodno prisustvo na teritoriji Kosova", rekao je on.

Konuzin je odao da moraju biti omogućena legitimna prava i interesi Srba koji žive na Kosovu, kao i njihovo pravo na lokalnu samoupravu. Prema njegovim rečima, ruska strana koristi svoje resurse u okviru UNESKOa radi obnavljanja razrušenih pravoslavnih svetinja na Kosovu.

Konuzin je podsetio da je predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev naložio da se srpskom stanovništvu na Kosovu uputi dodatna humanitarna pomoć. "Nedavno je avion Ministarstva za vanredne situacije dopremio prvu partiju pomoći. Danas je konvoj kamiona Ministarstva dopremio još skoro 300 tona humanitarne pomoći, a u Niš je stigla i druga kolona kamiona. Računamo na to da će vam tovar iz Rusije pomoći. Ovo nisu samo namirnice, ćebad, dizel agregati, ovo je poruka solidarnosti iz Rusije", rekao je Konuzin.

MERKEL U PONEDELjAK U POSETI NEMAČKIM VOJNICIMA KFOR

BERLIN, 16. decembra 2011. (Beta) Savezna kancelarka Angela Merkel posetiće u ponedeljak pripadnike nemačkih oružanih snaga u sastavu KFOR na Kosovu.

Kako je saopšteno danas na redovnoj vladinoj konferenciji za štampu, Merkel će u Prištini razgovarati sa zvaničnicima misije EULEX i predstavnikom Evropske unije (EU) na Kosovu.

Pre polaska u posetu nemačkim vojnicima, kako je rečeno, Merkel će na aerodromu u Prištini imati kratak susret sa predsednikom Vlade Kosova Hašimom Tačijem.

Nemačka vlada je početkom maja produžila angažman nemačkih vojnika u sastavu KFOR za još godinu dana i smanjila broj pripadnika Bundesvera koji učestvuju u ovoj akciji. Ubuduće će najviše do 1.850 pripadnika nemačkih oružanih snaga moći da bude na Kosovu. Na snazi je ranije utvrđena gornja granica od 2.500 vojnika, ali se na Kosovu nalazi oko 1.100 pripadnika Bundesvera. Taj broj treba postepeno da bude snižen na 900.

Kancelarka je 2. decembra u Bundestagu, ocenivši da Srbija još nije ispunila uslove za status kandidata za prijem u EU, rekla da se "Srbiji može prebaciti i da je doprinela stvaranju atmosfere u kojoj su nemački vojnici KFORa na severu Kosova vatrenim oružjem napadnuti i povređeni".

"To nije prihvatljivo. Naši vojnici tamo veličanstveno obavljaju svoj posao za šta smo im zahvalni", ukazala je Angela Merkel.