SRBIJA – EU

TADIĆ: SRBIJA ODBILA DA PRIZNA NEZAVISNOST KIM ZARAD STATUSA

KRAGUJEVAC, 13. decembra (Tanjug) Predsednik Tadić izjavio je u Kragujevcu da je Srbija odbila zahtev da prizna nezavisnost Kosova, koji je iznet u poslednjim trenucima pregovora o statusu kandidata. On je, kako prenosi RTS, komentarišući izjavu zamenika premijera Ivice Dačića da je uslov da Srbija dobije status kandidata bio da prizna nezavinost Kosova, rekao da je takav zahtev iznet u poslednjim trenucima pregovora, ali ne, kako je kazao, na takav način. On je dodao da srpska strana nije prihtavila taj predlog niti će ga ikada prihvatiti, a da sada predstoji politička borba u kojoj će Srbija, uveren je Tadić, uspati da ubedi svoje evropske partnere da je priznanje nezavisnosti nemoguće. Tadić je ponovio da Srbija nema nameru da odustane od Rezolucije 1244, jer je ona donela mir na Kosovu i Metohiji i sačuvala ljudske živote. Rezolucija UN je i pravni osnov iz koga se može naći rešenje za probleme na Kosovu, dodao je Tadić i najavio da ima jasan politički plan kako to rešenje treba da izgleda i da će, ako razgovori o tome budu privedeni kraju, izaći s rešenjem u javnost. U svakom slučaju, rekao je Tadić, "svi smo mi, i naša diplomatija i svi koji se bave evrointegracijama, potrošili svu energiju da odbranimo nas integritet i da dobijemo status kandidata". Tadić je pomenuo i da aktuelna vlast trpi strašne kritike da je izdajnička ali da se sada videlo da to nije tačno. Zahvalivši Rusima na humanitarnoj pomoći on je dodao i da nijedan konvoj koji nosi pomoć Srbima na Kosovu ne sme biti zaustavljen jer su oni danas "najugroženija etnička skupina u Evropi".

ŠUTANOVAC: STATUS KANDIDATA NE REŠAVA KOSOVSKO PITANjE

BEOGRAD, 14. decembra (Tanjug) Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da, uprkos odlaganju za mart odluke o statusu kandidata za članstvo u EU, srpsko društvo treba da bude zadovoljno samom činjenicom da smo došli do momenta da se ta odluka donese. Šutanovac je u intervjuu današnjem "Blicu" ocenio da "status kandidata u kraćem vremenskom periodu ništa dramatično ne menja u našim životima, a insistiranje na mirnom i kroz dijalog rešenju kosovskog pitanja svakako doprinosi stabilizaciji i Srbije i regiona"."Činjenica je da kosovsko pitanje nije rešeno od boja na Kosovu i neće ga rešiti ni kandidatura Srbije za EU", kazao je, ističući da je "kosovska politika DS politika koja traži najbolje rešenje", kroz sveobuhvatne planove i da se neće "udarati u ona vrata koja ne možemo da otvorimo", ali da će cilj ostati isti. Ocenivši da su reforme koje su sprovedene i više od neophodnih kriterijuma, Šutanovac je istakao da su pred Srbijom ne evropskom putu zahtevi političke prirode, "za razliku od perioda kada je takva odluka za druge zemlje donošena samo na osnovu standarda". "Pred nama je period u kome naše partnere treba da ubedimo da se mi kao političari bavimo veštinom mogućeg, a da nešto naprosto nije moguće. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije onoliko koliko Srba tamo živi i moramo učiniti sve da obezbedimo stabilan život građanima koji su tamo najugroženiji, a to je trenutno nealbansko stanovništvo", rekao je Šutanovac. Naglasivši da su tvrdnje da je vlast građane na KiM "ostavila na cedilu" zlonamerne, a ne činjenične, Šutanovac je kazao da je stav Srpske napredne stranke (SNS) prema tom pitanju populistička manipulacija.

DAČIĆ: NIJE ŠIJA NEGO VRAT- MALE ŠANSE ZA KANDIDATURU I U MARTU

BEOGRAD, 14. decembra (Tanjug) Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da su male šanse da Srbija i u martu dobije status kandidata za EU, jer teško da može da promeni svoj stav o Kosovu. Srbija ima legitimno pravo da brani svoje nacionalne interese, rekao je Dačić i apelovao na evropske partnere da "polako krenu u ostvarivanje ranije datih obećanja građanima Srbije" da Srbija ima evropsku perspektivu. "Mi želimo u EU i to je naš nacionalni interes, ali svako u pregovorima sa EU gleda da zaštiti svoje nacionalne interese. Zašto bi mi bili manje Srbi, nego Kameron Englez", rekao je Dačić novinarima u Palati Srbije. "Ako traže od vas da priznate teritorijalni integritet dela vaše teritorije, da Kosovo u regionalnim forumima bude predstavljeno bez naznake da je to specifična situacija, onda nije šija nego vrat. Mnogo poštenije je da se kaže priznajte Kosovo, nego da nas mrcvare tako što ne govore šta se stvarno traži od nas", rekao je on. "Moguće je da ne traže formalno da priznamo Kosovo, ali ako prihvatite ovo što se od nas traži, to onda nije daleko od onoga što sam rekao", istakao je. On je napomenuo da je Kosovo trenutno jedini uslov za kandidaturu, koji, kako je naveo, u evropskoj agendi nije ni postojao do pre nekoliko meseci. Dacić je mišljenja da postoji konsenzus o tome da je korisno za Srbiju da ide evropskim putem, ali da u svemu tome, kako je kazao, mora postojati linija ispod koje Srbija ne može da ide.

DEŽER: PRIZNANjE KOSOVA NIJE USLOV ZA PRISTUPANjE EU

BEOGRAD, 14. decembra (Tanjug) Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer negirao je danas da je priznanje Kosova uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji i istakao da takav zahtev nikada nije postavljen pred Srbiju. "Ne postoji niti je bilo kom trenutku to bio direktan ili indirektan zahtev. Mi tu imamo jasnu politiku a to je da se dalje razvija dijalog između Srbije i Kosova", kazao je Dežer novinarima u Centru Sava. On je istakao da Evropska unija ne može da traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova kada po tom pitanju ni među njenim državama članicama ne postoji jedinstvo, ali da i za Srbiju i za Kosovo vidi budućnost u EU. On je podsetio da su "22 države članice priznale Kosovo a pet nije i tu se situacija nije promenila". Zato bi trebalo, pre svega, da se pospešuje inkluzivni pristup regionalnoj saradnji i to nije ništa novo jer i sama Srbija podržava takav pristup, ocenio je. "Zato su potrebni razgovori, diskusije i traganje za rešenjima", rekao je Dežer. Dodao je da smatra da je "nesrećna okolnost što se to pitanje poteže sada kada su izbori u Srbiji tako blizu" i naglasio da je jasno da će nova šansa za Srbiju biti 28. februar kada je novi sastanak Evropskog saveta. Dežer je rekao i da će se tada preispitati napredak koji je Srbija do sada ostvarila, te da će biti potvrđena preporuka koju je Evropska komisija dala, a to je da se Srbiji dodeli status kandidata.

KACIN: EU NIJE TRAŽILA OD SRBIJE DA PRIZNA KOSOVO

BEOGRAD, 14. decembra(Tanjug). Evropska unija nije tražila od Srbije da prizna Kosovo da bi dobila status kandidata za ulatzak u EU, tvrdi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. "Evropski parlament ne raspolaže ni sa kakvom informacijom da je Evropska komisija od Srbije tražila priznanje Kosova. Iza te izjave stojim. Ni jedna druga zemlja, članica EU, ne može jednostrano nešto tako tražiti od Srbije", rekao je Kacin u izjavi za Radio Slobodna Evropa. On smatra "da je izjava ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, a nakon nje i predsednika Srbije Borisa Tadića da je priznanje Kosova uslov za dobijanje statusa kandidata, izrečena za unutrašnjopolitičke potrebe u predizbornoj kampanji". Od Srbije se jedino traži, tvrdi on, da omogući slobodan protok ljudi, roba i usluga ideja i kapitala što je osnovni princip EU. Barikade i blokade ne mogu biti odgovor za izazove koji stoje pred Srbijom do marta kada će savet ponovo razmatrati dodeljivanje statusa kandidata Srbiji.

KRKOBABIĆ I DEŽER: PROBLEME KOJI USPORAVAJU ULAZAK U EU REŠITI DIJALOGOM

BEOGRAD, 13. decembra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić poručio je u razgovoru sa šefom delegacije Evropske unije Vensanom Dežerom, da se problemi koji usporavaju "proces ulaska Srbije u EU" moraju rešiti dijalogom. Kako je saopšteno iz kabineta potpredsednika vlade, on je podvukao da je Srbija istinski opredeljena za punopravno članstvo u EU i da "od tog puta sama neće odustati". "U Srbiji živi stari evropski narod i njemu, objektivno pripada mesto u toj porodici naroda", naveo je. On je istakao da se u dijalogu mora voditi računa da je Srbija suverena država i da ne može da prihvati ni da prizna stvaranje bilo kakve suverene države na svojoj teritoriji. Dežer je izrazio podršku rešavanju spornih pitanja dijalogom, u cilju postizanja trajnog i obostrano prihvatljvog rešenja na putu Srbije ka punopravnom članstvu u EU.

SRBIJA – EKONOMIJA

TADIĆ: NE MOŽEMO OZDRAVITI PRIVREDU BEZ VELIKIH KOMPANIJA

KRAGUJEVAC, 13. decembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas, posle posete kompaniji "Fijat automobili Srbija", da je državu nemoguće industrijalizovati bez privlačenja velikih kompanija, a da će proizvodnja automobila u Kragujevcu, zajedno s kooperantskim firmama, ozdraviti srpsku privredu. Potrebno je nastaviti i dovođenje malih i srednjih preduzeća kako bi se omogućilo otvaranje radnih mesta u svim delovima zemlje, dodao je Tadić. "Ovo je jedini način da rešimo hroničnu bolest srpske privrede, a to je spoljnotrgovinski deficit, jer u Fijatu će se proizvoditi nekoliko stotina hiljada automobila, možda stignemo i do 300.000, što će zavisiti od razvoja tržišta po okončanju ekonomske krize", rekao je Tadić u izjavi Tanjugu nakon obilaska pogona u kojem se montira probna serija novog Fijatovog modela.. Predsednik Srbije je građanima poručio i da je potrebno značajno vreme da bi se dovele velike kompanije i podsetio da je u slučaju Fijata i Benetona bilo potrebno pet godina da se te kompanije dovedu u Srbiju. "Niko ne treba da obmanjuje građane Srbije da je sam doveo Fijat, ni gospodin Dinkić, ni gospodin Cvetković, niti ja, samo timski Srbija može da rešava probleme. Timski rad i atmosfera, a to znači da su svi stali iza jednog projekta, obezbeđuje da kompanije pa i države budu konkurentne u ovim vrlo teškim okolnostima", objasnio je Tadić. Prema njegovim rečima, dolaskom Fijata u Srbiju je dovedena nova tehnologija, a radnici će dobiti priliku da se takmiče sa najboljom konkurencijom iz čitavog sveta. "Ova fabrika je umetničko delo imajući u vidu robotizaciju, kompjuterizaciju i visok nivo organizacije proizvodnje. Tu dolazimo do nove vrednosti poboljšanja kvaliteta naše industrije", kazao je Tadić. Izrazivši zadovoljstvo zbog toga što će novi Fijatov model iz Srbije biti izvožen i na američko tržište, Tadić je rekao da "jugoflorida" ili "jugoamerika" sada dobijaju realističku formu". Tadić je izrazio uverenje da će početak masovne proizvodnje automobila u Kragujevcu biti samo prvi korak i da će u narednim godinama biti postignuto novo ubrzanje srpske privrede. "U nekim segmentima radimo jako dobro, u nekim imamo velike greške, i to ne treba kriti od građana, ali mislim da ovakvim radom i konkretnim delima kao što su Fijat i Boš možemo da izvučemo zemlju iz ekonomske krize koja je jako duboka i traje decenijama", zaključio je Tadić.

CVETKOVIĆ: "FIJAT" PRIVUKAO I DRUGE INVESTITORE U SRBIJU

KRAGUJEVAC, 13. decembra (Tanjug) Premijer Cvetković izjavio je da je značaj investicije "Fijata" u Srbiju izuzetan ne samo zbog njene vrednosti, već i zbog toga što je u našu zemlju privukla čitav niz drugih proizvođača autokomponenti. Investicija "Fijata" je značajna i zbog toga što će se vozila iz Srbije ponovo pojaviti na svetskim putevima, istakao je Cvetković je u izjavi Tanjugu, nakon što je predsedniku Srbije Borisu Tadiću i njemu predstavljena probna serija novog modela "Fijata" u Srbiji. Cvetković je naglasio da je ulaganje italijanske kompanije najveća grinfild investicija u Srbiju u poslednjih 20 godina. "Značaj ove investicije je veliki ne samo zbog cifre, koja jeste najveća do sada, već i zbog čitavog klastera drugih proizvođača koji su povezani i koji predstavljaju bilo komponentaše ili inpute za komponentaše", istakao je premijer. Prema rečima Cvetkovića, za našu ekonomiju to će značiti izvoz od jednu i po do dve milijarde evra kada se podigne kapacitet proizvodnje, a takođe i značajan način da se smanji minus tekućeg računa platnog bilansa Srbije. Premijer je istakao da je tokom obilaska fabrike bio zaista impresioniran izgledom pogona, stepenom automatizacije i najsavremenijom svetskom tehnologijom koja se u njemu primenjuju.

ALTAVILA: NIŠTA NE MOŽE ZAUSTAVITI OVAJ PROJEKAT

KRAGUJEVAC, 12. decembra (Tanjug) Direktor za poslovni razvoj "FiatKrajslera" i generalni direktor "Iveka" Alfredo Altavila izjavio je danas da ne postoji šansa da nova ekonomska kriza u evrozoni ugrozi realizaciju "Fiatove" investicije u Srbiji. "Sada je projekat u zamahu i u procesu smo završetka investicije od 940 milona evra. Fabrika će biti na svetskom nivou i među najboljim Fiatovim fabrikama. Takođe nastavljamo zapošljavanje ljudi i plan je da dođemo do 2.400 radnika do kraja 2012. godine i u ovoj fazi verujem da ništa ne može zaustaviti ovaj projekat", rekao je Altavila agenciji Tanjug. Altavila je, posle posete proizvodnom pogonu u Kragujevcu u kojem se sklapa probna serija Fiatovog novog modela, rekao da će broj proizvedenih vozila, nakon što proizvodnja u Kragujevcu sledeće godine uđe u serijsku fazu, zavisiti od trendova na tržištima zapadne Evrope. "Plan je da počnemo od 50 automobila dnevno a posle ćemo videti", precizirao je Altavila, dodavši da će se novi model, čija je radna oznaka LZero, izvoziti širom Evrope i u SAD, gde će biti jedan od stubova "Fiatovog" brenda. "Ovo je bio san jednog čoveka Borisa Tadića i postao je stvarnost. Suština vladanja je zapravo da imate viziju. Čitava vlada Srbije dala nam je veliku podršku od premijera do sadašnjeg i bivšeg ministra ekonomije", rekao je Altavila. Prema njegovim rečima, isključivo zahvaljujući svesrdnoj podršci Vlade Srbije bilo je moguće za 18 meseci izgraditi moderan proizvodni kompleks u Kragujevcu kao i park za proizvođače komponenti u Grošnici.

FERARA: SERIJSKA PROIZVODNjA POČINjE KRAJEM MAJA

KRAGUJEVAC, 13. decembra (Tanjug) Generalni direktor kompanije "Fiat automobili Srbija" Antonio Ćezare Ferara izjavio je danas da će serijska proizvodnja novog "Fiatovog" modela u Kragujevcu početi krajem maja sledeće godine. "Prvo ćemo proizvoditi model sa pet sedišta i serijska proizvodnja će početi krajem maja sledeće godine. Model od sedam sedišta ćemo početi da proizvodimo verovatno početkom 2013. godine", rekao je Ferara agenciji Tanjug posle posete proizvodnom pogonu u Kragujevcu u kojem se sklapaju automobili probne serije modela LZero. Prema njegovim rečima, još je nemoguće govoriti o ceni automobila koji će biti proizveden u Kragujevcu, ali će ona verovatno biti definisana posle sajma automobila u Ženevi, na kojem će u martu zvanično biti predstavljen novi Fiatov model. U ovom trenutku se u Kragujevcu, prema njegvim rečima, proizvodi pet automobila dnevno, a probnu seriju će činiti između 200 i 300 automobila koji treba da budu proizvedeni do sajma u Ženevi. "Ponosni smo na ovaj događaj jer su ovo prvi automobili koji su sišli sa proizvodne linije i plod su višemesečnog vrednog rada svih ljudi uključenih u ovaj projekat", kazao je Ferara.

ĆIRIĆ U SAD: INVESTICIJE NA UZLAZNOJ PUTANjI

VAŠINGTON, 14. decembra (Tanjug) Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je da je u Srbiji solidan broj američkih investitora i da su američke investicije dostigle 1,5 milijardi dolara, ali je cilj delegacije koja je u poseti SAD da razgovara sa novim zainteresovanim američkim investitorima. "Ono što se dešava poslednjih meseci može se nazvati drugim talasom američkih investitora", rekao je Ćirić u intervjuu "Glasu Amerike". On je kazao da je delegacija u ponedeljak bila u Njujorku i razgovarala s "NCRom", globalnim liderom u pružanju intelektualnih usluga finansijskim institucijama. "Dakle, zaista postoji interesovanje i mogu slobodno da kažem da su ekonomski odnosi, naročito u oblasti investicija koje dolaze u Srbiju, u veoma uzlaznoj putanji. S druge strane, naša bilateralna ekonomska saradnja je relativno skromna. Pre krize bila je oko 500 miliona dolara. Sada, međusobna trgovinska razmena iznosi oko 300 miliona dolara, mada je deficit nažalost na našoj strani", rekao je Ćirić. On je najavio i razgovore u američkoj privrednoj komori, sekretarijatu za ekonomiju i "OPICu" (Overseas Private Investment Corporation), jednoj od najvažnijih američkih institucija koja podržava i osigurava američke kompanije od rizika. "Zbog određenih problema u procesu privatizacije oni su od 2009. praktično zamrzli bilo kakve aktivnosti vezane za Srbiju. Mi ćemo pokušati da promenimo tu situaciju, odnosno da se vratimo na onaj normalni odnos kakav je bio pre toga", istakao je Ćirić. On je podsetio da je prošle nedejje potpisan ugovor sa kompanijom za proizvodnju guma 'Cooper Tyre', trećom po veličini u Americi, koja će preuzeti deo "Trajala" u Kruševcu, investirati više od 50 miliona evra i zaposliti 300 ljudi. Neposredno pre toga zaključen je i ugovoor sa "Sajtelom", američkom kompanijom koja se specijalizuje sa pružanje takozvanih "call service" usluga. Govoreći o političkom aspektu posete, Ćirić je istakao da će prvenstveno to biti susreti u Stejt departmentu o bilateralnim eknomskim, ali i političkim odnosima. "Nastojaćemo da još jednom prenesemo naš stav o poziciji Srbije u određenim stvarima u kojima se ne slažemo, ali i u onim pitanjima gde možemo da očekujemo i mislimo da treba da dobijemo pomoć američke administracije. Između ostalih pitanja, razgovaraćemo i o procesu našeg pridruživanja EU, ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, gde je stav Amerike izuzetno važan", najavio je Ćirić. On je rekao da se posledice krize u evrozoni osećaju i u Srbiji, mada je njena ekonomija relativno mala i nije integrisana u evrozonu. "Projekcije privrednog rasta su stoga smanjene sa 3 na 2 odsto za ovu godinu, a za sledeću sa 4 na 1,5 do 2 odsto. To govori da sve ono što se dešava u ekonomijama EU i evrozone definitivno ima uticaja na srpsku ekonomiju, a razlog je i taj što su naši najveći trgovinski partneri zemlje EU i što su najveći investitori zemlje EU", objasnio je on. Naglasivši da je nesporno da će 2012. biti prilično teška i za Srbiju i zemlje u okruženju, Ćirić je naveo da u poređenju sa nekim zemljama Zapadnog Balkana, pa i nekim zemljama EU, kao što su Bugarska i Rumunija, Srbija, ipak, stoji veoma dobro, pa čak i bolje od drugih. "Ove godine smo lideri u regionu u privlačenju stranih direktnih investiticja. Uspešno smo završili i aranžman s MMFom u martu i ušli u novi aranžman 'iz opreznosti', odnosno provizorni aranžman. Mislim da to pokazuje da će vlada, iako se radi o izbornoj godini, voditi vrlo restriktivnu ekonomsku i fiskalnu politiku", rekao je on. Ćirić je istakao da je glavna reč u svim ekonomijama, pa i u srpskoj štednja, a u toku su razgovori o budzetu za 2012. gde će biti napravljen skoro nemoguć balans između potrebe da se štedi, s jedne strane, a da, sa druge, budzet ima razvojnu komponentu. "Mislim da će predlog budzeta u narednih 1015 dana biti pred poslanicima našeg parlamenta".

BAJATOVIĆ PREDSTAVIO POTENCIJALE "SRBIJAGASA" U SAD

BEOGRAD, 13. decembra (Tanjug) Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović predstavio je u Vašingtonu potencijale te kompanije rukovodstvu američke "Eksport import banke" i menadzmentu jedne od najvećih kompanija u oblasti energetike "Dženeral elektrik". Bajatović predvodi delegaciju "Srbijagasa" u višednevnoj poseti SAD, a razgovorima je prisustvovala i ambasador SAD u Srbiji Meri Vorlik, saopšteno je iz tog javnog preduzeća. Delegacija "Srbijagasa" je razgovarala i sa predstavnicima američkog Instituta za naftu, američkog Udruženja za prirodni gas i posetila korporacije "Ariel" i "Caterpillar". Posetu je organizovala Ambasada SAD u Srbiji, Stejt department i Ministarstvo trgovine.

KALANOVIĆ SA PREDSTAVNICIMA NAJVEĆIH KOREJSKIH KOMPANIJA

BEOGRAD, 13. decembar (Tanjug) Vlada Srbije u potpunosti je opredeljena za proinvesticioni model privrednog rasta, izjavila je danas potpredsednica Vlade Verica Kalanović, u razgovoru sa članovima visoke privredne delegacije iz Republike Koreje. U razgovoru sa predstavnicima najvećih kompanija iz te zemlje, kao što su Daewoo, Samsung C and T, Hyndai Corporation, Korea Telecom, KDB bank, Kosep i CAP Corporation, ona je predstavila mogućnosti i prednosti ulaganja u Srbiju, naglašavajući da vlada ulaže značajne napore za stvaranje što bolje investicione klime. Potpredsednica vlade je istakla da je država Srbija posebno zainteresovana za investicije iz Koreje, imajući u vidu više nego dobru saradnju sa dosada najvećim investitorom iz ove zemlje, južnokorejskom kompanijom Jurom. "Jura je pokazala izuzetnu efikasnost i brzinu u realizaciji investicionog projekta u Srbiji", ocenila je potpredsednica Vlade Srbije, podsećajući da, za nepune dve godine, kompanija Jura gradi već četvrtu fabriku u Srbiji. Kalanovićeva je privrednoj delegaciji predstavila mogućnosti i podsticaje koje države pruža investitorima. Prednosti Srbije su mnogobrojni bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini sa zemljama EU, CEFTE, EFTE, Carinske unije sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, čime je pokriveno bescarinsko tržište od preko milijardu ljudi, istakla je Kalanovićeva. Na sastanku je posebno bilo reči o mogućoj saradnji iz oblasti infrastrukture i energetike, s obzirom na to da su predstavnici korejske delegacije izrazili interesovanje za ovu oblast. Sastanku su prisustvovali predstavnici ambasade Republike Koreje u Srbiji, kancelarije Svetske banke u Srbiji, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Ministarstva ekonomije, kao i predstavnici Evropske investicione banke. Republika Koreja je četvrta ekonomija u Aziji, posle Kine, Japana i Indije, a 15. u svetu i rangira se među 10 najvećih izvoznika. Do kraja 2010. godine rast BDPa Republike Koreje je iznosio 5,9 odsto.

KOSOVO I METOHIJA

SLOBODAN PETROVIĆ: REŠENjE PROBLEMA NA SEVERU U RAZVOJNIM PROJEKTIMA

PRIŠTINA, 13.decembra (Tanjug) Zamenik premijera u kosovskoj vladi Slobodan Petrović izjavio je danas da se rešenje problema za sever Kosova mora tražiti kroz razvojne projekte koji će ojačati ne samo sever, već i jug Kosova. "Očekujem rešenje za dijalog Beograda i Prištine pre svega kroz implementaciju dogovora postignutih u Briselu. Situacija na severu Kosova će se rešavati brže ako se aktivnije uključe sve tri strane u realizaciju projekta, a to je implementacija evropskih standarda", kazao je on pozivajući Srbe na severu Kosova da uklone barikade. Prema njegovim rečima Srbi na severu Kosova imaju kapacitet da rešavaju probleme na miran način i u tome mogu da računaju na njegovu podršku. On je u razgovoru sa novinarima redakcija iz centralne Srbije, koji borave na Kosovu u organizaciji Kancelarije međunarodnog civilnog predstavnika, ocenio da će u predizbornoj kampanji u Srbiji Srbe sa Kosova stranke u Beogradu opet zloupotrebljavati, što će, po njegovom mišljenju, usporiti dijalog u Briselu kao i sve vezano za demokratske procese u rešavanju kosovskog problema. Petrović je objasnio da njegova Samostalna liberalna stranka, kao drugi po veličini partner u kosovskoj vladi, ima kapacitet za politički pritisak na kabinet Hašima Tačija, a koji bi išao u cilju povratka Srba, rešavanja pitanja nestalih, ubijenih, ali i unapređenja položaja srpske zajednice na Kosovu. On je naglasio da je danas bezbednosna situacija na Kosovu bolja nego što je bila 90tih godina, ali da i dalje postoje problemi sa kojima se suočava srpska zajednica i koji moraju biti rešeni. Problem povratka je, po njegovom mišljenju, kompleksan proces i neophodno je da se u rešavanje tog pitanja uključe svi politički faktori na Kosovu, u Srbiji i međunarodnoj zajednici. "Zbog toga sam ja deo kosovskih institucija, da bismo rešavali akutne probleme", obrazložio je Petrović svoju odluku o učešću u kosovskoj vladi. On je još rekao da ne dovodi u pitanje želju i nameru vlasti u Beogradu da pomogne Srbima na Kosovu, ali je dodao da je problem što zvaničnici nisu dobro upućeni u sve teškoće sa kojima se suočava srpska zajednica. Među njima je i problem nedostatka kvalifikovanih kadrova. ž Petrović je tako naveo da je kosovska vlada nedavno formirala komisiju za unapređenje srpskog jezika za koje su potrebni ljudi sa kvalifikacijama, ali da sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici nijedan profesor nije hteo da se odazove. Novinari su danas obišli Gračanicu, gde su im predstvaljeni projekti opštine. Gradonačelnik Bojan Stojanović rekao je da će 29. decembra biti otvoren tržni centar u kojem će se nalaziti i medicinska laboratorija u kojoj će građani za participaciju od jedan evro moći da obave sve potrebne analize. Projekat je namenjem građanima Gračanice, a biće omogućenoda se sklope ugovori i sa drugim institucijama. Stojanović je podvukao da opština Gračanica finansijski "najbolje stoji", da se u njoj naplata poreza realizuje sa 82 odsto, što je, kako je rekao, najveća stopa na Kosovu.

FEJT: UKIDANjE PARALELNIH STRUKTURA USLOV ZA STATUS KANDIDATA

PRIŠTINA, 13. decembra (Tanjug) Međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt ocenio je da će članice EU verovatno tražiti da Srbija pre odluke o statusu kandidata u februaru ove godine ukine takozvane paralelne strukture na severu Kosova. On je, u razgovoru sa novinarima iz redakcija iz centralne Srbije, kazao da je to njegova pretpostavka iako nije predstavniK EU. "Evropske zemlje će insistirati da paralalno prisustvo policije i bezbednosnih i administrativnih struktura bude ukinuto i da to treba uraditi pre odluke o kandidaturi", objasnio je Fejt. Na pitanje novinara Tanjuga da li je moguće da EU promeni svoje uslove i u njih uvrsti ukidanje paralelnih struktura, Fejt je rekao da se ta reč ne pominje u zaključcima Saveta EU, i podsetio da postoje tri uslova regionalno predstavljanje Pristsine, omogućavanje slobode kretanja Kforu i Euleksa, kao i implementacija dogovora iz dijaloga. Kako je naveo, parlalene strukture se ne pominju u tim zahtevima, ali je nakon insistiranja novinara istakao da, iako nije deo struktura EU, može da kaže da će evropske zemlje insistirati da one budu ukinute. Fejt je dodao da rešenje za pitanje severa Kosova treba tražiti u uspostavljanju kontakta između vlade u Prištini i srpske zajednice na severu i da će u tom smislu vlada Kosova već u narednom periodu preduzeti prve korake imenovanjem koordinatora koji će biti odgovoran za komunikaciju i koordinaciju u Prištini i zadužen da unapredi taj proces. On je objasnio da bi to mogao biti neki Albanac u kojeg srpska zajednica ima poverenje. Prema Fejtovim rečima, pitanje severa je kompleksno zbog organizovanog kriminala i korupcije koji su se ukorenili u srpskoj zajednici u poslednjih deset godina i da je to još jedan razlog za opiranje promeni. "Rešenje za sever mora da se zasniva na tri principa bez nasilja, bez podele i bez zamrznutog konflikta, jer EU neće prihvatiti zamrznuti konflikt u srcu Evrope", rekao je on i dodao da upravo zato mora biti uspostavljen kontakt između Prištine i severa Kosova. To je proces koji se može odvijati paralelno sa dijalogom Beograda i Prištine, ali ta dva procesa mogu da se dopunjuju, što neće biti lako jer moramo da nađemo sagovornike na obe strane i u Beogradu i u Prištini, rekao je on. Fejt je napomenuo da se ne slaže sa predlogom šefa švedske diplomatije Karla Bilta o pokretanju parlalenog dijaloga između Kosova i EU na temu severa, jer, kako je kazao, ne zna o čemu bi se razgovralo i da li to znači da Srbi treba da ostanu van tog dijaloga. Na pitanje o mogućnosti da se razgovara o široj autonomiji za sever i eventualnom Ahtrisari plus planu on je rekao : "Treba da budemo fleksibilni i da severu ponudimo model koji će im biti prihvatljiv i ići na ruku. Većina toga može da se nađe u Ahtisarijevom planu, ali znam da je to ime osetljivo u Srbiji". On je rekao da se nedavno, u Helsinkiju, sreo sa Marti Ahtisarijem i pitao ga da li se slaže da se njegovo prezime skine sa plana, i "da se nazove Kuperovim, Biltovim, a zašto ne i Tadićevim planom". Ahtisari je, kaže Fejt, odgovorio da nema ništa protiv. Na pitanje Tanjuga da obrazloži njegov svojevremeni predlog o modelu Katalonije za sever Kosova on je rekao da je taj model pomenuo isključivo u kontekstu prema kojem Katalonija ima prava autonomije, ali ne i otcepljenja od Španije. "Mislim da se u tom okviru može naći aranžman, koji će biti prihvatljiv za građane ali istovremeno omogućiti dirketne strane investicije u sever Kosova i otvaranje novih radnih mesta", zaključio je.

SRBIJA – REGION

JOSIPOVIĆ: O TUŽBI PROTIV SRBIJE JOŠ SE NE RAZMIŠLjA

VUKOVAR, 13. decembra (Tanjug) Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je danas u Vukovaru da o mogućem povlačenju tužbe za genocid protiv Srbije, u Hrvatskoj još uvek niko ne razmišlja. Konačna odluka o tome je na Vladi Hrvatske, rekao je Josipović i ponovio da se ponekad mnogo više toga može dobiti u pregovorima nego u sudskom postupku, preneli su hrvatski mediji. Josipović je kazao i da se odluke Ustavnog suda moraju sprovoditi i u slučaju bivšeg premijera Iva Sanadera koji odlukom tog suda pušten na privremenu slobodu, a koja, kako se navodi, prvi put u istoriji Hrvatske nije sprovedena. "Odluke Ustavnog suda moraju se sprovoditi. U slučaju Sanader mora se samo videti koji je sadržaj odluke Ustavnog suda, je li reč o novom ili starom predmetu", rekao je Josipović poručujući da građani i dalje moraju verovati Ustavnom sudu i njegovim odlukama. Sanader je odlukom ustavnog suda trebalo da bude pušten da se brani sa slobode i da napusti pritvor do ponedeljka, 12. decembra, ali je posle podizanja optužnice za aferu Fimi medija, optužno veće zagrebačkog županijskog suda odlučilo da mu produži istražni zatvor i zameni ga kaucijom od 12,4 miliona kuna (1,65 miliona evra). Kad se ispune svi uslovi i sud upiše na nekretnine koje će obezbediti da kaucija bude isplaćena, Sanader će biti pušten iz istražnog zatvora.

POJEDNOSTAVLjENA SUSPENZIJA BEZVIZNOG REŽIMA U ŠENGEN ZONI

BRISEL, 14. decembra (Tanjug) Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica Evropske unije saglasili su se da se uvede mehanizam kojim se pojednostavljuje ponovno uvođenje viza za zemlje iz kojih u velikom broju dolaze lažni azilanti. Taj predlog Evropske komisije ministri su usvojili sinoć su u Briselu, a da bi pojednostavljena procedura suspenzije bezviznog režima za zemlje čiji građani u velikom broju traže politički azil u šengenskoj zoni stupila na snagu, potrebno je da je usvoji i Evropski parlament. Mogućnost suspenzije bezviznog režima, pre svega bi mogla da se odnosi na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju, iz kojih je nakon ukidanja viznog režima primećen drastičan porast pridošlica, posebno Roma, koji traže politički azil u Belgiji, Nemačkoj, Švedskoj i Luksemburgu. Do sada je važio mehanizam po kome je za ponovno uvođenje viznog režima za bilo koju zemlju bilo neophodno da se o tome saglase sve članice EU, i to na nivou šefova država i vlada. Od sada će o tome moći da odlučuju ministri unutrašnjih poslova šengenske zone, čime se procedura znatno pojednostavljuje. Na istom sastanku odlučeno je i da se Lihtenštajn primi u Šengen, a odbijen je predlog Komisije da se zemljama članicama ograniči pravo na kontrolu granica unutar šengenske zone.