SRBIJA – EU

ROMPEJ: PROCENA U FEBRUARU, ODLUKA U MARTU

BRISEL, 9. decembra 2011. (Beta) Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej potvrdio je u Briselu da će u februaru biti data ocena napretka Srbije i da će početkom marta na samitu EU biti doneta odluka o kandidaturi Srbije za članstvo u Uniji. Na konferenciji za novinare posle Evropskog saveta, Rompej je rekao da je Srbija ostvarila značajan napredak, izručila optužene za ratne zločine, kao i da je pokrenut dijalog Prištine i Beograda. Očekujemo od Srbije da to nastavi. Jasan cilj EU je da se Srbiji dodeli status kandidata, rekao je. Rasprava na Evropskom savetu, sastanku lidera EU, bila je povremeno oštra između zagovornika da se Srbiji odmah da status kandidata i onih koji su bili za "uslovnu" kandidaturu.

ĆIRIĆ: POMERANjE POZITIVNE ODLUKE NEĆE UGROZITI EKONOMIJU

BEOGRAD, 9. decembra (Tanjug) Ministar ekonomije Nebojša Ćirić izjavio je da pomeranje pozitivne odluke o dobijanju statusa kandidata u EU Srbiji neće imati uticaja na ekonomska dešavanja u našoj zemlji. "Ne vidim na bilo koji način da će pomeranje pozitivne odluke o statusu kandidata Srbiji imati na ekonomska dešavanja u zemlji. To je prvenstveno politička odluka i trebalo je da bude politički singal EU. Na zalost, on je izostao ali u ekonomskom smislu ne vidim nikakve konsekvence", rekao je Ćirić novinarima u ministarstvu ekonomije. On je naveo da je Srbija odavno zaslužila status kandidata i da je daleko od njega odmakla u ekonomskom smislu. Potvrdu za to dobio je i ove nedelje na poslovm forumu u Berlinu gde je razgovarao sa postojećim i potencijalnim nemačkim investitorima i dobio uveravanja da će oni nastaviti da investiraju u Srbiju. Konkretno, rekao je Ćirić, tri nemačke velike kompanije Štada, Meser i Frezidijus najavile su za narednu godinu velika ulaganja pri čemu će Štada u sledećoj godini uložiti 20 miliona evra a Frezidijus je već počeo sa pripremnim radnjama i sledeće godine će izgraditi novu fabriku. Nemačke kompanije koje posluju u Srbiji su već podvukle da ne vide da će odlaganje pozitivne odluke o statusu imati uticaja na njihovo poslovanje u Srbiji. Ćirić je ocenio da će formalno status kandidata Srbija dobiti pre ili kasnije i dodao da smo ove godine imali dobre rezultate u privlačenju stranih direktnih investicija tako da nema razloga da se to ne događa i dalje.

MAS: SRBIJA NEMA RAZLOGA DA SE LjUTI

BEOGRAD, 9. decembra 2011. (Beta) Nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas izjavio je da Srbija "nema razloga da se ljuti" na Nemačku ako ne bude doneta odluka da joj se dodeli status kandidata za članstvo u EU. "Srbija je kao svoj prvi prioritet izabrala članstvo u EU, to su jasno rekli predsednik Srbije, vlada i parlament. Ako hoćete da budete član nekog kluba, onda bi trebalo da naučite pravila kluba i da budete potpuno svesni da morate da igrate po tim pravilima. Srbija je upravo u toj situaciji", rekao je Mas novinarima u Studentskom kulturnom centru. Mas je rekao da je situacija veoma jednostavna i da bi Srbija do marta trebalo da bude ozbiljna i da učini ono što može, a naročito ono što je obećala. "Nemačka kancelarka Angela Merkel je veoma jasno rekla da Nemačka želi napredak u dijalogu (Beograda i Prištine) i primenu dogovorenog u dijalogu", rekao je Mas i dodao da bi Euleksu trebalo omogućiti da ostvari svoj puni mandat na celom Kosovu. Istakao je da Srbiji nisu postavljeni novi uslovi i da je stav Nemačke iznela Angela Merkel u avgustu u Beogradu, a da Nemačka procenjuje koliko je Srbja napredovala u postizanju očekivanih rezultata. Upitan da li se ubuduće mogu očekivati pritisci na Srbiju, Mas je odgovorio da Nemačka deset godina pomaže Srbiji na evropskom putu, ne samo rečima nego i konkretnim delima i da ne bi koristio reč "pritisak" u nastavku procesa evropskih integracija, i istakao da Nemačka ne otežava život Srbiji, nego upravo suprotno. "Nemačka kancelarka Angela Merkel je u Beogradu rekla da će Nemačka, ako Srbija bude poštovala evropske principe, učiniti sve da podrži Srbiju na njenom putu ka EU. Šta još može da se kaže kada kažete da ćete učintii sve da podržite partnera? Ako se na celu stvar gleda mirno i razumno onda Srbija nema razloga da se ljuti na Nemačku", rekao je. Na pitanje da li su Srbiji postavljeni uslovi koji nisu važili za druge zemlje, Mas je odgovorio da je potpuno tačno da je svaka zemlja posebna i različita, pa tako Island nema teritorijalnih sporova ni sa kim i zato za tu zemlju to pitanje nije važno. "Ali, druge zemlje imaju pitanja koja bi trebalo da reše sa susedima, kao što je bio spor Hrvatske i Slovenije. I Srbija je posebna zemlja i Kosovo je deo te posebnosti", rekao je i ponovio da EU ne želi ponovi grešku i primi u članstvo zemlje koje imaju nerešene teritorijalne sporove. Mas je naveo da je Merkel u avgustu u Beogradu javno rekla da će rešavanje tog pitanja potrajati i da želi da bude fer prema Srbiji koja taj problem mora da reši tokom godina pregovora pre nego što postane članica EU, pa je bolje da odmah počne da rešava probleme.

JEREMIĆ: EVROPSKI STANDARDI BITNIJI OD ČLANSTVA U EU

NjUJORK/BEOGRAD, 9. decembra 2011. (Beta) Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da je ispunjavanje evropskih standarda bitnije od prijema u EU. "Srbija je mnogo godina udaljena od prilike da dobije članstvo u EU. Sledeći korak nije članstvo, a sam proces je veoma značajan. Tokom ovog procesa možemo sprovesti reforme da obezbedimo da se povinujemo standardima EU. U interesu Srbije, ali i u svačijem drugom interesu jeste da Zapadni Balkan bude potpuno usklađen s EU", rekao je Jeremić u intervjuu koji prenosi portal Hafington post (Huffington Post). Jeremić je rekao da u delovima EU postoji konzervativan stav o širenju Unije što je posledice ekonomske krize, i ukazao da je bitno obezbediti kontinuitet širenja. "Veoma lep način za obezbeđivanja kontinuiteta bi bio da se kraj pristupnih pregovora Hrvatske poklopi s početkom srpskih (pregovora). Iz perpsektive Zapadnog Balkana, ovo bi veoma koristan signal, posebno zato što smo ispunili sve kriterijume za pridruživanje EU", rekao je on. Na pitanje da li je Srbija uzalud uhapsila Ratka Mladića Jeremić je odgvorio odrečno. "Nije da smo mislili da bi nam odvođenje nekoga u Hag pomoglo za EU. Njegovo hapšenja nema ništa s EU. Uradili smo to zato što je to bila ispravna stvar. To je kao s Kosovom mnogi govore: 'Ako rešite pitanje Kosova, to će vam ubrzati proscesu pristupanja EU'. Ali, to se neće desti. Pridruživanje EU se tiče ispunjavanja standarda, ne političkih pitanja poput Kosova ili ratnih zločinaca", rekao je on. Na pitanje zašto bi EU trebalo da pozove Srbiju u članstvo, Jeremić je rekao da nema razgloga da se političke granice Evrope razlikuju od geografskih, kuturnih i istorijkih. "Svaka zemlja u Evropi može postati deo ujedinjenje Evrope. Nema razloga povlačiti granice EU tako da se ne poklapaju s geografskim, kulturnim i istorijskim granicama Evrope. Zašto bi svi ostali treblo da uđu u EU, a ne Srbija", rekao je Jeremić u intervjuu koji je prvo objavljen u međunarodnom listu Metro.

DIJALOG BEOGRAD – PRIŠTINA

JAHJAGA POZVALA SRBIJU DA NE PODRŽAVA "ILEGALNE STRUKTURE"

PRIŠTINA, 8. decembra (Tanjug) Kosovska predsednica Atifete Jahjaga pozvala je danas Srbiju da prekine podršku "ilegalnim strukturama" u tri opštine na severu Kosova posle dogovora Beograda i Prištine o integrisanom upravljanju prelazima. "Pozivamo rukovodstvo Republike Srbije da se odrekne teritorijalnih pretenzija i da prekine podršku ilegalnim strukturama u tri opštine na severu Kosova", rekla je Jahjaga u svom godišnjem obraćanju poslanicima u parlamentu, preneo je AFP. Kosovska predsednica se na kraju obratila Srbima na Kosovu na srpskom jeziku. "Dragi moji sugrađani, Sada je najbolje vreme da svi mi budemo zajedno na putu evropskih integracija. To je naša buducnost i na ovom putu moramo pomagati jedni druge. Kosovo je naša zajednička kuca", rekla je Jahjaga.

EŠTONOVA SA TAČIJEM POZDRAVILA DOGOVOR BEOGRADA I PRIŠINE

BRISEL, 8. decembra (Tanjug) Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton pozdravila je danas dogovor Beograda i Prištine o integrisanom upravljanju prelazima, istakavši značaj njegove što skorije implementacije. Eštonova je, posle susreta sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem u Briselu, rekla da očekuje "nove dogovore, posebno o regionalnoj saradnji". "Ohrabrila sam (kosovskog) premijera da ostane u potpunosti posvećen ovom procesu koji će biti od najvećeg značaja za obe strane dok preduzimaju dalje korake ka ispunjavanju svoje evropske perspektive", stoji u saopštenju Eštonove. "Takođe sam naglasila značajnu ulogu misije Euleksa za budući razvoj vladavine prava na Kosovu i ohrabrila premijera da obezbedi stalnu i punu podršku radu Euleksa", navodi se u saopštenju. Eštonova je rekla da je sastanak sa Tačijem bio prilika za razgovore o "evropskoj perspektivi Kosova, u okviru čitavog regiona Zapadnog Balkana". Visoka predstavnica EU je pozdravila predstojeće pokretanje viznog dijaloga sa Kosovom i izrazila nameru EU da ostvari napredak po pitanjima vezanim za trgovinu i učešće Kosova u programima EU. Ona je istovremeno naglasila potrebu da "Kosovo nastavi i intenzivira svoje reformske napore", dodaje se u saopštenju.

KRIZA NA SEVERU KIM

VLADA APELUJE PROTIV BARIKADA, NA JARINjU I BRNjAKU NIČU NOVE

BRNjAK, JARINjE, BEOGRAD, 8. decembra (Tanjug) Vlada Srbije pozvala je danas građane na Kosovu da ne postavljaju nove barikade na severu pokrajine i istakla da je neophodno da se poštuju interesi Republike Srbije, izjavio je koordinator vlade za odnose sa medijima Slobodan Homen. "Ko god da se u današnjem danu odluči da postavlja barikade, da ometa naše državne organe, direktno radi suprotno interesima države Srbije, a pogotovo dan pre donošenja odluke u Briselu", rekao je Homen na konferenciji za novinare posle sednice vlade. Nepunih sat nakon poziva građanima srpske nacionalnosti na Kosovu da se uzdrže od postavljanja barikada, administrativni prelaz Brnjak, negde oko 17.30, ponovo je blokiran. Srbi su preko magistralnog puta iz pravca Ribarića ka prelazu Brnjak postavili drva, kojima su preprečili obe kolovozne trake i tako onemogućili saobraćaj prema administrativnom prelazu Brnjak, iz pravca centralne Srbije. Put koji se nalazi u međuzoni su preprečili tako što su posekli šumu iznad puta i razvukli bodljikavu žicu koja ostala od prethodne akcije Kfora. Imali su nameru da dovuku i tešku mehanizaciju ali su od toga odustali, jer su u blizini barikade bili pripadnici MUP Srbije. Adminstrativni prelaz Brnjak je tako tokom popodneva bio prohodan nepuna dva i po sata, ali njime nije niko prošao, jer su vojnici Kfora iz pravca Kosova preusmeravali saobraćaj na alternativni put, što su činili i Srbi u međuzoni. I drugi prelaz na severu Jarinje takođe je danas ponovo u blokadi. Samo što je jutros barikada bila uklonjena, a saobraćaj na putu Raška Leposavić profunkcionisao posle devet pre podne, Srbi su u 13:30 blokirali put naslaganim drvima i time onemogućili saobraćaj preko Jarinja, pa su vozila morala da idu alternativnim pravcima.

BOGDANOVIĆ: NOVE BARIKADE BESPOTREBNE, TREBA OČUVATI MIR

BEOGRAD, 8. decembra (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je danas da je postavljanje novih barikada na severu te pokrajine bespotrebno i apelovao na očuvanje mira. "Ovaj današnji potez je, po meni, bespotreban, jer odluka svih Srba na severu Kosova i Metohije je da se bojkotuju prelazi na Jarinju i Brnjaku dok god ne počne implementacija sporazuma koji je postignut u Briselu", rekao je Bogdanović. Ministar je, gostujući na Televiziji B92, kazao da se Srbi postavljanjem barikada ponovo izlažu riziku i opasnostima, a posebno "sukobima sa našom policijom". "Bojim se da ne dođe do eskalacije nasilja. Najgore u ovom trenutku bi bilo da Srbi idu na Srbe. Nema potrebe za tim i da se tu postavljaju barikade i tako da se onemogućava protok robe i kapitala, jer tu ionako ne prolazi ništa", naveo je Bogdanović. On je dodao da je regionalno predstavljanje Kosova i Metohije statusno pitanje i da Srbija nipošto ne može da prihvati da ono u međunarodnim organizacijama bude predstavljeno kao Kosovo republika ili država, već samo po Rezoluciji 1244. "Postoje razni modaliteti, ali mi smo spremni da i dalje razgovaramo i iznađemo rešenje koje je prihvatljivo i koje se neće kositi sa našim Ustavom. Na tom primeru se vidi da Srbija nije sklona da ni indirektno, ni direktno prizna nezavisnost Kosova", rekao je Bogdanović.

KIM

VLADA: USVOJENA UREDBA O KATASTRU I ZAKLjUČAK O OSIGURANjU VOZILA

BEOGRAD, 8. decembra (Tanjug) Vlada Srbije usvojila je na sednici Uredbu o katastru, kao i Zaključak o obaveznom osiguranju motornih vozila sa registarskim tablicama izdatim od strane privremenih insitucija samouprave u Prištini, izjavio je direktor vladine kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović. Mihajlović je, na konferenciji za novinare, rekao da su ove odluke veoma važne za implelentaciju dogovora postignutih u dijalogu Beogarada i Prištine u Briselu. Prema njegovim rečima, usvojeni zaključak je važan za primenu dogovora o slobodi kretanja. Mihajlović je dodao da smatra da je vlada ispunila očekivanja koja su prema njoj bila upućena za sticanje statusa kandidata. Prema njegovim rečima, danas na vladi nije bilo reči o dogovoru o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima na severu Kosova, koji je postignut prošle nedelje u Briselu. Vlada je prethodno, 14. novembra, usvojila Uredbu o matičnim knjigama kojom je omogućena primena tog dogovora postignutog u dijalogu Beograda i Prištine.

TAČIJEV INTERVJU BETI: POVRATNICIMA NA KOSOVO JAMČIM ZA DOMOVE I IMOVINU

BRISEL, 8. decembra 2011. (Beta) Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je u Briselu da sve koji su izbegli s Kosova poziva da "dođu na Kosovo u svoje kuće i imanja". "Kosovo je svima dom, dom za sve nas koji treba da živimo zajedno. Ja jamčim za bezbednost i početak novog života", rekao je Tači agenciji Beta i time odgovorio na pitanje kako gleda na činjenicu da nisu rešeni krupni problemi iz prošlosti poput sudbine, prema podacima srpske vlade, više od 200.000 izbeglica Srba i drugih lica s Kosova. Kosovski premijer je rekao da se "ne treba usredsređivati na brojke, već na standarde". Ali je podvukao da "u svakom slučaju", on "sve one koji su s Kosova poziva da dođu na Kosovo u svoje kuće i imanja". Zamoljen da se osvrne na činjenicu da i dalje nisu rasvetljene sudbine hiljada nestalih Albanaca i Srba, kosovski premijer je odgovorio da postoje mešovite komisije koje rade na utvrđivanju onoga šta se dogodilo s nestalima i naglasio da će i dalje pružati punu podršku tim komisijama koje rade na ovim humanitarnim pitanjima. "To mora biti rasvetljeno jednom potpuno i za sve, a to je, nažalost, problem ne samo Kosova i Srbije, već celog regiona", kazao je on. "U tome imamo podršku i pomoć međunarodne zajednice i još od 1999, od kraja rata smo na nivou stručnjaka tu već imali ljude Crvenog krsta", istakao je Tači. Zamoljen da kaže kako gleda na izjave predsednika Srbije Borisa Tadića da bi trebalo dugoročno rešiti istorijski problem u odnosima Srba i Albanaca, Tači je najpre rekao da može govoriti samo u ime kosovskih Albanaca i da se to "mora ograničiti samo na državu Kosovo i državu Srbiju". "Smatram da za to postoji samo jedan put, a to su dobri susedski odnosi, odnosi utemeljeni na evropskim standardima, uz uzajamnu podršku na putu ka evroatlantskim integracijama. A konačno, možda kroz deset godina imaćemo region bez granica", rekao je Tači. Tači je izjavio da on i njegova vlada u potpunosti stoje iza svih dogovora sa Beogradom postignutih u Briselu uz posredovanje Evropske unije i uz podršku SAD. "Sad je čas da se sprovedu svi postignuti dogovori, jer će oni biti na snazi samo kad budu sprovedeni na terenu", rekao je. "Želim da verujem da je Beograd spreman da sprovede ta rešenja", dodao je kosovski premijer. Kada je reč o regionalnoj saradnji, Tači kaže da će Kosovo "uvek podržavati evropska rešenja za probleme". "Tu su dobri susedski odnosi Kosova i Srbije od presudne važnosti za mir, napredak i stabilnost regiona i evropsku budućnost obe naše zemlje, kako Kosova, tako i Srbije", istakao je on na pitanje koji su konkretni predlozi kosovske vlade za dogovor s Beogradom o regionalnom predstavljanju Kosova. Na pitanje da li, u slučaju da dođe do dogovora o regionalnom predstavljanju Kosova, vlada u Prištini očekuje i neku "nagradu" u vidu početka dijaloga s EU o viznoj liberalizaciji ili sklapanju trgovinskog sporazuma, Tači je uzvratio da je "uveren" da Kosovo ulazi "u novu istorijsku fazu odnosa s EU". "Sad imamo jasnu i konkretnu platformu za dijalog o viznoj liberalizaciji, trgovinskim odnosima i našem budućem uključivanju u Evropsku banku za obnovu i razvoj(EBRD)", rekao je. "A, na vaše pitanje da li očekujem 'nagradu', želeo bih da podvučem da mi to zaslužujemo... To je trebalo da se ostvari još 2009, ali je odloženo zbog izostanka jedinstvenog stava među 27 članica EU, budući da pet od njih nisu priznale Kosovo", dodao je. "Dakle to nije 'poklon' već je zasluženo i nadam se da će ovih pet (zemalja) uskoro to uvažiti i priznati Kosovo", naveo je Tači. Tači je izjavio da je spreman da sedne za sto sa Srbima na severu Kosova, da "čuje šta ih brine i šta bi želeli da se učini" i da bude "onoliko kreativan koliko je potrebno" u izlaženju u susret njihovim potrebama. Na pitanje u čemu se sastoji predlog njegove vlade za sever Kosova, Tači je rekao da "veoma radi na rešenju tog pitanja", naglasivši da on i njegova vlada nisu "u sukobu s građanima na severu". "Oni su građani Kosova, oni su moji građani i ja želim da im budem u službi. Put napred za budućnost leži u integraciji, komunikaciji, a ne u izolaciji i barikadama", dodao je. U intervjuu agenciji Beta Tači je ponovo istakao da je pravo rešenje u "međunarodnom dokumentu Ahtisarijevom planu". Na pitanje kako gleda na predlog švedskog ministra Karla Bilta da se uz tehnički dijalog organizuju posebni pregovori o položaju Srba na severu Kosova, Tači je uzvratio da je "Biltov predlog prevaziđen". "Ali mislim da za nas nije dobro, ni za region, da tamo postoji 'crna rupa', bezakonje", naveo je Tači. Tači je dodao da preko ove izjave želi da narodu na severu (Kosova) kaže istinu: "A to je da želimo da stvorimo bezbedne uslove za sve". "A, naravno ja poštujem i poštovaću legitimno pravo Beograda da se interesuje za sudbinu srpskog naroda na Kosovu", dodao je. Tači je izrazio spremnost da razgovara sa građanima na severu Kosova. "Samo jedno jeste istina, a to je da želim da budem na usluzi tamošnjim ljudima. Spreman sam da sednem za sto s njima i čujem šta ih brine kako bih bio što bliže njima, njihovim porodicama i njihovoj deci", istakao je predsednik vlade u Prištini. "Moramo tamo stvoriti prostor za slobodu kretanja, vladavinu zakona i demokratiju i onda ću ja biti u stanju da investiram u taj deo Kosova", dodao je. Na pitanje da li misli da je legalni okvir za rešenje na severu Kosova "Ahtisarijev plan", "Ahtisarijev plan plus" ili nešto drugo na to dodato, Tači je odgovorio da je "rešenje u međunarodnom dokumentu Ahtisari plan". "A to je dokument koji najviše u Evropi ističe manjinska prava i brine me to što nema obaveštenja o tome među ljudima na severu... Otud želim da sednem i s njima razgovaram i čujem od njih šta bi želeli da se učini", rekao je. "I biću onoliko kreativan koliko je potrebno", podvukao je Tači. "Sećam se da je, kad sam izabran za premijera 2007. bilo barikada na putevima u Štrpcu i Gračanici. Ali danas tamo vlada zakon, sloboda kretanja, demokratija, tamo su demokratski izabrani vođi i stigle su javne investicije. Saradnja između centralnog i lokalnog nivoa je odlična", rekao je Tači. On je dodao da se ulaže "dosta novca za promene na dobro i u drugim područjima na jugu gde je srpsko stanovništvo". Tači je ukazao na kašnjenje ulaganja u zimski centar Brezovica "zbog toga što su tamo ranije bile paralelne strukture". Kosovski premijer je naveo da je "tek sad pokrenut projekat privatizacije" i da će "sto miliona evra će biti uloženo u taj poduhvat na području Štrpca, od čega će glavnu korist imati srpsko stanovništvo Štrpca". "Na severu postoje izvanredne mogućnosti da se ostvari napredak i ako bude demokratije, biće i investicija, a to znači i više radnih mesta i veće blagostanje za tamošnji živalj". Kosovski premijer je ukazao da je građanima na severu Kosova potrebnije da imaju "više škola, više zdravstvenih domova, a manje politike prošlosti". Tači je izjavio da je izveštaj Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima na Kosovu Dika Martija izrađen iz političkih pobuda i da on, kao premijer i političar, ne može da daje ocene o istrazi koju vodi tužilac Euleksa Džon Vilijamson. "Mislim da je široko poznato da je izveštaj Dika Martija sačinjen iz političkih pobuda, a ono jedino što ja hoću, jeste da pravosuđe obavi svoj posao i istražitelji imaju moju punu podršku", rekao je Tači agenciji Beta u Briselu. Tači je ocenio da su pokušaji da se ponovo piše istorija protivni evropskim vrednostima. "Sve što ja mogu da kažem kao premijer jeste da dajem svu svoju podršku i podršku institucija istrazi o tome... Pružam punu podršku pravdi", dodao je kosovski premijer.

SRBIJA

TADIĆ: BEZ OBZIRA NA USTAVNA OVLAŠĆENjA RADIĆU NA PRIVLAČENjU INVESTICIJA

BEOGRAD, 8. decembra (Tanjug) Predstavnici države Srbije i američke kompanije "Kuper tajer" potpisali su danas okvirni investicioni ugovor, kojim je predviđeno da ta firma u prvoj fazi u Kruševcu investira više od 50 miliona evra i uposli sedam stotina radnika. Ugovor su u zgradi Predsedništva Srbije potpisali ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić i izvršni direktor kompanije "Kuper internešnal" Harold Miler, a potpisivanju su prisustvovali predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i američka ambasadorka Meri Vorlik. Američka kompanija praktično je kupila fabriku za proizvodnju automobilskih guma u okviru kruševačkog Trajala za 13 miliona evra, dok će ostali deo "Trajala" biti u zajedničkom vlasništvu države i sadašnjeg vlasnika bugarske kompanije "Brikel" pri čemu će država imati udeo od 25 odsto a ostatak će biti u vlasništvu bugarske kompanije. Tadić je, po završetku ceremonije potpisivanja ugovora, istakao da Srbija ima velike potencijale koje strani investitori prepoznaju, ali i poručio da će vlada raditi na stvaranju još povoljnije poslovne klime. "Svaka kompanija koja dolazi iz SAD je dobar znak i očekujemo da 'Kuper tajer' prenese pozitivnu poruku o Srbiji na američkom prostoru", rekao je Tadić. Predsednik Srbije je podsetio da je u sadašnjim okolnostima veoma teško privući investitore i da sve zemlje imaju probleme da dovedu neku kompaniju iz inostranstva. Tadić je podsetio da je Srbija u protekloj godini imala veći nivo investicija od Mađarske, BiH, Hrvatske i Slovenije zajedno, ali da se time ne zadovoljava. "Imamo veliku obavezu da i u narednom periodu učinimo sve da dovedemo nove strane investitore i radićemo, i ja i predsednik vlade i ministar Ćirić, bez obzira na svoja ustavna ovlašćenja, na tom najvažnijem poslu za Srbiju", rekao je Tadić. Podsećajući da je, nakon potpisivanja sporazuma sa "Fiatom", u Srbiji oformljen klaster autondustrije, Tadić je poručio da će se raditi na tome da se u budućnosti u taj sektor privuku još neke strane kompanije. "Želimo da postanemo zemlja u kojoj će velike i značajne kompanije u budućnosti proizvoditi automobile velikih svetskih firmi", istakao je Tadić. Čestitajući američkoj kompaniji zbog dolaska u Srbiju, Tadić je izrazio očekivanje da će iz Srbije gume biti plasirane u ceo svet, a da će, kao i drugi investitori, "Kuper tajer" biti zadovoljan kvalitetom radnika. Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da podatak da je Srbija za deset meseci ove godine imala strane direktne investicije od 1,75 milijardi dolara, nije izvanredan, ali predstavlja povećanje od 100 odsto u odnosu na 2010. "Bilo bi neprikladno da bilo koji član vlade kaže da je to izvanredan uspeh i bude zadovoljan, ali je i neprikladno da se kaže da to nije ništa", rekao je Cvetković. On je istakao da treba imati u vidu da se nalazimo u kriznoj godini i kada se najavljuje nova kriza i sada situacija na međunarodnom tržištu postaje krhka. Premijer je istakao da je "Kuper tajer" prepoznao potencijal Srbijei odgovarajući privredni ambijent u kome može da ostvari profit i dodao da današnji ugovor i niz drugih koji će doći govore da će se trend investiranja u Srbiju nastaviti i u 2012. godini. On je poručio američkoj kompaniji da dobra iskustva iz Srbije prenese kolegama u SAD, a da ono što je loše ukaže Vladi Srbije koja će to ispraviti. Predsednik Upravnog odobra "Kuper tajers" Roj Arms istakao je da je ta kompanija izabrala Srbiju zbog kvalitetne radne snage, povoljnog geografskog položaja i podrške koju Vlada Srbije pruža u dolasku te kompanije. On je ocenio da će dolazak "Kuper tajera" u Srbiju doneti profit toj kompaniji, Kruševljanima nova radna mesta, Vladi Srbiji prihod od poreza, a kupcima visoko kvalitetne automobilske gume. Arms je ocenio da su vrednosti koje karakterištične u srpskom narodu slične onima koje poseduju i cene zaposleni u toj kompaniji, a kojih ima 13.000 širom sveta. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić naveo je da, iako je izgledalo da će kruševački "Trajal" biti zapamćen po lošoj privatizaciji, potpisivanje ugovora sa "Kuper tajersom" pokazalo da to može biti trajno rešenje za kruševačko preduzeće. Prema njegovim rečima, današnji ugovor pokazuje da Vlada Srbije može da privuče multinacionalne kompanije i na jug Srbije. Ćirić je objasnio da će posle kupovine fabrike automobilskih guma u okviru "Trajala" ona poslovati pod imenom "Kuper tajer", pošto će biti u stopostotnom vlasništvu te američke kompanije, koja će proizvodnju sa sadašnjih 500.000 guma ubrzo podići na tri miliona. Ministar je napomenuo i da će u prvoj fazi u fabrici biti zaposleno 500 ljudi, a zatim će broj biti povećan na 700 i sve će to biti dosadašnji radnici "Trajala". Što se tiče drugog dela kompanije "Trajal" koji je u zajedničkom vlasništvu države i bugarskog "Brikela", zaposlenima je povezan radni staž, a rešen je i problem dugova koji su konvertovani u vlasništvo države u toj kompaniji. Ćirić je napomenuo i da u tom delu kompanije koji proizvodi, između ostalog, kamionske gume i gume za bicikle, nastavlja da posluje pod imenom "Trajal", država ima pravo da raskine ugovor u svakom trenutku. "Kuper" je jedan od najvećih svetskih proizvođača guma za industrijska i terenska vozila i automobile, i ima 60 postrojenja širom sveta. Takođe je i vlasnik britanske marke "Avon guma", koja proizvodi gume za motocikle, automobile i trkaće motore. Pored marke "Avon", "Kuper" proizvodi gume marke "Din", "Mastrkraft" i "Starfajer", a posle "Guđira" je drugi najveći proizvođač guma u SAD. Proizvodnja guma u Kruševcu će, kako je najavljeno, početi već u prvom kvartalu sledeće godine.

RADOVANOVIĆ NOVI AMBASADOR SRBIJE U SLOVENIJI

BEOGRAD, 9. decembra 2011. (Beta) Novi ambasador Srbije u Sloveniji je Aleksandar Radovanović, koji je na tu funkciju postavljen ukazom predsednika Srbije Borisa Tadića. Ukazom, koji je objavljen u Službenom glasniku, opozvan je sa dužnosti dosadašnji ambasador u Sloveniji Predrag Filipov.

U Službenom glasniku navodi se da ukaz stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.

ŠAHIN: VERA U BUDUĆNOST KA ZAPADU KLjUČNA ZA BALKAN

VAŠINGTON, 9. decembra (Tanjug) Američka senatorka Džin Šahin ocenila je da je od ključnog značaja za građane Zapadnog Balkana da nastave da veruju u budućnost okrenutu ka Zapadu i da vide vide svetlo na kraju tunela ako treba da prihvate dalje teške reforme. "Možda najznačajnija odluka o budućnosti ovog regiona u rukama je naših saveznika iz EU ove nedelje. Devetog decembra, lideri EU treba da odluče da li će Srbija dobiti status kandidata jedan od prvih značajnih koraka za svaku zemlju koja želi da se pridruži EU i da li će druge balkanske zemlje, nastaviti dalje tim putem", rekla je Šahin u autorskom tekstu za ugledni časopis "Forin polisi". Na žalost, komentari nemačke kancelarke Merkel nagoveštavaju da Srbija možda neće dobiti status kandidata do kraja ove godine, kaže Šahin i dodaje da je jasno da je ta odluka na evropskim saveznicima SAD, ali da nema sumnje da će sve transatlantske članice biti ugrožene ponovnom nestabilnošću na Zapadnom Balkanu. "Malo njih gaji iluzije da su Srbija ili druge balkanske zemlje koje teže da ostvare pomak u procesu pristupanja EU spremne da se pridruže Uniji danas. Biće puno vremena za vršenje pritiska na sve zemlje Zapadnog Balkana kako bi one sprovele preko potrebne reforme i institucionalne promene. Međutim, ključno je da građani u regionu vide svetlo na kraju tunela ako treba da prihvate dalje teške reforme i da nastave da veruju u budućnost okrenutu ka Zapadu", dodala je ona. Prema rečima Šahin, koja je i predsednica Spoljnopolitičkog potkomiteta za evropska pitanja u američkom Senatu, srpski predsednik Boris Tadić je ispravno pozvao na uklanjanje barikada na severnom Kosovu, rekavši da one "ne brane ni jedan jedini nacionalni interes". "Slažem se sa predsednikom Tadićem i verujem da svi narodi u regionu, isto koliko i Srbi i Albanci, apsolutno ništa ne mogu da dobiju a mnogo toga mogu da izgube povratkom na nasilje. Ponovila bih Tadićev poziv svim stranama da pokažu uzdržanost u ovom napetom i opasnom trenutku", dodala je američka senatorka. Ona je naglasila da je nasilje protiv vojnika NATO apsolutno neprihvatljivo i dodala da napadi ništa neće učiniti za unapređenje ciljeva kosovskih Srba i samo će ih još više izolovati u transatlantskoj zajednici. Kako je rekla, ne postoji odgovarajuće vojno rešenje za spor na severnom Kosovu. "Alternativa održivo, mirno rešenje iziskivaće vreme, strpljenje i diplomatsku kreativnost", rekla je ona, dodajući da su se Beograd i Priština hrabro odlučili da se vrate za pregovarački sto i nastave važne tehničke pregovore, uprkos neredima i političkim poteškoćama koje su ti pregovori izazvali. Prema njenim rečima, ovim pregovorima se mora postići mnogo više i obe strane moraju da pokažu ozbiljnu posvećenost napretku u narednim danima i mesecima. Kako je rekla, ne bi trebalo da se dozvoli da neznatne ekstremističke snage potkopaju značajan napredak koji se postiže između Beograda i Prištine, kao i da bi SAD i Evropa trebalo da udvostruče napore u pružanju političke zaštite obema stranama dok se one angažuju u politički teškim ali nužnim pregovorima. "Kao što je to tako često slučaj, međunarodna zajednica se pokazala sposobnom da okočna žestok sukob, ali se ispostavilo da je teško dugoročno održavati mir. Zapadni Balkan nije izuzetak i iziskivaće našu neprekidnu pažnju", rekala je ona. "U vreme kada Evropa postavlja značajna pitanja o svojoj fiskalnoj i finansijskoj budućnosti, važno je da ne odustajemo od cilja za koji smo se svi borili u proteklih 60 godina celovite, slobodne i mirne Evrope. Ulozi su visoki, a naš zajednički cilj je u našem domašaju, ali se nikada neće dostići bez svih zemalja Zapadnog Balkana uključujući Srbiju i Kosovo", zaključila je Šahin.