SRBIJA – KiM - DIJALOG

ZVANIČNIK EU: NASTAVAK DIJALOGA U PONEDELjAK

BRISEL, 17.novembra 2011.(Beta) Zvaničnici EU u Briselu danas su potvrdili da je dogovoreno da se dijalog Beograd-Priština nastavi u ponedeljak, iako još nema izveštaja o razgovoru šefa beogradskog tima Borislava Stefanovića i posrednika EU Roberta Kupera oko rešenja za carinske prelaze na severu Kosova.

Planirane teme nove runde dijaloga su, prema tim izvorima EU, energetika, telekomunikacije, učešće Kosova na regionalnim skupovima, verovatno priznavanje diploma, kao i primena dosad postignutih dogovora. Razmatranje sprovođenja dogovora o slobodi kretanja i carinskom pečatu će neminovno obuhvatiti i pitanje "zajedničkog upravljanja granicama, međama", odnosno kako se u komunikaciji unutar EU vodi pod stavkom "IBM Integrated border/boundaries management".

To bi, kako su objasnili upućeni zvaničnici u EU, značilo da dve strane "ipak mogu da to tumače manjeviše kako oni vide tu liniju razdvajanja između Kosova i Srbije".

Ali, kako su želeli da posebno podvuku, korišćenje odrednice IBM "nikako ne znači da bi to podrazumevalo bilo kakvo priznavanje nezavisnosti, državnosti Kosova od strane EU".

Sve što rade EU i Euleks, dodali su, saglasno je mandatu misije EU na Kosovu, a to znači da je međunarodni pravni okvir rezolucija 1244 SB UN i da "tu nema nikakvog prejudiciranja statusa Kosova".

Šef pregovaračkog tima Srbije u dijalogu s Pristinom Borislav Stefanović danas je rekao da dogovor o administrativnim prelazima na severu Kosova još nije postignut jer kosovske vlasti žele da od njih naprave državne prelaze. On je posle sastanka sa predstavnicima Srba sa severa Kosova izjvio da za Srbiju nije prihvatljivo da prelazi Jarinje i Brnjak postanu državna granica i da će sva rešenja za njih biti u okviru Ustava Srbije, srpskih zakona i rezolucije 1244 SB UN.

Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić rekao je da su razgovori sa Stefanovićem završeni bez dogovora i najavio podnošenje krivčne prijave protiv Stefanovića zbog toga što su sporazumi postignuti sa Prištinom, kako smatra, protivni zakonima Srbije i interesima srpskog naroda.

On je ocenio da je sporazum o matičnim knjigama na štetu srpskog naroda i protivan zakonima Srbije. "Ne prihvatamo prisustvo bilo kakvih carinika na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak. Na to nas obavezuju stavovi i odluke naših skupština i to je predočeno Stefanoviću", naveo je Pantić.

STEFANOVIĆ KRITIKOVAO ZAHTEVE ZA RUSKO DRŽAVLjANSTVO

BEOGRAD, 17. novembra (Tanjug) Šef beogradskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović ocenio je danas da je zahtev nekih kosovskih Srba za rusko državljanstvo "romantičarski avanturizam" i nerazumevanje međunarodnih odnosa i poručio da Srbi sa Kosova imaju samo jednu državu koja može da im pomogne, a to je Srbija.

On je, na konferenciji za štampu nakon sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave sa severa Kosova, rekao da je i sa njima razgovarao o tom zahtevu i da su mu oni rekli da to nije inicijativa koja ima podršku lokalne samuoprave i državnih organa. "Na to gledam kao na inicijativu grupe građana koja pokušava da nađe rešenje izmeštanjem svoje budućnosti i svog statusa izvan svoje države", rekao je Stefanović.

On je ocenio da "to nije dobro", jer, kako je rekao "Srbi na Kosovu imaju samo jednu državu", "To je država Srbija. Ona je jedina koja pomaže i može da pomogne, a sve ostalo je jedan romantičarski avanturizam i nerazumevanje međunardnih odnosa i međunarodnih pravila", ocenio je Stefanović.

SRBIJA

CVETKOVIĆ: ZAJEDNIČKI ODGOVOR REGIONA ZA KATASTROFE

BEOGRAD, 18. novembra 2011. (Beta) Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je za prirodne katastrofe potreban zajednički odgovor zemalja regiona u cilju efikasnog sprečavanja posledica katastrofa.

"Srbija se u okviru svojih mogućnosti bori sa uticajima elementarnih nepogoda i tehničkotehnoloških akcidenata, ali postoji snažna volja za daljim unapređenjem kapaciteta države za bolju pripremu i efikasniji odgovor u katastrofama", rekao je Cvetković na otvaranju ministarske konferencije o usaglašavanju regionalnih aktivnosti u oblasti prevencije elementarnih nepogoda i katastrofa.

Cvetković je istakao da bi u narednim godinama regionalna saradnja trebalo da obezbedi odgovarajući okvir za rešavaje preostalih izazova.

Konferencija se održava u okviru predsedavanja Srbije procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi i Jadranskojonskom inicijativom.

Premijer je rekao da će akcenat predsedavanja Srbije regionalnim inicijativama biti na nastavku demokratskih procesa i promocije evropskih vrednosti sa ciljem što brže integracije svih država regiona u EU. Po njegovim recima, predviđanja ukazuju da će biti sve više vrelih i suvih leta, što povećava rizik od požara dok su rizici od poplava i zemljotresa uvek priustni pa je zbog toga potrebno unaprediti regionalnu saradnju. "Potreban je zajednički odgovor opremljenih jedinica koje zajednički deluju", rekao je on.

Predsednik Vlade Srbije je naveo da je 2010. godine Srbiju zadesilo 19 katastrofa poput poplava, zemljotresa u Kraljevu, visokih temparatura i olujnih nevremena koje su odnele ljudske žrtve i nanele štetu od više desetina miliona evra.

Evropski komesar za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu Kristalina Georgijeva rekla je da je tokom svog mandata videla "sve osim udara komete" i da se uverila u ogromnu štetu koju nanose prirodne katastrofe. "Broj katastrofa u svetu je u porastu. Prošle godine ih je bilo 385, taj broj raste zbog klimatskih promena i porasta broja stanovnika na zemlji, a prisutna je i pretnja od terorizma", rekla je ona. Istakla da je potrebno posebno unaprediti regionalnu saradnju jačanjem kapaciteta, unapređenjem sistema za rano upozoravanje i ustanovljavanjem tržišnih mehanizama poput skupljeg osiguranja za gradnju na rizičnim mestima.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je unapređenje regionalne saradnje jedan od prioriteta Srbije i da je politička posvećenost ključna za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda i katastrofa. "Podržavamo napore međunarodne zajednice da učini region bezbednijim", rekao je Dačić i zauzeo se za povezivanje zemalja regiona sa instrumentima civilne zaštite EU, što bi trebalo da doprinese efikasnijoj borbi protiv katastrofa.

Dačić je naveo da je Srbija zakonodavnim okvirom učinili značajan napredak i da je potpisala sporazume o saradnji sa nekoliko zemalja a sa Rusijom je formirala humanitarni centar u Nišu. "Cilj je zaštita ljudskih života, investicija, kulturnih dobara... Ovo je jedna od najkorisnijih inicijativa za građane regiona i potrebno je još jače njihovo povezivanje", rekao je Dačić.

SRBIJA USPOSTAVILA DIPLOMATSKE ODNOSE SA BUTANOM

BEOGRAD, 18. novembra 2011. (Beta) Srbija je uspostavila diplomatske odnose sa Kraljevinom Butan, objavljeno je u novom "Službenom glasniku".

Diplomatski odnosi sa Butanom uspostavljeni su odlukom Vlade, na nivou ambasadora na nerezidencijalnoj osnovi, a sedište ambasadora je u Nju Delhiju, glavnom gradu Indije.

Odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa potpisao je premijer Mirko Cvetković 10. novembra, a ona stupa na snagu 24. novembra, osam dana po objavljivanju u "Službenom glasniku".

Butan je država na istoku Himalaja, između Indije i Kine, sa oko 700 hiljada stanovnika i jednom od najmanjih privreda sveta, uz brutodomaći proizvod manji od 4 milijarde dolara.

DAČIĆ: KOSOVSKA POLITIKA VLADE SRBIJE NIJE NARUŠENA

BEOGRAD, 18. novembra 2011. (Beta) Zamenik premijera Ivica Dačić izjavio je danas da kosovska politika Vlade Srbije nije narušena i da na sednici Vlade nije bilo sukoba oko rešenja problema na Kosovu.

"Nikakvih sukoba nije bilo na sednici Vlade. Politika oko Kosova nije narušena i samo je pitanje kako ćemo dalje, odnosno kako spojiti evropski put sa odbranom državnih i nacionalnih interesa vezanih za Kosovo", rekao je Dačić novinarima u Palati Srbija.

Dačić je rekao da se na sednici Vlade tražilo razjašnjenje za katastar, a ne za matične knjige.

"Deo o katastru nije usvojen kao uredba, usvojena je uredba o matičnim knjigama i trebalo bi ovih dana da bude usvojena uredba o načinu prelaska administrativne linije u smislu MUPovih stvari, dokumenata, vozačkih dozvola i tako dalje. Katastar nije ni razmatran na sednici Vlade, taj dokument nije bio na sednici Vlade", rekao je Dačić.

Dačić je naveo i da je bio i "deo koji se tiče nadležnosti u drugostepenom smislu" i da li bi pominjanje određenih sudskih instanci (Vrhovni sud Kosova) eventualno imalo statusni karakter ili ne.

"Deo koji se tiče slobode kretanja i MUPa je nesporan. MUP će i dalje biti nadležno za tako nešto, mi smo ministarstvo Srbije, sva rešenja će biti statusno neutralna i sa naše strane je taj deo prevaziđen", rekao je Dačić.

Dačić je upitao da li oni koji imaju isti stav o Kosovu mogli da obezbede većinu u skupštini.

"Ne verujem, jer svako ima različit stav jer nije stvar o načelnom pitanju, nego o konkretnim rešenjima gde svako ima neki svoj predlog. Moj predlog je poznat i čuo se i u američkom kongresu i o tome se govori svuda", rekao je Dačić.

SRBIJA – EU

SVOBODA: BILA BI GREŠKA DA EU NE DA SRBIJI STATUS KANDIDATA

BEČ, 18. novembra (Tanjug) Za konačno rešenje odnosa Beograda i Prištine potrebno je vreme i to pitanje ne sme uticati na napredak Srbije na putu ka EU, ocenio je u Beču potpredsednik socijaldemokratske frakcije u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda, istakavši da Srbija zaslužuje da dobije status kandidata i da bi bila greška ako Savet EU ne bi doneo takvu odluku.

On je u izlaganju tokom sinoćne diskusije u organizaciji Austrijskosrpskog privrednog foruma o napretku Srbije na putu u EU, istakao da sada niko ne zna kako će izgledati buduće rešenje za pitanje Kosova i da "rešenju treba dati vremena".

"Moje je mišljenje, a to je i stav Austrije, da je Srbija zaslužila da postane kandidat za pristupanje EU. I to ne samo zbog ekonomskih reformi, već što je značajno poboljšala saradnju s Haškim tribunalom, izručenjem poslednjih begunaca. To se ne sme zapostaviti", upozorio je Svoboda koji je i izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku. On smatra da bi bila velika greška EU ako ne bi sledila preporuku Evropske komisije, jer bi time poslala negativan signal regionu.

Svoboda je, ukazujući da predstoje izbori u Srbiji, rekao da je Evropi potrebna stabilnost u Srbiji, a negativna odluka o dodeli statusa kandidata može predstavljati i izvesnu opasnost po stabilnost unutar te zemlje. Austrijski političar je rekao da u EU postoji niz zemalja, kao što je Austrija, koje su za dodelu statusa kandidata Srbiji, ali i država koje imaju kritički stav, kao što su Nemačka, Holandija i Mađarska zbog zakona o restituciji.

Svoboda je, u vezi mađarskog stava, poručio da bilateralna pitanja ne smeju biti prepreka na putu ka statusu kandidata. Odluku o dodeli statusa donosi Savet EU, a za nju postoji podrška Evropskog parlamenta, preneo je Svoboda. On je ukazao da pregovori traju dugo, od pet do sedam godina, da je to spor proces i da je bitno da se dalje napreduje s reformama i da postoji perspektiva za članstvo. "To sam video i u slučaju Hrvatske proteklih šest godina tokom kojih sam bio izvestilac Evropskog parlamenta. Ta perspektiva da postane članica EU je podstakla Hrvatsku na sprovođenje reformi, a to je važno i za investitore, jer je bitno da imaju iste uslove kao i u svojim zemljama", rekao je Svoboda.

Austrijski političar je izrazio zadovoljstvo što Beograd i Priština pokušavaju da pronađu rešenje za problem administrativnih prelaza, izražavajući nadu da se neće samo obnoviti dijalog, već da će biti postignut dogovor. Govoreći o regionu, Svoboda je ukazao da, posle prijema Hrvatske, ni jedna zemlja Zapadnog Balkana nije u procesu pregovora sa EU Makedonija zbog spora oko imena, Crna Gora očekuje odluku Saveta EU o početku pregovora, a BiH i Albanijia su daleko udaljene od toga.

On je priznao da postoji "umor od širenja u EU" i dodao da se obećanja iz Soluna moraju ispuniti i da bi bila ogromna greška da se proces prijema novih članica iz Zapadnog Balkana zaustavi. Za dalje širenje potrebno je da EU reši probleme sa kojima se suočava i sprovede reformu svojih struktura, koje treba prilagoditi većem broju članica, smatra Svoboda.

Milica Delević, direktorka kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, istakla je da Srbija čeka na "važan trenutak" 9.decembar, kada Savet EU treba da odluči da li će joj dati status kandidata za pristupanje Uniji. To čini na osnovu zahteva koji je Beograd predao 22.decembra 2009.godine i preporuke Evropske komisije od 12.oktobra, podsetila je ona. Najvažnije stvari u sprovođenju reformi u procesu evropske integracije bile su usvajanja zakona o restituciji i zakona o javnoj imovini, jer nije lako rešiti ta svojinska pitanja, kazala je ona. Podsetila je da odluka Saveta EU zavisi, kako je najavljeno, od nastavka dijaloga Beograda i Prištine, a s obzirom na to da je poznato da će sledeća runda biti održana iduće nedelje i da se nalazimo pred realizacijom postignutih dogovora, izrazila je nadu da će ta prepreka biti prevaziđena. Radivoje Petrikić, predsednik Austrijskosrpskog privrednog foruma, podsetio je da su austrijska preduzeća najznačajniji strani investitori u Srbiji.

KOCIJANČIĆ: DIJALOG JE NAJBOLjA OPCIJA

BEOGRAD, 18. novembra (Tanjug) Dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU zavisi od nastavka dijaloga Beograda i Prištine, a portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu i politiku i bezbednost Ketrin Ešton, Maja Kocijančič najavila je da bi nova runda u razgovorima mogla da dođe ubrzo, jer su kontakti u toku.

"Verujemo da je dijalog u interesu i Beograda i Prištine. Radimo na tome da bi se nastavio, jer je to najbolja opcija", izjavila je Kocijančićeva današnjim "Novostima". Ona je kazala da je poznato da će Evropski savet u decembru razgovarati o preporukama Evropske komisije, uz napomenu da je za to potrebna saglasnost svih 27 zemalja članica. Pozitivna odluka će, očigledno, zavisiti od toga da li će dve strane ponovo sesti za sto.

RAJHEL: SRBIJA MORA BITI KONSTRUKTIVNA PREMA SUSEDIMA

PRIŠTINA, 18. Novembra (Tanjug) Nemački ambasador na Kosovu Ernst Rajhel izjavio je da njegova zemlja očekuje da Srbija do 9. decembra pruži uverljive dokaze da odustaje od takozvanih paralelnih struktura na severu. Time bi, smatra Rajhel, Srbija dokazala konstruktivan odnos prema susedima, uključujući Kosovo.

U intervjuu za "Koha Ditore" Rajhel je rekao da se ne može očekivati da će paralelne strukture biti uklonjene do devetog decembra, ali da ukoliko Srbija želi da tog dana Savet ministara EU donese odluku o davanju statusa kandidata, mora da nađe način da pokaže da je odustala od ovih struktura.

Predstavnik Nemačke na Kosovu je tražio da se nastavi tehnički dijalog Beograda i Prištine, što, kako je dodao, ne isključuje da će biti potreban politički dijalog. "Treba da budemo uvereni da se sprovode dogovoreni sporazumi. Vreme je kratko, sastanak Saveta ministara će biti 9. decembra, dakle potrebno nam je što više poverenja koje može da se izgradi ne samo novim sporazumima već i sprovođenjem ovih koja su do sada postignuta", rekao je ambasador. Po njegovim rečima, o severu može da se razgovara ali ne van okvira Ahtisarijevog plana u pogledu statusa za opštine na severu.