SRBIJA – VELIKA BRITANIJA

HEJG: BRITANIJA SNAŽNO PODRŽAVA EVROPSKE INTEGRACIJE SRBIJE

BEOGRAD, 17. novembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg izjavio je da Srbija ima trajnu snažnu podršku Londona na putu ka Evropskoj uniji i istakao da je za dalji napredak u integracijama neophodno primeniti dogovore postignute u dijalogu Beograda i Prištine.

"Premijer (Dejvid) Kameron i ja smo još jednom potvrdili snažnu podršku Britanije evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, uključujući Srbiju", izjavio je Hejg za današnji "Blic". Hejg je rekao da su on i Kameron preneli predsedniku Srbije Borisu Tadiću, tokom njegove posete Londonu, da je potrebno hitno napraviti pomak u oblasti regionalne saradnje, i dodao da je neophodno što pre se vratiti dijalogu Beograda i Prištine.

"Smatram da je jasno da dijalog mora ponovo da počne, uz iskrenu posvećenost obeju strana. I čini se da je onda jedino razumno da se postignuti dogovori u potpunosti poštuju i primenjuju", rekao je Hejg. Kameron i Hejg su tokom razgovora sa srpskim zvaničnicima istakli da je potrebno da vide posvećenost pronalaženju održivih rešenja za Kosovo, "rešenja koja se protežu dalje od narednog meseca", rekao je britanski ministar.

Dodao je da su ih predsednik Tadić i članovi Vlade Srbije uverili da Srbija ima nameru da se vrati dijalogu i primeni postignute dogovore. Nastavak dijaloga i sprovođenje dogovora, naročito o slobodi kretanja, biće "deo okvira na osnovu kojeg će Velika Britanija i ostale članice EU ocenjivati posvećenost, napredak i namere Srbije na polju regionalne saradnje", dodao je Hejg.

Ističući da trenutna situacija na severu Kosova nije od koristi nikome, "ni kosovskim Srbima, ni kosovskim Albanicma, ni samoj Srbiji", Hejg je kazao da poboljšanje životnog standarda svih koji žive na Kosovu zavisi od pronalaženja rešenja krize. "Kao što sam preneo predsedniku Tadiću, nije na nama da osmislimo ili nametnemo rešenje, već je na Beogradu i Prištini da postignu dogovor", kazao je on. Hejg je rekao da je Srbija važan evropski partner za Britaniju i da je sa Tadićem razgovarao i o aktuelnoj situaciji u evrozoni. Iako dve države nisu njene članice, on je istakao da je u interesu obeju zemalja da se ostvari stabilnost.

Britanski premijer i šef diplomatije pohvalili su postignuća predsednika Tadića i Srbije u poslednjih nekoliko godina, rekao je Hejg, navodeći kao primere uspeh u hapšenju Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Hejg je naveo i rad predsednika Tadića na poboljšanju odnosa u regionu, posebno sa Hrvatskom i BiH, posvećenost otpočinjanju i učešću u dijalgu sa Prištinom, kao i napredak Srbije u ispunjenju tehničkih kriterijuma kao deo priprema za status kandidata.

TADIĆ: NA KOSOVU NEMA PARALELNIH STRUKTURA, VEĆ LEGITIMNIH

LONDON, 17. novembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je da na severu Kosova ne postoje paralelne strukture, već legitimno izabrane lokalne institucije i odbacio bilo kakvu mogućnost da Srbija finansira kriminalne strukture u pokrajini.

Na pitanje koje mu je, posle predavanja na Institutu za strateške studije u Londonu, sinoć postavio Albanac iz diplomatskog predstavništa tzv. Republike Kosovo, u vezi s tim kada će Srbija da rasformira paralelne strukture na severu Kosova, Tadić je odgovorio: "Nema paralelnih struktura. Na severu Kosova postoje lokalni organi vlasti koji su izabrani na izborima. Kao predsednik ne delim uvek stavove sa njima, oni su često protiv moje politike, ali ih poštujem. Oni su političari, a ne kriminalci, izabrani su na izborima", poručio je Tadić.

Kada je reč o kriminalnim strukturama, Tadić je rekao da one postoje svuda, ne samo na severu, već i južno od Ibra, i da oni odlično međusobno sarađuju. On je upitao zašto međunarodne snage na Kosovu ne hapse kriminalce bilo srpske, bilo albanske i podsetio da je Srbiji Kumanovskim sporazumom onemogućeno da se bori protiv kriminalaca i da ih hapsi. "Pustite nas i uhapsićemo ih", rekao je Tadić.

Na komentar Albanca koji mu je postavio pitanje da Srbija treba da prestane da finansira kriminalce, Tadić je oštro reagovao i rekao: "Mi ne finansiramo kriminalce. To nije istina, mi se borimo protiv toga i nastavićemo to da činimo. Ko god da je kriminalac, bilo da je Srbin, Albanac, Hrvat, uhapsićemo ga. Ali da ne finansiramo lokalne institucije, to bi bilo u suprotnosti sa našim Ustavom."

Tadiću je bilo postavljeno i pitanje kako gleda na podelu Kosova. On je odgovorio da to predstavlja privlačno rešenje, ali da to nije model koji može da funkcioniše. "Stanovništvo u Srbiji neće prihvatiti da Kosovo nije deo Srbije. Obične ljude ne možete ubediti u to i to je politička realnost", rekao je Tadić, dodavši da na Kosovu postoje dve realnosti srpska i albanska i da u pronalaženju rešenja treba uzeti u obzir oba.

"Kao političari moramo nekako rešiti problem, a podela nije model koji bi funkcionisao", dodao je on.

Na pitanje šta ako EU neće da primi Srbiju dok ne prizna Kosovo, Tadić je kratko odgovorio: "Onda će EU pogrešiti, to je moj odgovor".

Odgovarajući na pitanje o saradnji u regionu i svemu onome što se događalo 90ih godina, Tadić je rekao da se drugima izvinio imajući u vidu veliki broj žrtava dva svetska rata i ovih poslednjih ratova, ali i da bi zaštitio dignitet srpskog naroda. "Odnosi sa Hrvatskom nisu bili nikad bolji u poslednjih 20 godina i to je naše zajedničko dostignuće", rekao je on, navodeći da se lično zalaže za debalkanizaciju Balkana, odnosno njegovu skandinavizaciju.

"Nakon što sam obišao Olimpijski park došao sam na novu ideju da zajednički u regionu organizujemo Olimpijske igre u budućnosti. Dobri smo organizatori, ali poenta je da stvaramo nešto zajednički", zaključio je Tadić.

TADIĆ ZAVRŠIO POSETU LONDONU

LONDON, 16. novembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić završio je večeras posetu Ujedinjenom Kraljevstvu porukom da je Srbija, u poređenju sa nekim ranijim vremenima, danas jedna sasvim drugačija zemlja, sa jasnom orijentacijom ka članštvu u EU, ali i odlučna da zaštiti svoje legitimne interese.

"Srbija je danas stabilna demokratija, ima institucije koje su stabilizovale političke prilike u zemlji. U isto vreme Srbija ima kristalno jasnu orijentaciju želi da postane članica EU. Učinićemo sve što je u našoj moći kako bismo to postigli, a u isto vreme ćemo učinti sve da zaštitimo naše legitimen interese", rekao je Tadić na prijemu koji je u njegovu čast upriličen u srpskoj ambasadi u Londonu.

Obraćajući se prisutnima, pretežno Britancima, predsednik Srbije je podsetio da se Srbija suočava sa brojnim izazovima. To su, kako je rekao, razvoj zemlje u teškim okolnostima svetske ekonomske krize, Bosna i Hercegovina kao najranjivija zemlja u regionu, reformski proces, a tu je i Kosovo. "Po ovom pitanju ne delimo stav sa Ujedinjenim Kraljevstvom, ali to ne znači da ne možemo da sarađujemo, naprotiv", rekao je Tadić.

"Nastavićemo sa naporima, ali očekujemo razumevanje, očekujemo da se u obzir uzmu naši legitimni interesi. Mi smo ponosan narod, stara zemlja i imamo svoje legitimne interese. O tome sam danas razgovarao sa sagovornicima u Londonu premijerom Kameronom, ministrom spoljnih poslova Hejgom i predsedavajućom Doma Lordova baronesom De Suzom", zaključio je Tadić.

SRBIJA

STOLTENBERG: NAJBOLjI NAČIN ZA SARADNjU DA SRBIJE UDjE U EU

BEOGRAD, 16. novembra 2011. (Beta) Premijer Norveške Jens Stoltenberg rekao je danas u razgovoru sa predsednicom srpske skupštine Slavicom DjukićDejanović u Oslu da je Norveška zainteresovana za dugoročnu ekonomsku saradnju sa Beogradom, a da je najbolji način za to da Srbija postane članica EU.

Stoltenberg je u tom smislu ponudio pomoć svoje zemlje Srbiji, posebno naglasivši značaj zakonodavne aktivnosti Skupštine Srbije, naročito u oblasti investicija, saopšteno je danas iz srpske skupštine. Norveški premijer je dodao da je to veoma važno za razvoj i saradnju dve zemlje, kako u poslovnoj sferi uopšte, tako i u oblasti investicija i trgovine.

Stoltenberg i DjukićDejanović su ocenili da su odnosi Norveške i Srbije na veoma visokom nivou, posebno na političkom planu, ali da ima prostora za intenziviranje ekonomske saradnje.

Istaknut je značaj norveške razvojne pomoći i interes Srbije da se ona nastavi i ubuduće u funkciji daljih ekonomskih reformi i jačanja privredne saradnje, posebno u oblasti investicija i finansija.

Predsednica Skupštine Srbije, koja od juče boravi u poseti Norveškoj na poziv kolege iz Osla Daga Terjea Andersena, zahvalila je Vladi Norveške što je u poslednjih osam godina dala više od 200 miliona evra bespovratne pomoći Srbiji. Navela je da je ta pomoć iskorišćena za direktno finansiranje prioritetnih projekata Vlade Srbije i zahvalila je, takođe, Norveškoj što pomaže opštinu Gornji Milanovac u kojoj se nalazi spomen kuća srpskonorveškog prijateljstva. Istaknuto je da je vojna saradnja veoma dobra, a posebno u oblasti reformi u sektoru odbrane Srbije. Konstatovano je i da se unapređuje policijska saradnja dve zemlje.

DjukićDejanović se sastala danas i sa šefom norveške diplomatije Jonasom Garom Stereom i zahvalila njegovoj zemlji na podršci Srbiji i balkanskom regionu na putu evrointegracija.

Ona je izvestila Sterea o detaljima vezanim za nastavak dijaloga Beograda i Prištine i srpskom stavu o situaciji u BiH.

Predsednica srpske skupštine je položila cveće pred katedralom u Oslu i odala poštu poginulima u terorističkom napadu 22. jula ove godine na ostrvu Utoja i centru norveške prestonice, kada je ubijeno 77 ljudi. DjukićDejanović je položila venac i na spomenik jugoslovenskim internircima na groblju Vese Gravlund.

CVETKOVIĆ: SRBIJA OTVORENA ZA PROJEKTE ENERGETSKOG SNABDEVANjA

ISTANBUL, 17. novembra (Tanjug) Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas na otvaranju Crnomorskog ekonomskog i energetskog foruma u Istanbulu da je Srbija otvorena za učešće u projektima čiji je cilj jačanje bezbednosti energetskog snabdevanja.

Cvetković je rekao da je Srbija otvorena je i za tehnološko unapređivanje i širenje transportnoskladišnih kapaciteta, kao i za mrežno regionalno povezivanje.

Premijer Srbije je najpre odbio da učestvuje na Forumu zbog prisustva kosovskog ministra za ekonomski razvoj Besima Bekaja. Tek nakon što su organizatori zamolili Bekaja da izađe iz sale, premijer je održao svoje izlaganje. Posle toga, premijer Cvetković je razgovarao sa truskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Izlaganjem na Crnomorskom energetskom i ekonomskom forumu u Istanbulu, premijer Cvetković započeo je danas jednodnevnu posetu Turskoj. Tema dvodnevnog skupa je bezbednost energetskih izvora i ruta snabdevanja. Crnomorski energetski i ekonomski forum je godišnja inicijativa koja okuplja predstavnike biznisa i političke lidere kako bi razgovarali o aktuelnim ekonomskim i energetskim problemima koji se nalaze pred Evropom i Azijom.

Forum ima za cilj unapređenje regionalne ekonomske saradnje, investicija i trgovine, kao i razvijanje ideje zajedništva u širem regionu Crnog mora. Organizator trećeg Crnomorskog energetskog i ekonomskog foruma je Atlantski savet u saradnji sa Vladom Turske i uz podršku brojnih regionalnih i međunarodnih partnera. Crnomorski ekonomski i energetski forum lani je održan, takođe, u Istanbulu, dok je prve godine održavanja tog skupa domaćin bio Bukurešt.

CVETKOVIĆ I ERDOGAN O UNAPREDjENjU SRPSKOTURSKE SARADNjE

ISTANBUL, 17. novembra (Tanjug) Premijeri Srbije i Turske Mirko Cvetković i Redžep Tajip Erdogan saglasili su se danas u Istanbulu da dve zemlje treba da nastave intenzivne kontakte na najvišem političkom nivou jer je to signal i za produbljivanje ekonomskih odnosa.

"Tokom sastanka je izražena želja da se rešavaju konkretna pitanja koja su otvorena. Tu bih, pre svega, pomenuo u okviru unapeđenja ekonomske saradnje oblasti kao što su poljoprivreda i mogućnost izvoza nekih poljoprivrednih proizvoda, koji su za nas interesantni", istakao je premijer u izjavi Tanjugu.

Cvetković je naveo da je na sastanku bilo reči i o saradnji u oblasti infrastrukture, pre svega učešću turskih preduzeća u finansiranju izgradnje infrastrukturnih objekata u Srbiji. Prema njegovim rečima, na sastanku sa turskim premijerom ukazano je i da bi obim trgovinske razmene dve zemlje koji na godišnjem nivou sada iznosi oko 420 miliona dolara trebalo da u jednom trenutku dostigne dve, pa i tri milijarde dolara.

Pored ekonomskih pitanja, razgovaralo se i o intenziviranju kulturne saradnje i potpisivanju bilateralnog sporazuma o otvaranju kulturnih centara srpskih u Turskoj i turskih u Srbiji. Premijer Cvetković je danas govorio i u uvodnom delu Crnomorskog energetskog j ekonomskog foruma, gde je istakao da je Srbija otvorena za učeće u projektima čiji je cilj jačanje bezbednosti energetskog snabdevanja.

DAČIĆ: POLICIJSKA SARADNjA U REGIONU, BOLjA OD POLITIČKE

PRAVEC, 17. novembra (Tanjug) Primena Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi doprinela je unapređenju regionalne borbe protiv kriminala i sprovođenja zakona, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.

Konvencija je bila okosnica policijske saradnje na zapadnom Balkanu i u jugoističnoj Evropi, ukazao je Dačić u izjavi posle sednice Komiteta ministara zemalja potpisnica tog dokumenta održane u bugarskom gradiću Pravecu u okviru Salcburškog foruma. On je naglasio da Srbija daje maksimalni doprinos unapređenju regionalne policijske saradnje, koja je u odnosu na političku saradnju zemalja regiona, kako je ocenio, "na mnogo višem nivou." On je podsetio da je Srbija od početka pristupila Konvenciji koju je ratifikovao parlament i da ima svog predstavnika MUPa pri sekretarijatu Komiteta ministara sa sedištem u Ljubljani.

Dačić je naveo da je na sednici Komiteta danas razgovarano o planu rada za sledeću godinu i proširenju saradnje ministarstava unutrašnjih poslova i razmatrana mogućnost izgradnje zajedničkih kontak centara policijskih organa i carinskih službi država regiona. Tom prilikom, kako je objasnio, stvorene su pretpostavke i zakonski uslovi da Albanija i Makedonija, učestvuju u razmeni podataka u okviru regionalne policijske saradnje. Dačić je dodao da je prvi put i Austrija učestvovala u radu komiteta ministara kao punopravni član u primeni Konvencije. "Samim tim može se raći da je ovo jedan od najznačajnijih sporazuma koji je u proteklom periodu bio okosnica regionalne saradnje u borbi protiv kriminala i uopšte u sprovođenju zakona na teritoriji Zapadnog Balkana i šire u jugoistočnoj Evropi", zaključio je Dačić.

ŠTINER: NEMAČKA ŽELI SRBIJU U EU

BERLIN, 17. novembra (Tanjug) Nemačka želi Srbiju u Evropskoj uniji (EU), ali Srbija mora da ispuni neophodne uslove i da zna da su sve predstave o članstvu, bez rešenja kosovskog pitanja, iluzorne, rekao je danas portparol poslaničkog kluba liberala u Bundestagu Rajner Štiner.

''Komisija EU je u svom izveštaju o napretku Srbije postavila jasne kriterijume. Prema njima, Srbija može dobiti status kandidata, ako se konstruktivno angažuje u pregovorima sa Kosovom. Nemačka vlada će Srbiji do kraja ostaviti šansu da to dokaže'', izjavio je Štiner Tanjugu.

Povodom spekulacija da bi nemački Bundestag, koji zaseda 23. novembra, mogao doneti rezoluciju kojom bi se odlučivanje o statusu kandidata za Srbiju odložilo za polovinu sledeće godine, Štiner je rekao da u ovom trenutku nije planiran nikakav predlog o Srbiji. I dalje važi raniji zaključak nemačkog Bundestaga prema kojem pre početka pregovora o pristupu, mora biti jasno prepoznatljiv napredak u rešenju otvorenih pitanja vezanih za Kosovo, rekao je ovaj ekspert za jugoistočnu Evropu i Balkan nemačkih liberala, partije koju je do skoro vodio šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele, a sada vicekancelar Filip Resler.

Štiner, koji je više puta bio u poseti Srbiji i važi za dobrog poznavaoca prilika na Balkanu, izneo je svoje uverenje da Srbija ima veoma dobre šanse za pristup EU. ''Što se tiče unutrašnjopolitičkih i tehničkih pitanja, Srbija je postigla dobar napredak, kao malo koja druga zemlja. Upravo zato je u srpskom interesu da, što je moguće brže, ukloni s puta poslednji, veliki ''kamen spoticanja'', a to je odnos prema Kosovu'', rekao je Štiner i upozorio da su sve predstave da Srbija, bez rešenja kosovskog pitanja, može postati član EU, iluzija. ''Meni je jasno da to od Srbije traži teške odluke. Zato jasno kažem sve predstave po kojima bi Srbija, bez rešenja kosovskog pitanja, mogla postati član EU su iluzija. EU neće još jednom napraviti grešku da primi zemlju sa nerešenim teritorijalnim konfliktima. To mora znati svaka srpska vlada, ali i srpsko stanovništvo'', izjavio je Štiner.

SRBIJA – K I M – STANjE, REAGOVANjA

STEFANOVIĆ: NASTAVAK DIJALOGA 21. 11.

BEOGRAD, 16. novembra 2011. (Beta) Šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović najavio je večeras da će dijalog sa Prištinom biti nastavljen u ponedeljak u Briselu i da će jedna od tema biti administrativni prelazi.

Stefanović je televiziji Pink rekao da u njegovim današnjim razgovorima s posrednikom Evropske unije Robertom Kuperom preko video linka nije pronađeno rešenje za administrativne prelaze, ali da će razgovor biti nastavljen i sutra. On je, kako je rekao, Kuperu ponudio predloge za rešenje problema u vezi sa administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje, ali nije precizirao o čemu je reč.

"Nastavićemo da tražimo rešenje. Jako je teško. Ne može se Srbija naterati da administrativne prelaze tretira kao državnu granicu", rekao je Stefanović upitan o izjavama iz Prištine da će Srbija dogovorom o administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje priznati da je to državna granica.

Stefanović je ocenio da su takve izjave kosovskih zvaničnika "za unutrašnju upotrebu".

Govoreći o predstojećim razgovorima u Briselu, Stefanović je rekao da će, pored administrativnih prelaza, biti reči i o regionalnom predstavljanju Prištine i univerzitetskim diplomama.

Upitan o sutrašnjem sastanku u Beogradu sa predstavnicima Srba sa severa Kosova, Stefanović je rekao da je važno da se često sastaje sa njima i da ih obaveštava o detaljima razgovora s Prištinom.

Na pitanje o odluci Vlade da se kopije matičnih knjiga predaju kosovskim vlastima, Stefanović je rekao da one neće biti predate kosovskim vlastima već Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama. "Vlada je donela uredbu kojom se kopije ustupaju Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama i time se ne narušava Ustav. Srbija će nastaviti da obavlja svoju funkciju na Kosovu i Metohiji", rekao je Stefanović.

STEFANOVIĆ: I DALjE POSTOJE NESLAGANjA U POGLEDU REŠENjA

BEOGRAD, 17. novembra (Tanjug) Šef Beogradskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je danas, nakon sastanka sa predsednicma opština sa severa Kosova, da i dalje postoje neslaganja u pogledu rešenja koja se tiču administrativnih prelaza na severu južne pokrajine, ali i niza drugih pitanja.

Stefanović je, na konferenciji za novinare u zgradi Vladi Srbije, rekao da to ne znači da ne treba težiti ka zajedničkom cilju za koji se zalažu i predsednici opština i država Srbija, a to je očuvanje državnih interesa na Kosovu i Metohiji, poštovanje Ustava i zakona i Rezolucije 1244 SB UN.

Na pitanje kako će implementirati dogovore postignute u Briselu ako predsednici opština i lokalno stanovništvo sa severa Kosova to ne podrže, Stefanović je odgovorio da će se implementacija vršiti kao i dosada, kroz odluke vlade i državnih organa. "Građani na Kosovu i Metohiji su građani Republike Srbije i treba da poštuju odluke te države", rekao je Stefanović. On je ponovio da će u ponedeljak u Briselu biti održana nova runda pregovora na kojoj će se razgovarati o administrativnim prelazima, priznavanju fakultetskih diploma i predstavljanju Prištine na regionalim skupovima.

Stefanović je još jednom oštro odbacio tvrdnje prištinskih zvaničnika da je oko prelaza postignut dogovor. "U ovom trenutku ne može da dođe do rešenje za administrativne prelaze jer se Priština postavila na neprihvatljiv način. Ne može zastava Kosova biti na administrativnom prelazu, ne može biti graničnog kamena, međudržavnog sporazuma i onemogućavanja kretanja Srbima koji koriste registarske tablice i dokumenta Republike Srbije", istakao je Stefanović. On je, takođe, rekao da je sa predstavnicima opština razgovarao o trenutnoj situaciji na severu pokrajine, kao i o uključivanju eksperata sa severa Kosova u implementacione grupe i pregovarački tim, posebno kod pitanja primene dogovora o slobodi kretanja i administrativnih prelaza.

Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić potvrdio je da su na sastanku ostale razlike u stavovima i ponovio da je za predstavnike lokalne samouprave sa severa neprihvatljivo bilo kakvo prisustvo kosovskih predstavnika na prelazima Brnjak i Jarinje. Pantić je takođe dodao da ukoliko se takva rešenja prihvate u Briselu, predstavnici lokalne samouprave ih neće implemetirati i nastaviće sa blokadama.

On je rekao i da predstavnici opština sa severa KiM ostaju pri krivičnoj prijavi protiv Stefanovića, a zbog navodnog kršenja Ustava Srbije vezanog za dogovore navodno postignute u Briselu oko administrativnih prelaza. Međutim, na pitanje da li će tražiti njegovu smenu, on je odgovorio da je Stefanovića izabrala vlada i da će ta institucija i predsednik Srbije odlučivati da li on dobro radi svoj posao.

"Mi ne želimo sukob sa državom, mi Vladu Srbije smatramo svojom", rekao je Pantić i dodao da je oko krivične prijave protiv Stefanovuća postignuta saglasnost svih predsednika opština sa severa Kosova. To je, međutim, demantovao predsednik opštine Leposavić Branko Ninić rekavši da on nije potpisao krivičnu prijavu, kao i da neće tražiti smenu Stefanovića.

TAHIRI: SAGLASNOST VLADE O INTEGRISANOM UPRAVLjANjU GRANICOM

PRIŠTINA, 16. novembra 2011. (Beta) Vlada Kosova dala je na današnjoj sednici saglasnost za postizanje sporazuma o zajedničkom upravljanju granica sa Srbijom, rekla je šefica prištinskog pregovaračkog tima Edita Tahiri.

Ona je ocenila da je reč o međudržavnom sporazumu Kosova i Srbije.

"Cilj ove saradnje je da se poveća granična kontrola, da se poveća bezbednost i da se teži otvorenim granicama što je evropska filozofija i filozofija onih zemalja koje se žele učlaniti u EU", kazala je Tahiri nakon sednice vlade.

Tahiri je dodala da je kosovska strana zatražila da Evropska unija bude garant ostvarivanja sporazuma sa Beogradom, imajući u vidu specifičnosti u odnosima Kosova i Srbije.

Tahiri je najavila da će se tokom sledeće runde dijaloga, pored integrisanog upravljanja granicama, razgovarati i o regionalnoj saradnji, telekomunikacijama i električnoj energiji.

IZ RUSIJE 35 TONA POMOĆI ZA SRBE NA KOSOVU

NIŠ, 17. novembra (Tanjug) Na niški aerodrom Konstantin Veliki danas je iz Rusije dopremljeno 35 tona humanitarne pomoći namenjene Srbima na Kosovu i Metohiji.

Avion iz Rusije sleteo je pre podne, a dočeku su prisustvovali ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin. Humanitarna pomoć se sastoji od prehrambenih proizvoda, među kojima je osam tona šećera i konzervirana hrana, kao i peći na drva. Ministar Bogdanović je novinarima izjavio da će pomoć do Srba na KiM stići sporednim putevima i biti raspoređena u nekoliko narednih dana preko Crvenog krsta. Ovo nije prva pomoć ruskog naroda i države Srbima na KiM i ovakav vid saradnje traje već 12 godina, podsetio je Bogdanović. On je najavio da će uskoro iz Rusije stići nova pošiljka pomoći u medicinskoj opremi i materijalu za zdravstvene centre na području gde živi srpsko stanovništvo.

Ambasador Konuzin je kazao da će Niš biti sedište Srpskoruskog humanitarnog centra istakavši da se njegovo formiranje odvija prema planu koji je oktobra ove godine usaglašen prilikom boravka ruskog ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua.

Konuzin je napomenuo da se ideja o formiranju humanitarnog centra u Nišu širi i da su srpska i ruska strana u kontaktu s evropskim zemljama kojima objašnjavaju ciljeve rada tog centra. "Čitav niz država je zainteresovan za saradnju s ovim centrom", rekao je Konuzin i najavio da će ubrzo u Beogradu biti održana konferencija posvećena ovim pitanjima kojoj će, osim ruske delegacije prisustvovati predstavnici evropskih zemalja. On je najavio da će marta ili aprila iduće godine Srpskoruski humanitarni centar u Nišu početi u potpunosti da funkcioniše.