SRBIJA - EU

TADIĆ: VERUJEM DA ĆE BRITANIJA PODRŽATI NAŠU KANDIDATURU

LONDON, 16. novembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je danas uverenje da će Velika Britanija podržati Srbiju 9. decembra kada se u Briselu bude odlučivalo o dodeljivanju statusa kandidata.

"Verujem da će nas Britanija podržati, ali za to su potrebni neki preduslovi nastavak dijaloga Beograda i Prištine, a pre toga pronalaženje rešenja za administrativne prelaze na severu Kosova", izjavio je predsednik Tadić agenciji Tanjug posle sastanka sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom. Tadić je dodao da dobijanje statusa kandidata nije jednostavno ostvariti, ali da se nada da će Srbija to uspeti da postigne u decembru.

Na pitanje da prokomentariše stav Velike Britanije da je za sticanje statusa kandidata neophodan hitan napredak u dijalogu Beograda i Prištine, Tadić je rekao: "Svi mi imamo isti stav i o tome smo govorili na sastanku. Očekujemo da nađemo rešenje za administrativne prelaze, nadamo se da je to moguće", rekao je Tadić. On je podsetio da je unilateralna akcija kosovskih specijalnih snaga proizvela krizu na severu Kosova, a ta kriza je prizvela novi problem.

"Pokušavamo da pronađemo rešenje. Išli smo aktivno sa našim predlozima", rekao je Tadić i dodao da se Srbija nada da će kroz to rešenje moći da bude obnovljen pregovarački proces sa Prištinom. On je rekao da bi posle toga bilo moguće naći rešenja i za tehnički dijlog. Kako je naglasio, ta rešenja ne podrazumevaju priznavanje nezavisnosti Kosova. "I o tome sam govorio sa Kameronom. Srbija je u tom smislu veoma iskrena i otvorena priznavanje Kosova ne dolazi u obzir", istakao je Tadić.

Ističući da je sa Kameronom razgovarao o istorijskim vezama dve države, Tadić je rekao da je posebno bilo reči o borbi porotiv terorizma, organizovanog kriminal i korupcije u Srbiji. "Velika Britanija i njeni bezbednosni sistemi su bili od velike pomoći", rekao je Tadić. Tadić i Kameron su razgovarali i o ekonomskoj sradnji dve zemlje, imajući u vidu probleme sa kojima se suočava cela EU, pa i Velika Britanija.

"Vrlo je nizak nivo ekonomske saradnje dve zemlje. Nedovoljan je i nivo investicija. Ima nekoliko kompanija koje su značajne, ali to ni izbliza ne dostiže nivo koji je moguć", rekao je Tadić. On je dodao da je bilo reči i o aktiviranju srpske dijaspore i britanskih poslovnih ljudi, kao i o nekim investicijama, ne tako velikog obima, koje dugo čekaju na realizaciju. Te investicije predstavljaju dobar primer šta bi moglo da bude urađeno u budućnosti.

PODRŠKA FRANCUSKE KANDIDATURI SRBIJE UZ NAPREDAK U DIJALOGU

PARIZ, 16. novembra (Tanjug) Francuska podržava odobravanje kandidature Srbiji za članstvo u EU uz očekivanje novog napretka u dijalogu sa Prištinom, konstatovano je u razgovoru ministara spoljnih poslova Srbije i Francuske Vuka Jeremića i Alena Žipea.

Šef francuske diplomatije izjavio je da Francuska smatra da je došao trenutak da se Srbiji odobri status kandidata za EU, uz novi napredak u dijalogu s Prištinom, dok je Jeremić istakao da sa Francuskom postoji dovoljno zajedničkih stavova da bi se radilo na ispunjenju evropske budućnosti za Zapadni Balkan.

"Odnosi Francuske i Srbije su odlični. Razvijamo strateško partnerstvo na osnovu sporazuma koji smo nedavno zaključili", rekao je Žipe juče novinarima i dodao da je sa srpskim kolegom razgovarao i o odnosima Srbije i EU. "Potvrdio sam ministru Jeremiću da Francuska smatra da je danas došao trenutak da se Srbiji odobri status kandidata za EU, naravno imajući u vidu želju da se ostvari novi napredak u dijalogu s Prištinom da bi se ubrzao taj proces", naglasio je šef francuske diplomatije i dodao da je sastanak protekao u "dobrom duhu".

Jeremić je istakao da "problem za Srbiju nije u Parizu" i izrazio uverenje da Srbija i Francuska mogu zajedno da rade kako bi osigurali da "ne bude problema bilo gde". "Posvećeni smo ispunjenju preporuka Evropske komisije u kontekstu napretka regionalne saradnje, uključujući i dijalog s Prištinom", rekao je Jeremić.

On je istakao da je u razgovorima sa Žipeom bilo "veoma malo razmimoilaženja". "Srbija ima veoma jasan stav kao i Francuska. Mislim da postoji dovoljno zajedničkih stavova dve države da bi se zajednički radilo na ispunjenju evropske budućnosti za Zapadni Balkan", rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je navedeno u saopštenju francuskog Ministarstva spoljnih poslova, Žipe je pozdravio napredak Srbije na putu evropske integracije i potvrdio da Francuska podržava da se Srbiji odobri status kandidata za članstvo u EU. Francuski ministar je "podsetio na neophodnost normalizacije odnosa s Kosovom" i da je "hitno potrebno obnoviti dijalog s Prištinom, uz posredovanje EU, a u očekivanju Evropskog saveta u decembru". U saopštenju se takođe navodi da je susret Jeremića i Žipea omogućio da se ponovo potvrdi privrženost Francuske strateškom partnerstvu zaključenom između dve zemlje u aprilu prošle godine i njegovoj konkretnoj primeni, naročito kad je reč o projektu izgradnje metroa u Beogradu za koji Francuska predlaže jedinstvenu finansijsku ponudu.

Nakon susreta sa Žipeom Jeremić je razgovarao i sa članovima odbora za spoljne poslove francuskog parlamenta, koji su snažno podržali kandidaturu Srbije za EU, rečeno je Tanjugu iz izvora u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Na sastanku, koji je trajao više od sat vremena, navodi taj izvor, poslanici su listom rekli da je mesto Srbije u Evropi i podržali njenu kandidaturu za EU "bez ikakvih uslovljavanja".

U diskusiji, kojoj je prisustvovalo dvadesetak poslanika, postavljeno je sedamosam pitanja, između ostalog i o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, oceni uloge Euleksa, ali i o nedavnom ubistvu Srbina u Kosovskoj Mitrovici. Bilo je reči i o nastavku istrage trgovine organima u vezi sa izveštajem specijalnog izvestioca Saveta Evrope (SE) Dika Martija, budući da su neki od njih i poslanici u SE.

Posle posete Parizu, šef srpske diplomatije otputovao je u London gde će se sutra pridružiti razgovorima srpskog državnog vrha i britanskih zvaničnika. Posle Londona Jeremić će boraviti i u Strazburu kako bi u razgovorima sa poslanicima Evropskog parlamenta zatražio podršku za evropski proces Srbije.

PODRŠKA NORVEŠKE EVROPSKOM PUTU SRBIJE

BEOGRAD, 16. novembra (Tanjug) Srbija je na dobrom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, izjavio je danas predsednik parlamenta Norveške Dag Terje Andersen u razgovoru s predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Djukić Dejanović koja mu je zahvalila na podršci njegove zemlje ulasku Srbije u EU.

Andersen je predsednici srpskog parlamenta rekao da je impresioniran radom i rezultatima Skupštine Srbije, a posebno je naglasio značaj koji pridaje parlamentarnoj saradnji dve zemlje, založivši se da se ta saradnja proširi i unapredi, saopšteno je iz Skupštine Srbije. Predsednik parlamenta Norveške smatra da je saradnja na vojnom planu veoma značajna i posebno je pomenuo učešće lekara iz Srbije i Norveške u mirovnim misijama.

U razgovoru je naglašeno da su bilateralni odnosi Srbije i Norveške na veoma visokom nivou, posebno na političkom planu, kao i da ima prostora za intenzivniju ekonomsku saradnju. Rečeno je i da su dobrim odnosima dve zemlje doprinele i uzajamne posete na najvišem nivou, kao i da ratifikacija i stupanje na snagu sporazuma SrbijaEFTA predstavlja dobru osnovu za proširivanje privredne saradnje, kako trgovinske razmene, tako i investicione saradnje, pre svega, u energetici i u oblasti telekomunikacija.

Djukić Dejanović je naglasila značaj norveške razvojne pomoći i ukazala na interes Srbije da se ona nastavi u funkciji daljih ekonomskih reformi i jačanja privredne saradnje. Posebnu zahvalnost Djukić Dejanović uputila je norveškom narodu na pomoći logorašima iz Srbije koji su za vreme Drugog svetskog rata bili internirani u koncentracione logore u Norveškoj. "Nesebična pomoć norveškog naroda spasila je mnogo života i to narod Srbije nikada nije zaboravio", rekla je Djukić Dejanović, dodajući da je u tom smislu posebno značajno to što vlada Norveške tradicionalno pomaže i opštinu Gornji Milanovac u kojoj se nalazi spomen kuća norveškosrpskog prijateljstva.

Predsednica Skupštine Srbije pozvala je predsednika parlamenta Norveške da poseti Srbiju, što je sa zadovoljstvom prihvaćeno. Predložila je i da se u najkraćem mogućem roku ostvari uzajamna poseta skupštinskih odbora za inostrane poslove, odbora za evropske integracije, odbora za kulturu i odbora za bezbednost, kao i Grupe prijateljstva. Djukić Dejanović danas završava dvodnevnu posetu Norveškoj, gde je boravila na poziv Andersena.

KIM – STANjE, REAGOVANjA

STEFANOVIĆ: MATIČNE KNjIGE NAJPRE IDU EU I UN

BEOGRAD, 16. novembra (Tanjug) Kopije matičnih knjiga sa Kosova i Metohije, koje su odlukom Vlade Srbije predate beogradskom pregovaračkom timu nakon sertifikacije biće dostavljene Evropskoj Uniji i Ujedinjenima nacijama, a potom i privremenim prištinskim insitucijama, rekao je danas šef beogradskog tima Borislav Stefanović.

Stefanović je u izjavi Tanjugu objasnio da je predaja kopija postignuta dogovorima u Briselu, iako je Priština tražila originalne knjige. Naime, kako je podsetio, kopije matičnih knjiga, zajedno sa šest originala ostale su posle 1999. godine na Kosovu i Metohiji, te ih Priština i sada poseduje. "Priština je takođe tražila da Srbija prestane da vodi evidenciju za Kosovo i Metohiju. Beogradski tim, naravno, na to nije pristao. Izbegnuto je da se predaju originali, a evidencija se i dalje vodi", naglasio je Stefanović.

Govoreći o proceduri po kojoj će se dogovor iz Brisela primenjivati, Stefanović je rekao da se kopije matičnih knjiga najpre dostavljaju implemantacionim grupama u dijalogu sa Prištinom i sertifikuju, a nakon toga, u skladu sa zakonom koji omogućava predaju kopija međunarodnim organizacijama, šalju Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama i tek na kraju Prištini. "S druge strane imaćemo mogućnost da dobijemo kopije matičnih knjiga od Prištine", dodao je Stefanović.

Šef beogradskog tima očekuje da će nakon donošenja ove uredbe, vlada doneti i još dve koje će omogućiti da se primene dogovori postignuti u Briselu, a koji se tiču katastara i slobode kretanja. "Očekujem da će Vlada Srbije vrlo brzo doneti odluke vezane za primenu ta dva dogovora koji su takođe prethodno usvojeni na vladi", kazao je Stefanović. Primena dogovora postignutih u Briselu, kao i nastavak dijaloga sa Prištinom, uslovi su koje Srbija treba da ispuni kako bi nam 9. decembra zemlje članice EU odobrile status kandidata, za šta je pozitivno mišsljenje sredinom septembra dala Evropska Komsija.

Prvi korak na tom putu bilo je usvajanje Uredbe Vlade o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Šef vladine Kancelarije za medije Milivoje Mihajlović potvrdio je Tanjugu da je Vlada u ponedeljak uveče, na telefonskoj sednici, donela odluku da se kopije matičnih knjiga predaju beogradskom pregovaračkom timu. Ta odluka, precizirao je Mihajlović, doneta je u skladu sa dogovorima koji su postignuti u Briselu.

JAHJAGA: PLAN AHTISARI PLUS NEPRIHVATLjIV ZA KOSOVO

PRIŠTINA, 15. novembra 2011. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila je danas da je za Kosovo neprihvatljiva formula Ahtisari plus za sever jer bi to moglo da dovede do podele i razori sva dosadašnja dostignuća na Kosovu.

Tokom susreta sa poslanicima, članovima Interparlamentarne unije iz Velike Britanije, predsednica Kosova je, kako je saopšteno, rekla da neslaganja u regionu treba rešiti dijalogom i međusobnim priznanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake zemlje. Jahjaga je rekla da je nezavisnost Kosova dovela do stabilizacije regiona i da je njena vizija članstvo svih zemalja regiona u svim međunarodnim mehanizimima, dok je osnovni cilj Kosova povećanje broja priznanja i članstvo u EU, NATO i UN, kao i u svim međunarodnim i regionalnim organizacijama.

Predsednica Kosova je ocenila da bi članstvo u Partnerstvu za mir i ugovorni odnosi sa EU pomogli ubrzanju i pridubljivanju reformi na Kosovu. Jahjaga je rekla da su institucije Kosova zajedno sa međunarodnim partnerima opredeljene za uspostavljanje reda i zakona na severu Kosova kako bi se građanima koji tamo žive pružili ekonomski podsticaji i ustavno pravne koristi.

U saopštenju se ističe da je predsednica Kosova kazala da je dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU jedini način za normalizaciju odnosa i ocenila da Kosovo i Srbija treba međusobno da se pomažu a ne suprotstavljaju na putu evropskih integracija.

Atifete Jahjaga je takođe ocenila da rešenja u dijalogu Beograda i Prištine treba da se zasnivaju na najboljoj evropskom praksi.

GORDON: BEOGRAD TREBA DA SE POMIRI SA NEZAVISNOŠĆU KOSOVA

VAŠINGTON, 15. novembra 2011. (Beta) SAD snažno podržavaju aspiracije Srbije ka EU, ali se slažu sa evropskim partnerima da Beograd mora da se pomiri sa realnošću nezavisnog, multietničnog Kosova u njegovim trenutnim granicama, rekao je danas zamenik državnog sekretara SAD Filip Gordon.

Na sednici Potkomiteta za Evropu i Evroaziju Odbora Kongresa za spoljnopolitička pitanja, Gordon je rekao da smatra da nije u skladu sa standardima EU a ni sa rezolucijom 1244 "to što je Beograd od 1999. održavao i finansirao bezbednosne zvaničnike na Kosovu".

"Takođe smatramo da nije bilo u skladu sa standardima EU kao ni sa sporazumom CEFTA, čiji je potpisnik Srbija, da Beograd do pre mesec dana sprečava izvoz dobara sa Kosova u ili preko svoje teritorije", poručio je Gordon, objavljeno je na sajtu kogresnog Odbora. Istakao je da je u martu započeti dijalog Srbije i Kosova rezultirao poboljšanjem tehničke saradnje, ali da su značajna pitanja ostala nerešena "a Srbija kaska sa primenom dogovorenog".

"Obe strane moraju da pokažu dobru veru, fleksibilnost i volju da postignu kompromis kako bi se postigao napredak od koga će koristi imati stanovnici obe države", ukazao je Gordon.

Osvrnuvši se na poslednje događaje na Kosovu, odnosno blokade Srba na severu Kosova i odluku Beograda da prihvati carinski pečat Kosova, Gordon je rekao da je "SAD smatraju da da mora da postoji bezbedno i sigurno okruženje i bezuslovna sloboda kretanja na celom Kosovu". "SAD očekuju od srpske vlade da u potpunosti sarađuje sa Kforom i Euleksom u neodložnom uklanjanju barikada i obezbeđivanju odgovarajuće kontrole na granici", rekao je Gordon. "Dozvolite mi da budem veoma jasan na kraju: nema načina da se granice u regionu ponovo povlače po jasnim etničkim linijama. U tom smislu, podela i zamena teritorija je neprihvatljivo rešenje", istakao je on.

Gordon je ukazao da svaka retorika u kojoj se poziva na podelu Kosova i dovodi u pitanje mogućnost da ljudi različitih nacionalnosti žive zajedno "narušava regionalno pomirenje i u suprotnosti je sa decenijskim naporom međunarodne zajednice da izvuče region iz brutalnih konflikta devedesetih".

Kada se radi o Kosovu, američki zvaničnik je ukazao da Priština mora da ojača multietničke demokratske institucije. "Vitalni deo tog procesa je obezbeđivanje poštovanja prava svih zajednica na Kosovu, uključujući i kosovske Srbe, kao i očuvanje kulturne i verske baštine", poručio je Gordon.

Složivši se sa šeficom diplomatije EU Ketrin Ešton da je budućnost Kosova u EU, Gordon je naveo da SAD ohrabruju tekuće reforme kosovske vlade, ukazujući na prioritete poput borbe protiv nezaposlenosti, kriminala i korupcije, kao i reforme u energetskom sektoru, slaboj javnoj administraciji i pravosuđu.

ROGOZIN ZA PRESELjAVANjE KOSOVSKIH SRBA U RUSIJU

MOSKVA, 16. novembra 2011. (Beta) Predstavnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin ocenio je danas da masovno obraćanje kosovskih Srba Rusiji da im da državljanstvo, svedoči da su se, očajni što ne mogu dobiti pomoć od svojih, obratili Rusiji kao poslednjoj nadi.

"U takvoj situaciji, neophodno je shvatiti da li su ti ljudi spremni da se presele u našu zemlju", rekao je Rogozin agenciji Interfaks, dodavši da je moguće da kosovski Srbi zatraže i preseljenje u Rusiju ako "postoji realna fizička pretnja njihovim životima, porodicama".

On je dodao da bi za Rusiju koja oseća velike demografske probleme, posebno tamo gde je stanovništvo slovensko istočno od Urala, dolazak Srba predstavljao "blago".

Rogozin je ocenio da se oni mogu lako adaptirati u toj sredini i da ne bi trebalo da bude problema sa zapošljavanjem. "Kosovski Srbi treba da budu upisani u program repatrijacije Rusa. Srbi za nas nisu stranci. To je narod koji u Rusiji može da dobije drugu domovinu i zato upravo program repatrijacije treba da bude primenjen", kazao je Rogozin.

Ruski predstavnik u NATO je uveren da ruske političke partije već sada mogu da preuzmu pružanje pomoći za preseljenje i smeštaj kosovskih Srba u regione kojima je to potrebno.

"Ne mogu da zamislim suprotno kako Rusija može da odbije takav zahtev", dodao je Rogozin.