ZASEDANjE PARLAMENTARNE SKUPŠTINE CENTRALNO EVROPSKE INICIJATIVE (CEI)

DEJANOVIĆ: PODUDARANjE CILjEVA SRBIJE I CILjEVA CEI

BEOGRAD, 10. novembra (Tanjug) Jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije u ovom trenutku je njeno približavanje Evropskoj uniji, kao važan korak u stvaranju nove Evrope, a parlament u ostvarenju tog prioriteta ima nezamenljivu ulogu, izjavila je predsednica Skupštine Slavica Djukić Dejanović. Otvarajući dvodnevno zasedanje Parlamentarne skupštine Parlamentarne dimenzije Centralno evropske inicijative (CEI) u Beogradu. Djukić Dejanović je rekla da Srbija, kao i druge članice CEI, smatra da je politika saradnje i približavanja EU važan korak u pogledu stvaranja nove Evrope kao kontinenta mira, političke stabilnosti, poštovanja ljudskih prava i ekonomskog prosperiteta. Ona je naglasila da je za ostvarenje tog prioriteta uloga parlamenata nezamenjiva. "Skupština Srbije je uložila maksimalne napore u harmonizovanju našeg zakonodavstva i pružila izrazit doprinos približavanju Srbije EU. Sa ponosom bih vas informisala da je ovaj saziv usvojio 177 zakonskih akata kojima se naš pravni sistem usklađuje sa pravnim sistemom EU", naglasila je. Prema njenim rečima, Evropska komisija je vrednovala i rad skupštine i predložila da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo, što je važan iskorak koji se doživljava kao valorizacija rada i dodatni podstrek za nastavak reformi. Dejanović je ukazala na značaj i energiju koju Srbija, kao država, ulaže u razvoj dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, što je pokazala i donošenjem deklaracije o Srebrenici, ali i aktivnostima na pitanjima zaštite životne sredine, naučne saradnje, razvoja kulture... Upravo na osnovu tih činjenica, dodala je, na najbolji način se vidi podudaranje ciljeva Srbije i ciljeva CEI, koja je takođe nezamenjiva platforma za zajednički rad. Novi odnosi u svetu diktiraju potrebu za osmišljavanjem nove vizije razvoja CEI, ukazala je i dodala da bi bilo korisno ojačati njen uticaj, intenzivirati saradnju sa starim i uspostaviti saradnju sa novim partnerima, regionalnim i globalnim međunarodnim organizacijama i prilagoditi se novoj geopolitičkoj stvarnosti i izazovima koje donosi moderno doba. Predsednica srpske skupštine je istakla da parlament u potpunosti uvažava stepen multilateralne parlamentarne saradnje i njenog uticija na nacionalne države, regionalne i svetske tokove, što je pokazala i činjenica uspešno organizovane Parlamentarne skupštine OEBS. "Srbija, a posebno skupština, nastaviće da daje podršku radu regionalnim organizacijama i pruža doprinos relizaciji njihovih ciljeva", zaključila je. Srbija ove godine predsedava CEI, a skupu u Domu Narodne Skupštine prisustvuje 11 delegacija te inicijative.

ZNAČAJ REGIONALNE SARADNjE NA PUTU EVROINTEGRACIJA

BEOGRAD, 10. novembra (Tanjug) Sa zasedanja Parlamentarne skupštine Parlamentarne dimenzije Centralnoevropske inicijative (CEI) je ukazano na značaj regionalne saradnje, posebno na putu evrointegracija zemalja regiona. Otvarajući dvodnevno zasedanje Djukić Dejanović je rekla da Srbija, kao i druge članice CEI, smatra da je politika saradnje i približavanja EU važan korak u pogledu stvaranja nove Evrope kao kontinenta mira, političke stabilnosti, poštovanja ljudskih prava i ekonomskog prosperiteta. Ona je naglasila da je za ostvarenje tog prioriteta uloga parlamenata nezamenjiva. Sa tom ocenom složio je predsednik Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović koji je pored značaja skupštine u međudržavnoj saradnji podvukao i bitnu ulogu društva i nevladinih organizacija. "Nevolje nastaju kada se nagomilaju predrasude", ocenio je i kao značajne tačke na putu zbližavanja, posebno država bivše Jugoslavije, naveo kulturu i ekonomske odnose. "Imamo velika iskustva ne samo u integracijama, nego i u dezintegracijama. To, međutim, može biti i korisno jer smo od jedne dali šest država i svih šest žele u EU", poručio je učesnicima skupa u Domu Narodne Skupštine. On je ocenio da svih šest republika bivše Jugioslavije međusobno sarađuju i podsetio da su neke od njih ušle u EU, a neke su na njenom pragu. Sve te zemlje nastoje da sarađuju u evropskim integracijama, rekao je Mićunović. Srbija ove godine predsedava CEI, a skupu u Domu Narodne Skupštine prisustvuje 11 delegacija te inicijative. Dvodnevno zasedanje čija je tema "Perspektive razvoja CEI" treba da pruži odgovor na nova globalna dešavanja i aktuelne finansijske izazove i ponudi viziju reformisanja i unapređenja rada CEI, kako bi ta organizacija nastavila da i dalje uspešno radi na ostvarivanju ciljeva. Drugog dana zasedanja, kada se očekuje usvajanje finalnog dokumenta, prisutnima će se obratiti ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

SRBIJA – EU

JEREMIĆ I BILT: EU INTEGRACIJE JE PROCES KOJI TRAJE

BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt izjavio je danas posle sastanka sa srpskim kolegom Vukom Jeremićem da ta zemlja podržava proceš proširenja EU, uključujući i države zapadnog Balkana, ali i istakao da je to "proces koji traje a ne događaj koji se rešava donošenjem jedne odluke". Jeremić se složio da je put Srbije ka EU "dug proces" i ukazao da "ne treba da imamo iluzije da će doći do dramatičnog ubrazanja integracije Srbije". "Nema načina da se dramatično ubrza evropski put Srbije", poručio je Jeremić i dodao da to, međutim, ne znači da Srbija ne treba da ostane posvećena tom cilju. "Suštinski, evropska transformacija ove zemlje je u interesu građana Srbije, sa ili bez članstva u EU", kazao je šef srpske diplomatije. Jeremić je naveo da je stav Švedske o EU integracijama Srbije poznat i da je "uvek išao u korist Srbije". On je, međutim, istakao da se unutar EU dešavaju promene koje nisu povoljne za proces daljeg proširenja. "U mnogim delovima Evrope raste skepticizam i negativnost prema prijemu novih članica ali poslednji način na koji bi na takav razvoj situacije trebalo reagovati jeste dramatičnim zaokretima i preokretima", smatra Jeremić. On je naglasio da treba nastaviti sa procesom sprovođenja evropskih reformi i trasnformisanjem društva kroz blisku saradnju sa evropskim partnerima a formalne korake na tom putu očekivati "kada se dostignu ti standardi i kada to bude bilo moguće". Bilt je ponovio da Švedska podržava proširenje EU na zapadni Balkan, jer je to, kako je istakao, najbolji i najsigurniji način da se održi stabilnost u tom delu Evrope. On je čestitao Srbiji na pozitivnom mišljenju Evropske komisije o dodeli statusa kandidata i posebno istakao da je u tom mišljenju pohvaljen proces reformi u Srbiji. "To je veoma važno za ekonomsko socijalni i svaki drugi prosperitet vaše zemlje", poručio je Bilt. Švedski ministar je istakao da je sa Jeremićem razgovarao o predstojećem samitu EU 9. decembra i dodao da su "integracije proces koji traje a ne događaj koji se rešava donošenjem jedne odluke ili dostizanjem jednog cilja". Jeremić je naveo da je Srbija ima apsolutnu podršku Švedske u svim multilateralnim kandidaturama koje je podnela. Kako je istakao, nedavno je to bilo za Komitet za zaštitu svetske kulturne baštine pri Unesko, a sada se Srbija kandiduje za predsedavanje OEBS i za to ima podršku Švedske.

TADIĆ SA BILTOM

BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić sastaće se danas sa švedskim ministrom spoljnih poslova Karlom Biltom, koji boravi u poseti Beogradu, potvrđeno je Tanjugu u kabinetu predsednika. Bilt se već susreo sa srpskim kolegom Vukom Jeremićem, a planirano je da razgovara i sa potpredsednikom Vlade za evropske integracije Božidarom Djelićem, kao sa šefom pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislavom Stefanovićem.

DjELIĆ SA BILTOM: ŠVEDSKA PODRŽAVA SRBIJU NA PUTU KA EU

BEOGRAD, 10. novembra (Tanjug) Švedska će pružiti punu podršku Srbiji za sticanje statusa kandidata 9. decembra, kao i za otpočinjanje pregovora sledeće godine, uz ispunjavanje uslova koji su navedeni u preporuci Evropske komisije, potvrdio je danas šef švedske diplomatije Karl Bilt na sastanku sa potpredsednikom Vlade Božidarom Djelićem. Djelić je sa Biltom razgovarao o daljim koracima Srbije u procesu evrointegracije, bilateralnim odnosima, ekonomskoj i naučnoj saradnji Srbije i Švedske, saopšteno je iz kabineta potredsednika Vlade. Djelić i Bilt su razgovarali i o ekonomskoj saradnji Srbije i Švedske i važnim projektima, poput otvaranja IKEA, a takođe je razgovarano i o načinima povezivanja srpske naučne zajednice sa švedskom naučnom zajednicom.

DAČIĆ: PODRŠKA ESTONIJE EVROPSKOM PUTU SRBIJE

TALIN, BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) Estonija podržava nastavak procesa evropskih integracija Srbije, izjavio je u Talinu zamenik premijera Ivica Dačić posle razgovora sa predsednicom parlamenta te države Ene Ergma. Ministar Dačić je istakao da je predsednica parlamenta Estonije "još jednom izrazila podršku proširenja Evropske unije i što bržem ulasku Srbije u EU". Dačić je podsetio i da je Estonija među prvim drzavama ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU i da " apsolutno podržava proces evropskih integracija Srbija", saopšteno je iz Ministarstav unutrašnjih poslova Srbije.

DjELIĆ SA ROZENTALOM: USLOV JE POZNAT, NASTAVAK TEHNIČKOG DIJALOGA SA PRIŠTINOM

HAG, 10. novembra (Tanjug) Srbija može da računa na punu podršku Holandije u evropskim integracijama, izjavio je u Hagu potpredsednik vlade Božidar Djelić nakon susreta sa holandskim ministrom inostranih poslova Urijem Rozentalom. "Rozental mi je rekao da mi sad možemo da tražimo od Holandije pomoć u vezi sa onim zemljama članicama koje bi se eventulno protivile našoj kandidaturi", rekao je. On je dodao da se "ispostavilo se da je istina da je holandska politika striktna, ali fer". Djelić je, međutim, naglasio da to ne znači da će Srbija, o čijoj kandidaturi početkom decembra treba da odluči Evropski savet, može bezuslovno da računa na povoljan ishod. "Uslov koji treba ispuniti je poznat, a to je nastavak tehničkog dijaloga sa Prištinom", rekao je Djelić, i izrazio uverenje da će taj dijalog tokom narednih nedelja biti ponovo pokrenut. Djelić se danas, takođe, sreo sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, koji uskoro treba da Savetu bezbednosti UN preda šestomesečni izveštaj o saradnji Srbije i drugih zemalja bivše Jugoslavije sa ovim međunarodnim sudom. "Bramerc mi je jasno rekao da haški uslov više ne postoji", rekao je Djelić nakon susreta sa Bramercom. Bramerc je prethodna dva dana boravio u poseti Srbiji u sklopu priprema za podnošenje izveštaja. Tokom dana, Djelić će se obratiti i članovima Odbora za evropska pitanja holandskog parlamenta i održati predavanje članovima delegacije Evropske komisije u Hagu.

EVROPSKI PARLAMENTARCI: ZA KANDIDATURU, SRBIJA DA RADI "DO POSLEDNjEG DANA"

BON, 10. novembra (Tanjug) U Evropskom parlamentu preovlađuje očekivanje da će Srbija dobiti status kandidata za člana EU 9. decembra, javlja Radio Dojče vele, pozivajući se na izjave evropskih parlamentaraca. Potpredsednik grupe socijaldemokrata u EP i predsednik radne grupe za Balkan Hanes Svoboda ocenio je da je Srbija "učinila dosta," pogotovo u saradnji sa Haškim tribunalom i da zaslužuje mesto kandidata. Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin veruje da u trenutku kada se cela Evropska unija, na svim nivoima bavi prvenstveno unutrašnjim problemom finansijske krize, Srbija i Crna Gora imaju jedinstvenu priliku da bez pritiska urade ono što je potrebno, da "šokiraju" evropske institucije i države članice i dobiju ono što traže. Komentarišući spekulacije o nezvaničnom zahtevu Nemačke i Francuske da se dalji napredak Srbije i Crne Gore odloži, Kacin je rekao da svaka od zemalja koje imaju evropske aspiracije može pozitivno da iznenadi i ubedi nemačku kancelarku i francuskog predsednika da neće opteretiti njihove države niti evropsku budućnost. "Da li će neko spekulacije iskoristiti kao izgovor da ne napravi ono što bi bilo pametno, ili će ih iskoristiti da se dokaže i pozitivno iznenadi, od toga zavisi da li su spekulacije istinite ili ne," smatra Kacin. Predsednik Odbora za Jugoistočnu Evropu u EP Eduard Kukan izrazo je nadu da će Evropski savet usvojiti preporuku Komisije o statusu kandidata ali je rekao da je na Srbiji da dokaže da je spremna i u narednih mesec dana ostvari konkretan rezultat u dijalogu sa Prištinom. "Oni znaju šta se od njih očekuje. Nadam se da će zaključak Saveta potvrditi preporuke EK i da će Srbija postati kandidat. Ali za to moraju da rade do poslednjeg dana", izjavio je Kukan za "Dojče vele."

PODRŠKA FINSKE EVRO INTEGRACIJAMA SRBIJE

HELSINKI, BEOGRAD, 10. novembra (Tanjug) Finska će podržati dobijanje statusa kandidata Srbije za punopravno članstvo u EU, izjavio e danas u Helsinkiju zamenik pemijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Ministar Dačić je istakao da su mu stav Finske preneli, tokom današnjih susreta, šef diplomatije i predsednik parlamenta te države Erki Tuomijom i Eero Heinaluoma. On je naveo i da između Finske i Srbije nema nikakvih otvorenih pitanja i problema, a da bilateralna saradnja može da bude bolja u različitim oblastima. Prema njegovim rečima, pobljšanje saradnje moguće je u raznim oblastima političkih odnosa, ekonomske kulturne, prosvetne i sportske saraadnje. Dačih smatra i da bi ekonomska saradnja, imajući u vidu ekonomsku razvijenost Finske, "svakako mogla da bude na mnogo višem nivou nego što je sada", saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

PAK: SRBIJA U DECEMBRU NAJVEROVATNIJE DOBIJA STATUS KANDIDATA

PRAG, 9. novembra (Tanjug) Poslanica Evropskog parlamenta Doris Pak izjavila je danas da će Srbija verovatno dobiti u decembru status kandidata, ali da zvanični Beograd mora da se suprostavi haosu koje su uspostavile kriminalne i druge radikalne grupe na severu Kosova. "Smatram da je verovatno da hoće, ali Srbija do tada, uz sve do sada pomenuto, mora pokazati ozbiljnost prema krizi u severnoj Mitrovici", izjavila je Pakova za Radio Slobodna Evropa. Prema njenom mišljenju, Beograd ne može nemo da posmatra, već mora da se suprotstavi haosu koji su uspostavile kriminalne i druge radikalne grupe na severu Kosova, jer one samo nanose štetu Srbiji. "Te grupe su svesne da Srbiji nanose štetu, ali to mora shvatiti i rukovodstvo Srbije i promeniti dosadašnju politiku prema zbivanjima na severu", navela je ona. Na opasku da su svetske agencije prenele reči jednog neimenovanog nemačkog diplomate da ova zemlja očekuje više nego Evropska komisija od Srbije, a to je korak ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, Pakova je rekla da to ne može da potvrdi jer ne zna ni ko je to rekao. "Znam samo šta je Angela Merkel rekla, a to je da se mora nastaviti dijalog između Prištine i Beograda, da on mora doneti pomake i da se do sada postignuti sporazumi moraju i sprovoditi. To se, međutim, do sada nije dogodilo i u tom smislu taj diplomata nije zapravo rekao ništa novo", navela je ona. Na pitanje šta je to apsolutni minimum koji Nemačka zahteva od Srbije da bi pristala da joj odobri status kandidata ua EU, Pakova je odgovorila da ne može da govori u ime Nemačke jer nije ni savezna kancelarka, niti ministarka spoljnoh poslova. "Mislim, međutim, da je Angela Merkel nedvosmisleno jasno rekla da Srbija neće moći da ide dalje bez uspostavljanja normalnih susedskih odnosa sa Kosovom i u tom smislu se ne može govoriti ni o kakvom minimumu ili maksimumu", izjavila je Pakova. Ona je rekla da se Srbiji ne postavljaju maksimalistički zahtevi i da EU samo želi da "pomogne Srbiji na tom teškom putu, da joj pomognemo zato što ima i unutrašnje probleme".

KRIZA NA SEVERU KIM

STEFANOVIĆ SA BILTOM O SITUACIJI NA SEVERU KIM

BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) Šef tima Vlade za dijalog sa Prištinom Borislav Stefanović sastao se sa ministrom spoljnih poslova Švedske Karlom Biltom i sa njim razgovarao o situaciji na severu Kosova i Metohije. Na sastanku je bilo reči i o modalitetima rešenja za administrativne prelaze, kao i o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, saopšteno je iz Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije.

HOTI: ZASAD NEMA OSUMNjIČENIH ZA UBISTVO MOJSIĆA

KOSOVSKA MITROVICA, 10. novembra (Tanjug) Regionalni portparol kosovske policije Besim Hoti izjavio je Tanjugu da je posle pucnjave u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je ubijen jedan a ranjena dvojica Srba policija tokom noći pretresla šest kuća u naselju Brđani u potrazi za osumnjičenima i dokaznim materijalom. Za sada nema osumnjičenih za ubistvo Sava Mosjića i za napad na ostale Srbe koji su povređeni sinoć oko 20 časova u naselju Brđani u severnom delu Mitrovice. "Policija je tokom noći uzela izjave od trojice Albanaca koji nisu osumnjičeni za ubistvo, već su ispitani u svojstvu svedoka. Nastavićemo sa istragom," rekao je policijski portparol. U Kosovskoj Mitrovici je odlukom predstavnika opštine proglašen dan žalosti zbog tragične smrti Mojsića (28) koji je sinoć podlegao povredama zadobijenim u pucnjavi koja se dogodila u naselju Brđani. Hoti je ranije izjavio da se incident dogodio oko 19:50 sati, kada je došlo do svađe između Srba i Albanaca, prilikom koje je u jednom trenutku upotrebljeno vatreno oružje, ali ga, međutim, nisu koristili učesnici svađe, vec neko sa strane. On je rekao da je motiv za svađu za sada nepoznat.

BOGDANOVIĆ: EULEKS DA PREUZME ISTRAGU A NE KOSOVSKA POLICIJA

BEOGRAD,10. novembra (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je sinoć da je zatražio od pripadnika Eulksa da preuzmu istragu o napadu na trojicu Srba u naselju Brđani, umesto kosovske policije, i da se što pre rasvetli motiv, pronađu i kazne počinioce tog, kako je naveo, terorističkog akta. Bogdanović je rekao Tanjugu da je od velike važnosti da istraga bude efikasna i da krivci budu uhapšeni jer je "ranjavanje trojice Srba podiglo i onako velike višemesečne tenzije kod srpske zajednice na severu Kosova i Metohije". Ukazujući da je napad za najoštriju osudu i da je to, u proteklih nekoliko meseci, još jedan u nizu incidenata, Bogdanović je pozvao Srbe da se uzdrže i ne nasedaju na provokacije albanskih ekstremista, a Kfor i Eulks da se fokusiraju na ulargične tačke na severu, gde stalno postoji pretnja o izbijanja međuetničkog skoba, a ne na administrativne prelaze. "Napad pokazuje da albanski ekstremisti koriste svaku priliku za nasilje nad Srbima i višegodišnje nekažnjavanje i neotkrivanje počinilaca zločina dovelo je do toga da oni sve otvorenije i češće posežu za nasiljem", rekao je Bogdanović. Ministar je pozvao međunarodno prisustvo u pokrajni da konačno preduzme sve da Srbima na severu pokrajne obezbedi elementarne ljudske slobode koje su ima uskraćene, a to je pravo na ličnu i imovinsku sigurnost.

IVANOVIĆ: KFOR I EULEKS MORAJU DA NADjU NAPADAČE NA SRBE

BEOGRAD, 10. novembra 2011. (Beta) Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je da tenzije na severu Kosova, nakon ubistva Srbina u naselju Brđani, može smiriti brza reakcija Kfora i Euleksa koji su do sada bili "bolećivi prema nasilju ekstremnih Albanaca". "Teško je reći da li je incident bio planiran, ali je bio očekivan jer su Kfor i Euleks potpuno koncentrisani na nešto što nije njihov zadatak, a to je sprovođenje političkih odluka Prištine u veoma napetoj situaciji", rekao je. Prema njegovim rečima, te međunarodne misije su zanemarile ono što je njihov primarni zadatak stvaranje sigurnog okruženja za sve na Kosovu i Metohiji, a posebno u sredinama gde su dve etničke zajednice u kontaktu. "Jedna od takvih sredina je i naselje Brđani (u severnoj Mitrovici) pa je incident mogao da predvidi svako ko se imalo razume u bezbednosna pitanja", rekao je on. U sinoćnjem sukobu Albanaca i Srba u naselju Brđani iz vatrenog oružja ranjena su trojica Srba, od kojih je jedan, Savo Mojsić, umro u bolnici. "Poslednji je momenat za međunarodne organizacije na Kosovu da shvate da svojim bolećivim stavom prema nasilju koji ekstremni Albanci sprovode nad Srbima ne mogu da reše problem. Pravovremena sudska presuda bi mogla da smiri ovu situaciju, jer alternativa je da svako čuva svoju kuću što je uvod u haos", rekao je Ivanović. Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju je naveo da "Kfor mora da se vrati u okvir svog mandata, a da Euleks mora da počne da radi ono za šta je doveden na Kosovo" kako bi se izbegli dalji incidenti. Ivanović je ocenio da u smirivanju tenzija neće pomoći izjava američkog ambasadora Kristofera Dela koji je za Glas Amerike juče doveo sever Kosova u kontekst organizovanog kriminala. "Najvažnije pitanje je rešenje pitanja barikada i posle toga organizovanih kriminalaca koji su na istoj liniji sa takozvanim političkim rukovodiocima na severu koji u suštini ometaju obične građane da žive normalno i onemogućavaju da se angažuju u procesu rasprava o njihovoj budućnosti", kazao je Del. Ivanović je ocenio da je "ta izjava skretanje pažnje sa glavnog problema". "Institucije u Prištini ne mogu da se izbore sa organizovanim kriminalom u svojim sredinama i onda skreću pažnju na sever. To je tako mala sredina i tako mali broj stanovnika da je potpuno isključeno da može biti problem u smislu organizovanog kriminala", rekao je on. Prema njegovim rečima, rešenje za problem može se naći tek kada Priština i međunarodna zajednica budu svesne i spremne da ukažu na glavni problem opšti osećaj nesigurnosti na Kosovu i organizovani kriminal za koji je odgovorna Priština. "Ovako, politički cilj Prištine i dela međunarodne zajednice je da se izjavama o organizovanom kriminalu u srpskim sredinama sever okupira, potom nasilna integracija u prištinske institucije, i na kraju iseljavanje Srba", rekao je Ivanović. Prema njegovim rečima, sada je i poslednji trenutak da se dođe do minimalnog konsenzusa u politici Srbije prema Kosovu. "Situacija se može i promeniti posle sledećih izbora, ali politika prema Kosovu mora ostati konzistenta. Veoma je loše menjati politiku posle svakih izbora, jer tako ispadamo i nekonzistentni u očima međunarodne zajednice", rekao je.

KOSOVSKA VLADA TRAŽI KAŽNjAVANjE ODGOVORNIH ZA INCIDENT

PRIŠTINA, 9. novembra (Tanjug) Kosovska vlada osudila je incident u severnom delu Mitrovice, pozivajući da se preduzmu sve mere da se počinioci ovog ozbiljnog dela privedu pravdi i dobiju kaznu koju zaslužuju. Navodeći da okolnosti ranjavanja ti osobe u naselju Brđani još nisu razjašnjene, vlada poziva sve građane Kosova na mir i uzdržanost, i uzdržavanje od bilo kakvog nasilja, ističući da je nasilje neprihvatljivo.

ATIFETE JAHJAGA OSUDILA ORUŽANI INICIDENT U MITROVICI

PRIŠTINA, 10. novembra 2011. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga osudila je danas oružani incident u Brđanima u kojem je jedna osoba poginula, a dve su teško ranjene. Atifete Jahjaga je ocenila da se nasilje ne sme tolerisati, i pozvala sve građane na odmerenost i mir, a da sva pitanja reše u institucijama, poštujući zakon. Predsednica je zatražila od nadležnih organa da "istraže okolnosti koje su dovele do ovog teškog incidenta i da preduzmu sve mere da se počinioci nađu i izvedu pred lice pravde".

ZARIF OSUDIO INCIDENT

PRIŠTINA, 10. novembra (Tanjug) Specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu Farid Zarif danas je snažno osudio sinoćnu pucnjavu u severnoj Mitrovici u kojoj je jedan Srbin poginuo, a dvojica povređena. "Bilo koji akt nasilja je potpuno neprihvatljiv i neće biti tolerisan. Pozivam odgovorne vlasti kao i Euleks da pokrenu punu istragu o svim okolnostima vezanim za incident i izvedu pred lice pravde počinioce", rekao je Zarif. Šef UNMIKa je upozorio da nasilje može ugroziti mir i stabilnost na Kosovu, objavljeno je na sajtu UNMIKa. "Međunarodna zajednica očekuje od svih ljudi na Kosovu da budu mirni i uzdržani i ponašaju se u okviru zakonskih okvira", zaključio je Zarif.

DIJALOG BEOGRAD – PRIŠTINA

STEFANOVIĆ: NASTAVAK DIJALOGA CIM SE SKUPŠTINA IZJASNI

BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) Šef pregovaračkog tima Borisilav Stefanović izjavio je da će dijalog sa Prištinom biti nastavljen čim se poslanici Skupštine Srbije izjasne o novoj deklaraciji o Kosovu i Metohiji i naveo da za carinske prelaze postoji nekoliko predloga. "Dijalog Beograda i Prištine biće uskoro nastavljen, čim Skupština Srbije da svoj sud o novoj deklaraciji i odredi pravce daljeg delovanja", rekao je. On očekuje da nakon toga budu ponuđena jasna rešenje za administrativne prelaze, što će omogućiti da delegacija Beograda odmah krene u Brisel. Prema rečima Stefanovića, postoji nekoliko predloga za carinske prelaze na severu Kosova, a sva potencijalna rešenja koja se nalaze na stolu usaglašena su u razgovorima predstavnika Srbije sa međunarodnom zajednicom. "Ne postoji samo jedna opcija za prelaze, ima ih nekoliko, a sve one su proizvod dogovora između nas i međunarodne zajednice", rekao je Stefanović. Komentarišući noćašnju akciju Kfora kod barikade na Jarinju, Stefanović je ocenio da takvi potezi štete težnjama Srbije za nastavak pregovaračkog procesa, jer narušavaju ionako krhku stabilnost. Pripadnici Kfora preuzeli su jutros oko dva sata, uz upotrebu suzavca, barikadu kod administrativnog prelaza Jarinje i trenutno kontrolišu taj prostor. "Time se narušava inače krhka stabilnost na severu Kosova i to ne doprinosi političkom resenju. Mi moramo nastaviti dijalog što pre, jer je to jedini nacin da se problemi reše", rekao je Stefanović. Glavne tačke deklaracije, koja bi 12. novembra trebalo da se nađe pred poslanicima Skupštine, su primena svih elemanata dogovora postignutih u dijalogu s Prištinom, kao i pronalaženje održivog rešenja za administrativne prelaze Brnjak i Jarinje, uz prisustvo Srbije na tim prelazima, saznaje Tanjug iz izvora bliskih Vladi Srbije. Beogradski i prištinski mediji ranije su pisali o predlogu srpskog tima da carinu na prelazima 1 i 31 na severu KiM, uz kosovskog i carinika Euleksa, obavlja i srpski carinik, čime bi država Srbija dobila mogućnost da učestvuje u funkcionisanju tih prelaza.

TAHIRI: NEMA RAZGOVORA O PRELAZIMA NA SEVERU

PRIŠTINA, 10. Novembra (Tanjug) Šefica prištinskog tima u dijalogu sa Beogradom Edita Tahiri izjavila je da ne postoji mogućnost da EU razgovara sa srpskom stranom o prelazima Jarinje i Brnjak, uprkos tome što su visoki zvaničnici EUa preneli da strane razmatraju razne opcije u pokušaju da pronađu rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Tahiri je nazvala propagandom tvrdnje srpskih zvaničnika da Srbija pregovara sa Briselom kako bi pronašli rešenje za prelaze na severu Kosova, piše prištinski dnevnik ,,Express''. "To su neistine koje lansira srpska propaganda. EU, SAD i Vlada Kosova su u stalnom kontaktu i saglasni su da je pitanje graničnih prelaza, pitanje suvereniteta Kosova i da će o njima uvek odlučivati kosovske institucije sa međunarodnim partnerima, Kforom i Euleksom", izjavila je. Ona je dodala da Evropska Unija razgovara sa Srbijom o obavezama Beograda prema Uniji. "Angažovanja EU i posrednika Roberta Kupera su da se sarađuje u okviru tehničkog dijaloga. Na kraju krajeva, Srbija je uslovljena na njenom putu prema Evropskoj Uniji", dodala je. Visoki zvaničnici EU rekli su da je Brisel, kada se radi o prelazima, u stalnom kontaktu sa obema stranama kako bi pronašli najbolje rešenje, te da već postoji nekoliko opcija o severu.

BILT: UKLANjANjE BARIKADA NE POVEZIVATI SA KANDIDATUROM

BEOGRAD, 10. novembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt ocenio je sinoć da pitanje uklanjanje barikada na severu Kosova ne treba povezivati sa davanjem kandidature Srbiji za članstvo u EU. "Barikade su beskorisne i kontraproduktivne, jer život na Kosovu postaje težak", naveo je Bilt ali i dodao da "ne vidi direktnu vezu" između uklanjanja barikada i dobijanja statusa kandidata. Švedski ministar je u intervjuu televiziji B92 kazao i da su priče o tome da je status kandidata Srbije ugrožen jer u Nemačkoj vlada nezadovoljstvo situacijom na Kosovu "samo glasine". On je rekao da mu nisu poznati navodi da Nemačka traži uklanjanje barikada na sveru Kosova do 9. decembra, kada bi na Samitu EU trebalo da bude odlučeno o kandidaturi Srbije. Bilt je podsetio da je jedan od najvažnijih preduslova da Srbija dobije status kandidata nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i naglasio da je Srbija ispunila sve uslove definisane Kopenhagenškim sporazumom. Uklanjanje barikada nije sasvim u moći Beograda, ocenio je on i poručio da vlast u Prištini mora da se potrudi da zadobije poverenje stanovništva na celom Kosovu, pa tako i Srba na severu. Bilt je rekao da on, ali i drugi evropski zvaničnici, osuđuju pokušaj prištinskih vlasti da nasilno zauzmu granice, ističući da je Beograd, kada se to desilo, odmereno reagovao. Šef švedske diplomatije nije mogao da kaže ništa precizno o tome hoće li Srbija u decembru dobiti status kandidata. "I da je to rešeno ne bih rekao, jer nijedna situacija nije konačna", kazao je Bilt. On je, međutim, izrazio zabrinutost zbog neraspoloženja pojedinih država Evropske unije za proširenje. "Zabrinut sam jer postoji promena raspoloženja u nekim državama u pogledu proširenja EU, ali to nije vezano samo za Srbiju, već za to što u Uniji postoje veliki ekonomski i finansijski problemi", rekao je Bilt i dodao da EU mora da nastavi sa proširenjem uprkos trenutnim ekonomskim problemima. Govoreći o situaciji na Kosovu, on je ocenio da ona tenutno " nije dobra i da se značajno pogoršala od jula" i istakao da je potrebno da i Beograd i Priština "daju pun doprinos u rešavanju situacije". Prema rečima ministra, svi problemi na Kosovu ne mogu biti rešeni do 9. decembra, ali postoji šnsa da se reše barem neka pitanja koja se tiču dijaloga i upravljanja granicom. Što se granica tiče, on odlučno tvrdi da se granice na Balkanu neće menjati. "Granice na Blakanu su ono što jesu i neće se menati, a diplomate koje o tome pričaju mogu da zaborave", rekao je Bilt. On je na kraju rekao, da su najave o sprovođenju proširenog plana "Ahtisari plus", kao sveobuhvatnog plana Evropske unije za Kosovo glasine i da ne veruje da tako nešto postoji. "Čuo šm glasine da treba da se poboljša Ahtisarijev plan ali želo bih da svoju politiku zasnivam na činjenicama", naveo je Bilt.

VALDNER: DIJALOG MORA BITI NASTAVLjEN

BEČ, 9.novembra (Tanjug) Državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Austrije Volfgang Valdner ocenio je danas, povodom dvodnevne posete Kosovu, da dijalog Beograda i Prištine treba da bude obnovljen, jer se sporovi mogu rešiti samo za pregovaračkim stolom, a ne na ulicama. "Sada se najpre radi o tome da se barikade na ulicama sklone i dijalog vođen pod okriljem EU obnovi. Razlike u stavovima mogu se rešiti samo za pregovaračkim stolom, a ne na ulicama", poručio je Valdner koji sutra završava posetu Kosovu. On je, kako se navodi u saopštenju, ponovio da dijalog treba da bude što brže nastavljen. Odlučujuće je da u okviru dijaloga Beograda i Prištine postignuti dogovori treba da budu i primenjeni u potpunosti i da ostala otvorena pitanja budu rešena dijalogom, dodao je on, ocenivši da je to pobednička situacija za obe strane. Državni sekretar u Prištini razgovara, između ostalog, sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, potpredsednicom vlade Editom Tahiri, ministrom inostranih poslova Enverom Hodzajem, ministarkom za evropske integracije Vlorom Čitaku, predsednikom skupštine Jakupom Krasnićijem i predstavnicima međunarodne zajednice i Kfora. "Aktuelni izveštaj o napretku Evropske komisije o Kosovu potvrđuje da vlada radi intenzivno na reformama i evropeizaciji. Naravno da se Kosovo nalazi još uvek pred velikim izazovima, na primer u oblasti pravne države, korupcije i organizovanog kriminala", naglasio je Valdner u dosad vođenim razgovorima u Prištini. On je izrazio uverenje da će kosovska vlada postići napredak u rešavanju tih problema i najavio da će se Austrija založiti na nivou EU o uspostavljanju dijaloga o ukidanju viza. Posetu Prištini Valdner je iskoristio i za razmenu dokumenata o ratifikaciji sporazuma o zaštiti investicija. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Valdnera i Čitaku ona je zatražila da EU izvrši pritisak na Srbiju povodom tenzija na severu Kosova. "EU deluje logično i prirodno ako dodelu statusa kandidata Srbiji poveže sa promenom politike prema Kosovu", rekla je ona, prenosi APA. "Ne može biti dve Srbije. Jedna proevropska prema Briselu i jedna antievropska prema Kosovu", dodala je Čitaku. I Edita Tahiri je u izjavi APA zatražila da EU izvrši pritisak na Srbiju. "Kriterijumi za približavanje EU sadrže dobrosusedske odnose, a ne mešanje u stvari druge države", rekla je ona. Tahiri je opravdala akciju prištinskih vlasti o uspostavljanju carinske kontrole na severu Kosova, ističući da je cilj suprostavljanje trgovinskom embargu na robu sa Kosova. Upitana kada će biti nastavljen dijalog Tahiri je odgovorila da "očigledno posrednik EU Robert Kuper ima još uvek problema sa srpskom stranom". Ona je naglasila da je dijalog sa Beogradom "čisto tehničke, a ne političke prirode", i da dogovori u oblasti matičnih knjiga i slobode kretanja treba još da budu primenjeni sa srpske strane. Srbe na severu Kosova Tahiri želi da integriše uz pomoć plana Martija Ahtisarija, dodajući da on sadrži široka lokalna prava na samoupravljanje, što već funkcioniše u drugim delovima Kosova. Da Ahtisarijev plan pruža dobre mogućnosti za integraciju Srba na severu Kosova smatra i Vladner, koji kaže da taj plan lokalnom stanovništvu pruža maksimum učešća. Kada je reč o akciji Prištine preuzimanja carinske kontrole na administrativnim prelazima na severu Kosova Valdner je kazao da se radi o "svesnoj odluci kosovske vlade", o čemu evropski partneri nisu bili unapred informisani. Valdner je dodao da kosovske vlasti smatraju da je ta akcija, i pored eskalacije situacije, i dalje ispravna odluka.

SRBIJA

TADIĆ SE SASTAO SA JANUKOVIČEM

KIJEV, 10. novembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se danas u Kijevu sa predsednikom Ukrajine Viktorom Janukovičem. Posle tetatet razgovora dvojici predsednika će se se pridružiti i delegacije dve zemlje. Tadić je doputovao danas pre podne u Kijev, gde će tokom dvodnevne zvanične posete sa najvišim ukrajinskim državnim zvaničnicima ragovarati o produbljivanju ekonomskih i političkih odnosa dveju zemalja. U srpskoj državnoj delegaciji su, uz predsednika Tadića, ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Ivan Mrkić, koji će sa ukrajinskim kolegama potpisati tri međudržavna sporazuma: Sporazum o prevozu putnika i robe u drumskom saobraćaju, Sporazum u oblasti odbrane i Protokol o saradnji ministarstava spoljnih poslova. Predsednik Tadić će se u petak sastati sa predsednikom Vrhovne Rade Ukrajine Volodimirom Litvinom i premijerom Mikolom Azarovim i posetiti kijevsku Lavru. Ekonomski odnosi Srbije i Ukrajine su daleko ispod potencijala dveju država: robna razmena je u 2010. godini iznosila 489,4 miliona dolara, od čega na spski izvoz otpada 195,5 miliona dolara, što znaci da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 66 odsto.

ŽUGIĆ: TRADICIONALNO DOBRI ODNOSI SRBIJE I INDONEZIJE

BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) Period od 55 godina diplomatskih veza Srbije i Indonezije obeležili su tradicionalno dobri odnosi dve zemlje, koji su u političkoj oblasti uvek bili odnosi uzajamne saradnje, rečeno je večeras na tribini "Srbija i Indonezija juče, danas, sutra". Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije za multilateralnu diplomatiju Vuk Žugić rekao je da Srbija ceni stav Indonezije da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. "Sve intenzivniji odnosi dve zemlje omogućavaju razvoj sveukupnih odnosa, a naročito ekonomskih", kazao je Žugić i dodao da bi pozitivna iskustva azijskih zemalja na srpskom tržištu trebalo da budu ohrabrujuća za indonežanske investitore. Prema njegovim rečima, Indonezija je jedan od najvećih partnera Srbije u Aziji, pored Kine i Južne Koreje. "Naši odnosi su ušli u novu, dinamičniju fazu, što nas sve raduje", kazao je Žugić i dodao da su u toku pripreme za predstojeću, treću zvaničnu posetu ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića Indoneziji. Ambasador Indonezije Semuel Samson rekao je da između stanovništva Srbije i Indonezije postoje velike sličnosti i su odnosi dve zemlje odnosi uzajamnog prijateljstva. "U političkom domenu Srbija i Indonezija su uvek davale jedna drugoj podršku", kazao je Samson. On je pozdravio prijem Srbije u Komitet Uneska za zaštitu svetske kulturne baštine i dodao da će to pomoći zaštiti srpskih dobara na Kosovu i Metohiji. Srbija i Indonezija su tokom ove godine potpisale niz sporazuma u oblasti ekonomske saradnje, obrazovanja i vojne saradnje. Tribini na Kolarcu, u organizaciju Društva srpskoindonežanskog prijateljstva "Nusantara" iz Beograda, prisustvovali su brojni predstavnici institucija iz privrede, politike i kulture.

DAČIĆ I VAER: PROTOKOL O SPROVODjENjU PROTOKOLA O READMISIJI

TALIN, BEOGRAD, 9. novembra (Tanjug) Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Estonije Ivica Dačić i Ken Martin Vaer potpisali su danas u Talinu protokol o sprovođenju opšteg sporazuma o readmisiji i dogovorili potpisavanje sporazuma o policijskoj saradnji dve države. Posle potpisivanja dokumenta, Dačić je izjavio da je protokol o readmisiji bitan za Srbiju "jer predstavlja našu obavezu koju treba ispuniti u procesu evropskih itnegracija". On je rekao da je sa kolegom razgovarao i o policijskoj saradnji, istakavši da je razmena iskustava sa estonskim kolegama za srpsku policiju veoma značajno i u oblasti forenzike, granične i saobraćajne policije. Dačih je najavio da će u narednih nekoliko meseci biti potpisan sporazum o policijskoj saradnji dve države. "Estonija, koja je realativno daleko od Srbije, predstavlja državu koja ima po strukturi slično ministarsvo unutrašnjih poslova", rekao je on, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Dačić je podsetio da između dve države nema bilateralnih niti problema u policijskim odnosima, navodi se u saopštenju. On je zahvalio Estoniji što je poklonila Srbiji softver za elektronsku upravu i povezivanje različitih državnih organa, što će značajno pomoći MUPu u obavljanju raznih poslova s građanima.

SRBIJA – EKONOMIJA

VARIKJO: KRIZA NEĆE UGROZITI ITALIJANSKE INVESTICIJE U SRBIJU

BEOGRAD, 10. novembra (Tanjug) Ambasador Italije u Beogradu Armando Varikjo izjavio je Italiji je izuzetno stalo da Srbija nastavi put ka Evropi i da će italijanski investitori, uprkos krizi, nastaviti da ulažu u Srbiji. Ubeđeni smo da postoje svi uslovi da Evropski savet 9. decembra donese pozitivnu odluku. Za nas je to od strateškog značaja, poručio je italijanski ambasador u intervjuu za današnje "Novosti". "Balkan je naše dvorište. Apsolutno je nemoguće zamisliti situaciju da Italija, zbog objektivnih teškoća koje postoje na međunarodnom, evropskom i našem unutrašnjem planu, odustane od regiona. Italija ne okreće leđa Balkanu", istakao je Varikjo. Na primedbu da je Evropska komisija u svom mišljenju status kandidata uslovila obnovom dijaloga Beograda i Prištine, Varikjo je odgovorio da "tokom dijaloga, čiji je cilj da dovede do rešenja kosovskog pitanja, treba da se pregovara i o severu". "Zajednički cilj svih u EU je da Srbi na severu žive bolje nego danas. Cilj sigurno nije egzodus Srba sa Kosova...", kazao je on. Na primedbu da je predsednik Srbije Boris Tadić izrazio bojazan da bi kriza u Italiji i Grčkoj mogla da se "prelije" i na našu zemlju, Varikjo je istakao da je "u ovom trenutku Italija prvi trgovinski partner Srbije, navodeći da je u prvih devet meseci ove godine razmena dostigla dve milijarde dolara, što je za četvrtinu više nego u istom periodu 2010. "Ovde radi više od 500 kompanija, koje zapošljavaju 20.000 ljudi. Moja poruka i predsedniku Tadiću i našim srpskim prijateljima je da je sve ovo potvrda strateškog izbora i partnerstva koje imamo sa Srbijom", rekao je Varikjo. On je kazao da ne postoji opasnost da drugi talas krize ugrozi investiciju "Fijata". "Tu sve apsolutno ide po planu. U Kragujevac stižu nove, moderne mašine, što je strateški značaj celog tog projekta. Znamo da je predsednik Tadić u poslednje vreme boravio u pojedinim evropskim zemljama, iz straha da bi one eventualno mogle da smanje investicije u Srbiju. To nije slučaj sa Italijom", istakao je Varikjo. Na pitanje može li ostavka premijera Silvija Berluskonija da pošalje loš signal italijanskim ulagačima, ambasador Varikjo je odgovorio da "to ne može biti nikakav loš signal, budući da imamo jasno zacrtanu liniju odnosa između naše dve zemlje koja u Italiji ima veliku podršku". "Jedno je sigurno neće doći ni do kakve praznine u vlasti i sve započete aktivnosti biće nastavljene", naglasio je Varikjo.

ĆIRIĆ: POSTOJI OPASNOST DA KRIZA U ITALIJI UTIČE NA SRBIJU

BEOGRAD, 10. novembra (Tanjug) Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je danas da postoji realna opasnost da kriza u Italiji utiče na naš izvoz usled pada tražnje i dodao da ona ipak neće uticati na započete projekte u Srbiji. Kompanije iz Italije su među najvećim investitorima u Srbiji, a ta zemlja jedno je od najvećih izvoznih tržista kako za srpske proizvode tako i za proizvode koje italijanske kompanije kod nas proizvode, kazao je Ćirić na manifestaciji dodele Oskara kvaliteta. Prema njegovim rečima postoji realna opasnost da usled pada tražnje i produbljivanja krize u Italiji dođe do pada tražnje za srpskim proizvodima, što će negativno uticati na izvozne performanse i poslovanje preduzeća. Ćirić je dodao da nema opasnosti po investicije italijanskih kompanija u Srbiji kao što je Fijat, istakavši da je juče u Sremskoj Mitrovici italijanska kompanija Lames promovisala investiciju vrednu osam miliona evra namenjenu otvaranju proizvodnog pogona sa 250 ljudi. "To pokazuje da italijanske kompanije iz automobilske, ali i tekstilne industrije i pored krize doživaljavaju Srbiju atraktivnom za investicije", kazao je Ćirić. On je dodao da, za sada, što se tiče započetih projekata ne vidi da će oni na bilo koji način biti ugroženi. "Italijanska vlada ima program štednje sa jedne strane, a sa druge strane tu učestvuje i MMF", podsetio je ministar i dodao da ostaje da pratimo razvoj situacije uz mogućnost, kako je naveo, realne i osnovane opasnosti da ono što se dešava u Italiji bude preliveno na Srbiju i druge zemlje regiona.

ŠOŠKIĆ: SRBIJA VEĆ OZBILjNO POGODjENA DEŠAVANjIMA U EU

BEOGRAD, 10. novembra (Tanjug) Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoskić izjavio je da je Srbija već zahvaćena drugim talasom ekonomske krize i da, uz dobro pripremljene mehanizme, može proći kroz krizni period bolje nego mnoge druge zemlje. Šoškić je, na okruglom stolu na Ekonomskom fakultetu, istakao da je ekonomska aktivnost u Srbiji već ozbiljno pogođena dešavanjima u EU i da su "prognoze za rast veoma konzervativne". Prema njegovim rečima, na Srbiji je da bude dovoljno obazriva i da obezbedi sve mehanizme potrebne da se štetni efekti minimiziraju. "Da ih možemo izbeći o tome nema ni govora", istakao je guverner. Šoškić je ukazao da je država već dosta uradila jer je iskazala zavidni potencijal u podizanju svesti svih o potrebi fiskalne konsolidacije i zadržala budzetski deficit pod kontrolom. On je naveo i da banke u Srbiji, i pored krize u evrozoni, ne ispoljavaju zabrinjavajuća ponašanja i da NBS, kao supervizor, ima uvid u sve transakcije i dnevno prati ponašanje banaka. "Neke radnje treba budnije motriti, ali nema razloga za bilo kakvu nesigurnost", rekao je guverner. Prema njegovim rečima, i Nedelja štednje je pokazala da su građani uočili adekvatan nivo sigurnosti banaka i depoziti su povećani. Šoškić je napomenuo i da Srbija ima stabilniju situaciju na deviznom tržištu od drugih zemalja, kao što su recimo Mađarska ili Rumunija, a riziko premija je ispod ili na nivou zemalja sa mnogo boljim kreditnim rejtingom. Ističući da se ne može isključiti krizna situacija u kojoj bi nivo premije porastao, on je dodao da Srbija pokazuje veći nivo otpornosti u odnosu na neke druge uređenije zemlje.