SRBIJA

SRBIJA U KOMITETU UNESKA ZA ZAŠTITU BAŠTINE

BEOGRAD, 8. novembra (Tanjug) Srbija je na sednici Generalne konferencije UNESKOa u Parizu izabrana za člana Komiteta za zaštitu svetske kulturne baštine, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Srbija je prvi put članica tog tela od osnivanja. Članstvo u tom komitetu praktično znači da će naša zemlja imati priliku da učestvuje u odlučivanju o nečemu što se u međunarodnoj zajednici smatra izuzetno prestižnim, a to je šta će biti uneto na listu svetske baštine. Ministar kulture Marković izjavio je da je Generalna skupština UNESKOa u prvom krugu izabrala Srbiju za člana Komiteta za očuvanje kulturne baštine. "Tri godine smo čekali i pokušavali da mi budemo ti koji će brinuti o očuvanju kulturne nematerijalne baštine, što uključuje i prostor Kosova i Metohije, i to smo danas i dočekali", rekao je. On je istakao da je pored Srbije, u prvom krugu izabrana i Nemačka sa prostora Evrope. Za ove odluke glasalo je 181 zemlja, a zemlje koje su postale članice Komiteta u prvom krugu dobile su 86 glasova. "Ovo je ogromna pobeda Srbije i timskog rada koji je trajao tri godine. Veliko priznanje i pokazatelj da je Srbija sposobna da čuva kako svoje tako i nasleđe drugih", kazao je. Marković je naglasio da je članstvo Srbije u Komitetu rezultat "timskog rada Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva kulture i svih drugih instuitucija i pojedinaca koji su sarađivali u ovom procesu, pre svih Vere Pavlović Lončarski, direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture". Ministar je podsetio da je pre dva meseca bilo problema da li će na listu svetske baštine manastiri na Kosovu i Metohiji upisani kao kosovski ili srpski, istučući da je i to timskim radom pozitivno rešeno.

JEREMIĆ(reakcija): AKO MANASTIRI NA KIM NISU SRPSKI, ONDA VIŠE NIŠTA NIJE

BEOGRAD, 8. novembra (Tanjug) Šef diplomatije Vuk Jeremić ocenio je da će izbor Srbije za članicu Komiteta za svetsku baštinu Uneska ojačati pozicije naše zemlje u nastojanju da spreči pokušaje da se srpski manastiri na Kosovu i Metohiji proglase za kosovske. "Ako to nije srpsko, onda više ništa nije srpsko. To zadire u samu srž našeg identiteta i od iduće godine bićemo u daleko snažnijoj poziciji da ga branimo", rekao je. On je naveo da je Srbija i do sada bila uspešna u odbrani srpskog kulturnog nasleđa na KiM, a da očekuje da će od iduće godine, kada joj počne mandat u Komitetu za svetsku baštinu Uneska, biti još uspešnija. "Najvažnija stvar je da ne dođe do promene i da se zadrži koncept koji je do sada postojao u kome se jasno referencira da su spomenici kulture koji su označeni od strane Uneska na Kosovu srpski", rekao je Jeremić i naglasio da su to crkve i manastiri Srpske pravoslavne crkve i da moraju ostati tako referencirani. Prema rečima ministra, izbor Srbije u ovo telo Uneska je i potvrda njenog ugleda u ovom trenutku ne samo u Unesku, već i u međunarodnoj zajednici, pogotovu imajući u vidu činjenicu da je izabrana u prvom krugu glasanja. "Činjenica da smo izabrani u prvom krugu mnogo pokazuje. Nije bilo lako biti izabran u prvom krugu jer mi smo zemlja koja ima jedan od problema koji se upravo diskutuje u okviru Komiteta za zastitu svetske baštine, a to su nase crkve i manastiri na Kosovu", ukazao je Jeremić. On je podsetio da smo poslednjih nekoliko godina bili svedoci pokušaja da se u ovkiru tog tela Uneska izvrši preimenovanje tih crkava i manastira u kosovsko nasleđe, što je, kako je istakao, za Srbiju bilo potpuno neprihvatljivo. "Lobirajući spolja uspevali smo da dobijemo većinu u okviru tog Komiteta tako da se to nije do sada dogodilo,a od iduće godine bićemo u mnogo boljoj situaciji jer ćemo biti članovi tog Komiteta, bićemo neko ko će biti u stanju da, ako hoćete, upravlja diskusijom po tom pitanju", kazao je šef srpske diplomatije. Prema njegovim rečima, Srbija već više od godinu dana lobira za izbor u Komitet, u čemu su veliku ulogu odigrale nase diplomate širom sveta, ali i u samom Ministarstvu. "To je njihova pobeda, ali i pobeda Srbije", podvukao je Jermić i dodao da je Srbija zemlja koja kada isturi kandidaturu u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji "to je jedna snažna kandidatura, bez ozbira na to što postoje države koje se tome protive". To je, kaže bio slucaj i sa Komitetom za svetsku baštinu ali je taj otpor prevaziđen. Govoreći o pravcima aktivnosti Srbije u Komitetu, Jeremić je rekao da će se Srbija, pored zaštite crkava i manastira na KiM, koja je za nas najvažnija, zalagati i za to da se obnovi lista svetske kulturne baštine i da ona bude proširena nekim spomenicima kutlure na svetu koji tu nisu mogli da budu prisutni, uglavnom iz političkih razloga. "Zalagaćemo se i za to da se bolje raspodeli stručna pomoc u zaštiti spomenika širom sveta, a bićemo srpemni i da naše strucnjake za konzervaciju i zaštitu stavimo na raspolaganje zemljama članicama", naveo je ministar. "U svakom telu u kojem smo članovi bili smo uvek aktivni i to nameravamo da budemo i u ovom", zaključio je Jeremić.

TADIĆ RAZGOVARAO SA AMERIČKIM KONGRESMENIMA

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Predsednik Tadić razgovarao je sa američkim kongresmenima Denom Bartonom, Tedom Poom i Dejnom Rorabaherom. Tadić i američki kongresmeni razgovarali su o bilateralnim odnosima Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, nastavku dijaloga Beograda i Prištine, kao i o evropskim integracijama, saopštila je presslužba predsednika. Tadić je istakao da se Srbija zalaže za unapređenje regionalne saradnje i naglasio podršku teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine.

CVETKOVIĆ: SRBIJA ZAINTERESOVANA ZA JAČANjE ODNOSA SA SAD

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Predsednik Vlade Cvetković istakao je u razgovoru sa delegacijom američkih kongresmena, da je Srbija zainteresovana za intenziviranje političkog dijaloga i dalje jačanje odnosa Srbije i SAD. U razgovoru sa kongresmenima SAD koje predvodi kongresmen Den Barton, predsedavajući srpskog kokusa, Cvetković je rekao da je strateški cilj Srbije ulazak u EU. Predsednik Vlade je naglasio da je Srbija, kada je reč o Kosovu i Metohiji, uverena da je dijalog jedini put za pronalaženje kompromisnog rešenja, saopštila je Kancelarija vlade Srbije za saradnju sa medijima. Premijer je upoznao američke kongresmene sa reformama koje je Srbija sprovela na putu evropskih integracija, kao i sa aktuelnom ekonomskom situacijom u Srbiji. On je naglasio da se SAD nalaze među najvećim stranim investitorima i da postoji realni potencijal za povećanje investicionih aktivnosti američkih kompanija u Srbiji.

AMERIČKI KONGRESMENI ZAVRŠAVAJU POSETU SRBIJI

BEOGRAD, 8. novembra (Tanjug) Delegacija Kongresa SAD boravila je u trodnevnoj poseti Srbiji tokom koje je sa srpskim zvaničnicima, poslovnim ljudima i predstavnicima Američke privredne komore, razgovarala o odnosima dve zemlje, regionalnim pitanjima i napretku Srbije ka članstvu u EU. Kako je saopštila američka ambasada, poseta delegacije Kongresa SAD Srbiji od 6. do 8. novembra, koju je predvodio republikanski kongresmen iz Indijane Den Barton, deo je šire posete regionu koja uključuje Hrvatsku, Kosovo i BiH. U delegaciji su takođe bili članovi Odbora za spoljne poslove republikanski kongresmeni Dejna Rorabaker iz Kalifornije i Ted Poe iz Teksasa. Kongresmen Den Barton je istaknuti član Odbora za vladine reforme Donjeg doma Kongresa SAD i Odbora za spoljne poslove, kao i predsedavajući Pododbora za Evropu i Evroaziju. Ovaj Pododbor nadgleda ključne aspekte američke spoljne politike u Evropi. Njegov portfolio uključje političke odnose Sjedinjenih Država i Evrope, zakone koji se bave programima pomoći u regionu i pitanja u vezi Ujedinjenih nacija, navodi se u saopštenju.

SRBIJA – REGION

JEREMIĆ: PODUNAVSKI REGION ZVANIČAN MAKROREGION EU

BUKUREŠT, 7. novembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je u Bukureštu da Dunav, o kome je još Herodot pisao kao o vezivnoj niti Evrope, predstavlja sastavni deo identiteta zemalja podunavskog regiona i simbol jedinstva kome sve one teže. "Čudesno je stajati na obalama Dunava, koji je milenijumima bio stalni i budni svedok plima i oseka evropske istorije. Verujem da će u naše doba on biti katalizator koji će naš deo Starog kontinenta pretvoriti u region u kome će svi uživati dobrobiti sigurnog i stabilnog mira," rekao je Jeremić. Jeremić je u Bukureštu učestvovao na neformalnom sastanku šefova diplomatija podunavskog regiona u rumunskoj prestonici. On je podsetio da je jedan od prioriteta Srbije, koja je trenutno predsedava Procesu saradnje u Jugoistočnoj Evropi, Centralnoevropskoj inicijativi i Jadranskojonskoj inicijativi, bilo i usvajanje Strategije EU za Podunavski region i proglašenje ovog područja za zvaničan makroregion EU, što je i ostvareno poslednjih dana mađarskog predsedavanja. Pomenuta strategija je dobrodošao pomak u razvoju odnosa između članica EU i onih koje to nisu, ukazao je ministar. "Po prvi put u istoriji EU zemlje koje nisu članice su smatrane ravnopravnim partnerima u sprovođenju politike usmerene na ostvarenje kohezije u EU," rekao je Jeremić. Takav pristup, ocenio je, pruža mogućnost za optimalno korišćenje Dunava kao transevropskog plovnog puta koji povezuje istok i zapad, sever i jug. "Sprovođenje projekata iz Akcionog plana će nas još više približiti, pomažući nam da razvijemo privrede naših zemalja, ojačamo zaštitu čovekove okoline i stvorimo nova i bolje plaćena radna mesta," dodao je ministar. On je ocenio da još više sredstava iz IPA fondova treba posvetiti ostvarenju tih ciljeva i napomenuo da je Srbija je već namenila više od 18 miliona evra iz IPA fondova za projekte vezane za Podunavlje. Od tih sredstava 6, 5 miliona evra namenjeno je za revitalizaciju tvrđave Golubac, a 4,4 miliona evra za prečišćavanje vode u Velikom Gradištu. Od 11 prioritetnih područja koje danas razmatramo, Srbiji je poverena koordinacija dva područja, podsetio je ministar. Prvi je poboljšanje mobilnosti kroz povezivanje Dunava sa želežničkim, putničkim i vazdušnim saobraćajnim mrežama, a drugi je koordinacija razvoja društva znanja u podunavskom makroregionu, rekao je on. On je, takođe, naveo da će Srbija uskoro završiti izgradnju naučnotehnološkog parka Zvezdara, koji će dopuniti rad naučnoistraživačkog centra Petnica.

ŠPINDELEGER: DUNAVSKA STRATEGIJU DO JUNA 2012. GODINE

BUKUREŠT, 7. novembra (Tanjug) Veći deo projekata u okviru Dunavske strategije trebalo bi da bude realizovan do juna 2012. godine, ukoliko se za to pokaže dobra volja, istakao je danas ministar spoljnih poslova Austrije Mihael Špindeleger. "Unapređenje i transparentnost procesa su veoma važni. Koordinatori će morati da što pre razmotre sve dobre predloge i stavove svih članova. Trenutna dešavanja u Evropi i drugde u svetu dovode naše napore u novi kontekst", rekao je Špindeleger na neformalnoj ministarskoj konferenciji zemalja podunavskog regiona u Bukureštu. Šef austrijske diplomatije je ukazao da je unapređenje saradnje u dunavskom regionu postala ključna strategija za obezbeđivanje konkurentnosti u tom delu Evrope. On je predložio da sledeći ministarski sastanak bude održan u Beču, u drugoj polovini 2012. godine, prenela je agencija Ađerpres. U Bukureštu je, u organizaciji Rumunije i Austrije, održan prvi sastanak od usvajanja Dunavske strategije u Evropskom savetu u junu, na kojem su učestvovali i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, kao i ministri spoljnih poslova Slovačke, Bugarske, Moldavije i drugi.

KRIVOKAPIĆ: BEOGRAD NIKADA NEĆE ODUSTATI OD NEGIRANjA CG

PODGORICA, 7. novembra (Tanjug) Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić izjavio je danas da Srbija "nikada neće odustati od negiranja crnogorskog nacionalnog identiteta" dodajući i da ne isključuje mogućnost povratka lidera Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Djukanovića na neku državnu funkciju. Krivokapić smatra da će se stalno ponavljati nastojanja Srbije da se ugroze crnogorska državna nezavisnost i nacionalni identitet. "Čitavo naše istorijsko iskustvo daje nam osnovu za takvu tvrdnju. To, dakle, nije moja procena, nego utemeljenje u istorijskom iskustvu", kazao je Krivokapić novinarima u Podgorici. Komentarišući mogućnost povratka Djukanovića na neku državnu funkciju, Krivokapić je rekao da lider DPSa, kao predsednik najjače crnogorske partije, ima legitimitet da obavlja sve funkcije u Crnoj Gori. "DPS je taj koji odlučuje koju će funkciju imati Djukanović u političkom životu Crne Gore. On sada ima funkciju legitimnog predsednika DPSa, ali svuda u Evropi ta funkcija je, ukoliko ste vladajuća stranka, vezana i za državne", naveo je on. Skupština Crne Gore potpisala je danas Memorandum o saradnji s Britanskim savetom i Vestminster fondacijom. Tim dokumentom predviđa se program osnaženja crnogorskog parlamenta, odnosno pružanja podrške na polju osnaživanja zakonodavne i nadzorne uloge Skupštine Crne Gore u procesu prostupanja Evropskoj uniji.

SRBIJA – EU

POLjSKA: OSTALIH 26 ČLANICA SAVETA NEMA ISTE STAVOVE O PROŠIRENjU

BRISEL, 8. novembra (Tanjug) Poljsko predsedništvo Evropske unije insistiraće da šefovi država i vlada Unije na samitu 9. decembra odlučuju o kandidaturi Srbije, iako neke zemlje žele da se to pitanje odloži, izjavio je u Briselu Artur Harazim, direktor Odseka za Evropu u poljskom ministarstvu spoljnih poslova. "Verujem da će Savet ipak odlučivati u decembru", rekao je juče Harazim, objasnivši da će o tome najpre razgovarati ministri spoljnih poslova članica EU koji treba da se sastanu 5. decembra, a da će konačnu odluku doneti šefovi država i vlada 9. decembra. Harazim, čija zemlja presedava Savetom do kraja godine, istakao je, na tribini o proširenju EU u organizaciji briselskog centra za evropsku politiku, da je za Poljsku pitanje proširenja EU i dalje jedan od prioriteta. On je, međutim, priznao da ostalih 26 članica Saveta o proširenju nema iste stavove. "Naš posao je da radimo sa onim zemljama koje su po ovom pitanju još uvek skeptične", rekao je Harazim. On je ovo izjavio osvrćući se na nezvanični dokument Nemačke i Francuske (non paper) u kojem su te dve zemlje zatražile da se konačna odluka o kandidaturi Srbije i određivanje datuma pregovora Crnoj Gori odloži za sledeću godinu. Taj dokument, sastavljen pre nego što je Evropska komisija 12. oktobra preporučila da se Srbiji dodeli datum kandidata, a Crnoj Gori početak pregovora, procureo je u javnost prošle nedelje. Razgovoru na temu proširenja u Briselu prisustvovao je i Stefano Sanino, generalni direktor za proširenje u EK, koji je takođe izrazio oprezan optimizam u vezi sa evrointegracijama zemalja Zapadnog Balkana. "Treba jasno poručiti da vrata EU ostaju otvorena, ali istovremeno obezbediti da oni koji prolaze u potpunosti ispunjavaju kriterijume", rekao je Sanino. Direktorka kancelarije za proširenje u vladi Srbije Milica Delević, koja je takođe učestvovala u razgovoru, izrazila je nadu da će tehnički dijalog Prištine i Beograda, prekinut nakon eskalacije nasilja na severu Kosova i Metohije, uskoro biti nastavljen. "Slobodan protok ljudi i robe, kao i uspostavljanje vladavine prava na severu pokrajine je pođednako u interesu Srbije kao i svih ostalih", rekla je Delević. "Čim se to pitanje reši, moći ćemo da upotrebimo vreme i energiju na rešavanje drugih problema", rekla je. Ponovo uspostavljanje dijaloga je, prema preporuci Komisije, ključni uslov koji Srbija mora da ispuni da bi dobila kandidaturu.

DEŽER: VRATA EU OTVORENA ZA SRBIJU

BEOGRAD, 8. novembra (Tanjug) Šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji Vensan Dežer poručio je jutros da su otvorena vrata EU, koja želi da posle prijema Hrvatske, Srbija bude sledeći kandidat u tom procesu. Dežer je rekao da je želja da se ne unose novi problemi u EU, koja hoće normalizaciju u odnosima između Prištine i Beograda. "Ne tražimo priznanje, to nikada nije traženo", izjavio je on TV Pink. Potrebni su, kako je rekao, dobri susedski odnosi, da bude protoka ljudi i robe i da je potrebno pronaći rešenje, korak po korak i izgraditi poverenje između partnera, za šta jedini način predstavlja dijalog. Dežer je izrazio očekivanje da će parlament Srbije u subotu razgovarati o rezoluciji o Kosovu i predložiti neku vrstu rešenja, posle čega će biti moguć nastavak dijaloga. On je rekao da je u dijalogu Beograda i Prištine potrebno razgovarati o pitanjima električne energije, "Telekoma", saradnje sa Euleksom. Šefovi diplomatija zemalja EU će, kako je rečeno, sa evropskim komesarom Štefanom Fileom 5. decembra razmotriti šta su Srbija i Crna Gora do sada uradile u sprovođenju reformi i u pogledu uslova za približavanju članstvu u EU. O tome će izvestiti šefove država vlada zemalja EU koje će zasedati 9. decembra i tom prilikom na dnevnom redu biće predlog Evropske komisije da se Srbiji odobri status kandidata za članstvo, uslovno i datum pregovora. Prema rečima Dežera, uzeće se u obzir unutrašnje reforme, regionalna saradnja, situacija na Kosovu, a potrebno je poboljšati u tom smislu dijalog između Beograda i Prištine. Dežer je najavio da bi posle dobijanja statusa kandidata usledio sledeći korak otvaranje pregovora za članstvo Srbije u EU. On je rekao da u Grčkoj postoji problem duga, da bi sve zemlje trebalo da smanje svoje troškove i da kriza u toj zemlji ne bi trebalo da ima uticaja na Srbiju. Upitan o međusobnim tužbama koje Srbija i Hrvatska imaju pred međunarodnim sudom u Hagu, Dežer je odgovorio da EU insistira da bilateralna pitanja ne bi trebalo da prave probleme pregovorima sa EU i da bi trebalo da se reše ranije.

DAČIĆ, RINKEVIČ I KOZLOVSKI: PODRŠKA LETONIJE EVROPSKOM PUTU SRBIJE

RIGA, BEOGRAD, 8. novembra (Tanjug) Letonija podržava evropski put Srbije i očekuje da će u decembru dobiti status kandidata za članstvo u EU, izjavio je danas u Rigi zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Posle susreta sa sa šefom diplomatije i ministrom unutrašnjih poslova Letonije Edgarom Rinkevičem i Rišardom Kozlovskim, Dačić je rekao da je u tim razgovorima "jos jednom istaknuta velika podrška Letonije našem evropskom putu". "Sa njihove strane je izražena želja i nada da će u decembru Savet EU doneti pozitivnu odluku o dobijanju statusa kandidata za Srbiju za članstvo u EU", rekao je on. Dačić je naveo i da između Letonije i Srbije nema nikakvih bilateralnih problema i da su to dve prijateljske zemlje. Ministri Letonije su, naglasio je Dačić, izrazili želju da se Srbiji pomogne da što pre pređe put ka punopravnom članstvu u EU. On je dodao da je dogovoreno i da se, u oblasti policijske saradnje "uskoro potpiše protokol o sprovođenju readmisije i sporazum o policijskoj saradnji dve države". Napomenuvši da policije dve države do sada nisu imale razvijenu saradnju, Dačić je naveo da je Letonija zainteresovana da kroz razne projekte i razmenu iskustava podrži srpsku policiju u prihvatanju evropske prakse. Letonija je zainteresovana da kroz razne projekte, zajedno sa EU i drugim evropskim partnerima pomogne Srbiji, i u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa "da što pre i kvalitetnije pređe put do punopravnog članstva u EU", istakao je Dačić. On je dodao da su iskustava Letonije na njenom evropskom putu u Srbiji dobrodošla, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Delegacija policije Letonije već se nalazi u Beogradu, kazao je Dačić, navodeći da će saradnja biti nastavljena narednih meseci potpisivanjem sporazuma o readmisiji i protokola o policijskoj saradnji, dodaje se u saopštenju.

KRIZA NA SEVERU KIM

MARNjAK: AKTI NASILjA NA SEVERU KOSOVA NEPRIHVATLjIVI

NjUJORK, 7. novembra (Tanjug) Šef misije Evropske unije na Kosovu (Euleks) Gzavije Bu de Marnjak istakao je da su akti nasilja na severu Kosova neprihvatljivi i da će biti istraženi i procesuirani od strane Misije. Marnjak je u izveštaju pripremljenom za sednicu Saveta bezbednosti UN 29. novembra naveo da će Euleks na severu Kosova zadržati snažno policijsko prisustvo na prelazima i nastaviti da patrolira "gde god je to fizički moguće" i u isto vreme "sprovoditi istragu vezanu za paljenje prelaza 1 i nasilne incidente koji su se dogodili". Izveštaj obuhvata period od 16. jula do 15. oktobra 2011, a dat je u Aneksu I izveštaja generalnog sekretara Un Ban Kimuna. "Euleks će nastaviti da sprovodi svoj mandat nadgledanja, mentorstva i savetovanja kosovskih institucija u ozbiljnim događajima vezanim za bezbednost, uključujući povremena izbijanja nasilja na severu Kosova, naseljenom pretežno Srbima", navodi se u dokumentu. U izveštaju se konstatuje se da su "recipročne mere" Prištine protiv Beograda i BiH sprovedene krajem jula "dovele do niza ozbiljnih bezbednosnih incidenata zbog kojih je Misija zabrinuta i zbog kojih je morala da rasporedi dodatne policijske jedinice na severu, nastavljajući da se zalaže za rešavanje neslaganja kroz postojeći proces dijaloga". Posle sporazuma koje su postigli Beograd i Priština Euleks je, podseća se u izveštaju, bio uključen u primenu plana o carinskim pečatima. "Taj proces je doveo do novih bezbednosnih izazova u formi barikada, protesta i slučajeva nasilja na severu", ukazuje De Marinjak i dodaje da premda pažnja Misije ostaje fokusirana na sever Kosova, ona nastavlja sa širim aktivnostima u cilju podrške konsolidaciji reforme institucija vladvine prava na Kosovu i sprovođenju važnih istraga i suđenju osobama umešanim u ratne zločine, korupciju i organizovani kriminal. U dokumentu se navodi kao primer tzv. suđenje u slučaju Sabita Gecija, gde su optuženi proglašeni krivima za ratne zločine na osnovu dokaza o ubistvima i nehumanom ponasanju prema zatvorenicima u kampu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Albaniji tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. i dobili su od šest do 15 god zatvora. Euleks je nastavio da sprovodi istragu o bivšem kosovskom ministru Fatmiru Ljumaju i devetorici drugih bivših pripadnika OVK za koje se veruje da su počinili ratne zločine na Kosovu 1999. godine u improvizovanom zatvoru, u kome su zatvorenici bili podvrgnuti nehumanim uslovima, torturi i premlaćivanjima, koja su u pojedinim slučajevima dovela do smrti. U izveštaju je navedeno da je 29. avgusta Euleks imenovao Klinta Vilijamsona iz SAD za glavnog tužoca Specijalnih snaga za istragu navoda o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu. Euleks je, kako je navedeno, nastavio i rad na identifikaciji i procesuiranju velikih slučajeva korupcije u saradnji sa kosovskim vlastima i sredinom jula je potvrđena presuda Nedzatu Daciju, bivšem predsedniku kosovskog parlamenta, koji se žalio Prištinskom sudu. Istraga o optužbama za korupciju nastavljena je i u slučaju Fatmira Ljimaja koji je ispitan u dva navrata, dok licima u takozvanom slučaju Medikus prete optužbe vezane za trgovinu ljudskim organima, organizovani kriminal i nezakonitu lekarsku delatnost.