MINISTARSKA KONFERENCIJA O REŠAVANjU PITANjA IZBEGLICA NA ZAPADNOM BALKANU

JEREMIĆ: SARADNjA, RAZUMEVANjE I POLITIČKA VOLjA PUT ZA REŠENjE

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas da je za konačno rešenje pitanja izbeglica na Zapadnom Balkanu neophodna politička volja, međusobno razumevanje i zajednički napori svih aktera. On je na ministarskoj konferenciji za rešenje pitanja izbeglica na Zapadnom Balkanu u Beogradu rekao da su se predstavnici zemalja regiona okupili da bi demonstrirali da mogu zajednički da rade kako bi se uspešno rešilo ovo pitanje. "To je naša obaveza prema žrtvama i to mora biti put kojim ćemo ići u budućnosti", naglasio je Jeremić. On je istakao da je danas, posle mnogo godina, koje su izbeglice provele u teškim uslovima, došlo vreme da im se povrati makar deo dostojanstva. Podsetivši da je UNHCR rangirao Srbiju među pet zemalja sveta koje imaju dugoročni problem sa izbeglicama, Jeremić je objasnio da je od prošlogodišnje konferencije mnogo učinjeno na rešavanju statusa izbeglih i raseljenih lica. "Poslednjih godinu dana bilo je mnogo aktivnosti na bilateralnoim i regionalnom nivou u kojima su zemlje Zapadnog Balkana učestvovale. Statistički podaci su razmenjeni, pokrenuti su regionalni projekti za rešenje smeštaja izbeglih i raseljenih lica, raspravljalo o penzijama", rekao je Jeremić. Rezultat zajedničkog rada je stvaranje regionalnog programa, dodao je on, koji je našao rešenja za 27.000 domaćinstava i oko 73.500 najranjivijih osoba, koje i dalje žive u kolektivnim centrima. "Prema tom programu svi kolektivni centri u Sbriji biće zatvoreni, neki od njihovih korisnika dobiće stanove, drugi će dobiti materijal za izgradnju, i ostalima će biti omogućeno da kupe seoska domaćinstva", rekao je Jeremić. Šef srpske diplomatije je dodao da je sada od presudne važnosti da zemlje regiona nastave na ispunjenju ovih ciljeva pre Donatorske konferencije planirane iduće godine u Sarajevu. On je istakao da je za implementaciju zajedničkog programa neophodno oko 500 miliona evra koje bi trebalo prikupiti na Donatorskoj konferenciji. "Bilo šta ispod toga osudiće ovaj zajednički napor na propast", upozorio je Jeremić i pozvao sve zainteresovane da se posvete ovom cilju. Šef srpske diplomatije je rekao da i dalje postoje prepreke, političke ili finansijske prirode, i da će, u cilju njihovog prevazilaženja, danas biti usvojena deklaracija kao okvir okvir za dalje rešavanje ovog pitanja. Uspešna primena zajedničkog programa doprineće podsticanju napora za pomirenje, miru i stabilnosti u regionu, a može poslužiti i kao odličan primer za rešavanje izbegličkih kriza u drugim delovima sveta, zaključio je Jeremić.

POTPISANA ZAJEDNIČKA DEKLARACIJA

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Ministarska konferencija zemalja Zapadnog Balkana posvecena resavanju položaja izbeglica završena je danas usvajanjem zajedničke Deklaracije o okončanju raseljavanja i obezbeđivanju trajnih rešenja za ugrožene izbeglice i interno raseljena lica. Deklaraciju su u Palati Srbije potpisali ministri spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, Hrvatske Gordan Jandroković, BiH Sven Alkalaj i Crne Gore Milan Roćen. Kako se navodi u Deklaraciji, četiri ministra njome izražavaju uverenje da će postizanje prava i sveobuhvatnih resenja za izbeglice i raseljene u regionu suštinski doprineti produbljivanju dobrosusedskih odnosa i obezbeđivanju stabilnosti. "Svesni smo da je uspešno rešavanje ovih pitanja od vitalnog značaja za dalje unapređenje pozitivnih i plodnih odnosa između naših zemalja i građana i da predstavlja podršku našim pojedinačnim nastojanjima da se prodružimo Evropskoj uniji", navodi se u deklaraciji. Imajući u vidu relevantno zakonodavstvo, strategije, programe i akcione planove svake zemlje, kao i međunarodne norme i standarde, Deklaracija potvrđuje obavezu vlada četiri zemlje da sarađuju u duhu dobre volje kako bi se zaštitila i unapredila prava izbeglica, povratnika i interno raseljenih lica. "Ponovo potvrđujemo obavezu naših Vlada da obezbede svu neophodnu političku, materijalnu, pravnu, socijalnu i svaku drugu podršku potrebnu za okončanje raseljenja i omogućavanja izbeglicama da žive kao ravnopravni građani, bez diskriminacije u bilo kom obliku", stoji u deklaraciji. U tom cilju, dodaje se, četiri vlade su sastavile regionalni plan rada i aktivnosti koje će biti preduzete u cilju uklanjanja prepreka i postizanja trajnih rešenja. "Osim toga naše vlade su postigle dogovor o zajedničkom regionalnom višegodišnjem programu sa ciljem da obezbede trajna rešenja. Zajednički regionalni program sastavni je deo zajednicke deklaracije i on će biti predstavljen na Donatorskoj konferenciji pocetkom 2012. godine radi dobijanja podrške", navodi se u deklaraciji. Deklaracijom se takođe utvrđuje i lista otvorenih pitanja na čijem rešavanju su četiri zemlje radile i nastaviće da rade. To su garantovanje da će svim izbeglicama smeštenim u kolektivnim centrima biti obezbeđena adekvatna stambena rešenja, uspostavljen regionalni okvir za rešavanje stambenih potreba ugroženih lica. To uključuje i bivše nosioce stanarskih prava i obezbeđivanje olakšanih i ubrzanih procedura kojima će se izbeglicama povratnicima i raseljenima garantovati lična dokumenta, kako bi im se omogućilo da u potpunosti uživaju svoja prava. "To podrazumeva da će u ovim procedurama posebna pažnja biti data originalnim dokumentima koja oni već poseduju", kaže se u Deklaraciji. Deklaracija garantuje i prava da izbeglice i interno raseljeni budu obavešteni i da imaju slobodu izbora trajnih rešenja. Deklaracijom se predviđa i upravljanje donacijama putem mehanizama Poverilačkog fonda kako bi se obezbedilo da donirana sredstva koristi ono stanovnistsvo u ragionu, koje ima prioritet kao i obezbedljivanje stalne razmene podataka na regionalnom nivou kako bi se izbeglo korišćenje pomoći više puta i osiguralo da niko ne bude oštećen. "Ovim putem izražavamo naše duboko uvažavanje aktivne uloge međunarodne zajednice proteklih godina, posebno njenih stalnih napora i podrške u traženju trajnjih rešenja za izbeglice i raseljene u regionu", navodi se u Dekalraciji. U njoj se posebno pozdravlja Donatorska konferencija kao poslednji kolektivni napor međunarodne zajdnice da zatvori poglavlje izbeglištava u regionu. Ovom deklaracijom ocenjuje se napredak koji je ostvaren u pogledu obezbeđivanja trajnjih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica u regionu iz perioda 1991. 1995. godine, kao i interno raseljana lica u Crnoj Gori iz 1999.

KRKOBABIĆ: KONFERENCIJA ODLUČAN KORAK U REŠAVANjU PITANjA

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić ocenio je da današnja konferencija o pitanjima izbeglica predstavlja odlučan korak u procesu rešavanja ovog problema. Obraćajući se novinarima posle završetka konferencije, Krkobabić je dodao da se usvajanjem zajedničke deklaracije omogućava rešavanje problema u četiri zemlje i održavanje Donatorske konferencije, planirano za početak naredne godine. On je naveo da je današnji skup nastavak procesa regionalnog dogovaranja po pitanju izbeglica. Ovom deklaracijom i programom koji je u njenom sastavu, usvojena je odluka da se u regionu reši pitanje 27.000 porodica, odnosno 73.000 ljudi. Za to je potrebno ukupno 584 miliona evra, od čega Srbija treba da dobije 335 miliona evra za rešavanje pitanja 16.800 porodica, odnosno 45.000 ljudi. Komesar za proširenje EU Štefan File je u obraćanju novinarima ponovio da današnja konferencija o pitanju izbeglica šalje veoma bitan signal članicama Unije da budu hrabre i pokrenu pitanje proširenja na decembarskom sastanku. Potpisivanje zajednička deklaracija došlo je u trenutku kada države članice EU raspravljaju o pristupu preporukama EK o proširenju i pripremaju odluke za decembar, dodao je File. File se, takođe, zahvalio predsedniku Tadiću na posvećenosti i vođstvu u regionalnoj saradnji i procesu pomirenja. Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš i File su izrazili poštovanje i divljenje prema vladama četiri zemlje koje su našle način da se zajednički angažuju na traženju rešenja za preostale izbeglice u regionu. I pomoćnik američkog državnog sekretara Dejvid Robinson je takođe izrazio divljenje vladama četiri države regiona i dodao da će SAD nastaviti da pomažu proces rešavanja pitanja izbeglica.

PODRŠKA SE, OEBS, SAD I BANKE ZA RAZVOJ

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Savet Evrope,Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Sjedinjene Američke Države i Banka za razvoj nastaviće da podržavaju inicijative u regionu za rešenje problema izbeglica, poručili su danas predstavnici tih organizacija i zemalja. Pomoćnik američkog državnog sekretara Dejvid Robinson izjavio je, na ministarskoj konferenciji za rešenje položaja izbeglica na Zapadnom Balkanu u Beogradu, da će SAD i politički i finansijski podržati napore zemalja regiona da nađu trajno rešenje za pitanje izbeglica i raseljenih lica. Prema njegovim rečima, predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović, podigli su svojim naporima pitanje izbeglica na viši nivo i doprineli otklanjanju ključnih prepreka za pronalaženje takvog rešenja. Regionalni program treba da obezbedi rešenje za preostale 74.000 izbeglica, rekao je Robinson, koji je zadužen za pitanje stanovništva, izbeglica i migracije. "Vreme je da se ostvari vizija Sarajevske deklaracije, kojom je 2005. godine započet ovaj proces, i da se nađe trajno rešenje za ove ljude, zaključio je on. Direktor Kancelarije generalnog sekretara OEBS Paul Frič ocenio je da su Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora pokazale hrabrost i volju da prevaziđu prepreke koje su do pre samo par godina delovale nepremostivo. Današnja konferencija je važna i zbog toga što daje nadu da, kao što su uloženi zajednički napori regiona za rešavanje pitanja izbeglica, tako mogu biti rešeni i drugi regionalni problemi, izjavio je Frič i dodao da će OEBS nastaviti da podržava zemlje regiona u rešavanju ovih pitanja. Direktor Koordinacionog tela Saveta Evrope za migracije i azil Markus Jeger i viceguverner Banke za razvoj Saveta Evrope Imre Tarafas poručili su da će njihove organizacije nastaviti da učestvuju i pružaju podrške regionalnoj incijativi za rešenje pitanja izbeglica i raseljenih lica.

GUTEREŠ: ZAJEDNIČKI PRISTUP HRABROST ZEMALjA REGIONA

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš ocenio je danas da su vlade Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore pokazale veliku hrabrost i mudrost kada su se odlučile da zajedničkim pristupom rešavaju probleme izbeglica i raseljenih lica. On je na ministarskoj konferenciji za rešenje položaja izbeglica na Zapadnom Balkanu u Beogradu, pozdravljajući zajedničke napore četiri vlade, istakao da deklaracija koja će danas biti usvojena predstavlja veliki korak napred u rešavanju tog pitanja. "Zajednički pristup četiri vlade pokazuje veliku habrost i mudrost uloženu u rešavanje ovog komplikovanog i delikatnog pitanja", rekao je Gutereš. On je objasnio da "humanitarni" pristup nije dovoljan da bi se rešilo pitanje izbeglica i raseljenih lica, već da je za to pre svega neophodna politička volja, kako bi rešenje učinila mogućim, i ekonomska podrška, kako bi ga učinila ostvarivim. U tom smislu on je naglasio da će uložiti sve napore da međunarodna zajednica u potpunosti finansira zajednički regionalni projekat država Zapadnog Balkana. "Bićemo posvećeni punoj podršci vladama, uspehu Donatorske konferencije, kao i implementaciji zajedničkih regionalnih projekata", poručio je Gutereš.

FILE: DANAŠNjI DOGOVOR OHRABRENjE ZA BRISEL

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je da današnji dogovor o zajedničkom pristupu regiona u rešavanju pitanja izbeglica treba da posluži kao snažno ohrabrenje zemljama članicama EU da, na decembarskom samitu, odigraju svoju ulogu u podsticanju daljeg širenja Unije. On je u Beogradu, na ministarskoj konferenciji za rešenje položaja izbeglica na Zapadnom Balkanu, ukazao na značaj regionalne saradnje, ističući da ona predstavlja jedan od ključnih elemenata procesa pridruživanja i stabilizacije, a da je povratak izbeglica jedan od glavnih stubova. "Ovo je istorijski dan, od političkog značaja za region, dan važan za raseljena lica koja čekaju na trajno rešenje. Kada pogledamo na prošlost regiona vidimo da je pitanje povratka izbeglica bilo jedno od najosetljivijih i ono koje je pogodilo najveći broj ljudi", rekao je File. On je dodao da se, čim su mir i stabilnost zamenili konflikt, videlo da je potrebno regionalno rešenje. To razmišljanje je vodilo ka Sarajevskom procesu, a danas smo tu da okončamo taj proces, poručio je visoki evropski zvaničnik, podsećajući da su Evropska komisija i UNHCR bili deo tog procesa od prvog dana. Regionalna saradnja je važna u mnogim oblastima i donosi mnoge prednosti građanima, ukazao je File, dodajući da pomirenje nije lak zadatak, ali da mora biti važan element u produbljivanju saradnje u korist svih. File je istakao da je EK spremna da i dalje pomaže i da će to učiniti kroz proces pružanja tehničke ekspertize i finansijsku podršku. Kada je reč o Donatorskoj konferenciji, File je rekao da će Banka za razvoj Saveta Evrope podržati projekat, i da je za tehničku podršku, za pripremu te konferencije, obezbeđeno osam miliona evra kroz IPA program. Proces koji okončavamo nije samo promena na bolje za veliki broj ljudi ,već je primer šta može da se postigne kada vlade sarađuju i to u regionu koji se nalazi pred mnogim izazovima. To je od vitalnog značaja, zaključio je File.

ROĆEN: SPREMNOST DA SE TRAJNO REŠI PROBLEM IZBEGLICA

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen izjavio je danas u Beogradu da će potpisivanje zajedničke deklaracije šefova diplomatija Srbije, Hrvatske, BiH i njegove zemlje, predstavljati potvrdu spremnosti zemalja regiona da pitanje izbeglica bude rešeno trajno i na održiv način. Potpisivanje ministarske deklaracije, koje se očekuje kasnije u toku dana, označiće kraj političkog dela rešavanja pitanja izbeglica i raseljenih lica, rekao je Roćen. "Učinimo sve da jugoistočna Evropa nikada više ne bude region izbeglica", poručio je Roćen na ministarskoj konferenciji o rešavanju pitanja izbeglica na Zapadnom Balkanu, i dodao da je to za Crnu Goru jedan od ključnih prioriteta. U Crnoj Gori ima više od 13.000 izbeglica i raseljenih lica, podsetio je crnogorski ministar, dodavši da je od tog broja njih 3.815 iz BiH i Hrvatske, dok su ostali sa s Kosova. Crna Gora, između ostalih mera, organizuje odlazak izbeglih u zemlje porekla radi dobijanja potrebnih dokumenata, a kada je reč o izbeglima s Kosova, sve se odvija u tesnoj saradnji sa Beogradom i Prištinom, naveo je Roćen. On je izrazio uverenje da će broj izbeglih nastaviti da se smanjuje u Crnoj Gori i da će biti ostvareno trajno rešenje ili integracijom u crnogorsko društvo ili povratkom u matične zemlje. "Napredak ostvaren na ovom teškom pitanju sastavni je deo opšteg napretka naših zemlja i regiona u celini", rekao jer Roćen. "Naš region pokazuje spremnost i odlučnost da uz podršku međunarodne zajednice uspešno vodi i ovako složene i osetljive programe. Ima li težih pitanja nego što je trajno rešenje za izbeglice i interno raseljena lica, posebno za najranjivije grupe", dodao je on. Prema njegovim rečima, dogovoreni su konkretni modeli i procedure za regulisanje statusa i slobodnog pristupa ovih lica svim pravima, bez diskriminacije u odnosu na ostale državljane. Roćen je kazao da je Crna Gora omogućila izbeglicama i raseljenim licima dobijanje državljanstva ili statusa stranca sa stalnim boravištem, čime je omogućila njihovo integrisanje u društvo i uživanje svih prava. Proces započet u Sarajevu 2005. možemo uspešno privesti kraju uz podršku naših vlada i pomoć međunarodne zajednice, zaključio je Roćen.

ZAGREB POSVEĆEN PRIMENI MERA ZA REŠENjE PITANjA IZBEGLICA

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Jandroković izjavio je danas u Beogradu da je Hrvatska posvećena primeni međunarodnih mera za konačno rešenje pitanja izbeglica, a da će se napori, koje u tom smislu ulaže, još povećati kada zemlja uđe u EU. Jandroković je na ministarskoj konferenciji za rešenje pitanja izbeglica na Zapadnom Balkanu istakao da će Hrvatska nastaviti da ulaže u obnovu razorene imovine, vraćanje penzijskih i stanarskih prava, kao i jačanje sistema za povratak izbeglica. Prema njegovim rečima, deklaracija koja će danas biti usvojena, kao i napori koje države regiona ulažu u zajednički regionalni program za rešenje pitanje izbeglica i raseljenih lica poslužiće kao primeran model regionalne saradnje. Hrvatska ceni zajednički regionalni pristup u rešavanju statusa izbeglica na Zapadnom Balkanu i spremna je da vodi ovaj proces, podvukao je on. Jandroković je dodao da je u tom procesu veoma važno da se razvijaju i primenjuju međunarodni programi jer jedino na taj način mogu da se iniciraju međunarodni faktori da doniraju finansijska sredstva. Podrška međunarodne zajednice je od velike važnosti, rekao je on, izrazivši nadu da će i u budućnosti biti tako. Šef hrvatske diplomatije je istakao da je Hrvatska kao i druge zemlje regiona u poslednjih godinu dana intenzivirala aktivnosti u čitavom nizu sektora koji se tiču rešenja statusa izbeglica, ali koji takođe opterećuju međusobne odnose zemalja regiona. On je podsetio da su zemlje regiona zajedničkim zalaganjem omogućile razmenu dokumenata čime je uveden red u statistiku i usmerilo proces ka pronalaženju trajnog rešenja. Jandroković je podvukao da je došlo vreme kada izbeglice same mogu da donesu odluku o rešenju svog statusa, dodavši da je zemlje treba da vode informativne kampanje u kojima će objasniti prava i programe koje izbgelice mogu da izaberu da bi konačno rešili svoj status.

ALKALAJ: VAŽNA REGIONALNA SARADNjA I POJEDINAČNE AKTIVNOSTI

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj ukazao je danas u Beogradu da je važno da se svaka zemlja regiona obaveže da će, paralelno sa danas usvojenim ciljevima, nastaviti i produbiti pojedinačne aktivnosti kako bi u regionu bilo zatvoreno pitanje izbeglica i raseljenih lica. On je, na ministarskoj konferenciji o rešavanju pitanja izbeglica na Zapadnom Balkanu, rekao da zajednički cilj četiri zemlje procesa započetog u Sarajevu da se ispune obaveze prema izbegličkoj i raseljenoj populaciji kroz povratak i punu integraciju u novim sredinama. Alkalaj je istakao da je za trajno i održivo rešenje jedan od preduslova da se pažnja posveti razvoju potrebne infrastrukture i implementaciji ekonomskih programa. On je rekao da problem izbeglica i raseljenih nije doveden do kraja i ukazao da će ovaj skup, kao i donatorska konferencija koja se planira za iduću godinu, doprineti da se to konačno desi. Ističući da sve izbeglice imaju puno i neotuđivo pravo na odluku o zemlji stalnog boravka, Alkalaj je skrenuo pažnju na određene posebnosti u BIH po pitanju izbeglica. On je rekao da je od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas BiH napravila napredak u rešavanju pitanja vezanih za povratak izbeglica i raseljenih, ali da to pitanje nije do kraja rešeno. Do danas se u BiH vratilo oko milion i po izbeglih i raseljenih lica, u slučaju 200.000 lica vraćena je imovina, a u periodu od 2003. do 2010. u BiH je u cilju rešavanja ovog pitanja uloženo pola milijarde evra, rekao je Alkalaj. Država je štaviše, u nameri da što brže reši ovo pitanje, odlučila da se kreditno zaduži, dodao je ministar. Nema sumnje da je postignut veliki napredak u Aneksu 7 Dejtona, uveren je Alkalaj, dodajući da je preostalo još dosta posla na tom polju. On je ukazao da još uvek ima puno raseljenih i izbeglica koji su žrtve trauma ili žive u lošim uslovima i dodao da je prioritet BiH da se iznađe dugoročno rešenje za osobe smešte u kolektivnim centrima. "Verujemo da se preostali problemi izbeglih mogu rešiti dodatnim naporima zemalja u rgeionu i uz dodatnu pomoć međunarodne zajednice u realizaciji zajedničkog programa", zaključio je Alkalaj.

KIM

TADIĆ: SVI U EVROPI ZNAJU DA SU INTERESI SRBIJE NA KOSOVU LEGITIMNI

KOPAONIK, 6. novembra (Tanjug) Predsednik Tadić izjavio je da ne može da potpiše programski dokument "Preokret" koji su predstavili Liberalnodemokratska partija i Srpski pokret obnove, jer se suštinski ne slaže sa politikom odustajanja od legitimnih državnih i nacionalnih interesa. Tadić je sinoć, zatvarajući na Kopaoniku regionalni seminar u organizaciji studenata Fakulteta političkih nauka, čija je ovogodišnja tema bila "Srbija u narednoj deceniji", ocenio da je neobično što ga te stranke uopšte pozivaju da tako nešto učini. "Politika na Kosovu ne može da bude kamen o našem vratu, ali taj problem ne možemo rešiti amputiranjem dela tela", istakao je Tadić. On je, komentarišući na molbu studenata programski dokument "Preokret" koji su predstavili Liberalnodemokratska partija i Srpski pokret obnove, objasnio da bi primenom plana Martija Ahtisarija srpski narod za tri decenije potpuno nestao sa Kosova i Metohije, i da zato ne može da podrži programske zahteve nekih stranaka koje insistiraju na zaokretu u politici prema Kosovu prihvatanjem tog plana. Predsednik Srbije istakao je istovremeno da se interesi Srbije ne mogu redefinisati svakih nekoliko godina samo zato što su se promenile međunarodne okolnosti. "Zemlja koje se lako odriče svojih legitimnih interesa tog trenutka biva prepoznata od velikih sila kao zemlja kojoj se novi uslovi postavljaju od šale i gube kredibilitet u politici", upozorio je Tadić. Prema njegovim rečima, svi u Evropi znaju da su interesi Srbije na Kosovu legitimni i zato niko ne traži od Beograda da eksplicitno prizna Kosovo, iako bi neke države volele da Srbija to učini na implicitan način. Tadić je poručio da će zato nastaviti da dograđuje politiku koja Srbiji obezbeđuje evropsku budućnost i ekonomski prosperitet i istovremeno sprovodi politiku zaštite legitimnih interesa na Kosovu kojih država Srbija ne može i ne sme da se odrekne. "Niti ima prosperitetne budućnosti ako se odreknemo Kosova, niti ima Kosova ako se odreknemo evropske budućnosti", objasnio je Tadić, i konstatovao da bi redefinisanjem nacionalnog identiteta, koji je delom vezan i za Kosovo, čitav srpski narod u budućnosti imao velike probleme. "Ideja o odricanju o naših interesa na KiM je opasna i sa stanovišta evrointegracija. Iluzija je da bi Srbija ako bi se odrekla svojih interesa na KiM dramatično ubrzala proces približavanja EU, a to dokazuje i primer okončanja saradnje sa Haškim tribunalom", rekao je Tadić. Okončanjem saradnje sa Haškim tribunalom Srbija je, kako je objasnio, na neki način razotkrila prirodu politike na evropskom kontinentu, jer se pokazalo da u EU u trenucima krize proširenje nije popularna tema. Prema njegovim rečima, zato je iluzija i zabluda da Srbija promenom politike prema Kosovu osvojila nove razvojne potencijale i ubrzala proces približavanja EU. Istovremeno je, kako je objasnio, činjenica da velike sile, kao učesnice sukoba na Kosovu, ne dozvoljavaju da se ono što su sprovele dovodi u pitanje. "Suština je da Srbija zadrži identitet na KiM i da dobije što joj pripada kao državi a to je pravo na čuvanje vlastitog integriteta. To nije moguće u konfrontaciji sa čitavim svetom", zaključio je Tadić.

JEREMIĆ: ODUSTAJANjE OD KOSOVA NE VODI EKSPEDITIVNO U EU

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Promena politike prema Kosovu ne bi donela dramatične promene na putu ka EU, ocenio je sinoć šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. On je u emisiji TV B92 "Utisak nedelje" istakao da odustajanje od kosovske politike "ne bi na bilo koji način ekspedovalo Srbiju u EU". "Apsolutno sam ubeđen da promena politike prema Kosovu ne bi imala tako dramatična uticaj na put ka EU", istakao je Jeremić dodajući da su prepreke svim zemljama zapadnog Balkana, usled krize, daleko veće spolja nego iznutra. S tim u vezi Jeremić je kao primer naveo uslov saradnje s Haškim tribunalom, ukazujući da je njegovo ispunjavanje pokazalo da ne vodi ka dramatičnom pomeranju ka punopravnom članstvu. Šef srpske diplomatije osvrnuo se i na "Preokret", ocenivši da je to proglas, koji predstavlja pokušaj političke manipulacije kroz formu arhaičnog političkog pamfleta da bi odustajanje od Kosova otvorilo put Srbije ka EU. Odustajanje od Kosova, kako je istakao, bilo bi neustavno i pratktično opasno po državu, imajući u vidu nova secesionistička žarišta, smatra on. "Taj pamflet nije ništa drugo nego poziv na opštu kapitulaciju", rekao je Jeremić, dodajući da ne vidi ništa što bi bilo pogubinije po budućnost zemlje od prihvatanja takve politike za koju se zalaže lider SPO Vuk Drašković. Lider SPOa je, učestvujući u istoj emisiji, zatražio da država promeni svoju politiku prema Kosovu i prizna realnost, jer je aktuelna politika, prema njegovom mišljenju, pogubna za budućnost zemlje. "Ministar spoljnih poslova veoma dobro sprovodi kosovsku politiku države, koja se mora pod hitno menjati, jer je pogrešna, gubitnička i nanosi veliku štetu državi Srbiji i srpskom narodu na KiM", rekao je. Drašković je ukazao da je "naopaka politika prema Kosovu prouzrokovala dramatično teško stanje naše nacije" i da je ona koštala državu u proteklih 10 godine više od šest milijardi evra. On je ocenio da je "Kosovo izgubljeno" i da su ratom sa NATOom, Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom UN 1244 izgubljeni suverenitet i teritorijalna celovitost. "Nije mudro voditi državnu politiku čuvanjem onoga što nemate da bi izgubili ono što morate imati, Evropu, kao uslov da gradimo snažnu i prosperietnu državu Srbiju. Godine 1999. nam je oduzet suvernitet i teritorijalni integritet, svaka vlast države se povukla sa Kosova", kazao je Drašković i dodao da je nezavisnost Kosova "zakovana Rezolucijom 1244". On je, ukazujući da je status Kosova određen posle 2007, time što je Priština dobila nadgledanu nezavisnost, ocenio da bi trebalo prihvatiti nestatusni deo plana Martija Ahtisarija i dopuniti ga pregovorima. Drašković je rekao da ne može da se zagovara ni podela Kosova, jer bi to izazvalo "domino efekat" uz rizik raspadanja BiH i podele Makedonije. Kada je reč o sastanku Saveta ministara inostranih poslova EU, zakazanom za 9.decembar, Drašković je ocenio da se radi o sudbonosnom datumu, jer, ako Srbiji ne bude dodeljena kandidatura, kako je naglasio, u maju se ona vraća u 1999. On je istakao da bi, pored statusa kandidata, mogli dobiti i datum za otpočinjanje pregovora sa EU ako bi država promenila politiku prema Kosovu. Jeremić je, međutim, naglasio da 9.decembar nije dan kada će se "lomiti budućnost Srbije i srpskog naroda". On je objasnio da je to dan za koji je planiran sastanak na kome bi trebalo razgovarati o davanju statusa kandidata Srbiji, ali i upozorio da, zbog situacije u EU, može doći do odlaganja te teme za drugi datum. "Nije sporno da je kandudatura važan korak na putu ka evropskim inetgracijama. Međutim, to je samo jedan od koraka u 'moru koraka' koje jedna zemlja treba da napravi ka punopravnom članstvu", naglasio je. On je, upitan da li Vlada Srbije treba da pozove Srbe na severu Kosova da odustanu od barikada, odgovorio da ne bi bilo demokratski i pošteno da se pozovu da ne izražavaju svoju demokratsku volju, dodajući da smatra da je moguće postići dogovor sa Kforom i Zapadom o rešenju situacije na severu pokrajine. Drašković je najavio da poslanici SPOa neće glasati za Deklaraciju o Kosovu, dodajući da prihvata deklaraciju u kojoj bi se dala podrška vladi da u skladu sa realnošću bez priznanja nezavisnosti dobije odrešene ruke za politiku koja će otvoriti vrata ka Evropi i da srpski narod ostane na Kosovu.

PETROVIĆ OČEKUJE DA VLADA USAGLASI DOKUMENT O KIM

BEOGRAD, 5. novembra (Tanjug) Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izrazio je sinoć očekivanje da će vlada Srbije usaglasiti dokument o situaciji na Kosovu i Metohiji i da se na sednici paralmenta, koji treba da raspravlja o tome, neće desiti ništa dramatično. On je za televiziju B92 rekao da se u vladi Srbije svakodnevno vode konsulatacije i da veruje da će do zasedanja skupštine Srbije biti "potpuno usaglašene pozicije". "U svakom slučaju mislim da se ništa dramatično neće destiti na toj sednici", naveo je Petrović, koji je i potpredsednik Demokratske strane. On je rekao da je, i povodom EU i Kosova i Metohije, politika DSa "jasna da jasnija ne može da bude", dodavši da se ciljevi njene politike ne menjaju, "niti se menjaju ciljevi vlade u kojoj je DS okosnica koalicije koja uživa većinu u parlamentu".

BAN ZABRINUT ZBOG POGORŠANjA BEZBEDNOSTI NA KOSOVU

NjUJORK, 7. novembra (Tanjug) Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun izrazio je zabrinutost zbog pogoršanja bezbednosne situacije na Kosovu, ističući da se broj nasilnih incidenata protiv srpskog stanovništva povećao nakon pokušaja kosovskih vlasti da uspostave kontrolu na administrativnim prelazima na severu pokrajine. "Na sveukupnu bezbednosnu situaciju negativno se odrazio pokušaj kosovskih vlasti (u julu) da potvrde kontrolu nad (administrativnim prelazima na severu pokrajine) Kapijom 1 i 31 (Jarinje i Brnjak)", navodi se u izveštaju za period od 16. jula do 15. oktobra koji je objavljen na sajtu UN. On napominje da su kosovske vlasi 25. jula pokušale da razmeste Specijalne jedinice kosovske policije ROSU na ova dva administrativna prelaza, kao i da je potez povučen bez koordinacije sa međunarodnim organizacijama. U izveštaju se ističe da je broj incidenata protiv pripadnika manjina na Kosovu povećan za 24 odsto. U ovom periodu zabeležen je ukupno 151 ovakav slučaj 38 slučajeva se dogodilo na severu pokrajine, 13 su slučajevi vandalizma protiv srpskih pravoslavnih crkava i grobalja, 13 su slučajevi kamenovanja vozila sa srpskim registarskim oznakama koja su prolazila kroz oblasti koje naseljavaju kosovski Albanci. Zabeleženo je i 63 slučaja nanošenja štete kućama u vlasnistvu kosovskih Srba i 47 slučajeva provala i krađe srpske imovine. "Razvoj događaja na severu Kosova u periodu izveštavanja snažno ukazuje na to da osnovna, nerešena pitanja predstavljaju opasnost za mir i stabilnost regiona. Zabrinut sam ne samo zbog pogoršanja bezbednosne situacije na terenu zbog nedavnih dešavanja, već i zbog pogoršanja međuetničkih odnosa širom Kosova, polarizacije političkih pozicija i širenja jaza između zajednica severno i južno od reke Ibar", naveo je generalni sekretar svetske organizacije. Ban je upozorio da će, "sve dok se pitanja kao što su situacija na Kapiji 1 i 31 ne reše, a pitanja vladavine prava mešaju sa pozicijama u pogledu statusa, međunarodna zajednica i ljudi na terenu i dalje biti suočeni sa opasnošću od eskalacije tenzija i izbijanja nasilja, zbog koje su sve strane taoci neizvesne budućnosti". Ban je, pored toga, pozvao Prištinu i Beograd da pokažu uzdržanost i strpljenje i nastave da se zalažu za rešenje situacije putem dijaloga. On je, takođe, izrazio nadu da će članice Saveta bezbednosti poslati jasnu poruku Prištini i Beogradu da preuzmu odgovornost u cilju smanjivanja tenzija i sprečavanja ponovnog izbijanja nasilja na severu Kosova. SB UN će najnoviji izveštaj o situaciji na Kosovu i Metohiji razmatrati na sednici, koja bi trebalo da bude održana 29. novembra. Izveštaj za dati period je najpre generalnom sekretaru svetske organizacije podneo šef misije Euleks Gzavije Bu de Marnjak.

PRIŠTINA OCENjUJE REALNIM BAN KI MUNOV IZVEŠTAJ

BEOGRAD/PRIŠTINA, 7. novembra 2011. (Beta) Kosovska vlada je ocenila realnim izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna u kojem on navodi da poslednji događaji na severu Kosova mogu destabilizovati region Balkana, prenosi danas prištinski dnevnik "Koha ditore". "Ban Ki Mun ima pravo. To je realna ocena pošto tendencije Srbije za podsticanje nasilja prema domaćim i međunarodnim institucijama koje za cilj imaju podelu Kosova, mogu dovesti do reagovanja koja prevazilaze granice Kosova i utiču na ostale u regionu. Jedna takva politika Srbije može proizvesti krizu i podstaći ekstremizam u regionu", izjavio je potpresednik kosovske vlade Hajredin Kuči.

DIJALOG BEOGRAD – PRIŠTINA

JEREMIĆ: U DIJALOGU SA PRIŠTINOM PRVO O SEVERU KOSOVA

PRAG, 7. novembra 2011. (Beta) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić ocenio je za češke medije da u dijalogu sa Prištinom sada prvo mora da se rešava problem severa Kosova. "Priština nije spremna da razgovara o rešenju situacije na severu Kosova koju je izazvao pokušaj da (njena) vojska počne da kontroliše tu oblast. O tom moramo prvo da razgovaramo, jer tu je jasna i prisutna opasnost. Ne možete da razgovarate o nekim drugim temama a da se ne pomene problem koji najviše gori", kazao je Jeremić u intervjuu koji danas objavljuju češke Lidove novini. Trenutno stanje na Kosovu Jeremić je ocenio kao mirno ali nestabilno. "Kosovski Albanci su u julu pokušali da na sever te teritorije pošalju svoje vojnike i podrili su tako ceo dijalog koji se vodio od početka godine", rekao je Jeremić koji je optužio Prištinu da je drastično destabilizovala situaciju i stvorila tenzije. Ministar je naglasio da su i odnosi Srba i Kfora dospeli u ćorosokak, jer Srbi traže da se sve vrati u stanje kao što je bilo pre jula, što je po oceni Jeremića fer zahtev. "Ukoliko Priština spozna da joj se isplate ti jednostrani koraci, činiće ih ponovo, pitanje je samo vremena kada će doći sledeći. Veoma je važno da međunarodna zajednica istakne da je protiv takvih jednostranih koraka", rekao je šef srpske diplomatije. Jeremić je češkom listu kazao da je Srbija preko Brisela ponudila puno konstruktivnih predloga da se problem nastao na severu Kosova reši ali da na njih još niko nije odgovorio. "Sada ne govorimo o statusu Kosova, govorimo o tome kako da se odblokira sadašnje stanje na kosovu. Kada se tenzije smire i kada se vratimo dijalogu, nadam se da ćemo doći i do debate o statusu", rekao je Jeremić. U intervjuu češkom listu Jeremić je naglasio da odbija da prihvati tezu da je problem Kosova najteži problem na svetu koji ne može da se reši. Upozorio je da problem Izraela i Palestinaca nije jednostavniji i zapitao da ako o problemu Izraela i Palestinaca može da se pregovara i traži rešenje, zašto bi to u slučaju Kosova bilo isključeno. "A takođe svi moraju da shvate da ne može samo jedna strana da dobija a druga da gubi. To mora da bude kompromis, dakle dajete nešto da nešto dobijete. Tek tada može da se nađe rešnje. Sada to nije moguće", rekao je Jeremić. Govoreći o evrointegracijama Srbije, Jeremić je kazao da očekuje da će njegova zemlja uskoro dobiti status kandidata za EU a proteklu godinu ocenio kao vrlo uspešnu za Srbiju zbog reformi koje je sprovela, a koje je pozitivno ocenila i Evropska komisija. "Ne živimo u iluzijama. Znamo da su teška vremena. A nije reč samo o krizi. Sigurno da nije jednostavno sprovoditi reforme ni u zlatna vremena, a kamoli u vreme globalne krize. Ali mi ćemo nastaviti. Reforme su važne za Srbiju bez obzira na to koliko će biti brz proces ulaska u EU", zaključio je Jeremić.

CVETKOVIĆ: DIJALOG SA PRIŠTINOM ČIM SE STVORE USLOVI

BEOGRAD, 7. novembra 2011. (Beta) Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izrazio je u današnjem razgovoru sa komesarom za proširenje Evropske unije Štefanom Fileom, očekivanje da će dijalog sa Prištinom biti nastavljen u što skorije vreme, kada za to budu stvoreni uslovi. Srbija je potpuno otvorena za konstruktivan dijalog sa Prištinom u rešavanju praktičnih pitanja koja su od suštinskog značaja za građane, rekao je Cvetković u razgovoru sa Fileom.

FILE: OD SRBIJE SE OČEKUJE NAPREDAK U DIJALOGU SA PRIŠTINOM

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Komesar za proširenje EU Štefan File istakao je danas u razgovoru sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem da se od Srbije na njenom putu ka EU očekuje nastavak implementacije donetih zakona i postizanje napretka u dijalogu sa Prištinom. Premijer Srbije je izrazio očekivanje da će dijalog sa Prištinom biti nastavljen u što skorije vreme, kada za to budu stvoreni uslovi. Cvetković je ukazao da je Srbija postigla značajan napredak u evropskim integracijama i izrazio očekivanje da će Srbiji u decembru biti dodeljen status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, navedeno je u saopštenju Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije. Premijer je upoznao evropskog komesara sa nastavkom reformi i implementacijom usvojenih zakona i dogovora koje je Srbija sprovela nakon dobijanja pozitivnog mišljenja Evropske komisije o dodeli statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. File je pohvalio Srbiju za dosadašnji napredak u evropskim integracijama istakavši da se od Srbije sada očekuje nastavak implementacije donetih zakona i postizanje napretka u dijalogu sa Prištinom.

TAHIRI: PRIŠTINA SE MOŽE POVUĆI IZ DIJALOGA

PRIŠTINA, 6. novembra (Tanjug) Prištinska delegacija se može povući iz dijaloga sa Beogradom ako srpska strana ne primenjuje postignute dogovore, izjavila je šefica prištinskog tima za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri. Tahiri je, kako su juče preneli elektronski mediji u Prištini, navela da će odluka o prekidu dijaloga zavisiti od saveta koje će Prištini dati zvaničnici EU i Sjedinjenih Američkih Država. "Kao strana u ovim razgovorima, razgovaraćemo sa međunarodnom zajednicom i zajednički analizirati opravdanost nastavka, odnosno prekida dijaloga ... U koordinaciji sa EU i SAD, preduzećemo dalje korake ukoliko Srbija i dalje bude nekonstruktivna", rekla je Tahiri. Ona je odbila mogućnost razgovora sa Beogradom o carinskim punktovima na severu Kosova. "Međunarodni faktor je u više navrata odbacio zahtev Srbije da nametne pitanje carinskih punktova u dijalogu", rekla je Tahiri.

KRIZA NA SEVERU KIM

NOVICKI: UKLANjANjE BARIKADE BILO KOORDINISANO

KOSOVSKA MITROVICA, 4. novembra (Tanjug) Portparol Kfora Uve Novicki izjavio je da je danas glavni zadatak Kfora bio da ukloni barikade na Brnjaku kako bi njihove jedinice imale slobodu kretanja, ali da novu barikadu koju su Srbi postavili neće uklanjati, jer se ona nalazi na teritoriji centralne Srbije. "To nam je pitanje trenutno najvažnije, tako da danas ne govorimo ni o čemu drugom vezanom za budućnost, glavna stvar nam je da danas uklonimo barikadu na prelazu 31 kako bismo imali slobodu kretanja prema centralnoj Srbiji i obrnuto", izjavio je Novicki za Tanjug. Upitan da li će Kfor nastaviti da uklanja barikade Novicki je ponovio stav te vojne misije da, ukoliko barikade ne budu uklonjene, Kfor može da upotrebi sopstvena sredstva da to učini. "To smo danas i uradili", dodao je Novicki. On je ocenio da je situacija na severu Kosova mirna, kao i da je Kfor "prilično zadovoljan današnjoj akcijom na uklanjanjaju barikada". "S druge strane, pomalo je iznenađujuće da su samo pet do deset metara od stare barikade koju uklanjamo ljudi izgradili novu, koja je na teritoriji centralne Srbije, tako da je to sada stvar države Srbije" rekao je Novicki. Upitan znači li to da novu barikadu Kfor neće uklanjati jer je na teritoriji centralne Srbije Novicki je odgovorio: "Ne možemo to uraditi, naravno, jer bismo u tom slučaju bili na teritoriji centralne Srbije, a to je, kao što znate, za nas nemoguće". Odgovarajući na pitanje da li je u jutrošnoj akciji korišćen suzavac Novicki je rekao da je dobio potvrdu od komande Kfora da je korišćen biber sprej. "Nije bilo drugog načina da vojnik spreči jednog čoveka da pređe barikadu, koju smo uklanjali. Tačno je da je vojnik koristio biber sprej, ali svakako nismo koristili suzavac, jer bismo u tom slučaju koristili i gas maske", izjavio je Novicki. Novicki tvrdi da je uklanjanje barikade na prelazu 31 bilo planirano i organizovano danima u tesnoj koordinaciji i saradnji sa određenim srpskim državnim institucijama. "Ustvari, uklanjanje barikade na prelazu 31 je koordinisano kako bi se osigurala sloboda kretanja iz Srbije i u obrnutom pravcu. Ne mogu pominjati imena, ali kao što znate Kfor je u redovnom kontaktu sa zvaničnim srpskim institucijama koje se bave Kosovom", rekao je Novicki. On je još dodao da je srpska policija u više navrata dolazila do prelaza i posmatrala situaciju, zbog čega je njemu, kako je rekao, bilo izneneđujuće što nije reagovala na demonstrante.

IVANOVIĆ: KFOR PREŠAO ADMINISTRATIVNU LINIJU?

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da je akcija uklanjanja barikada koju je sproveo Kfor kod administrativnog prelaza Brnjak potpuno nepotrebna, da može da podigne tenzije i izazove ozbiljne probleme. "U ovoj situaciji posebno je zabrinjavajuće što je moguće da je ova barikada koju vojnici Kfora uklanjaju danas na teritoriji koja formalno pripada drugoj opštini. Bojim se da je Kfor prešao preko administrativne linije i na taj način bi mogao izazvati ozbiljan diplomatski incident", kazao je. On je dodao da Kfor mora da se zadrži u administrativnim linijama, odnosno na teritoriji opštine Zubin Potok. Ivanović je naveo i da bi akcija uklanjanja barikada mogla da dovede do ozbiljnih problema. "Mišljenja sam da, sem praktičnih nevolja i podizanja tenzija, ne može da izazove ništa dobro", kazao je dodajući da će na svako eventualno uklanjanje barikada Srbi postaviti novu. Kfor je oko 14 čas završio akciju uklanjanja barikade koja je bila postavljena na putu Zubin Potok Ribariće, kod administrativnog prelaza Brnjak, koji je i dalje blokiran jer su Srbi u blizini postavili novu barikadu.

BOGDANOVIĆ DEMANTUJE NOVICKOG

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović demantovao je danas tvrdnje koje je izneo portparol Kfora Uve Novicki o tome da su srpske institucije bile u koordinaciji sa tom vojnom misijom i da su znale za današnju akciju uklanjanja barikade na administrativnom prelazu Brnjak. "Niko iz Kfora nije kontaktirao srpske institucije tim povodom, a posebno ne Ministarstvo za Kosovo i Metohiju", rekao je Bogdanović Tanjugu i dodao da je se radi o krajnje nekorektnoj izjavi. "Ako su sa nekim razgovarali, Novicki bi trebalo javno da kaže ko je u pitanju. Ovako, to je očigledno još jedan vid manipulacije i pokušaj da se izazove razdor na relaciji kosovski Srbi i Vlada u Beogradu", kazao je Bogdanović. Očigledno je da je nekome stalo da izaziva nove tenzije i sukobe, ali Srbija na to neće pristati, poručio je ministar i dodao: "Srbija će nastaviti da se zalaže za mirno rešenje i dijalog o svim spornim pitanjima". Bogdanović je još jednom pozvao Kfor da ostane u svom mandatu i da ne koristi silu, a Srbe da ne nasedaju na provokacije i da se mirnim putem bore za prava koja im pripadaju.

BJORN FON SIDOV: REŠENjE ZA SEVER KOSMETA KOMPROMIS SVIH STRANA

PRIŠTINA, 4. novembra (Tanjug) Izvestilac za Kosovo Komiteta za politička pitanja Saveta Evrope Bjorn fon Sidov izjavio je da je uveren da je rešenje za sever Kosova i Metohije u traženju kompromisa, sa ustupcima svih strana i bez nametnutih rešenja. "Učvrstio sam uverenje da je rešenje za trenutnu pat poziciju na severu Kosova u traženju kompromisa, pri čemu bi sve strane učinile ustupke, sa razumevanjem da nastavak ovakvog stanja nije u ničijem ineteresu, niti kratkoročno niti dugoročno", rekao je Fon Sidov na konferenciji za novinare u Prištini, prilikom završetka posete Kosovu. On se zauzeo za politički dogovor o upravljanju severnim delom pokrajine, ističući, da je to preduslov za odrzivo rešenje. "Obezbeđivanje takvog sporazuma je od suštinske važnosti ne samo za stabilnost i prosperitet celog regiona već i u vezi sa aspiracijama prema EU i Beograda i Prištine", rekao je švedski diplomata. Prema njegovim rečima, "postoji snažna potreba da se inspiriše duh poverenja među kosovskim Srbima na severu u pogledu obezbeđivanja jednakih prava i mogućnosti svim ljudima koji žive na Kosovu". "Moje stanovište je da nametnuto rešenje neće biti funkcionalno i neće dovesti do pomirenja, saradnje i daljeg progresa. Kosovski organi i lokalni lideri moraju da budu spremni da sednu za sto i dogovore kompromisno rešenje u duhu dijaloga i pomirenja uz poršku međunarodne zajednice. U tom cilju intenzivniji i održivi napori moraju da budu učinjeni i sa strane Prištine i lidera na severu", ocenio je Sidov. On je preneo da, nakon razgovora sa vlastima u Prištini, očekuje da u bliskoj budućnosti vidi veću posvećenost i stratešku viziju i liderstvo, a očekuje i konstruktivnost i spremnost na saradnju od lidera Srba sa severa. "Kosovske vlasti moraju da pokažu jasnu politiku i praksu kako da dopru do ljudi na severu, da im pruže konretne izglede i pomognu im u povraćaju imovine, raseljenih lica i funkcionisanja sudskog sistema. Smatram da Kosovo ne sme da dozvoli da se neslaganja na severu prošire na ostale oblasti a posebno da se pronađu rešenja da se poboljša život svih ljudi", rekao je. Sidov smatra da na Kosovu postoje mnoga pitanja koja treba da bude reformisana, kao što su sudovi, zapoljšavanje, mediji... "Možda postoji veliki jaz između građana i vlasti i možda se on sve više povećava. Mislim da je potrebno videti socijalnu statistiku, da se vidi kakvi su stavovi građana i koliko je život dobar", naveo je Fon Sidov, govoreći o svojoj poseti Kosovu. On je najavio da će nastaviti da veoma pažljivo prati situaciju i da se nada da će navesti napredak u svom izveštaju o Kosovu. Svrha moje višednevne posete Kosovu je bila da proverim situaciju na terenu nakon izbora 2010. i usled dešavanja na severu, da procenim razvoj od poslednjih preporuka koje su usvojene u junu 2010. od strane Parlamentarne skupštine SE. I na kraju, da promoviše konsenzus o potrebi građana da imaju dobro upravljanje, demokratiju, vladavinu prava i iste stanadarde kao i svi drugi u Evropi. Fon Sidov se sastao sa zvaničnicima u Prištini, predstavnicima NVO organizacija i sa predsednicima četiri opštine na severu Kosova.

SRBIJA – EU

JEREMIĆ SA VIŠEGRADSKOM ČETVORKOM O EU INTEGRACIJAMA

PRAG, 4. novembra (Tanjug) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić prisustvovao je danas sastanku Višegradske četvorke (V4) u Pragu, na kome je sa predstavnicima te grupe, kao i sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom razgovarao o formiranju žajedničkog fonda za regionalnu saradnju i evropske integracije Zapadnog Balkana. U Pragu se, osim o formiranju novog fonda, razgovaralo i o podršci integracijama Zapadnog Balkana, a ministar Jeremić je od sagovornika zatražio podršku za nastavak integracija Srbije u EU, potvrdio jeTanjugu izvor iz MInistarstva spoljnih poslova Srbije. Sastanku su prisustvovali i šef sekcije za Balkan Spoljne akcione službe EU Miroslav Lajčak, kao i ministar spoljnih poslova Slovenije Samuel Žbogar. Predstavnici Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke, koje čine V4, sastali su se sa Slovenijom da bi razmotrili napredak u EU integracijama koji su ostvarile zemlje Zapadnog Balkana. Šef slovačke diplomatije Mikulaš Dzurinda pohvalio je Srbiju i Crnu Goru za ostvareni napredak, preneo je AFP. Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski je istakao da "Evropa neće biti celovita i slobodna dok sve zemlje Zapadnog Balkana ne budu deo EU institucija". Češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg, domaćin sastanka, priznao je da bi kriza evrozone mogla da ima uticaja na proces proširenja. "Kada nedostaje novca sve se usporava u ovom smislu kriza bi mogla imati uticaja", rekao je on.

EK ZA KANDIDATURU SRBIJE I PREGOVORE SA CRNOM GOROM

BRISEL, 4. novembra (Tanjug) Evropska komisija ostaje pri preporuci da se Srbiji u decembru odobri status kandidata, a Crnoj Gori datum pregovora uprkos otporima nekih zemalja, saospšteno je u sedištu EU. "Komisija čvrsto stoji iza preporuka koje smo dali u oktobru", rekao je na konferenciji za štampu Peter Stano, porparol komesara za proširenje Štefana Filea, podsećajući da je EK 12. oktobra preporučila status kandidata za Srbiju i određivanja datuma pregovora za Crnu Goru. Stano je ovo izjavio nakon što su podgoričke "Vijesti" objavile francuskonemački "beli papir", odnosno nezvanični predlog, napisan pre nego što je Komisija dala svoje mišljenje, u kome se iznosi ocena da odluku o daljim integracijama Srbije i Crne Gore treba odložiti. Međutim, da bi se to i dogodilo, Evropski savet, koga čine predstavnici svih 27 zemalja članica, morao bi na sastanku zakazanom za početak decembra da jednoglasno usvoji preporuke Komisije. U "belom papiru" se navodno preporučuje da Savet odluku o preporuci pomeri za neki kasniji datum, dok se ne vidi kako se reforme primenjuju u praksi "Mi poštujemo stavove zemalja članica, ali ih ne komentarišemo", rekao je Stano. U izjavi za Tanjug, Stano je objasnio da File sprovodi intenzivne diplomatske aktivnosti kako bi stav Komisije objasnio zemljama članicama. File je juče boravio u Hagu, danas je u Pragu, a u ponedeljak će biti u Srbiji kako bi učestvovao na samitu Sarajevskog procesa, regionalnom koordinacionom telu koje se bavi problemima izbeglica iz ratova devedesetih.

SRBIJA CENI PODRŠKU RUMUNIJE NA EVROSPKOM PUTU

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Srbija veoma ceni podršku Rumunije kandidaturi naše zemlje za EU i rumunski principijelni stav o nepriznavanju Kosova, istakao jedanas predsednik skupštinskog Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović u razgovoru s kolegom iz Senata Rumunije Titusom Korlateanuom. Predsednik Odbora za spoljne poslove Korlateanum je, kako se navodi u saopštenju republičkog parlamenta, istakao da Rumunija smatra da je Srbija ključna država u regionu i najavio je da Senatu rumunskog Parlamenta uskoro predstoji ratifikacija SSP. Mićunović i Korlateanum su konstatovali da su odnosi dve zemlje prijateljski i veoma bliski, a da poseban značaj ima poštovanje prava rumunske manjine u Srbiji i srpske manjine u Rumuniji, što ih dodatno spaja. Na sastanku je ukazano da u Srbiji postoji puna sloboda nacionalnog izjašnjavanja i da sve nacionalne manjine, kao i rumunska, uživaju sva Ustavom zagarantovana prava i slobode. Korlateanum je pomenuo pitanje nacionalnog statusa Vlaha u Istočnoj Srbiji, kao i sporove Srpske pravoslavne crkve i Rumunske pravoslavne crkve. Mićunović je istakao neophodnost dijaloga o svim pitanjima i slobodu građana da se izjasne o nacionalnom i verskom identitetu, navodi se.

SRBIJA

JEREMIĆ: MSP REAGOVAO NA IZJAVU KONUZINA

BEOGRAD, 7. novembra (Tanjug) Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je sinoć da je Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo na nedavno nastupanje ambasadora Rusije Aleksandra Konuzina na partijskom skupu Srpske napredne stranke. On je, u emisiji RTV B92 "Utisak nedelje", ukazao da diplomatija ne mora uvek da bude javna, jer onda ne bi bilo ni potrebe za Ministarstvom. Jeremić je objasnio da prisustvo ambasadora na partijskim konvencijama nije neuobičajeno, ali da nastupanje nije toliko uobičajeno, iako to nije prvi put. "Aleksandar Konuzin mislim da ne bi odneo zlatnu medalju u discipliini mešanja u unutaršnju politiku naše zemlje", rekao je on ne želeći da kaže ko bi predvodio tu listu.

DAČIĆ: JEDINSTVENIM SISTEMOM PROTIV ILEGALNIH MIGRACIJA

POZNANj, 4. novembra (Tanjug) Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić učestvovao je danas u poljskom Poznanju na drugoj ministarskoj konferenciji "Praškog procesa" o borbi protiv ilegalnih migracija tokom koje je usvojena strategija, odnosno Akcioni plan za pitanja migracione politike do 2016. godine. Dačić je podsetio da je reč o procesu koji ima za cilj izgradnju jedinstvenog migracionog sistema i migracione politike ne samo u Evropskoj uniji, nego i u zemljama jugoistočne Evrope. Dačić je na konferenciji izneo čitav niz problema koji trenutno opterećuju Srbiju, precizirajući da je samo u prvih devet meseci ove godine registrovano oko 5.000 ilegalnih migranata na našem području, uglavnom iz Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka... "Jedan značajan broj tih ljudi traži azil u Srbiji, tako da sada imamo oko 3.000 azilanata, a nedostaju nam prihvatilišta. To predstavlja značajan teret, imajući u vidu da je to jedna nova pojava za našu zemlju", naveo je prvi čovek srpske policije. Među problemima, dodao je Dačić, su i azilanti koji u zapadnoevropske zemlje dolaze iz Srbije i čiji je broj prethodnih meseci ponovno porastao. "Najavljivali smo da se tako nešto može desiti, imajući u vidu da je to pojava sezonskog karaktera i da svake godine u jesen dolazi do povećanog broja takozvanih lažnih azilanata koji se posle obavljenih poljoprivrednih radova pripremaju da zimu provedu u zapadnoj Evropi. Iskoriste ekonomske mogućnosti tog područja i nakon toga se ponovo vrate u Srbiju", kazao je Dačić. O problemu lažnih azilanata tokom konferencije Dačić je razgovarao i sa šefom Generalne direkcije za unutrašnje poslove Evropske komisije Stefanom Manservisijem. "To je pitanje koje je razmatrano i nedavno na sastanku Saveta ministara unutrašnjih poslova EU, gde postoji veoma loša atmosfera kada je reč o zemljama zapadnog Balkana. Srbija je jedina zemlja gde je došlo do značajnog smanjivanja broja, odnosno 75 odsto je smanjen broj azilanata u odnosu na kraj prošle godine", tvrdi Dačić. Međutim, kako je dodao, u drugoj polovini ove godine taj broj je značajno povećan u odnosu na prvu polovinu godine, što znači da je to "problem koji moramo i dalje pratiti". Vicepremijer je upozorio da moramo uložiti maksimum napora da sprečimo pojavu lažnih azilanata i ilegalnih migracija, kako ne bi bila ugrožena vizna liberalizacija. "U tom cilju nedavno smo održali zajednički sastanak sa ministrima unutrašnjih poslova Austrije i Mađarske, kako bismo ujedinili sva sredstva i napore da sprečimo ilegalne migrante da prelaze zajedničku granicu koja je sada spoljna granica EU kada je reč o Srbiji i Mađarskoj", podsetio je Dačić. Prva konferencija "Praškog procesa" održana je 2009. godine u Pragu i njen doprinos je, prema oceni ministra unutrašnjih poslova Srbije, prisustvo zvaničnika Svetske organizacije za migracije na skupu u Poznanju, kao i činjenica da je konferencija deo jednog globalnog procesa uspostavljanja zajedničke politike migracija. "Migracije nisu samo ilegalne, postoje i legalne. Mi sa Balkana smo se, pre svega, usredsredili na to kako sprečiti ilegalne migracije, ali veliki deo tih problema se odnosi i na integraciju legalnih migranata u društvo u koje dolaze, kao i na reintegraciju u društvo u koje se vraćaju nakon boravka u inostranstvu", naveo je Dačić.

SRBIJA – REGION

TADIĆ RAZGOVARAO SA ŠPIRIĆEM I AZAROVIM

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas, u odvojenim bilateralnim susretima, sa predsednikom Vlade Ukrajine Mikolom Azarovim i predsedavajućim Veća ministara Bosne i Hercegovine Nikolom Špirićem, saopštila je Pres služba predsednika. Tadić je sa Azarovim i Špirićem razgovarao u "Palati Srbija".

CVETKOVIĆ: CEI ZNAČAJNA U EVROPSKIM INTEGRACIJAMA

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Premijer Srbije Mirko Cvetković smatra da je današnji godišnji Samit Centralnoevropske inicijative (CEI) u Beogradu bio dobra prilika da se razmotre najvažniji aspekti regionalne saradnje i da predstavnici zemalja članica razmene mišljenja o mogućnostima za jačanje kako saradnje tako i konkurentnosti svojih ekonomija. On je na zajedničkoj konferenciji za štampu, po završetku skupa, istakao da je za Srbiju velika čast da predsedava CEI kao jednom od najvažnijih i najstarijih regionalnih inicijativa, ali da predstavlja i veliku odgovornost. Prema njegovim rečima, Srbija je uložila maksimalne napore za promovisanje i postizanje ciljeva CEI kao što su regionalna saradnja i potpunije uključivanje u evropske razvojne tokove. On je ukazao da su realizovani mnogi projekti posebno u oblasti ekonomije, transporta, energije, nauke i tehnologije, obrazovanja, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Cvetković je istakao da je u realizaciji tih projekata veoma značajna bila saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i podsetio da je ove godine pokrenuta i Inicijativa za promociju razvoja građanskog društva. CEI će nastaviti da promoviše jačanje veza sa EU, kao i sa ostalim regionalnim incijativama i institucijama, naglasio je on. On je najavio da će danas, u organizaciji Privredne komore Srbije, biti održan i poslovni forum na kome će biti razmotrene mogućnosti za dalje unapređenje ekonomske saradnje zemalja CEI. Crnogorski premijer Igor Lukšić je ocenio da je današnji sastanak ispunio svoju misiju. "Uspeli smo razmeniti mišljenja o svemu onome što će biti predmet interesovanja i pažnje naših zemalja, a pre svega ekonomska politika koju treba da razmotrimo kako bi se izborili sa posledicama krize koja će se sasvim sigurno prolongirati", naglasio je on. Lukšić je rekao da se na taj način zemlje CEI suočavaju sa potrebom da ekonomski sistemi budu konkurentni i da se iskoriste potencijali regiona. Članice CEI, prema njegovim rečima, imaju ogroman ekonomski potencijal. Lukšić je uveren da će u vreme koje dolazi ovaj region beležiti najveći ekonomski rast. Premijer Ukrajine, zemlje koja preuzima predsedavanje CEI, Mikola Azarov rekao je da njegova država smatra saradnju u okviru te inicijative veoma važnom, i bitnom na putu evrointegracija. On je dodao da je razmena iskustava između zemalja članica EU i regionalnih inicijativa veoma korisna. "Smatramo da će aktiviranje kontakata CEI i EU doprineti aktivnijem radu i privrednom nastupu, kao i pospešivanju realizacije ciljeva zemalja koje nisu članice Unije", rekao je Azarov. Govoreći o Ukrajini, on je najavio da će njegova zemlja učiniti sve da do kraja ove godine potpiše sa EU sporazum o asocijaciji. Prema njegovim rečima, u tom sporazumu treba da bude jasno definisana budućnost Ukrajine kao članice EU. U okviru bilateralnih razgovora sa kolegama iz zemalja članice CEI on je, kako je naveo, preneo zainteresovanost za međusobnim ukidanjem viza.

O MODALITETIMA SARADNjE U JUGOISTOČNOJ EVROPI

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Modaliteti parlmantarne saradnje u jugoistočnoj Evropi bili su glavne teme sastanka Radne grupe parlamentarne dimenzije Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji je održan u Beogradu 3. i 4. novembra, saopšteno je danas iz srpskog parlamenta. Na sastanku su, kako je saopšteno, predstavljena dva moguća vida formiranje regionalne Parlamentarne skupštine ili saradnja u konkretnim oblastima od zajedničkog interesa bez čvrste institucionalne strukture. Oba modaliteta biće predmet analize o čijim će se rezultatima raspravljati na narednom sastanku Radne grupe planiranom za drugu polovinu decembra. Srbija od juna ove do juna 2012. predsedava Radnom grupom parlamentarne dimenzije Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, a današnjim sastankom predsedavala je potpredsednica Skupštine Srbije. U radu su učestvovali poslanici i nacionalni koordinatori iz Bugarske, Rumunije, Slovenije, Turske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Grčke, Makedonije, kao i predstavnici hrvatske ambasade u Srbiji.

CVETKOVIĆ I LUKŠIĆ: CRKVA NE REMETI ODNOSE SRBIJE I CRNE GORE

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Crkva nije pitanje koje može da remeti odnose Srbije i Crne Gore, složili su se danas premijeri Srbije i Crne Gore Mirko Cvetković i Igor Lukšić. "Ne mislim da u nerešena pitanja među nama spada crkva jer je u Srbiji crkva odvojena od države", kazao je Cvetković na konferenciji za novinare po završetku godišnjeg Samita Centralnoevropske inicijative u Beogradu. Prema njegovim rečima, država Srbija se nije pridružila tužbi Srpske pravoslavne crkve u vezi sa imovinom u Crnoj Gori pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. "Srbija je dobila zahtev Suda da u procesu učestvuje kao prijatelj suda. Nije to nikakva unilateralna aktivnost Srbije, već je dobila zahtev od suda, na koji će dati pozitivan odgovor", objasnio je Cvetković. On smatra da crkva nije pitanje koje treba da rešavaju dve države. Lukšić se složio sa srpskim kolegom da crkva nije nerešeno pitanje između dve države, pošto je crkva i u Crnoj Gori odvojena od države. "Crkva je jednako crnogorska kao i srpska i ne može biti problem između dve države, već je reč o svojinskom sporu", objasnio je on. Lukšić je precizirao da su za Crnu Goru problematični "neki podnseci" koje je podnela Srbija, a sa Cvetkovićem je razgovarao kako bi se otklonile sumnje u vezi sa tim. "Ne smatram da je ovo događaj koji treba da ugrozi naše odnose, koji su u uzlaznoj putanji. Sada je važno da i jedni i drugi, u nastavku naših evropskih integracija, dodatno doprinesemo prosperitetiu naših društava", zaključi je crnogorski premijer.

PROTEST CRNE GORE SRBIJI ZBOG SPORA SA SPC

PODGORICA, 5. novembra (Tanjug) Predstavnik MIP Crne Gore uručio je ambasadoru Srbije u Podgorici Zoranu Lutovcu protest crnogorske Vlade zbog, kako je saopšteno, mešanja Srbije u sudski postupak koji Srpska pravoslavna crkva vodi protiv Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava, dok premijer Cvetković kaže da se Srbija nije pridružila tužbi SPC. Crnogorska vlada je razmatrala informaciju zastupnika Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu po predstavci eparhije Budimljanskonikšićke i 11 drugih organizacionih jedinica SPC protiv države Crne Gore, sa posebnim osvrtom na podnesak Vlade Srbije koji, kako tvrdi Vlada Crne Gore, predstavlja mešanje u međunarodni sudski postupak na strani podnosioca predstavke. "Tim povodom državni sekretar za politička pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija Nebojša Kaluđerović pozvao je ambasadora Srbije u Crnoj Gori Zorana Lutovca i uručio mu oštar protest Vlade Crne Gore", stoji u saopštenju. Vlada Crne Gore, kako se navodi, ocenjuje da je sam taj čin Srbije u suprotnosti sa temeljnim principima dobrosusedskih odnosa, odnosno da pojedini elementi podneska Vlade Srbije od 23. sept Evropskom sudu za ljudska prava predstavljaju "direktno mešanje u unutrašnje stvari suverene države Crne Gore". "Vlada smatra neprimerenim i neprihvatljivim proizvoljno tumačenje nekih istorijskih fakata na štetu države Crne Gore i preusmeravanje rasprave sa pravnih na politička pitanja i odbacuje političke kvalifikacije koje vređaju slobodu savesti i veroispovesti velikog broja pravoslavnih vernika u Crnoj Gori", ističe se. Vlada Crne Gore posebno smatra neutemeljenim i neprimerenim dovođenje u vezu sa navedenom predstavkom Temeljnog sporazuma između Crne Gore i Svete Stolice, koji je potpisan sedam godina posle pokretanja postupka. Kaluđerović je, kako je saopšteno, preneo Lutovcu i da je Vlada Crne Gore posvećena jačanju politike dobrosusedstva i regionalne saradnje i u okviru toga i razvoju i unapređenju svestranih odnosa sa Srbijom, u potpunosti zasnovanim na principima ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja.

FILE: OMOGUĆITI POVRATAK IZBEGLICAMA

BRISEL, 5. novembra (Tanjug) Rešavanje problema izbeglica je ključni korak ka pomirenju među zemljama Zapadnog Balkana, izjavio je Tanjugu evropski komesar za proširenje Štefan File uoči posete Beogradu. "Povratak izabeglica je jedan od najosetljivijih i najtežih problema, koji imaju direktan uticaj na život većine ljudi u regionu", rekao je File, koji će u ponedeljak u Beogradu učestvovati na samitu Sarajevskog procesa, koji obuhvata Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku. Lideri ove četiri zemlje okupljaju se jednom godišnje kako bi koordinisali napore da se ljudima izbeglim tokom ratova devedesetih omogući povratak u svoje domove. "Izbeglice i raseljena lica spadaju u najranjiviji deo stanovništva i rešavanje njihovih potreba je ključni korak ka pomirenju među zemljama regiona", rekao je File. Osim učešća na samitu o problemima izbeglica, File će u Beogradu imati i pojedinačne susrete sa političkim liderima. "Na konkretnom programu posete se još radi, ali ovakvi skupovi su uvek dobra prilika za bilateralne susrete", rečeno je Tanjugu u Fileovom kabinetu. Fileova poseta Beogradu pada manje od mesec dana pre ključnog sastanka Evropskog saveta, na kome će se odlučivati o preporukama Evropske komisije o evrointegracijama zemalja Zapadnog Balkana. Evropska komisija je preporučila da Srbija dobije status kandidata, a da se Crnoj Gori i Makedoniji odredi datum početka pregovora. Konačnu odluki doneće Savet, na kome će se početkom decembra o predlogu Komisije izjašnjavati zemlje članice.

SRBIJA PODNELA UZVRATNI ODGOVOR U SPORU S HRVATSKOM

HAG/BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Pravni tim Srbije podneo je danas Međunarodnom sudu pravde (MSP) u Hagu pisani odgovor na podnesak kojim je Hrvatska negirala navode iz srpske kontratužbe da je nad Srbima počinjen genocid u proteklom ratu. Sadržina podnesaka ne može biti dostupna javnosti, pre objavljivanja na sajtu MSP, neposredno pred usmenu raspravu koja se, prema rečima Štrbca može očekivati u prvoj polovini 2013. godine. Vlasti u Beogradu su u poslednje tri godine u nekoliko navrata iskazale spremnost na uzajamno povlačenje tužbi i vansudsko poravnanje spora, ali nisu naišle na pozitivan odgovor hrvatske vlade. Državni sekretar u Ministarstvu pravde i Koordinator Vlade Srbije za saradnju sa medijima Slobodan Homen juče je ponovio da bi najbolje bilo da se međusobne tužbe Srbije i Hrvatske za genocid povuku, ali ukoliko se to ne dogodi, da će Srbija braniti svoje interese.

KOSOROVA: VLADA NEMA NAMERU DA POVUČE TUŽBU PROTIV SRBIJE

ZAGREB, 5. novembra (Tanjug) Hrvatska vlada nema nameru da povuče tužbu protiv Srbije za genocid, izjavila je premijerka Hrvatske Jadranka Kosor kometarišući to što je Srbija Međunarodnom sudu pravde (MSP) u Hagu podnela dodatne argumente o počinjenom genocidu nad Srbima kao dgovor na podnesak kojim je Hrvatska negirala navode iz srpske kontratužbe. "Nemamo nameru povući tužbu i vlada koju će voditi HDZ neće povlačiti tužbu", naglasila je Kosorova u izjavi objavljenoj na internet stranici vlade nakon što su hrvatski mediji preneli izjavu državnog sekretara ministarstva pravde Srbije Slobodana Homena da je stav srpske vlade da je najbolji način za rešenje problema povlačenje međusobnih tužbi. Kosorova je napomenula da je samo vlada ovlašćena da povluče tužbu i da to pitanje ona nikad nije razmatrala, niti je o njemu razgovarala. Ona je, međutim, dodala da to ni na koji način ne dovodi u pitanje razgovore i pregovore o drugim pitanjima, ističući da se najvažnije nerešeno pitanje tiče zatočenih i nestalih, za šta je ključ rešenja u dokumentaciji JNA.

KORLATEANU: SRBIJA KLjUČNI FAKTOR NA BALKANU

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Rumunija podržava proces evropskih integracija Srbije i u narednom periodu će ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (S SP) sa Srbijom, poručio je danas predstavnik rumunskog Senata Titus Korlateanu u razgovoru sa potpredsednikom Skupštine Srbije Nikolom Novakovićem. Korlateanu, predsednik Odbora za spoljne poslove Senata Rumunije koji boravi u zvaničnoj poseti srpskom parlamentu, naglasio je da Srbiju vidi kao ključni faktor na Balkanu, a da je saradnja dve zemlje na značajnom nivou. Koralteanu je istakao da Rumunija podržava evropske integracije Srbije i obavestio Novakovića da u narednom periodu predstoji ratifikacija S SP u Senatu rumunskog parlamenta, saopštila je Skupština Srbije. Novaković je istakao, u pozdravnom govoru rumunskom kolegi, da nema pitanja o kojima Rumunija i Srbija ne mogu da razgovaraju i koja se ne mogu rešiti na obostrano zadovoljstvo. Novaković je podsetio prisutne goste da je prva zvanična poseta Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, bila od strane tadašnjeg predsednika rumunskog parlamenta 2008. godine, što je otvorilo vrata budućoj dobroj saradnji između parlamenata. Sagovornici su se složili da je u interesu obe države da se u narednom periodu intenzivira dijalog između Rumunije i Srbije.

SRBIJA – EKONOMIJA

TADIĆ: UGOVOR POVERLjIV JER JE FIJAT TAKO ŽELEO

KOPAONIK, 6. novembra (Tanjug) Predsednik Tadić izjavio je da je ugovor koji je država potpisala sa Fijatom poverljiv zato što je tako insistirao ivestitor. "Mi želimo da ugovor bude javan, ali Fijat se takmiči sa konkurencijom i mi moramo da razumemo kada veliki investitori ne žele da otkriju poteze u poslovanju, jer je faktor iznenađenja za njih veoma važan", objasnio je sinoć Tadić u razgovoru sa učesnicima regionalnog seminara u organizaciji studenata Fakulteta političkih nauka, čija je ovogodišnja tema bila "Srbija u narednoj deceniji". Tadić je rekao da zna kako će izgledati Fijatov model koji će biti lansiran na sajmu automobila u Ženevi, a proizvođen u Srbiji, i kakve će mu biti performanse. On je objasnio da te informacije ne može da iznese u javnost kako investitor ne bi izgubio profit u prvoj godini nakon puštanja tog modela na tržište.

TADIĆ: OBEĆAO SAM 200.000 RADNIH MESTA JER SAM POSLUŠAO EKONOMSKE STRUČNjAKE

KOPAONIK, 6. novembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da stranke na naredne izbore moraju da izađu sa realističnim planovima, a ne da kod građana podstiču nerealna očekivanja. "Izbavljenje je u planu, delotvornosti i ispunjenju zadatog. Rešenje je da sagledate kako će izgledati vaša zemlja i svet narednih godina, da napravite plan i da za njega preuzmete odgovornost", rekao je sinoć Tadić u razgovoru sa studentima, učesnicima regionalne konferencije "Srbija u narednoj deceniji" koja je završena na Kopaoniku. Prema njegovim rečima, obećanja nekih stranaka da će privući u Srbiju sedminu ukupnog iznosa investicija u svetu jesu daleko od realnosti i proističu iz krajnje nekompetentnosti. Na predstojećim izborima će, kako je istakao, biti potrebno priznati i greške, i dodao da 2008. godine nije mogao da predvidi svetsku ekonomsku krizu, jer to tada nije učinio nijedan ekonomista, i da su se neka obećanja koja je dao zato ispostavila kao nerealistična. "Obećao sam 200.000 radnih mesta zato što sam poslušao ekonomske stručnjake. To je bilo nerealistično iako je svet tada bio uveliko drugačiji", rekao je Tadić. Prema njegovim rečima, malo je verovatno da će region Zapadnog Balkana u narednih deset godina biti integrisan u EU i da je zato neophodno da se objedini i da zanemari iracionalne i besmislene tenzije i konflikte. Time će se, kako je objasnio, iskoristiti i zanemareni ekonomski potencijali regiona, a Srbiji je nužno da zarad svog ekonomskog prosperiteta sarađuje, ne samo sa EU i regionom, veći sa svojim ostalim strateškim partnerima, kao što su Turska i Kina. Tadić je precizirao da, na primer, postoji šansa da u Srbiji, posle izgradnje mosta preko Dunava koji se gradi u saradnji sa Kinom, iz te države pristigne investicija u energetski sektor vredna dve milijarde dolara. Takođe, kako je nagovestio, postoji šansa da značajna investicija pristigne iz Nemačke u oblasti proizvodnje visokotehnoloških autodelova. "Da li ću vam kazati ko su investitori neću, jer su investitori to tražili od mene, ali mogu da vam kažem da je sada nakon moje posete BadenVirtembergu verovatnoća za to 90 odsto", rekao je Tadić i dodao da se Srbija u ovom trenutku nada trima velikim investicijama koje bi mogle da drastično povećaju njen bruto domaći proizvod. "Nadam se da ćemo za 15ak dana moći da kažemo šta ćemo iz BadenVirtemberga doneti", rekao je Tadić. On je, međutim, upozorio da svet verovatno očekuje još jedan talas recesije, i da će Srbiji trebati godine da se ekonomski oporavi. Osvrćući se na hronični problem korupcije u regionu, Tadić je istakao da on sam nije korumpiran, što potvrđuje činjenica da gotovo i da nema imovinu, ali da je svakako neophodno na sistemski način proveravati da li su vršioci javnih funkcija podložni korupciji. "Pogledajte kolike su plate političara i kolika je njihova imovina, napravite komparativnu analizu i vidite da li je moguće bilo da zarade to što imaju", poručio je Tadić. Prema njegovim rečima, proteklih meseci je mnogo učinjeno na planu borbe protiv korupcije, što potvrđuje i izveštaj Evropske komisije i postupci protiv bivših ministara. Studenti su se interesovali i za detalje politike Srbije na Kosovu, i predsednik Tadić je rekao da je došao trenutak da Srbija kaže šta želi kada je reč o njenim interesima na Kosovu. "Ja priznati Kosovo neću nikada, ali ne prihvatam ni jedan ni drugi ekstrem politike jer oba su opasna po građane Srbije ni onaj koji kaže: odreknimo se Kosova, niti onaj koji kaže: samo Kosovo ne zanima nas EU", objasnio je Tadić. Upitan da li će u Srbiji dogodine biti ponovo organizovana "Parada ponosa", Tadić je rekao da će se takve parade u budućnosti organizovati ali i poručio da ljudi koji žele da organizuju paradu moraju da shvate da nisu svi isti i da ne percipiraju svi taj događaj na istovetan način. "2010. godine učinili smo veliki iskorak ka pomicanju granica slobode i žao mi što većina građana to ne misli i platio sam političku cenu za to", rekao je Tadić, i objasnio da građani često ne vide zašto je nešto za njih dobro ali za pet ili deset godina razumeju, i političari su dužni da plaćaju cenu i za nepopularne poteze. Tadić je dvočasovni razgovor sa studentima zaključio porukom da je njegov cilj učešća na ovom forumu bio da demistifikuje politiku, i da, budući da je mizantropija ovladala našom stvarnošću, zatraži više dobre volje i dobrih namera u politici.

CVETKOVIĆ: SRBIJA ZA JAČANjE SARADNjE SA AZERBEJDžANOM

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković istakao je u današnjem razgovoru sa ministrom za ekonomski razvoj Azerbejdzana Šahinom Mustafajevom da Srbija ima dobre i prijateljske odnose sa tom zemljom i da je zainteresovana za dalji razvoj, proširenje i jačanje trgovinske i ekonomske saradnje. Cvetković je naglasio da je za dobre ekonomske odnose od velikog značaja formiranje i početak rada Međuvladine komisije za trgovinu i saradnju, kao i održavanje današnjeg Poslovnog foruma u Beogradu na kojem je učestvovao veliki broj uspešnih poslovnih ljudi i kompanija iz Azerbejdzana, navodi se u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima. "Srbija je zainteresovana za dalji razvoj, proširenje i jačanje trgovinske i ekonomske saradnje, posebno za više forme saradnje, kao i za realizaciju transportnih infrastrukturnih projekata i inicijativa iz oblasti energetike", istakao je premijer Cvetković. Mustafajev je rekao da vlada Azerbejdzana pozdravlja sve investicije njenih kompanija u privredu Srbije i pozvao je srpske privrednike da investiraju u tu zemlju.

TADIĆ: MI IMAMO MODEL FINANSIRANjA KOJI NE PRENAPREŽE NAŠ FINANSIJSKI SISTEM

LAJKOVAC, 7. novembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je danas radove na Koridoru 11, na deonici Ub Lajkovac, i izjavio da veruje da će 2014. godine Srbija imati daleko ozbiljniju i razgranatiju drumsku infrastrukturu nego sada. "Bez savremene infrastrukture nema potencijala za ekonomski razvoj centralne Srbije", rekao je Tadić i izrazio očekivanje da će uskoro biti zatvorena finansijska konstrukcija i početi radovi i na sledećoj deonici autoputa ka Čačku. Prema Tadićevim rečima, za izgradnju svake od četiri deonice na potezu od Beograda do Čačka biće potrebno dve do dve i po godine. Te deonice će, kako očekuje, biti finansirane kombinacijom evropskih kredita i međunarodnih sporazuma kako bi se izbeglo prekomerno zaduživanje i ugrožavanje makroekonomske stabilnosti. "Neke države su gradile autoputeve javnoprivatnim partnerstvom i danas su na ivici bankrotstva. Mi smo se odlučili za drugi model finansiranja koji ne prenapreže naš finansijski sistem", rekao je Tadić. Tadić je izrazio nadu da će Koridor 11 biti stavljen na liste evropskih koridora, odnosno da će biti prepoznat njegov značaj za međunarodni saobraćaj, budući da će jedan od njegovih krakova izbiti na granicu sa Crnom Gorom, a drugi kod Višegrada na granicu sa BiH. "I ovoga puta učinili smo sve da angažujemo domaću operatuivu koja je podizala kapacitete gradnje na ovoj deonici i na severnom kraku Koridora 10", rekao je Tadić i konstatovao da je u prošlosti bilo problema zbog usporenog projektovanja i izgradnje autoputeva, ali da je u međuvremenu taj problem rešen. Na konstataciju novinara da radovi na ovoj deonici Koridora 11 kasne, Tadić je objasnio da je prioritet bio angažovanje domaće građevinske firme za radove na Koridoru 10 i Koridoru 11 i da su radovi na autoputu kroz centralnu Srbiju odlagani iz tog razloga. "Danas imamo dinamiku radova koju nikada nismo imali do sada. Ja sam se ljutio na ministra Mrkonjića zbog davanja rokova, ali to je bio njegov način da ubrza radove", objasnio je Tadić. Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je danas dve tačke na deonici Ub Lajkovac, na Koridoru 11, dugačku 12,5 kilometara. Trenutno se, između ostalog, na toj deonici izvode radovi na vijaduktu u selu Nepričava i još pet mostova. Prema rečima, direktora "Puteva Užice" Milana Bojovića plan je da se radovi na pravcu Ub Lajkovac završe za godinu dana. Ovaj deo autoputa od Uba do Lajkovca, gradi konzorcijum domaćih preduzeća među kojima su najveću "Putevi Užice" i "Planum", a vrednost investicije je osam milijardi i 652 miliona dinara. Radovi su počeli krajem prošle godine, a, kako navode, izvođači jedan od razloga za kašnjenje bili su problemi oko ugovora i eksproprijacije koji su u međuvremenu rešeni. Koridor 11, koji će autoputem povezati Beograd i Čačak, a potom i biti spojen sa Koridorom 10, Crnom Gorom i BiH, podeljen je na četiri deonice Beograd Obrenovac (dugačku 25 km), Obrenovac Ub ( dugačku 27 km), Lajkovac Ljig ( dugačku 25 km) i Ljig Čačak (dugačku 50 km).