SRBIJA

PORŠKA AZERBEJDžANA SRBIJI SVE DOK SE NE REŠI PITANjE KOSOVA

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Ministar ekonomskog razvoja Azerbejdzana Šahin Mustafajev i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić istakli su danas da će se međusobna podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu dve zemlje nastaviti sve dok se u potpunosti ne reše otvorena pitanja Nagorno Karabaha i Kosova.

Mustafajev i Jeremić su nakon potpisvanja Protokola međudržave komisije za trgovinu i ekonomsku saradnju dve zemlje poručili i da će se dobri politički odnosi Srbije i Azerbejdzana narednih meseci unaprediti uspešnijom ekonomskom saradnjom. Ministri, koji su otvorili prvi Biznis Forum SrbijaAzerbejdzan, najavili su investicije Azerbejdzana u putnu infrastrukturu, energetiku, farmaceustsku industiju i poljoprivredu Srbije, kao i bolju saradnju kompanija dve zemlje.

Mustafajev je zahvalio Srbiji na podršci teritorijalnoj celovitosti Azerbejdzana, kao i podršci rešavanju konflikta u Nagorno Karabahu. "Kao što Srbija nas podržava, tako i mi podržavamo Srbiju u pogledu rešavanja pitanja Kosova i Metohije i nadamo se da će takvi odnosi na međunarodnom nivou potrajati do potpunog rešavanja ovih konflikata", naveo je Mustafajev. Istakao je da je Srbija jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Azerbajdzana u balkanskom regionu i izrazio očekivanje da će ta saradnja, nakon današnjeg foruma, krenuti uzlaznom putanjom.

"Protokolom koji smo potpisali ucrtana je mapa naše buduće saradnje i on je najbolji motiv da se ta saradnja u budućnosti intenzivira", rekao je Mustafajev i naglasio da je značajno što se Forum, na kome će učestvovati i kompanije iz država regiona, održava u prestonici Srbije. Mustafajev je naveo da se Azerbejdzan ubrzano razvija u svim sferama, kao i da je mekroekonomski stabilan, sa privrednim rastom koji je povećan tri puta u poslednjih sedam godina. "Čak i u periodu ekonomske krize Azerbejdzan je pokazao stabilnost. Dovoljno je reći da deficiti iznosi manje od jednog procenta Bruto domaćeg proizvoda (BDP), spoljni dug sedam procenata BDP, a da su državne rezerve osam puta veće od ukupnog duga države", naveo je ministar, ističući da je ta zemlja zauzima vodeće mesto u Južnokavkaskom regionu.

"Vrata naše privrede su širom otvorena i pozivamo sve privrednike na saradnju. Biznis forum je prilika za razvijanje uspešnih kontakata. Spremni smo i da pozovemo privrednike iz Srbije da ulažu u Azerbejdzan", poručio je Mustafajev.

Šef srpske diplomatije je, takođe, istakao da je Azerbejdzan blizak partner i saveznik Srbije, kako na političkom, tako i na ekonomskom nivou. Jeremić je kazao da postoji slaganje dve zemlje povodom međunarodnih problema i primene međunarodnog prava, posebno kada su u pitanju nerešena pitanja, poput budućeg statusa Kosova i Metohije i Nagorno Karabaha.

"Srbija podržava suverenitet Azerbejdzana i veliko mi je zadovoljstvo što i Azerbejdzan podržava teritorijalni integritet Srbije zasnovane na rezolucijama Saveta Bezbednosti UN", rekao je Jeremić. On je ocenio da je prva sednica Međudržavne komisije, koja je juče održana u Beogradu, otvorila put za bolju saradnju kompanija dve zemlje i njihovih ekonomija uopšte. "Pred nama su meseci i godine u kojima će Azerbejdzan postati jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije", rekao je Jeremić, koji očekuje da će se saradnja ostvariti pre svega u pogledu izgradnje putne infrastrukture u Srbiji, ali i u farmaceutskoj industriji, poljoprivredi i energetici. Jeremić je naveo da je u vreme teške ekonomske krize u evrozoni, za koju niko ne može da kaže koliko će trajati, važno da zemlje blisko sarađuju i sa državama koje ne pripadaju tom prostoru.

Ocenivši da će se kapaciteti evropskih država da investiraju u region Zapadnog Balkana smanjiti, on je izrazio očekivanje da će Azerbejdzan postati jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije u narednom periodu i da će "odigrati važnu ulogu u investiranju u naši zemlju". "Od velike je važnosti da u okolnostima krize sarađujemo sa drugim prijateljskim zemljama, a Azerbejdzan je veliki prijatelj Srbije", poručio je Jeremić.

MUSTAFAJEV POZVAO NA JAČANjE SARADNjE SA AZERBEJDžANOM

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Ministar ekonomskog razvoja Azerbejdzana Šahin Mustafajev pozvao je danas srpske privrednike da investiraju u tu prijateljsku zemlju i podvukao da azerbejdzanska vlada pozdravlja sve investicije njenih kompanija u privredu Srbije.

Na izuzetno posećenom Poslovnom forumu Srbija Azerbejdzan u Privrednoj komori Srbije, Mustafajev je istakao da Azerbejdzan pridaje veliki značaj razvoju odnosa sa balkanskim zemljama, u prvom redu sa Srbijom, koju Vlada Azerbejdzana smatra prijateljskom zemljom. U sastavu privredne delegacije Azerbejdzana nalaze se i državne i privatne kompanije, koje se bave poljoprivredom, građevinarstvom, finansijskim i zdravstvenim uslugama, naveo je Mustafajev na forumu kojem su prisustvovali predstavnici 40 kompanija iz Azerbejdzana i 150 iz Srbije.

Napominjući da je Azerbejdzan pre 20 godina proglasio nezavisnost odvajanjem od bivšeg Sovjetskog Saveza i za to vreme je uradio mnogo na razvoju infrastrukture i tržišne ekonomije, u šta je investirano oko 100 milijardi dolara, Mustafajev je rekao da osnovu ekonomije te zemlje čine naftna i gasna industrija.

"Sada se ekonomska situacija zemlje menja i privrednici Azerbejdzana sve više ulažu u ekonomije prijateljskih zemalja i pošto je Srbija prijateljska zemlja za Azerbejdzan, azerbejdzanska vlada pozdravlja sve investicije njenih kompanija u privredu Srbije", podvukao je Mustafajev. Azerbejdzan pridaje veliki značaj regionalnoj saradnji i uspešno sarađuje sa svim svojim susedima, naglasio je Mustafajev i precizirao da su izgrađena tri naftovoda iz Azerbejdzana: jedan je od te zemlje preko Gruzije i Turske do Sredozemnog mora, drugi prema teritoriji Rusije i treći je do terminala u luci na Crnom moru. Kada je reč o gasovodima, oni vode preko teritorija Gruzije i Turske, drugi preko teritorije Rusije i treći ka teritoriji Irana gde se taj energent izvozi iz Azerbejdzana, naveo je azerebjdzanski ministar ekonomije.

Azerbejdzan učestvuje u pregovorima za transport energenata preko njene teritorije i važna je zemlja za distribuciju energenata u Kazahstan i Turkmenistan, kazao je Mustafajev i dodao da se trenutno radi na povećanju transportnih kapaciteta i kopnenim i železničkim putem. Na obali Crnog mora u toku je izgradnja velike luke i brodogradilišta u kome će se graditi najsavremeniji brodovi i tankeri nosivosti do 60. 000 bruto registarskih tona, napomenuo je azerbejdzanski ministar.

Devizne rezerve Azerebejdzana su osam puta veće od spoljnih dugova, deficit spolje trgovine je manji od jedan odsto, a spoljna zaduženost je oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, naveo je Mustafajev i napomenuo da je azerbejdzanska privreda beležila rast i u vreme prethodne svetske ekonomske krize. Mustafajev je napomenuo da će državno privredna delegacija Azerbejdzana, posle posete Srbiji, nastaviti balkansku turneju posetom Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

AZAROV: ODNOSI SRBIJE I UKRAJINE NA VISOKOM NIVOU

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Politički odnosi Ukrajine i Srbije su na visokom nivou, poručio je danas premijer Ukrajine Mukolu Azarov u razgovoru sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Djukić Dejanović i dodao da je potrebno uložiti dodatne napore za unapređenje ekonomske saradnje.

Azarov, koji u Beogradu učestvuje na samitu Centralnoevroske inicijative, je istakao da razmena poseta na visokom nivou tome mnogo doprinosi, a u tom kontekstu je izrazio zadovoljstvo što će predsednik Srbije Boris Tadić uskoro posetiti Ukrajinu, saopšteno je iz republičkog parlamenta. Azarov smatra da bi trebalo uložiti napore da se još više unapredi ekonomska saradnja za koju postoji obostrani interes.

Djukić Dejanović je podsetila da je njena poseta Kijevu i poseta predsednika Vrhovne Rade Ukrajine Vladimira Litvina Beogradu značajno otvorila mogućnosti za intenzivniju saradnju dva parlamenta. U tom smislu je naglasila da je saradnja parlamenata veoma značajan faktor u unapređenju bilateralnih odnosa, te da će ona, sa svoje strane, učiniti sve da se parlamentarna saradnja unapredi, posebno na nivoima odgovarajućih odbora i grupa prijateljstva.

ŠPIRIĆ I DEJANOVIĆ: NAPORI ZA POBOLjŠANjE ODNOSA

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović i predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Nikola Špirić konstatovali su danas da treba uložiti dalje napore u poboljšanju odnosa dve zemlje, a posebno na ekonomskom planu.

Špirić, koji u Beogradu učestvuje na Samitu Centralnoevropske inicijative, istakao je da je saradnja zemalja u regionu od izuzetne važnosti kako za stabilizaciju situacije, tako i za što uspešnije prevazilaženje svega što je neophodno za napredak ovih zemalja ka članstvu u EU. Naveo je da postoje određena nerešena pitanja, kao što su granice i sukcesija bivše SFRJ i da se ta pitanja intezivnijom saradnjom Srbije i BiH mogu brže i lakše rešiti.

Djukić Dejanović je naglasila da se odnosi dve zemlje razvijaju uzlaznom linijom i posebno istakla značaj što intenzivnije saradnje dva parlamenta i dodala da očekuje da će njena poseta Sarajevu biti uskoro realizovana. Predsednica srpskog parlamenta se složila sa stavom da je saradnja zemalja u regionu značajna u smislu efikasnijeg zajedničkog nastupa u međunarodnim forumima, navedeno je u saopštenju republičkog parlamenta.

SRBIJA – EU

BUZEK I TADIĆ O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA SRBIJE

BEOGRAD, 3. novembra 2011. (Beta) Srpski predsednik Boris Tadić razgovarao je danas sa predsednikom Evropskog parlamenta Ježijem Buzekom o evropskim integracijama Srbije, saopšteno je iz Tadićevog kabineta.

Tadić i Buzek razgovarali su i o nastavku reformskog procesa u Srbiji, kao i o regionalnoj saradnji, navodi se u saopštenju.

Buzek je danas prisustvovao posebnoj sednici srpskog parlamenta, gde je istakao neophodnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine jer je, kako je naveo, kriza koja prati nasilje na severu Kosova neprihvatljiva. On je, takođe, pozdravio preporuku Evropske komisije da odobri Srbiji status kandidata za članstvo u EU.

Buzek je večeras učestvovao i u debati "Uloga Evropskog parlamenta u evropskim integracijama" u Domu omladine u Beogradu.

BUZEK: SRBIJA SE ZNAČAJNO PRIBLIŽILA EU

BEOGRAD, 3. novembra 2011. (Beta) Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek istakao je danas u razgovoru sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem da se Srbija zahvaljujući sprovedenim reformama u prethodnih nekoliko godina u značajnoj meri približila EU kao i da će se proces proširenja Unije nastaviti jer je to u interesu svih njenih članica.

Cvetković je istakao da je za Srbiju od velike važnosti da u decembru dobije status kandidata za članstvo u EU i da se otvore perspektive za određivanje datuma za početak pregovora sa Unijom, saopšteno je iz njegovog kabineta. "Želimo, takođe, da se poslanici u novom sazivu Evropskog parlamenta uvere da Srbija poštuje standarde i vrednosti Evropske unije kako bi evropski poslanici pokazali više razumevanja za stavove Srbije i pružili još snažniju podršku integraciji Srbije u EU", rekao je Cvetković.

On je naglasio da se dugoročno rešenje za situaciju na Kosovu može pronaći samo pregovorima i dijalogom kao i da je Srbija do sada ispoljila optimalnu fleksibilnost i spremnost da sarađuje sa Prištinom i Euleksom u svim pitanjima od interesa za obe strane.

BUZEK: PODRŽAĆU KANDIDATURU, ALI MORATE JOŠ DA RADITE

BEOGRAD, 3. novembra 2011. (Beta) Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek izjavio je večeras da će podržati evropsku kandidaturu Srbije u decembru, ali da vlasti u Beogradu čeka još mnogo posla u reformi pravosuđa i policije i unapređenju odnosa sa Kosovom.

"Vi ste sada jako blizu EU. Evropska kapija je široko otvorena, ali to nije dovoljno. Morate da postignete još nešto, a to je kompatibilnost sa EU", rekao je Buzek u Beogradu u debati sa studentima i predstavnicima mladih političkih stranaka u Srbiji.

Buzek je posebno ukazao na značaj borbe protiv korupcije, za koju je naveo da je svestan da se ne može iskoreniti u potpunosti, ali da se ipak može švesti na nivo koji je prihvatljiv za EU. "Ako hoćete da uverite evropske investitore da treba da ulažu u Srbiju, onda je neophodno izgraditi poverenje. Upravo zbog toga je pravosuđe veoma važno", rekao je Buzek i dodao da srpske vlasti takođe moraju da pojednostave administrativne procedure. Naglasio je da "reforme koje su sprovedene nisu dovoljne" i da je neophodno uskladiti funkcionisanje pravosuđa, policije i administracije sa članicama Unije.

Predsednik Evropskog parlamenta je istakao da je dosta urađeno na polju regionalne saradnje i dodao da je za EU veoma važno da na Balkanu bude uspostavljeno pomirenje među državama i trajan mir.

Govoreći o evropskoj perspektivi Srbije, Buzek je ocenio da je ona realnost i podsetio na to da je članstvo EU za Poljake pre samo desetak godina izgledalo kao nešto nemoguće. "EU nije mašta, ona nije srpska fantazija. EU čeka na vaše učlanjenje", poručio je on učesnicima debate u beogradskom Domu omladine.

Na pitanje šta srpske vlasti treba da urade kada je u pitanju odnos prema Kosovu, Buzek je rekao da je svestan da je to "izuzetno osetljivo pitanje", ali da je nepohodno unaprediti odnose Beograda i Prištine.

On je naglasio da je nephodno sprovesti "ono što je do sada već dogovoreno između dve strane" i rekao da je optimista kada su u pitanju dalji pregovori.

Na konstantaciju jednog od učesnika debate da se u Srbiji stvara slika da će, posle Kosova, Brisel postaviti Beogradu "neke nove uslove", Buzek je insistirao na tome da je pristupanje Uniji proces koji se obavlja "korak po korak". "Kada završite sada sa ovim korakom, možete da očekujete i pozitivne korake od EU. Naravno da će biti još koraka na tom putu", rekao je i dodao da je to proces koji je isti za sve a kroz koji su morale da prođu sve članice Unije.

Buzek je rekao da iz današnjih razgovora sa srpskim parlamentarcima nosi veoma pozitivne utiske. "Postoji jedan mali procenat poslanika koji su otvoreno protiv evropskih integracija, ali to je normalno u demokratijama", rekao je Buzek. Dodao je da je važno da se i mišljenje tih poslanika jasno čuje, jer oni predstavljaju svoje birače i građane Srbije.

Osvrnuvši se na pitanje koliko je ekonomska kriza u EU uticala na odnos njenih članica prema daljem proširenju, Buzek je rekao da preovlađuje mišljenje da treba nastaviti proces proširenja. "EU nije deo problema, već rešenja", rekao je Buzek i podsetio da je kriza nastala 2008. godine u Americi.

Predsednik Evropskog parlamenta kazao je da su članice EU, gledano pojedinačno, veoma male i nespremne da se nose sa sve većim ekonomskim problemima, ali da Unija kao tržište od 500 miliona ljudi i najveća ekonomska sila u svetu to svakako može.

Debati u beogradskom Domu omladine prisustvovao je veliki broj studenata beogradskih fakulteta i podmlatka političkih partija. Skup je organizovao EU infocentar, a u debati je učestvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.

PRE DOBIJANjA KANDIDATURE SRBIJA MORA DA RESI PITANjE KOSOVA

BEOGRAD, 3. novembra 2011. (Beta) Peter Vajs iz delegacije nemačkog Bundestaga za jugoistočnu Evropu rekao je danas u Beogradu da Srbija pre dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU mora da ubedi zemlje EU da je u dijalogu sa Prištinom došlo do novih konkretnih rešenja za neka otvorena pitanja.

Vajs je u razgovoru sa delegacijom Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije naglasio da EU ne može da primi u svoje članstvo državu sa otvorenim političkim pitanjima, saopšteno je iz Narodne skupštine.

Srbija očekuje da 9. decembra na sastanku Saveta EU dobije odgovor na svoj zahtev za sticanje statusa kandidata za članstvo u Uniji.

Članica srpske delegacije Jelena Trivan odgovorila je da su "pregovori Srbije sa albanskom stranom prekinuti zbog jednostrane akcije na administrativnoj granici, od strane Alalbanaca". Trivan je iznela uverenje da će se uskoro steći uslovi za nastavak dijaloga Beograda i Prištine i dodala da je u interesu Srbije da se situacija na severu Kosova smiri, "ali da događaji pokazuju da dijalog nije u interesu albanske strane".

Nemački parlamentarci istakli su da je Nemačka među najvećim donatorima Srbije, "što nije dovoljno vidljivo u javnosti". Oni su, takođe, izneli spremnost za jačanje ekonomske saradnje dve zemlje i preporučili da se otklone administrativne prepreke za veće prisustvo nemačkih investitora.

Članovi Odbora za evropske integracije istakli su da priliv nemačkih investicija u privredu Srbije nije na zadovoljavajućem nivou i da postoje mogućnosti za veću saradnju, posebno u oblasti energetike i železnica.

U srpskoj delegaciji, pored Trivan, bili su i narodni poslanici Nataša Vučković i Nenad Konstantinović, dok su nemačku, pored predsedavajućeg poslaničke grupe CDU/CSU Petera Vajsa, činili i poslanici Uta Caf, Kristel HapahKasan i Mariluiz Bek.

SAMIT CEI

CVETKOVIĆ: SRBIJA POSTIGLA NAPREDAK U REGIONALNOJ SARADNjI

BEOGRAD, 4. novembra 2011. (Beta) Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je Srbija postigla značajan napredak u regionalnoj saradnji i da krupni problemi izazvani svetskom ekonomskom krizom ne mogu da se reše izolovano.

"Regionalna saradnja sa svim zemljama u okruženju je naš politički i moralni zadatak jer on predstavlja siguran put za čvršće regionalno povezivanje izgradnjom poverenja i ekonomski razvoj", rekao je Cvetković na godišnjem samitu Centralnoevropske inicijative.

Prema njegovim rečima, efekti krize su u potpunosti globalizovani i kriza u evrozoni pogodila je snažno i države Centralnoevropske inicijative. "Krupni problemi kao što je nepoverenje u finansijske institucije, pad privredne aktivnosti i visoka nezaposlenost, ne mogu se rešiti izolovano", rekao je predsednik Vlade Srbije.

Dodao je da Srbija ulaže velike napore u produbljivanje regionalne ekonomske saradnje i naveo da postoji brojni infrastrukturni, energetski, trgovinski i finansijski projekti važni za razvoj država regiona.

"Uz dodatnu koordinaciju, pažljivo planiranje finansijskih resursa i usklađivanje međusobnih aktivnosti, siguran sam da ih možemo ostavriti i to za dobrobit naših građana i privreda", rekao je Cvetković.

Prema njegovim rečima, Srbija ove i sledeće godine predsedava značajnim regionalnim inicijativama, Centralnoevropskom, Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi, Jadranskojonskom inicijativom i Regionalnom inicijativom za migracije, azil i izbeglice, a u prvoj polovini 2012. godine Srbija će predsedavati Crnomorskom ekonomskom saradnjom.

Premijer je naveo da je Srbija posvećena reformama koje su neophodne za ulazak u EU i čiji je cilj da pravni, politički i ekonomski sistem učine boljim za sve građane. "Tokom 2011. godine ostvarili smo značajan napredak u evropskim integracijama zahvaljujući velikoj posvećenosti i angažmanu vlade i svih državnih institucija na ispunjavanje Kopenhaških kriterijuma", rekao je Cvetković.

Premijer Srbije će se u okviru samita sastati sa premijerom Ukrajine Mikolom Azarovim, predsedavajućim Saveta ministara BiH Nikolom Špirićem i premijerima Rumunije i Crne Gore Emilom Bokom i Igorom Lukšićem.

REGIONALNA SARADNjA PUT ZA PREVAZILAŽENjE KRIZE

BEOGRAD, 4. novembra 2011. (Beta) Unapređenje regionalne saradnje potrebno je za prevazilaženje posledica svetske ekonomske krize, ocenili su danas u Beogradu učesnici samita Centralnoevropske inicijative (CEI).

Generalni sekretar CEI Gerahrd Fancelter rekao je na skupu "Novo razmišljanje za konkurentnu ekonomiju u CEI" da je najbolji lek protiv krize "više Evrope, a ne manje Evrope" i da je zato potrebno jačati saradnju zemalja srednje Evorpe s Evropskom unijom.

On je čestitao premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, koji je otvorio skup u Palati Srbija, na pozitivnom mišljenju Evropske komisije o zahtevu za članstvo Srbije i ocenio da je Srbija posvećena regionalnoj saradnji.

Premijer Crne Gore Igor Lukšić rekao je da je "jedina formula uspeha" u minimiziranju posledica ekonomske krize "nastavak, ali i dalji podsticaj našeg regionalnog dijaloga". "Globalna ekonomsku i finansijsku krizu smo prevazišli s najmanjim mogućim posledicama, otvoreno priznajući realnost situacije i suočavajući se sa ekonomskim izazovima", rekao je Lukšić i ukazao da je Crna Gora na 56. mestu u izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja. Proces integracija u evropske i evroatlantske strukture je cilj koji se direktno prožima s podizanjem kvaliteta života koji prati veći intezitet ekonomskih odnosa utemeljen na stabilnosti ukupnih političkih prilika, rekao je crnogorski premijer.

Lukšić je rekao da je Crna Gora preduzela reforme za pobljšanje života građana, demokratizaciju, jačanje regionalnih i ekonomskih veza i saradnje u svetlu evropske perspektive. On je izrazio uverenje da se zajedničkim naporima mogu bolje iskoristii šanse koje se pružaju.

Predsedavajući Saveta minbistara BiH Nikola Špirić pozdravio je napredak zemalja u regionu u procesu evropskih integracija i naveo da je za prevazilaženje posledica ekonomske krize potrebno unaprediti regionalnu saranju.

Šef albanske diploamtije Edmond Hadzinasto ocenio je da je CEI izuzetno važna organizacija za regionalnu integraciju i regionalnu saradnju i da može doprineti evrointegraciji svih zemalja regiona.

Ne spominjući Kosovo, Hadzinasto je rekao da bi opšta uključenost morala da bude neophodan uslov za CEI i njeno ključno načelo.

Članice CEI su Albanija, Austrija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Italija, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka, Slovenija i Ukrajina.

CEI DA USMERI SVOJE AKTIVNOSTI I ISKORISTI SINERGIJE

BEOGRAD, 4. novembra (Tanjug) Centralnoevropska inicijativa (CEI) trebalo bi da usmeri svoje aktivnosti i iskoristi sinergiju sa političkom i ekonomskom dinamikom u Evropi, ocenio je danas u Beogradu premijer Rumunije Emil Bok.

On je, u izlaganju na godišnjem Samitu CEI, ocenio da je potencijal saradnje ove inicijative sa EU ogroman i da bi takva saradnja trebalo da bude zasnovana na kapacitetu CEI da da dodatnu vrednost trenutnim programima Unije. "Regionu je neophodna platforma za kreiranje ekonomskih projekata koji bi bili komplementarni sa aktivnostima koje sprovodi EU", poručio je Bok. On je ocenio da bi dobar primer mogao da bude Dunavska strategija i da bi zemlje Podunavlja trebalo da zajednički rade na projektima u oblasti transporta, zaštite životne sredine, ekonomije i kulture.

Dunavska strategija je značajna prilika za brži regionalni razvoj i podrška zemljama koje još nisu članice EU na njihovom evropskom putu, rekao je Bok. On je istakao da problemi sa kojima se svet danas suočava pokazuju da je regionalna saradnja jedan od najboljih instrumenata da se prevaziđu teška vremena i izrazio uverenje da će CEI postati primer uspešne regionalne saradnje sposobne da se prilagodi i ostane relevantna uprkos promenjenim okolnostima. Prema njegovm rečima, CEI je pokazala značajnu ulogu u promociji centralnoevropskog indentiteta, a proširivanjem na južnu i istočnu Evropu ne samo da taj identitet nije promenjen, već je i unapređen. Bok je ocenio da bi CEI mogla da postane jedinstveni okvir za povezivanje tri evropska mora Jadranskog, Crnog i Baltičkog.

Premijer Ukrajine Mikola Azanov naveo je da bi uloga udruživanja zemalja u inicijative kao što je CEI trebalo da posluži kao podsticaj da se poveća konkurentnost ekonomije tih država. Podsetivši da su devet zemalja iz CEI već članice EU, a da su mnoge u procesu evropske integracije, on je ocenio da bi udruživanje u ovoj inicijativi moglo da posluži kao podsticaj za brži napredak tih zemalja na njihovom evropskom putu. Pošto je napomenuo da će Ukrajina iduće godine predsedavati CEI, Azarov je naglasio da ta zemlja ima jedinstvenu šansu da u tom periodu postane glas onih evropskih zemalja koje imaju želju da postanu deo EU.

DEŽER: KANDIDATURA I DATUM AKO BUDE NAPRETKA U DIJALOGU

BEOGRAD, 4. novembra 2011. (Beta) Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da Srbija ima mogućnost da dobije ne samo status kandidata za članstvo u EU, nego i datum za početak pregovora, ako reši ključni uslov napredak u dijalogu sa Prištinom.

Obraćajući se učesnicima samita Centralnoevropske inicijative (CEI) u Palati Srbija, Dežer je dodao da ostaje da se vidi šta će biti odlučceno 9. decembra na Savetu EU.

Na skupu čija je tema "Novo razmišljanje za konkurentnu ekonomiju u CEI" Dežer je kazao i da su evrointegracije i povećanje konkuretnosti po prirodi povezani, dodajući da je konkurentnost ključno pitanje svake privrede koja traži mesto na globalnom tržištu.

Konkurentnost donosi napredak i stabilnost, rekao je Dežer.

Na Samitu CEI učestvuju premijeri i ministri ekonomije 18 zemalja članica, kao i predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, poput Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i Svetske banke, kao i predstavnici Evropske komisije.

SRBIJA – KiM – STANjE, REGOVANjA

STEFANOVIĆ: BLIZU REŠENjE ZA ADMINISTRATIVNE PRELAZE

FRANKFURT, 4. novembra (Tanjug) Beograd će veoma brzo nastaviti dijalog sa Prištinom, što znači da smo relativno blizu i rešenja za administrativne prelaze, izjavio je šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović.

Rešenje za administrativne prelaze Brnjak i Jarinje je blizu, ali ono neće biti idealno, rekao je Stefanović frankfurtskim "Vestima", dodajući da je intervencija Kfora najgora opcija i da se čini sve da do toga ne dođe. "To je najgora opcija. Mi činimo sve da do toga ne dođe. U stalnom smo kontaktu s međunarodnom zajednicom i dobro je da nema takvih pokreta za sada. Siguran sam da ih neće ni biti, samim tim slušajte i šta Kfor govori mi tražimo političko rešenje, neka nađu političko rešenje, mi smo zadovoljni", kazao je on. "Upravo je to ono što mi radimo. Mi tražimo političko rešenje za Jarinje i Brnjak i tražimo nastavak rešavanja problema kroz dijalog sa Prištinom koji će početi vrlo brzo, samim tim što smo relativno blizu rešenja za ova dva prelaza", objasnio je Stefanović.

Na pitanje da li će rešenja uskoro biti, on je odgovorio da je problem u tome što u ovoj zemlji niko nije navikao da kada kažete da tražite rešenje i da ste blizu, da se to stvarno i dogodi. "Ali, onda kada se to desi, onda ljudi treba da kažu pa, nisu ovi iz vlasti lagali. Rekli su istinu", dodao je Stefanović. "I Srbi na barikadama znaju da ih država podržava na mirnom protestu. Oni znaju da mi tragamo za rešenjem i oni znaju da će to rešenje biti takvo da u najvećoj mogućoj meri koincidira sa našim interesima, sa Rezolucijom 1244, našim Ustavom i zakonom", rekao je on. "To je teško dostižno i neće biti u svemu onako kako bi mi priželjkivali, ali ne treba ni ljudi na barikadama da beže od odgovornosti. Mislim da će država pokazati da ima rešenje. Mislim da ćemo uspeti da uklonimo sve probleme koje tamo postoje", istakao je Stefanović.

On je negirao glasine da je Srbiji priprećeno da će, ukoliko ne ukine paralelne institucije na Kosmetu, za sumu koja se godišnje izdvaja za njihovo finansiranje biti smanjenja tranša iz EU.

Upitan da li je šef UNMIKa Farid Zarif voljan da pomogne, Stefanović je odgovorio da je on apsolutno voljan da pomogne. "Sa gospodinom Zarifom sam imao odličan razgovor i on je neophodan da bismo imali puno sadejstvo sa UNMIKom i da bi nam on mogao dati pravnu i političku procenu rešenja koja ćemo napraviti i ponuditi", naglasio je Stefanović.

O.IVANOVIĆ: NEPOTREBNA AKCIJA KFORA KOD BRNjAKA

BEOGRAD, 4. novembra 2011. (Beta) Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je danas da Kfor ne bi trebalo da uklanja barikade, kao što je jutros to počeo da radi kod prelaza Brnjak, jer to samo doprinosi podizanju tenzija.

Ivanović je za agenciju Beta kazao današnja akcija Kfora kod Brnjaka nije "opasna sama po sebi", ali da time međunarodna vojna misija samo "nepotrebno podiže tenzije. "Plašim se da će to samo dovesti do ojačavanja barikada na celom severnom Kosovu. Ovo je nepotrebna akcija Kfora koja samo može da podigne tenzije, a za tim nema potrebe", rekao je Ivanović.

Vojnici Kfora počeli su jutros ručno da otklanjaju zemlju sa barikade na putu RibarićeZubin Potok u znak protesta zbog prevoženja albanskih carinika i pograničnih policajaca na prelaz Brnjak.

Dok vojnici uklanjaju zemlju građani koji tu dežuraju dovoze nove količine i prave drugu barikadu u međuzoni sa centralnom Srbijom. Uklanjanje barikade bilo je sinoć najavljeno od strane Kfora.

Na ostalim putevima u Ibarskom Kolašinu građani dežuraju kako bi sprečili prolazak vozilima Euleksa dok je pripadnicima Kfora prolaz omogućen na magistralnom putu koji od južne Kosovske Mitrovice vode ka Brnjaku i Ribariću. U Jagnjenici i dalje drže u blokadi put koji vodi ka albanskom selu Čabra odakle su pripadnici međunarodnih misija dolazila na krajnji sever Kosova.

Sa narodom na barikadi je i predsednik Opštine Slaviša Ristić koji je agenciji Beta rekao da iako je put u Zupču slobodan mali broj Kforovih vozila tuda prolazi. U više navrata tuda je prošao i komandant Kfora Erhard Drevs sa kojim je Ristić obavio neformalni razgovor.

TAČI: PRIORITET EKONOMSKI RAZVOJ SEVERA KOSOVA

PRIŠTINA, 3. novembra 2011. (Beta) Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je danas da vlada nije u sukobu sa svojim građanima na severu, gde mahom žive Srbi, i da je ekonomski razvoj tog dela Kosova prioritet vlade.

Tokom susreta sa izvestiocem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Bjernom fon Sidovom, kosovski premijer je rekao da je prioritet vlade dobrobit svih građana na severu.

"Vlada nije u sukobu sa svojim građanima na severu, već sa kriminalcima koji građane tamo drže kao taoce", rekao je Tači. On je ocenio da je kosovska strana posvećena nastavku dijaloga sa Srbijom, a da su srpske vlasti "destruktivne u pogledu primene postignutih sporazuma".

Kosovski premijer je izvestioca SE informisao o naporima i reformama koje je vlada preduzela u procesu evropskih integracija.

Fon Sidov je izrazio nadu da će se i Srbi sa severa integrisati u kosovsko društvo, kao što su to uradili Srbi iz drugih delova Kosova. Izvestilac SE će na Kosovu boraviti i sutra, a juče je razgovarao sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjaga, kao i sa predstavnicima četiri srpske opštine na severu.

BJORN FON SIDOV: REŠENjE ZA SEVER KOSMETA KOMPROMIS SVIH STRANA

PRIŠTINA, 4. novembra (Tanjug) Izvestilac za Kosovo Komiteta za politička pitanja Saveta Evrope Bjorn fon Sidov izjavio je danas da je uveren da je rešenje za sever Kosova i Metohije u traženju kompromisa, sa ustupcima svih strana i bez nametnutih rešenja.

"Učvrstio sam uverenje da je rešenje za trenutnu pat poziciju na severu Kosova u traženju kompromisa, pri čemu bi sve strane učinile ustupke, sa razumevanjem da nastavak ovakvog stanja nije u ničijem ineteresu, niti kratkoročno niti dugoročno", rekao je Fon Sidov na konferenciji za novinare u Prištini, prilikom završetka višednevne posete Kosovu. On se zauzeo za politički dogovor o upravljanju severnim delom pokrajine, ističući, da je to preduslov za odrzivo rešenje.

"Obezbeđivanje takvog sporazuma je od suštinske važnosti ne samo za stabilnost i prosperitet celog regiona već i u vezi sa aspiracijama prema EU i Beograda i Prištine", rekao je švedski diplomata. Prema njegovim rečima, "postoji snažna potreba da se inspiriše duh poverenja među kosovskim Srbima na severu u pogledu obezbeđivanja jednakih prava i mogućnosti svim ljudima koji žive na Kosovu". "Moje stanovište je da nametnuto rešenje neće biti funkcionalno i neće dovesti do pomirenja, saradnje i daljeg progresa. Kosovski organi i lokalni lideri moraju da budu spremni da sednu za sto i dogovore kompromisno rešenje u duhu dijaloga i pomirenja uz poršku međunarodne zajednice. U tom cilju intenzivniji i održivi napori moraju da budu učinjeni i sa strane Prištine i lidera na severu", ocenio je Bjorn fon Sidov.

On je preneo da, nakon razgovora sa vlastima u Prištini, očekuje da u bliskoj budućnosti vidi veću posvećenost i stratešku viziju i liderstvo, a očekuje i konstruktivnost i spremnost na saradnju od lidera Srba sa severa. "Kosovske vlasti moraju da pokažu jasnu politiku i praksu kako da dopru do ljudi na severu, da im pruže konretne izglede i pomognu im u povraćaju imovine, raseljenih lica i funkcionisanja sudskog sistema. Smatram da Kosovo ne sme da dozvoli da se neslaganja na severu prošire na ostale oblasti a posebno da se pronađu rešenja da se poboljša život svih ljudi", rekao je zvaničnik SE.

Sidov smatra da na Kosovu postoje mnoga pitanja koja treba da bude reformisana, kao što su sudovi, zapoljšavanje, mediji... "Možda postoji veliki jaz između građana i vlasti i možda se on sve više povećava. Mislim da je potrebno videti socijalnu statistiku, da se vidi kakvi su stavovi građana i koliko je život dobar", naveo je Fon Sidov, govoreći o svojoj poseti Kosovu. On je najavio da će nastaviti da veoma pažljivo prati situaciju i da se nada da će navesti napredak u svom izveštaju o Kosovu.

Svrha moje višednevne posete Kosovu je bila da proverim situaciju na terenu nakon izbora 2010. godine i usled dešavanja na severu, da procenim razvoj od poslednjih preporuka koje su usvojene u junu 2010. od strane Parlamentarne skupštine SE. I na kraju, da promoviše konsenzus o potrebi građana da imaju dobro upravljanje, demokratiju, vladavinu prava i iste stanadarde kao i svi drugi u Evropi. Fon Sidov se sastao sa zvaničnicima u Prištini, predstavnicima NVO organizacija i sa predsednicima četiri opštine na severu Kosova.