SRBIJA

TADIĆ I LIDINGTON RAZGOVARALI O SRBIJI I EU

BEOGRAD, 31. oktobra, 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas sa ministrom za evropska pitanja Velike Britanije Dejvidom Lidingtonom o budućim koracima Srbije u procesu evropskih integracija, saopštila je Prešslužba predsednika.

Tadić i njegov gost razgovarali su i o unapređenju bilateralnih odnosa dve zemlje, dodaje se u saopštenju.

Lidington, koji je u poseti Srbiji, ranije danas je razgovarao sa potpredsednikom Vlade Božidarom Djelićem i na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da se Velika Britanija protivi "veštačkoj pauzi" u proširenju Evropske unije.

Lidington je kazao da se u Mišljenju Evropske komisije s pravom ukazuje na reforme koje je Srbija napravila u evrointegracijama, ali da treba napraviti napredak i u regionalnoj saradnji, posebno u vezi s Kosovom.

PROŠIRITI SARADNjU I NA PRIVATNI SEKTOR BEZBEDNOSTI

BEOGRAD, 1. novembra 2011. (Beta) Britanski ministar za evropske poslove Dejvid Lidington izjavio je danas da britanska i srpska vlada veoma dobro sarađuju u borbi protiv organizovanog kriminala i dodao da bi bilo dobro da se ta saradnja unapredi i u privatnom sektoru bezbednosti.

Na otvaranju mini sajma iz oblasti bezbednosti u hotelu Moskva, u čijem radu učestvuje osam kompanija iz Velike Britanije, Lidington je rekao da je promocija britanskih kompanija u inostranstvu jedan od ključnih zadataka Forin ofisa. Prema njegovoj oceni, britanske kompanije iz oblasti odbrane i bezbednosti su u samom vrhu u svetu po kvalitetu proizvoda i usluga a da kompanije koje učestvuju na sajmu u Beogradu predstavljaju ono najbolje što može da ponudi britanska industrija iz te oblasti.

Lidington je izrazio zadovoljstvo zbog toga što sajmu prisustvuju predstavnici kompanija iz Srbije i regiona i dodao da bi voleo da ti kontakti proizvedu i saradnju.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Dragan Marković podsetio je da MUP Srbije ima veoma intenzivnu saradnju sa Velikom Britanijom na operativnom nivou ali i na sprovođenju zajedničkih projekata. On je, kao primer te saradnje, naveo memorandum koji je u martu 2010. godine ministar Ivica Dačić potpisao u Londonu sa britanskom Agencijom za borbu protiv teških oblika organizovanog kriminala. Marković je rekao da želi da se nastavi razmena iskustava i dodao da će MUP podržati dalje poboljšanje saradnje.

TADIĆ-BASESKU:SRBIJA ŠTO PRE U EU

BEOGRAD, 1. novembra (Tanjug) Rumunski predsednik Trajan Basesku poručio je danas da njegova zemlja bezrezervno podržava Srbiju na njenom putu ka EU i naglasio da u ovom trenutku ne postoji nijedan uslov pod kojim bi Rumunija priznala nezavisnost Kosova.

"Srbija je ključ mira na Balkanu. Obični Srbi, ali i srpski političari treba da znaju da Rumunija bezrezervno podržava napredak Srbije ka EU. Smatramo da Srbija treba da postane što je pre moguće članica EU i deo evroatlantskih integracija", rekao je Basesku. "Naša molba Rumuniji bila je da podržava Srbiju u procesu evrointegracija i u budućnosti kao što je to činila do sada", rekao je Tadić. To se, prema njegovim rečima, odnosi i na 9. decembar kada će se u Briselu glasati o statusu kandidata za Srbiju i perspektivama za otvaranje pregovora o članstvu. "Mi se nadamo da ćemo dobiti status kanidata", rekao je predsednik Srbije, dodajući da je Srbija ispunila sve uslove, o čemu govori i izuzetno pozitivan izveštaj Evropske komisije.

Tadić je naglasio da će Srbija nastaviti da primenjuje reforme i dalje jer je to pre svega u interesu njenih građana. "Nastavićemo dubok i brz proces reformi. Stalno približvanje EU najbrži je način da se Srbija reformiše i modernizuje", naglasio je Tadić.

Tadić i Basesku su, obraćajući se novinarima posle razgovora u Palati Srbija, istakli da je velika pažnja posvećena ekonomskoj saradnji dve zemlje i projektima koji mogu biti realizovani. Dvojica predsednika razgovarala su o uključivanje Srbije u PEOP, projekat izgradnje naftovoda, zatim projektu AGRI u koji su već, pored Rumunije, uključene Gruzija, Azerbejdzan i Mađarska i koji predviđa transportovanje gasa iz Kaspijske oblasti na evropsko tržište. Takođe, bilo je reči i o transportu elektricne energije, izgradnji reverzibilne hidroelektrane Djerdap 3 i saradnji u okviru panevropskog Koridora 7 na Dunavu i saradnji u okviru Dunavske strategije.

Veliki deo razgovora, kako su istakli, bio je posvećen pravima nacionalnih manjina, a u okviru toga značajna pažnja bila je posvećena i pitanju Vlaha u istočnoj Srbiji. "U našoj zemlji postoje građani koji se izjašanjavaju kao Vlasi, postoje i naši građani koji se izjašnjavaju kao Rumuni, a postoje i građani koji smatraju da su Rumuni Vlasi i da je to izjašnjavanje istovetno", rekao je Tadić.

Kako je istakao, Srbija poštuje pravo svojih građana da se u skladu sa evropskim standardima i zakonom u Srbiji izjašnjavaju onako kako doživaljavaju svoj identitet. "Razumemo naše rumunske prijatelje kada pokreću ovo pitanje. Basesku to čini na otvoren i fer način", dodao je Tadić, naglasivši da Srbija ima najfleksibilniji model zaštite prava nacionalnih manjina u Evropi i da je dobila visoke ocene EK s tim u vezi.

"Mnogo smo učinili na zaštiti nacionalnih manjina, njihovog identiteta , ali to smo učinili i zbog naših građana, jer Srbi ne žive samo u Srbiji nego u svim zemljama u regionu i moramo njihova prava da zaštitimo", dodao je Tadić.

Basesku je napomenuo da je zvaničnom Bukureštu dobro poznata činjenica da se deo Vlaha izjašnjava kao Rumuni, a da deo to poreklo ne prihvata. "Nikome ne namećemo za koju opciju će se opredeliti. Jasno je da oni koji su rumunskog porekla imaju pravo na očuvanje kulture i jezika i da im to bude poštovano", naglasio je on.

Tadić i Basesku su razgovarali i o pitanju Kosova, a rumunski predsednik je s tim u vezi ponovio stav da Bukurešt nije priznao i ne priznaje nezavisnost Kosova. Kako je dodao, Rumunija se zalaže za rešenje do kojeg bi se došlo pregovorima, a koje bi podrazumevalo da Srbe na Kosovu štite i služe im srpske institucije. Na pitanje novinara pod kojim uslovima bi Rumunija priznala Kosova, Basesku je odgovorio da u ovom trenutku ne postoje "pozitivni uslovi" na osnovu kojih bi Bukurešt to učinio.

TADIĆ:NIJE PRAKSA DA DIPLOMATE GOVORE NA STRANACKIM SKUPOVIM

BEOGRAD, 1. novembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je danas da nije uobičajna praksa da diplomate govore na stranačkim skupovima i na taj način prokomentarisao istupanje amabasadora Rusije Aleksandra Konuzina na skupu Srpske napredne stranke u Nišu proteklog vikenda.

"Nije uobičajna praksa da diplomate govore na stranačkim skupovima, ali jeste uobičajna praksa da prisustvuju stranačkim skupovima i tu bih ja stavio tačcku", rekao je predsednik Srbije odgovarajući na pitanje novinara u Palati Srbija posle susreta sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom.

Ruski ambasador je u subotu na skupu naprednjaka u Nišu rekao da je SNS postala jedan od glavnih pokazatelja raspoloženja građana Srbije i da je time stekla mogućnost da pravi planove opštenacionalnog karaktera, ali istovremeno i odgovornost zbog poverenja i nade koje ljudi polažu u tu političku partiju.

SARADNjA SA RUSIJOM PRIBLIŽAVA SRBIJU EU

BEOGRAD, 31. oktobra 2011. (Beta) Srbija bi trebalo da sačuva privilegovane odnose sa Rusijom u privredi jer saradnja sa Rusijom približava Srbiju Evropskoj uniji, ocenjeno je večeras na skupu o privrednim odnosima u Beogradu.

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin ocenio je na skupu "Privredni odnosi Srbije i Rusije" u Privrednoj komori Srbije da saradnja sa Rusijom, posebno u energetskom sektoru, približava Srbiju EU.

"Naš cilj je da Srbija postane glavni izvoznik energije u regionu, ali i van regiona", rekao je Konuzin na skupu "Privredni odnosi Srbije i Rusije" organizovanom u Privrednoj komori Srbije. On je istakao da su investicije Rusije u Srbiju najveće u istoriji njihove saradnje i da njihovi odnosi imaju perspektivu da se i ubuduće razvijaju.

Predsednik međunarodne kompanije ABS Holdings i potpredsednik Demokratske stranke Srbije Nenad Popović rekao je da bi odnosi Srbije sa EU bili bolji kada bi saradnja Srbije i Rusije bila veća.

"Nadam se da ćemo mudrom ekonomskom politikom sačuvati privilegovane odnose sa Rusijom i potencijal saradnje unaprediti", rekao je Popović. Po njegovoj oceni, glavni adut srpskog izvoza je dolazak ruskih kompanije u Srbiju, donošenje strategije o odnosima sa Rusijom, osnivanje mešovite ruskosrpske banke. "Jedan od ključnih interesa Srbije je da ne izgubi niz privilegija, među kojima je i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom", rekao je Popović uz ocenu da će srpskoruska saradnja biti na udaru antisrpskih i antiruskih lobija.

DAČIĆ I DIREKTOR FBI ILINOISA O ZAJEDNICKOJ OBUCI POLICIJE

ČIKAGO, 1. novembra (Tanjug) Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić razgovarao je s direktorom američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) za Ilionois o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma i tom prilikom je dogovoren nastavak zajedničkih obuka i instruktaže pripadnika srpskih bezbednosnih službi.

"Dogovorili smo se da se nastave zajedničke obuke i instruktaže za naše pripadnike", rekao je Dačić posle sinoćnjeg sastanka. Dačić je kazao i da srpska dijaspora u Ilinoisu može da predstavlja jedan od izuzetno važnih mostova dalje saradnje i da pomogne uspostavljanje direktnije komunikacije EfBiAja i drugih bezbednosnih službi u Ilinoisu sa srpskim bezbednosnim službama. "Možemo da se trudimo da iskoristimo tu našu veliku prednost koju imamo, a to je veliki broj naših građana (u SAD) za uspostavljanje što direktnije komunikacije između EfBiAja i drugih bezbednosnih struktura u Ilinoisu sa našim službama, naročito s policijom Beograda, jer su Beograd i Čikago bratimljeni gradovi", poručio je Dačić.

Ministar Dačić je kazao i da je dokaz da srpska zajednica u Ilinoisu može da predstavlja jedan od mostova dalje saradnje to što su u toku sastanka dvojica od sedmorice prisutnih ljudi iz FBIa Ilinoisa bili srpskog porekla. "Zanimljivo je reći da nas je na ulazu dočekala na perfektnom srpskom jeziku jedna pripadnica EfBiAja", rekao je on.

Dačić je juče, na prijemu u generalnom konzulatu Srbije u Čikagu, rekao da savezništvo i partnerski odnos između Srbije i SAD treba da se grade, svakako ne na štetu drugih naroda, ali uz uvažavanje legitimnih nacionalnih i državnih interesa Srbije. On je obećao pripadnicima dijaspore svu moguću pomoć MUPa pri dobijanju srpskih dokumenata, poput pasoša.

Pre Čikaga, Dačić, koji je završio višednevnu posetu SAD, razgovarao je s predstavnicima srpske dijapsore i Srpske pravoslavne crkve, kao i gradonačelnikom Klivenda i guvernerom Ohaja. On je, u ime MUPa, s predstavnikom Asocijacija šefova policije Ohaja Raselom L. Martinom potpisao sporazum o saradnji, kojim je predviđena zajednička borba protiv kriminala i razmena iskustava u obuci i školovanju.

SRBIJA – KIM – STANjE, REAGOVANjA

DEL: KOSOVSKA POLITIKA JE NEODGOVORNA

PRIŠTINA, 1. novembra (Tanjug) Kosovski političari su neodgovorni, neposlušni, Kosovo ide iz krize u krizu, a Misija Evropske unije na Kosovu je neuspešna, samo su neke od ocena vodećih međunarodnih zvaničnika u Prištini, a pre svih američkog ambasadora Kristofera Dela.

On je, zajedno sa šefom mđunarodne civilne kancelarije Piterom Fejtom i zamenikom šefa Euleksa Endijem Sparksom o stanju na Kosovu govorio na skupu koji je juče u Prištini organizovao Britanski savet.

Del je rekao da je međunarodna zajednica doživela neuspeh na Kosovu i da se u pojedinim trenucima ponašala kao Milošević. "Nenamerno, međunarodna zajednica je u par navrata bila kao u vreme Miloševića u odnosu na kosovsku stranu. To se desilo zato što su par puta kosovskoj strani davali nerealan izgled njihove vladavine. Govorim o neuspesima UNMIKa, u pravcu stvaranja privremenih institucija samouprave. Te institucije su stvorene ali je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN celu odgovornost držao u svojim rukama. Takav razvoj događaja je izazvao neodgovornost političke klase na Kosovu", rekao je Del.

"Kosovo je istorijski iz jedne velike političke krize prešlo u drugu krizu. Neke od tih kriza su zamemenile još vece krize. Ova neodgovornost je doprinela i stvaranju neodgovornih medija i naravno političke klase koja nije sposobna da sama donosi odluke, bez ičije pomoci", rekao je američki ambasador na Kosovu. On je nazvao Kosovo modernim protektoratom, ali je naglasio da bez obzira na ciljeve međunarodne zajednice, ona mora nekad da završi misiju.

"Kosovosko društvo se brzo razvija. Ahtisarijev Plan je razmatran još 2006. godine. Ko god dođe u posetu Kosovu, vidi da ima velikih promena od tada i da se društvo mnogo promenilo. Kada se postave mandati, veoma je teško promeniti ih. Teško je promeniti mandate zbog pet zemalja članica EU koje ne priznaju Kosovo, ali nije samo to u pitanju. Treba nam balans između NATO i EU, između SAD i EU. Kao rezultat toga, dobijamo velika očekivanja građana, veća nego što realno može učiniti međunarodna zajednica", rekao je Del.

On je spomenuo i nemire iz 2004 godine koji su došle kako je kazao, rezultat ignorisanja velike želje većine za nezavisnošću od strane UN, "Tada smo imali međuetničko nasilje, ali je bilo jasno da je poruka tada upucena međunarodnoj zajednici. Situacija na severu može da šalje slicne poruke. Uprkos konsultacijama sa Prištinom i Beogradom, i ako uzmemo u obzir želju tamošnje manjine, ne smemo da ignorišemo volju većine", kazao je Dell.

Međunarodni predstavnik Piter Fejt je na istom skupu kazao da ga premijer Tači nije slušao.

"Nijednom nisam upotrebio sva svoja ovlašćenja, jer bi upotreba tih ovlašćenja doprinela pogoršanju situacije", rekao je Fejt.

Zamenik šefa Euleksa Endi Sparks je govorio o neuspesima misije EU u upravljanju očekivanjima, priznavši da misija doživljava neuspeh. "Doživeli smo neuspeh u rukovođenju očekivanja. Često puta, ocekivanja su veca nego što mi možemo da učinimo", rekao je Sparks i dodao da uprkos razočaranju u Euleks, ova misija je još uvek potrebna Kosovu. "Mi nećemo ovde biti doživotno i uprkos povečanom razočaranju, ova misija je još uvek potrebna Kosovu", rekao je Sparks.

SPARKS: POTREBNO PONOVO USPOSTAVITI SLOBODU KRETANjA

PRIŠTINA, 31. oktobra 2011. (Beta) Vršilac dužnosti šefa Euleksa Endi Sparks izjavio je danas da je uklanjanje barikada na putevima Kosova preduslov za unapređenje vladavine prava.

Sparks, koji je bio zaustavljen kod sela Zupče, dodao je da je potrebno da se ponovo uspostavi sloboda kretanja kao i da oni koji su podigli blokade na putevima sada treba da ih uklone.

"Sprečavanje članova misije Evropske unije za vladavinu prava da se slobodno kreću kroz severno Kosovo ne šalje dobru poruku zemljama članicama EU koje su dale Euleksu njegov mandat i u potpunosti podržavaju tu misiju", rekao je Sparks, navodi se u saopštenju.

Sparks je dodao da je blokiranje Evropske unije ravno "blokiranju budućnosti svog naroda".

Srbi koji dežuraju u selu Zupče na putu koji od južne Kosovske Mitrovice vodi ka prelazu Brnjak zaustavili su danas konvoj u kome su, pored vozila Kfora, bili i pripadnici misije Euleks.

U vozilima su bili komandant Kfora Erhard Drevs i zamenik šefa misije Euleksa Endi Sparks, kome građani nisu dozvolili da prođe.

U saopštenju Euleksa se navodi da je Sparks zaustavljen danas na barikadama kod Zupča kada je zajedno sa komandantom Kfora Erhardom Drevsom išao da poseti Euleksove oficire na na Kapiji 31.

Zaustavljena su samo vozila Euleksa, ne i konvoj Kfora, navodi se u saopštenju i dodaje da je general Drevs takođe stao da bi "naglasio insistiranje Kfora i Euleksa na ponovnom uspostavljanju trajne i bezuslovne slobode kretanja na severnom Kosovu za sve međunarodne organizacije koje tamo rade".

TAČI: AHTISARIJEV PAKET NEĆE BITI MENjAN

PRIŠTINA, 1. novembra (Tanjug) Kosovski premijer Hašim Tači izrazio je rešenost da ojača vladavinu zakona i reda na celoj teritoriji Kosova, posebno u severnom delu, ocenivši kao glasine navode o izmenama plana Martija Ahtisarija.

"Ustav Kosova i Ahtisarijev paket garantuju suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, a takođe nude najviše standarde u Evropi kako bi se osigurala prava svih zajednica koje žive na Kosovu", rekao je Tači tokom razgovora sa članicom Evropskog parlamenta Doris Pak.

Ona je, navodi se u saopštenju iz kabineta kosovskog premijera , podržala napore za upostavljanje reda i zakona na Kosovu, rekavši da je "sever neodvojivi deo Kosova, a da barikade predstavljaju nedemokratski vid protesta, jer negiraju osnovno pravo na slobodu kretanja".

BAN KI MUN:SEVER JE IZAZOV ZA MEDjUNARODNU ZAJEDNICU

PREŠEVO, 1. novembra (Tanjug) Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da je jedan od izazova s kojima je suočena međunarodna zajednica na Kosovu situacija na severu pokrajine.

"Stara pitanja, koji se ne odnose samo na severnu Mitrovicu, ali uključujući i severni deo verovatno predstavljaju najznačajnije izazove sa kojima se suočava međunarodna zajednica na Kosovu danas. Međutim, oni se ne mogu rešavati van konteksta drugih pitanja u vezi sa Kosovom i regionom", kazao je Ki Mun u intervjuu portalu "Preševa jone" (Naše Preševo).

Ki Mun očekuje, na osnovu stavova zajednica na Kosovu, da osetljiva pitanja mogu biti mirno rešena. "Dok podele u međunarodnoj zajednici oko pitanja statusa Kosova i dalje utiču na napore UN i drugih međunarodnih aktera, moramo da nastavimo da radimo zajedno da ohrabrimo sve strane da pokažu strpljenje i da se angažuju u dobroj veri u dijalogu, kako bi pronašli odgovarajuća rešenja koja mogu da obezbede trajni mir u regionu", istakao je generalni sekretar UN. On je ponovio da je pitanje severa razlog višegodišnjeg sukoba, istorijsko i politicko pitanje, ali da "treba da se razgovara i reši kroz dijalog".

KOSOVO POČELO DA IZDAJE BIOMETRIJSKE PASOŠE

PRIŠTINA, 31. oktobra 2011. (Beta) Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova počelo je danas izdavanje biometrijskih pasoša, što je jedan od uslova za liberalizaciju viznog režima Evropske unije.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redzepi rekao je na svečanosti da će građani dobijati nove, biometrijske pasoše najkasnije za 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Građani Kosova su među retkim stanovnicima Evrope koji moraju imati vize za putovanje u zemlje EU.

Ceremoniji početka izdavanja novih pasoša prisustvovali su premijer Kosova Hašim Tači i veliki broj stranih ambasadora. Tači je rekao da je izdavanje biometrijskih pasoša značajan korak za Kosovo.

Biometrijski pasoši za građane Kosova se izrađuju u Austriji, a prvo su ih dobila trojica građana Fatos Bajčinosi, Ender Aljia i Zumrije Graičevci.

Taksa za izdavanje pasoša za odrasle je 35 evra, a za decu i penzionere je manja.

Pasoš je tamnoplave boje, a na koricama, na albanskom, srpskom ćirilicom, i na engleskom piše "Republika Kosovo". U sredini korica je grb Kosova, a ispod, na ista tri jezika, piše: "Pasoš".

RUSIJA TRAŽI ISTRAGU O KRŠENjIMA PRAVA SRBA NA KOSOVU

MOSKVA, 1. novembra (Tanjug) Rusija insistira na istrazi svih slučajeva kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu, izjavio je danas u Moskvi Konstantin Dolgov, izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za ljudska prava, demokratiju i vladavinu zakona, napominjuhi da provokativni postupci Prištine "destabilizuju situaciju u pokrajini."

Ruski zvaničnik je ocenio da se u toku protklih meseci situacija na severu Kosova pogoršala a da pripadnici međunarodnih organizacija na Kosovu ne reaguju uvek adekvatno i nepristrasno na izlive mržnje. Kršenja ljudskih prava na Kosovu su "sistematska, " upozorio je on, napominjući da se to odnosi na "redovno zastrašivanje i pritisak na Srbe i diskriminaciju srpskih svetilišta, prenosi ItarTas s.

"Mi insistiramo na istrazi svih slučajeva kršenja ljudskih prava uključujući istragu o trgovini organima na Kosovu," rekao je Dolgov na konferenciji za štampu u ruskoj prestonici.