SRBIJA - EU

FILE: LOPTA U DVORIŠTU BEOGRADA

BEOGRAD, 14. oktobra (Tanjug) Lopta je sada u dvorištu Srbije, poručio je danas u Beogradu evropski komesar za proširenje Štefan File, ocenjujući da je ovo bila dobra godina kad je reč o reformskim procesima u našoj zemlji.

File je izjavio da će Eu otpočeti pregovore sa Srbijom o članstvu čim budu poboljšani odnosi sa Prištinom i postignut napredak u nastavku dijaloga. Evropski komesar je, nakon sednice Saveta za evropske integracije Vlade Srbije, kojoj je prisustvovao, rekao da je "lopta sada u dvorištu Srbije" i ponovio da je ključni prioritet nastavak dijaloga sa Prištinom. On je pohvalio reformske napore Vlade Srbije, istakavši punu saradnju sa Tribunalom u Hagu i učinjene važne koreke ka pomirenju i jačanju saradnje u regionu. "Ovo je bila dobra godina za reformske procese u Srbiji i moja poruka sagovornicima u Beogradu bila je jasna iskoristite zamajac koji ste stvorili i nastavite sa primenom mera", rekao je File.

Evropski komesar nije konkretno odgovorio na pitanje da li EK ima mehanizam kojim bi obezbedila i da Priština bude konstruktivna u dijalogu sa Beogradom. On je naglasio da su potrebne dve strane da bi se nešto uradilo i da EK pokušava da pronađe način da se stvore uslovi za pozitivnu atmosferu u Begradu i Prištini, kako bi se eliminisali jednostrani akti i osiguralo da se nastavi u pravcu napretka.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je rekao da EU ostaje strateško opredeljenje Srbije ocenivši da je to put za bolji i sigurniji život svih građana. Cvetković je istakao i da je Vlada Srbije u poslednje tri i po godine unapredila politički, pravni i ekonomski sistem u zemlji i u najvećoj meri ga približila standardima EU.

"Verujem da ćemo u decembru dobiti status kandidata za punoprano članstvo i na taj način će Vlada Srbije ispuniti obećanje koje je dala građanima", rekao je srpski premijer. Cvetković je ukazao da će Srbija dobijanjem statusa kandidata imati pristup svim delovima budzeta EU, čime će još jednom biti pokazano da je zemlja koja je bezbedna za strana ulaganja.

DEŽER: NEMA NOVIH USLOVA I PREPREKA

BEOGRAD, 13. oktobra (Tanjug) Srbija nije suočena sa novim uslovima kako bi dobila status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora, a zahtevi koji se odnose na nastavak dijaloga Beograda i Prištine su u potpunosti statusno neutralni, objasnio je danas šef delegacija EU u Srbiji Vensan Dežer u razgovoru sa poslanicima srpskog parlamenta.

Dežer je podstio da se od Srbije traži postizanje dogovora o učešću Prištine u multilateralnim regionalnim inicijativama, rešenju za telekomunikacije i električnu energiju, priznavanje fakultettskih diploma, implementacija postignutih dogovora o slobodi kretanja i katastarskim knjigama, kao i saradnja sa Euleksom. "Razumemo da je za tango potrebno dvoje, i ako želimo rezultat jasno nam je da i druga strana mora da uloži napore", rekao je Dežer predstavljajući skupštinskom Odboru za evropske integracije mišljenje Evropske komsije o napretku Srbije. On je objasnio da se do odluke o kandidaturi Srbije u decembru očekuje da dijalog sa Prištinom bude nastavljen, da se primene rešenja koja su do sada postignuta u tom dijalogu, i dodao da ne očekuje da će pred Srbiju do decembra neko staviti prepreke za dobijanje statusa kandidata.

Dežer je naglasio da Evropska komisija ne zahteva da bilo ko u Srbiji prizna nezavisnost Kosova i Metohije. "Ono što se traži jeste normalizacija odnosa kako bi problemi ljudi koji tamo žive bili rešeni i uspostavljena privredna saradnja", rekao je Dežer. Dežer je objasnio da zahtev za postizanjem napretka u dijalogu Beograda i Prištine nije vremenski ograničen i da će, čim to bude ostvareno, Evropska komisija preporučiti početak pregovora o ulasku Srbije u EU.

Poslanicu SRS Natašsu Jovanović interesovalo je mišljenje Dežera o tome kako bi trebalo da izgleda rešenje EK kada je reč o predstavljanju Kosova na međunarodnim skupovima. On je odgovorio da su dijalog i pomirenje jedino rešenje za taj problem. Odgovarajući Jovanovićevoj na pitanje kako bi EU reagovala na "krađu mandata u bilo kojoj drugoj zemlji koja pretenduje da bude članica unije", Dežer je rekao da su poslanici uvek odgovorni građanima, a ne strankama i da će se to na narednim izborima, koji bi, kako je rekao, trebalo da budu uskoro, i videti.

Na pitanje poslanice grupe "Za evropsku Srbiju" Gordane Čomić na koji način Srbija može da računa na pretpristupne fondove EU Dežer je odgovorio da se oni planiraju za period od sedam godina i da po toj dinamici Srbija već sada pripada 10 do 20 miliona evra, što će biti nastavljeno do 2013. godine. Dežer je takođe rekao i da EU ima koristi od preferencijalnih sporazumima Srbije i Ruske Federacije, kao što ih ima i Srbija. On je, međutim, dodao da svaki trgovinski sporazum mora biti ispitan kada neka zemlja bude na pragu prijema u EU.

Šef delegacija EU pohvalio je doprinos Skupštine Srbije ispunjenju evropskih standarda i usvajanju ključnih zakona i ocenio da je rad parlamenta značajno doprineo pozitivnom mišljenju Evropske komisije i preporuci kandidature. Dežer je istakao da je u nastavku evropskog puta Srbije ključno da otpočne beskompromisna primena donetih propisa. "Skupština se srela sa velikim paketom zakona i veoma važnih propisa. Evrpska komisija je preporznala velike napore koji su uloženi u parlamentu kada bi se ispunilo čak 96 odsto Akcionog plana Vlade Srbije za ispunjavanje preporuka Evropske komisije", rekao je Dežer. On je istakao da je ispunjenje tog plana, uz napredak u regionalnoj saradnji i zaključenje saradnje sa Haškim tribunalom, bilo presudno da Evropska komisija donese pozitivno mišljenje i preporuči kandidaturu.

"Regionalna saradnja je takođe oblast u kojoj je od poslednjeg izveštaja EK napravljen niz suštinskih koraka, a jedan od važnijih napravljen je u parlamentu usavajanjem deklaracije o Srebrenici", rekao je Dežer. Prvi čovek EU u Srbji osvrnuo se na sve važne zakone, propise i prakse koje su prošle kroz proceceduru parlamenta tokom poslednjih godinu dana, istakavši izmenu izbornog zakona, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, ukidanje prakse blanko ostavki, jačanje regulatornih tela i debate koja se po njihovim preporukama vode u Skupštini, Zakon o restituciji... "Dobra vest je da će nakon sledećih izbora u skupštinskim klupama sedeti jedna trećina žena, čime se Srbija svrstala na sam vrh evropske liste", dodao je Dežer. On je još jednom naglasio da će svi zakoni koji su doneti sada morati da budu potpuno primenjeni i dodao da će se Kosmija ubuduće baviti upravo primenom. "Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je donet, ali sada kada krećemo da primenimo videćemo da li će Agencija imati na raspolaganju sve izveštaje i činjenice koje su joj neophodne", poručio je Dežer.

Govoreći o onome što Srbija treba da uradi u sledećem periodu, Dežer je istakao proces ukidanje imuniteta koji je započet u Parlamentu, zakone iz oblasti poštovanja ljudskih prava, strukturnu reformu ekonomije i postizanje veće konkuretnosti, primenu Medijske strategije.

DEŽER: POZITIVNO MIŠLjENjE SIGNAL ZA INVESTITORE

BEOGRAD, 13. oktobra (Tanjug) Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer uveren je da je pozitivno mišljenje Komisije odličan signal za strane investitore da ovde ulažu. Dežer je na sastanku sa predstavnicima poslovne zajednice u Privrednoj komori Srbije, gde je predstavio Mišljenje EK, rekao da Srbija u narednom periodu mora da radi na povećanju konkurentnosti i održavanju makroekonomske sigurnosti.

"Jasno je da je EK napravila veoma hrabar korak kada je Srbij istovremeno preporičila status kandidata i datum pregovora, koji zavisi od samo jednog prioriteta nastavka dijaloga sa Prištinom. Imamo solidnu bazu u reformama koje su ispunjene i uvren sam da možemo da ubedimo clanice Evropske unije da naše mišljenje treba ispoštovati", rekao je Dežer. Naglasio je da EU ne odustaje od politike proširenja, kao i da je Srbiji data prilika da taj prioritet reši vrlo brzo, a samim tim i vrlo brzo dobije i početak pregovora. "Samo od Srbije zavisi koliko će brzo nastaviti svoj evropski put. Rešavanje zahteva u vezi sa dijlalogom sa Prištinom ne treba da traju nekoliko godina i mogu biti rešeni za nekoliko nedelja ili meseci", poručio je prvi čovek EU u Srbiji.

Dežer je istakao da je preporuka za dobijanje statusa kandidata veoma pozitivan signal stranim investitorima da je Srbija ekonomski stabilna i da je smanjen rizik za ulaganja, čestitajući Srbiji što je uspela da u protekloj deceniji odzi makroekonomsku stabilnost. On je u prvi plan istakao poboljšanje konkurentnosti privrede i s tim u vezi podsetio na klasifikaciju Svetske banke, prema kojoj je Srbija među 189 zemalja na 89. mestu po konkurentnosti. Usvajanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti Dežer je takođe ocenio kao pozitivan korak, ali i upozorio da se Srbija mora striktno pridržavati sprovođenja tog propisa , pogotovo u periodu predstojećih parlamentanrih izbora, jer se, kako smatra, javna potrošnja ne sme povećavati.

Predstavnik delegacije EU u Srbiji je rekao da je uznapredovao proces izdavanja dozvola za investitore, ali je izrazio zabrinutost zbog izveštaja Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je upozorila da su u poslednja tri meseca uslovi za dobijanje različitih dozvola pogoršani. Govoreći o usvojenom Zakonu o restituciji, Dežer je ukazao da je taj zakon bio neophodan Srbiji i da je usklađen sa evropskom regulativom, ocenjujući da će njegova primena u praksi bitri veoma zahtevna. Kada je reč o privatizaciji, Dežer je rekao da je Srbija velikim delom završila taj proces, ali da je zabrinjavajuće što je 25 odsto tih ugovora raskinuto iz različitih razloga. On je ukazao na problem reformi velikih javnih sistema, pre svega privatizacije velikih društvenih i državnih preduzeća. Prema njegovoj oceni, tu se većinom radi o gubitašima, zbog kojih iz državnog budzeta odlazi 20 odsto BPD za pokrivanje njihovih gubitaka.

Govoreći o ostalim izazovima koji i dalje stoje pred Srbijom, Dežer je istakao da prvenstveno treba raditi na primeni zakona koji su "za sada samo slovo na papiru, poput Izbrnog zakona, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ukidanja blanko ostavki, zakona o restituciji...". Dežer je naglasio da je za poslovnu zajednicu od suštinskog znacaja funkcionisanje pravosuđa, kao i njegova nezavisnost i u tom smislu naveo da Srbija mora da smanji broj nerešenih predmeta, kojih je trenutno 3,8 miliona, kao i da skrati trajanje procesa i omogući primenu onoga što je dosuđeno.

Dežer je podvukao i da se očekuje napredak u borbi protiv korupcije i primeni nove strategije, kao i obezbeđivanje slobode medija. "Kada se gleda vlasništvo, finansiranje i reklamiranje u medijima, vidi se koliko će izazovno biti da se ova oblast reformiše", smatra Dežer. Sastanku sa Dežerom prisustvovali su predstavnici Saveta stranih investitora, Američke privredne komore, Poslovog kluba "Privrednik" i članovi PKS.

DEŽER: EU ULOŽILA U SRBIJU 300 EVRA PO STANOVNIKU

BEOGRAD, 13. oktobra 2011. (Beta) Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da je EU u poslednjih deset godina u Srbiju uložila 2,2 milijarde evra ili 300 evra po glavi stanovnika Srbije.

On je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju Mišljenja Evropske komisije o ispunjenosti uslova Srbije za status kandidata za prijem u EU, kazao da toliki novac ne bi bio trošen i ulagan u Srbiju da ona ne želi u EU.

Prema rečima Dežera, Srbija ne može očekivati veća sredstva iz evropskih fondova u procesu pristupanja EU, ali može da računa na mnogo veće investicije. Naglasio je da su Srbiji neophodne strukturne reforme koje predviđaju manju ulogu države u privredi, jer je ona sada preovlađujuća, kao i da se smanji mešanje države u regulaciju cena jer sada država kontroliše 20 odsto cena potrošačke korpe.

"Srbija ima i jake monopole, kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS) Telekom, Železnice, Jat kojima se godišnje daje između dva i šest odsto BDP iz dzepova poreskih obveznika i sa tim treba da se suočite", kazao je Dežer. Prema njegovim rečima, u Srbiji bi trebalo i da se poveća stopa izvršenja sudskih presuda i smanje papirologija, birokratija i administrativne prepreke u poslovanju. Mora se preispitati i privatizacija i kako da se ona dalje nastavi jer je do sada čak četvrtina ugovora poništena, ali i skratiti trajanje sudskih procesa, a neophodna je i reorganizacija cele medijske scene, kazao je on.

Dežer je čestitao Srbiji što je uspela da održi makroekonomsku stabilnost i javni dug u razumnim okvirima i naglasio da očekuje da će dijalog sa Prištinom biti pokrenut do decembra.

HOMEN: TREBA RAZGOVARATI O PRIMEDBAMA MADjARSKE

BEOGRAD, 13. oktobra (Tanjug) Koordinator vlade za odnose sa medijima Slobodan Homen izrazio je danas uverenje da se problem nastao zbog primedbi Mađarske na nedavno usvojen srpski Zakon o restituciji može rešiti i da se neće ostvariti najgori scenario da vlada u Budimpešti u decembru stavi veto na odluku EU o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji.

Homen je, posle današnje sednice Vlade Srbije, odgovarajući na pitanje novinara o zahtevu Mađarske da Srbija izmeni zakon o restituciji, rekao da je vlada danas razgovarala o tom stavu Budimpešte, kao i politici Nemačke povodom Kosova i pritiscima na Evropsku komisiju da se Srbiji postave dodatni zahtevi.

Homen je istakao da se ne sme dozvoliti da problemi koji mogu biti rešeni budu prepreka evrointegarcijama Srbije. "Veto je ekstremna varijanta i mi smo sigurni da do toga neće doći, ali naravno pre toga treba razgovarati sa mađarskom stranom", rekao je Homen.

Ministar inostranih poslova Mađarske Janoš Martonji najavio je danas mogućnost ulaganja veta na kandidaturu Srbije ukoliko se ne izmeni srpski Zakon o restituciji, koji, po mišljenju Budimpešte, diskriminiše Mađare.

Vlada Srbije će, na sledećoj sednici, detaljno razmotriti izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija i predlog za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, i na osnovu njega napraviti plan daljeg toka evrointegrativnih procesa. Homen je rekao da će se "iz toga izvući poseban dokument koji će biti predlog rada za dalji nastavak evropskih integracija".

Vlada Srbije je danas, inače, usvojila i izveštaj o sprovođenju prošlogodišnjeg akcionog plana za ispunjavanje preporuka Evropske komisije. "O njegovom uspehu najbolje govori jučerašnji predlog Evropske komisije da Srbija dobije status kandidata", rekao je Homen.

SRBIJA - REGION

IGMANSKA INICIJATIVA OKUPILA LIDERE REGIONA

BEOGRAD, 14. oktobra (Tanjug) Lideri država zapadnog Balkana okupili su se danas u Palati Srbija u Beogradu na sastanku Igmanske inicijative pod nazivom "Evropska perspektiva, saradnja i stabilnost regiona".

Na 22. sesiji Igmanske inicijative učestvuju predsednik Srbije Boris Tadić, predsednici Hrvatske i Crne Gore, Ivo Josipović i Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić, kao i komesar Evropske unije za proširenje Štefan File.

Kopredsednik Igmanske iniicjative Aleksandar Popov rekao je, otvarajući skup, da se učešće zemalja članica na visokom nivou tumači kao podrška Inicijativi da se što pre normalizuju odnosi i sve potpisnice Dejtonskog sporazuma postanu članice EU.

Direktor beogradske kancelarije Fridrih Ebert Fondacije Mihael Erke je, pozdravljajući prisutne, ocenio da će na sastanku doći do veoma plodonosne diskusije.

Igmanska inicijativa osnovana je u novembru 2000. godine i predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Misija Igmanske inicijative je da promoviše i omogući lokalni i regionalni dijalog u oblasti politike, ekonomije i kulture, promoviše izgradnju poverenja i zastupa demokratske vrednosti, da obavlja monitoring i pozitivni pritisak na vlade Dejtonskog trougla što bi omogućilo bržu normalizaciju odnosa. Od osnivanja, članovi Igmanske inicijative uspešno su lobirali za ukidanje viznih režima između zemalja Dejtonskog trougla, imali su uspeha i u okupljanju šefova država i u dogovaranju konkretnih koraka u pravcu normalizaciji odnosa.

IGMANSKA INICIJATIVA ZA SKANDINAVIZACIJU BALKANA

BEOGRAD, 14. oktobra 2011. (Beta) Igmanska inicijativa pozvala je danas na brže i efikasnije rešavanje otvorenih pitanja u regionu i zauzela se za skandinavizaciju Balkana, jer je bilo dosta "balkanizacije Blakana".

Kopredsednik iz Hrvatske Zoran Pusić rekao je na 22. sesiji Igmanske inicijative u Beogradu da bi balkanski narodi trebalo da nauče nešto kako se nesreće ne bi ponavljale.

"Mi Blakanci poznati smo ponavljači i politički pojam Balkan je postao nešto što bi pristojne zemlje trebalo da izbegavaju", rekao je Pusić i dodao da približavanje EU nije bekstvo sa Balkana i od suseda kao što to misle neki političari u Hrvatskoj. On je dodao da nema boljeg puta ka EU od regionalne saradnje.

Kopredsednik Inicijative iz Srbije Aleksandar Popov rekao je da su granice, izbeglice, ratni zločini, sukcesija i imovinska pitanja najvažnija otvorena pitanja među zemljama potpisnicama Dejtonskog sporazuma koje treba da pomažu jedna drugoj i izbegavaju zloupotrebu međusobnih odnosa u političke svrhe tokom predizbornih kampanja. Popov je istakao i da pitanja Kosova, unutrašnja kriza u BiH najviše opterećuju odnose u regionu.

Kopredsednik Igmanske inicijative iz BiH Vehid Šehić rekao je da nije bilo snage da se na objektivan način sankcionišu odgovorni za ratne zločine i da će Inicijativa učiniti sve da stvori drugačiji ambijent u regionu. Šehić je izrazio žaljenje zbog toga što i BiH danas ne može da podeli zadovoljstvo sa drugim zemljama zbog njihovog napretka ka EU.

Kopredsendik iz Crne Gore Branko Lukovac rekao je da stavovi Evropske komisije otvaraju prostor i nadu da se balkanske zemlje još više približe Evropi ako to budu "umele, htele i smele".

TADIĆ: OPASNA SVAKA JEDNOSTRANA AKCIJA NA SEVERU KOSOVA

BEOGRAD, 14. oktobra 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da bi svaka jednostrana akcija na severu Kosova podrazumevala upotrebu sile i nepoštovanje dogovorenog, i bila opasna i kontraproduktivna.

"Srbija rešenje za pitanje Kosova traži kroz dijalog sa Prištinom isključivo mirnim sredstvima, primereno demokratskim sredstvima", rekao je Tadić na sastanku Igmanske inicijative u Beogradu.

Tadić je rekao da za Kosovo nema rešenja koja će vraćati u prošlost, već se moraju naći rešenja koja će biti održiva u budućnosti.

Predsednik je izrazio zadovoljstvo preporukom Evropske komisije da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u EU, kao i da pregovori o tome počnu čim se postigne dodatni napredak u rešavanju otvorenih tema, u dijalogu sa Prištinom.

Predsednik je istakao da rešenje pitanja Kosova podrazumeva rešenje za sever Kosova, posebne garancije za Srbe koji žive u enklavama i poseban status za srpske spomenike, kao i rešenje pitanja imovine države Srbije i Srba na Kosovu.

Tadić je izrazio zadovoljstvo što su Srbija, Hrvatska i Crna Gora napredovale ka Evropskoj uniji, i ukazao da otvorena pitanja među državama ne smeju da budu zloupotrebljena u procesu evrointegracija.

Rekao je da sve zemlje podržavaju stabilnost i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, i da svaka promena unutrašnjeg uređenja definisanog Dejtonskim sporazumom, mora da bude rezultat političkog kompromisa.

Tadić je istakao da je pomirenje jedan od najvažnijih izazova i da je zato neophodno da sve države bezuslovno kazne počinioce ratnih zločina i da isti standardi moraju da važe za sve. "Odnos prema ratnim zločinima zahteva nulti nivo tolerancije. Srbija je izručila svih 46 optuženih haškom Tribunalu i osudila zločin u Srebrenici skupštinskom rezolucijom", rekao je Tadić. On je ocenio da su njegova poseta Srebrenici, osuda zločina u Vukovaru i Paulinom Dvoru, kao i njegova saradnja sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem doprinos stabilizaciji i miru.

Tadić je ukazao da je potrebno što pre rešiti životno važne probleme, poput pitanja izbeglica i nestalih. Istakao je da je suzbijanje organizovanog kriminala suštinski važno i zauzeo se za ekonomsku saradnju zemalja u regionu.

ZAJEDNIČKA IZJAVA PREDSEDNIKA ČETIRI DRŽAVE

BEOGRAD, 14. oktobra 2011. (Beta) Predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH usvojiće danas u Beogradu zajedničku Izjavu u kojoj pozivaju EU da, uprkos krizi, "ne ispusti iz vida važnost procesa proširenja" kao instrumenta u stabilizaciji mira.

Izjavu će u okviru 22. sesije Igmanske inicijative na temu "Evropska perspektiva, saradnja i stabilnost regiona", danas u 13.00 potpisati predsednici Srbije, Hrvatske i Crne Gore Boris Tadić, Ivo Josipović i Filip Vujanović kao i predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić.

U Izjavi, čijem će potpisivanju prisustvovati evropski komesar za proširenje Štefan File, navodi se da je prespektiva članstva u EU pokretač i garant mira i stabilnosti u regionu i jugoistočnoj Evropi.

"Ostajemo čvrsto opredeljeni za rešavanje otvorenih pitanja dijalogom i pregovorima u duhu dobrosusedstva i na osnovama međunarodnog prava", piše u dokumentu.

Kako se navodi, četiri predsednika potvrđuju "punu odlučnost da svaka od zemalja u međusobnim odnosima deluje tako da drugima pomogne da ispune sve uslove za punopravno članstvo u EU". Dodaje se da princip solidarnosti i uzajamne podrške jeste temeljni princip na kojem četiri zemlje žele da grade zajedničku evropsku budućnost.

"Slažemo se da se započeti proces međusobnog pomirenja mora nastaviti. U tom pogledu presudnu ulogu ima bliska saradnja pravosuđa naših zemalja i to ne samo u progonu i kažnjavanju ratnih zločina, nego i svih oblika organizovanog kriminala", navodi se u Izjavi.

Predsednici četiri zemlje naveli su da su, svesni duboke ekonomske krize u Evropi i svetu, saglasni da međusobno privredno otvaranje kao i uklanjanje svih oblika ograničenja ekonomskoj saradnji čini svaku zemlju pojedinačno, kao i sve zemlje zajedno, otpornijim i sposobnijim za oporavak ekonomije.

"Spremni smo da i bilateralno i kroz postojeće multilateralne forume, uključujući Igmansku inicijativu, nastavimo da u duhu konstruktivnog dijaloga razgovaramo o budućnosti regiona i ostvarenju partnerstva za evropsku budućnost regiona", piše u Izjavi.

Predsednici su izrazili zadovoljstvo jer je Hrvatska uspešno okončala pristupne pregovore i očekivanje da Srbija do kraja godine dobije status kandidata i datum početka pregovora, Crna Gora datum početak pregovra a BiH preda aplikaciju za kandidatski status do kraja godine.

FILE: SARADNjA U REGIONU KLjUČ PROŠIRENjA I TEMELjE NAPRETKA

BEOGRAD, 14. oktobra (Tanjug) Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je danas u Beogradu da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni element politike proširenja EU, a dijalog, trajno pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja osnova napretka država zapadnog Balkana i postizanja trajnog mira i pomirenja.

Obraćajući se učesnicima sesije Igmanske inicijative, među kojima su predsednik Srbije Tadić i predsednici Hrvatske, Crne Gore i BiH, File je naglasio da EU aktivno podržava inicijative koje promovišu regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose. On je kao posebno značajno istakao postizanje trajnog pomirenja u regionu koje je, kako je rekao, "nemoguće bez suočavanja sa pršlošću i istinom". Prema njegovim rečima, na ovom planu je mnogo toga učinjeno do sada. On je u provm redu istakao saradnju država zapadnog Balkana sa Haškim tribunalom i izručivanje svih begunaca ovom sudu.

File se posebno zahvalio predsedniku Tadiću za napor koji je uložio da se ovo poglavlje zatvori. Naglašavajući da pomirenje nije formalan gest, već suštinski proces, evropski komesar je dodao da su svi u regionu doprineli pomirenju i podsetio na posete predsednika Srbije Srebrenici, Vukovaru, predsednika Hrvatske Paulin dvoru i druge. "Time je stvoreno okruženje koje omogućava da se pomirenje dogodi", rekao je File.

On je kao značajne istakao i regionalne inicijative kao što su Cefta, proces saradnje JIE i Igmansku inicijativu. "Ove inicijative zaista neguju regionalnu saradnju i pomirenje, a Igmantska inicijativa nudi dobru platformu za definisanje problema i pronalaženje rešenja, reako je File.

Komesar EU je pozdravio želju učesnika Igmanske inicijative za rešavanje pitanja izbeglica. "EU će vas podržati i finansijski kako bi se na proleće 2012 održala donatorska konferencija", rekao je File. Prema Fileovim rečima, takođe je važno za region da dobro poznaje svoju prošlost i da građani budu bolje informisani o tome šta se dogodilo u prošlosti, kako bi mogli sa manje strasti o njoj da razgovaraju. U tom konetstu on je posebno naglasio da komisija za pomirenje zaslužuje punu podršku.

Kao jedno od pitanja koje je neophodno rešiti File je naveo pitanje nestalih u sukobima devedesetih godina. "Porodice nestalih zaslužuju da znaju sudbinu svojih voljenih", rekao je File i dodao da ohrabruje lidere regiona da ubrzaju aktivnost u tom pravcu i omoguće porodicama ili da identfikuju posmrtne ostatke ili da posete mesto na kojima su njihovi članovi porodce sahranjeni.

"Otvorena pitanja granica u regionu takođe moraju biti rešena i evropska unija očekuje da ona budu resenja kroz dijalog, naglasioje File. On je naveo da su u regionu potrebna pragmatična rešenja i naglasio da treba da se nađe način kako bi se svima iz regiona omogući o pristupo regionalnim forumima. To je fundamentalna vrednost za čitav region, naglasio je File. "Vaše prisustvo potvrđuje želju za dijalogom. To je osnova napretka regiona, postizanja trajnog mira i pomirenja", zaključio je File.

KOSOVO I METOHIJA

JAHJAGA: PROTIV MEDjUNARODNE UPRAVE NA SEVERU

PRIŠTINA, 13. oktobra 2011. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila je večeras da je protiv uvođenja međunarodne uprave u opštine na severu Kosova u kojima Srbi čine većinu stanovništva.

"Kao predsednica Kosova, protiv sam plana Ahtisari plus, protiv međunarodne administracije u tri opštine na severu zemlje, jer to nije u saglasnosti sa Ustavom Kosova i dovelo bi do neravnopravnosti i premeštanja građana iz jedne u drugu opštinu", rekla je Jahjaga u saopštenju.

Kosovska predsednica je poručila da institucije Kosova imaju "sveobuhvatan plan koji će doprineti širenju suvereniteta na celoj teritoriji Kosova, uključujući tri severne opštine". Rešenje za probleme na severu Kosova, prema njenenom mišljenju, jeste primena plana Martija Ahtisarija i sprovođenje izbora u opštinama Leposavić, Zubin potok i Zvečan, kao i osnivanje opštine Severna Mitrovica.

To bi "građanima Kosova srpske nacionalnosti omogućilo da izaberu svoje legalne i legitimne predstavnike kako bi se ostvario Ustav i zakoni Republike Kosovo, koji su u saglasnosti sa najvišim evropskim standardima u ostvarivanju ljudskih i kolektivnih prava nacionalnih zajednica", kazala je Jahjaga.

Ona je ponovila da neće biti podele Kosova niti razmene teritorije.

TAČI: POSVEĆENOST REŠENjU UKAZANIH PROBLEMA

PRIŠTINA, 13. oktobra 2011. (Beta) Premijer Kosova Hašim Tači izjavio je danas da će se posvetiti radu na rešavanju problema pomenutih u izveštaju Evropske komisije, poput sprovođenja izborne reforme i vladavine zakona.

U saopštenju posle sednice vlade, Tači je ocenio i da je početak dijaloga o liberalizaciji viznog režima Evropske unije za građane Kosova dobra vest i uspeh za Kosovo. "Ovo je dobra vest za sve gradjane Kosova, uspeh za mladu državu Kosovo, početak evropske perspektive konkretnim koracima", rekao je kosovski premijer.

On smatra da je preporuka Evropske komisije o početku dijaloga o liberalizaciji viznog režima "zasluga države i kosovskih institucija". "Vlada je odlučna da u rekordnom roku nastavi ispunjavanje svih preduslova u sklopu procesa liberalizacije viza", poručio je Tači.

Kosovski premijer je najavio da će do kraja godine formirati Nacionalni savet za evropske integracije čiji će zadatak biti da izradi dugoročnu strategiju u toj oblasti.

U jučerašnjem izveštaju Evropske komisije o Kosovu ukazano je na problem korupcije i organizovanog kriminala, kao i problema u izbornom procesu.

KLIF: PRIŠTINA PAŽLjIVO DA PROUČI IZVEŠTAJ EK

PRIŠTINA, 13. oktobra (Tanjug) Britanski ambasador u Prištini Ijan Klif izjavio je danas da će London pozvati Prištinu da pažljivo prouči izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova i da usmeri napore na oblasti u kojima se traže dalje reforme.

"Moja vlada će pozvati kosovsku vladu da pažljivo prouči izveštaj (EK) i da se koncentriše na oblasti u kojima se traže dalje reforme", izjavio je Klif u govoru održanom na javnom forumu pod nazivom "Perspektive Kosova u procesu evrointegracije", održanom na Američkom univerzitetu u Prištini. Britanski diplomata je pozdravio plan Komisije da do kraja godine pokrene dijalog o viznoj liberalizaciji za građane Kosova. To je važan korak ka našem zajedničkom cilju članstvu Kosova u EU, rekao je Klif, navedeno je u saopštenju britanske ambasade u Prištini dostavljenom Tanjugu.

Klif je, takođe, ocenio da je reagovanje vlade Kosova na izveštaj o napretku bilo "odmereno i promišljeno", posebno ističući kao pozitivne komentare ministarke za evrointegracije Vlore Čitaku da je vizni dijalog "jedno od najvećih dostignuća od sticanja nezavisnosti" i da izveštaj odražava "pravu i činjeničnu situaciju" na Kosovu.

EK je juče, u godišnjem izveštaju, ocenila da je Kosovo ostvarilo slab napredak u dostizanju evropskih standarda, te da je pokrajina još uvek opterećena brojnim i teškim problemima. U dokumentu je navedeno da su izbori na Kosovu bili opterećeni "velikim nedostacima i optužbama o krađama glasova" i da je neophodno sprovesti reformu izbornog sistema, a počinioce prevare privesti pravdi. "Organizovani kriminal i korupcija su i dalje ozbiljni izazovi, a vlasti bi morale da pokažu konkretan napredak u njihovom suzbijanju kroz istrage i presude", ocenila je Komisija. Sem toga, u izveštaju se konstatuje da na Kosovu nije ostvaren "nikakav napredak" u uspostavljanju tržišne ekonomije i izražava se zabrinutost za održivost kosovskog budzeta. Izvestan napredak je zabeležen samo u donošenju paketa evropskih zakona, zbog čega će Komisija krajem godine otpočeti dijalog sa Prištinom o eventualnim viznim olakšicama.