SRBIJA

VUK JEREMIĆ POČEO POSETU KINI

BEOGRAD, 7. oktobra 2011. (Beta) Šef diplomatije Vuk Jeremić počeo je u Hongkongu zvaničnu posetu Kini, susretom sa rukovodstvom velikih kompanija kojima je predstavio mogućnosti ulaganja u Srbiju, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Srbije. Posebno interesovanje je pokazano za direktne investicije u oblasti energetike i tekstilne industrije. Konkretni projekti za koje je kineska strana pokazala posebno interesovanje imaju ukupnu vrednost od oko dve milijarde dolara, sa periodom ulaganja od nekoliko godina, navodi se u saopštenju. Dogovoreno je da iduće nedelje u Beograd doputuju kineski stručnjaci koji bi sa srpskim predstavnicima dogovorili uslove i pripremili tekstove sporazuma o razumevanju koji bi mogli biti potpisani do kraja oktobra. U oktobru se očekuje poseta guvernera jedne od ekonomski najrazvijenijih kineskih provincija Guangdonga, dodaje se. "Izuzetno sam zadovoljan današnjim sastancima, a projekti o kojima smo razgovarali mogli bi biti spremni za implementaciju vrlo brzo, već krajem meseca. Jedna od kompanija izrazila je spremnost da u Srbiju prebaci značajan deo svoje proizvodnje za evropsko tržište, dok su ostali projekti grinfild investicije u oblasti visoke energetske tehnologije", naveo je Jeremić posle sastanka u Hongkongu. Jeremić nastavlja posetu Kini sastankom s ministrom inostranih poslova Kine Jang Djiječijem sutra u Pekingu, a u nedelju i ponedeljak predsedavaće sednicom Međudržavnog komiteta za ekonomsku saradnju koji predvode MSP Srbije i Ministarstvo privrede Kine.

JEREMIĆ RAZGOVARAO O KINESKIM ULAGANjIMA U SRBIJU

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Kineski privrednici su u razgovorima sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem u Hong Kongu iskazali spremnost za investiranje dve milijarde dolara u projekte u Srbiji. Ministar Jeremić započeo je danas zvaničnu posetu Narodnoj Republici Kini u Hong Kongu, susretom sa rukovodstvom velikih kompanija kojima je predstavio mogućnosti ulaganja u Srbiju. Konkretni projekti za koje je kineska strana pokazala interesovanje ukupne su vrednosti od oko dve milijarde dolara, sa periodom ulaganja od nekoliko godina, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova. "Izuzetno sam zadovoljan današnjim sastancima, a projekti o kojima smo razgovarali mogli bi biti spremni za implementaciju vrlo brzo, već krajem meseca", izjavio je Jeremić nakon sastanaka u Hong Kongu. Kineski preduzetnici su posebno interesovanje pokazali za direktne investicije u oblasti energetike i tekstilne industrije. "Jedna od kompanija izrazila je spremnost da prebaci značajan deo svoje proizvodnje za evropsko tržište u Srbiju, dok su ostali projekti grinfild investicije u oblasti visoke energetske tehnologije", rekao je. Dogovoreno je da već tokom naredne nedelje u Beograd doputuju kineski stručni timovi, koji bi sa srpskim predstavnicima dogovorili uslove i pripremili tekstove sporazuma o razumevanju koji bi mogli biti potpisani do kraja oktobra, kada se očekuje poseta guvernera jedne od ekonomski najrazvijenijih kineskih provincija Guangdonga, navedeno je u saopštenju. Srpski ministar je dodao da je Kina danas jedna od retkih zemalja koja ima kapacitet za direktna ulaganja u inostrantsvo i da za ta sredstva ceo svet pokazuje ogromno interesovanje. "Srbija ima važnu komparativnu prednost, a to su izuzetno dobri politički odnosi koje smo strpljivo gradili u prethodnom periodu. Ovo je trenutak u kojem ćemo se potruditi da ta činjenica dođe do izražaja prilikom njihovog odlučivanja o ekonomskostrateškom pozicioniranju u Evropi", izjavio je Jeremić. Srpski šef diplomatije će se sutra u Pekingu sastati sa kineskim ministrom inostranih poslova Jang Djiečiom, a u nedelju i ponedeljak predsedavaće sednicom Međudržavnog komiteta za ekonomsku saradnju koji predvode Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstvo privrede Kine.

DjELIĆ I DE BER O PUNOM ČLANSTVU SRBIJE U GRUPI ZA ISTRAŽIVANjE HOLOKAUSTA

BEOGRAD, 6. oktobra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Božidar Djelić je sa ambasadorom Holandije Karelom de Berom, koji je predsedavajući Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja Holokausta razgovarao o punopravnom članstvu Srbije u toj organizaciji. Kancelarija Djelića saopštila je da je tokom razgovora bilo reči o podršci Radne grupe i dobijanju punopravnog članstva Srbije u toj organizaciji u kojoj je Srbija trenutno pridruženi član. O njenom ravnopravnom članstvu odlučivaće se na plenarnoj sednici u Holandiji, 1. decembra ove godine. Djelić je sa Karelom de Berom takođe razgovarao o usvojenom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, a u vezi sa imovinom žrtava Holokausta. On je najavio da će u saradnji sa jevrejskom zajednicom biti sačinjen zakon kojim će biti regulisano pitanje imovine žrtava Holokausta i izgradnje odgovarajućeg memorijalnog centra.

SRBIJA – ŠPANIJA

CVETKOVIĆ I SAPATERO: ŠPANIJA PODRŽAVA EVROPSKE TEŽNjE SRBIJE

MADRID, 7. oktobra (Tanjug) Španija podržava evropske težnje Srbije i smatra ih suštinskim za očuvanje stabilnosti u toj zemlji i na celom Balkanu, saopštio je španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero posle razgovora sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem. Dvojica premijera razgovarali su juče u Madridu o evrointegracijama Srbije, a Sapatero je pozdravio interesovanje koje je premijer Cvetković izrazio ka daljem razvoju reformi neophodnih za lakši prijem Srbije u Evropsku uniju, stoji u saopštenju španske vlade. Sapatero je obavestio premijera Cvetkovića o zainteresovanosti španskih kompanija za razvoj i modernizaciji određenih sektora srpske privrede, u kojima one imaju veliko iskustvo i značajna tehnološka znanja, poput izgradnje infrastrukture, železničkog sektora i upravljanja vodnim resursima, navodi se u saopštenju. U tom pogledu, španski premijer se založio za uspostavljanje stabilne i produktivne saradnje između španskih kompanija i srpskih vlasti. Premijeri Španije i Srbije se složili da trgovinski odnosi dve zemlje pokazuju značajan potencijal za dalji razvoj.

CVETKOVIĆ: PODRŠKA ŠPANIJE EVROPSKOM PUTU SRBIJE

MADRID, 6. oktobra (Tanjug) Španija jasno podržava evropski put Srbije i čvrsto će se založiti da naša zemlja dobije status kandidata do kraja godine, izjavio je danas premijer Srbije Mirko Cvetković posle susreta sa najvišim zvaničnicima Španije. "Španija je jasno izrazila podršku našem evropskom putu i čvrsto će se založiti za dobijanje statusa kandidata i svega onoga o čemu se razgovaralo do kraja godine", rekao je premijer. Cvetković je u izjavi Tanjugu istakao da su tokom razgovora sa španskim kraljem Huanom Karlosom i premijerom Hoseom Luisom Rodrigesom Sapaterom dominirale političke i ekonomske teme. Kada se radi o Kosovu I Metohiji, Španija u potpunosti prihvata naš stav da se jedino dijalogom može doći do rešenja, ukazao je srpski premijer. Što se tiče ekonomske saradnje, bilo je reči o trgovinskoj razmeni dve zemlje, ali i o investicijama, posebno tokom razgovora u Konfederaciji poslodavaca Španije, koja okuplja najznačajnije privrednike te zemlje, naveo je Cvetković. Premijer Cvetković sutra će održati predavanje u prestižnoj španskoj debatnoj organizaciji "Nova ekonomija". "To izlaganje će se, takođe, odnositi na razvoj kako ekonomije, tako i političkih odnosa, pred jednom specifičnom grupom slušalaca koja će se sastojati od biznismena, političara i novinara", naveo je premijer.

DULIĆ I AGILAR: ŠPANSKE KOMPANIJE ZAINTERESOVANE ZA ULAGANjA U EKOLOGIJU

MADRID, 6. oktobra (Tanjug) Ministar životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva Oliver DUlić danas je tokom razgovora sa španskom ministarkom za životnu sredinu, ruralne i morske poslove Rosom Agilar istakao da je Srbija zemlja otvorena za investicije u različite oblasti ekološke infrastrukture, kao što su obnovljivi izvori energije, postrojenja za prečišćavanje otpladnih voda, regionalne deponije i reciklažni centri. "Iskoristili smo priliku da damo tačne i precizne podatke gde sve u Srbiji postoji potreba za tim", naveo je Dulić u izjavi Tanjugu. Prema njegovim rečima, radi se o investicijama koje će u narednih nekoliko godina iznositi oko tri milijarde evra, a Srbija će kao zemlja koja će brzo postati kandidat za članstvo u EU i kojoj se otvaraju evropski fondovi iskoristiti priliku da isplanira, projektuje i izgradi sva ta postrojenja. Dulić je naglasio da su španske kompanije lideri u svetu kada se radi o postrojenjima za prečišćavanje otpladnih voda, obnovljivim izvorima energije i izuzetno su zainteresovane da dođu u Srbiju. "Mi ih spremno dočekujemo. Srbija je zemlja bogata biomasom, a španska preduzeća imaju ogromna iskustva u iskorišćavanju biomase u proizvodnji električne energije i grejanja gradova i svakako će biti značajni partneri našim komunalnim preduzećima", naglasio je ministar. "Srbija će se potruditi da svaku špansku kompaniju koja bude želela da investira uputi na prava mesta i da im omogući da brzo dobijaju dozvole i da što pre realizuju svoje investicije", naveo je Dulić.

CVETKOVIĆ: INTENZIVIRATI EKONOMSKU SARADNjU SA ŠPANIJOM

MADRID, 7. oktobra (Tanjug) Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da bi odlični prijateljski odnosi Srbije i Španije trebalo da budu praćeni intenzivnijom ekonomskom saradnjom dve zemlje. Cvetković je izrazio očekivanje, govoreći na prestižnom španskom forumu "Nova ekonomija", da će njegova poseta Madridu ohrabriti španske investitore da dođu i ulažu u Srbiju. Premijer je pozvao španske privrednike da učestvuju u procesu privatizacije u Srbiji, ali i da se odluče na "grinfild" investicije, ističući da vlada nudi značajne poreske olakšice i podsticaje. Ističući da pred Srbijom stoje brojni infrastrukturni projekti, Cvetković je ukazao da će u tu oblast u narednim godinama biti uložene milijarde evra i pozvao španske investitore da učestvuju na tenderima za izvođenje radova na putnoj i železničkoj infrastrukturi. Slušaoce, među kojima su bili brojni biznismeni, političari i novinari, pored procesa privatizacije u Srbiji, zanimao je i uticaj nove krize na našu zemlju, odnosi sa Međunarodnim monetarnim fondom, nedavno izdavanje evro obveznica, proces pristupanja EU, situacija na Kosovu i Metohiji, ali i mišljenje premijera o odnosu snaga Novaka Djokovića i Rafaela Nadala. Cvetković istakao je da je Srbija zemlja sa snažnom evropskom orijentacijom i da je ključni cilj vlade sticanje kandidature za članstvo u EU do kraja godine i određivanje datuma za početak pregovora. Povodom situacije na Kosovu i Metohiji, premijer je naglasio da Srbiji nije u interesu stvaranje "zamrznutog konflikta" već da se kroz dijalog Beograda i Prištine dođe do dugoročnog i održivog rešenja. Govoreći o ekonomskim prilikama u Srbiji, Cvetković je naveo da je u poređenju sa zemljama u regionu, Srbija prošla bolje u saniranju posledica svetske ekonomske krize i da je jedina zemlja koja je u doba krize poboljšala kreditni rejting. Srbija će zasigurno osetiti i posledice novog talasa ekonomske krize, pre svega, jer će njime biti pogođena tržišta zemalja u koje izvozi, naveo je Cvetković ističući da ne očekuje da će to ugroziti privredni rast naše zemlje. On je podsetio da je Srbija nastavila saradnju sa MMFom kroz aranžman iz predostrožnosti, što predstavlja garanciju da će voditi kredibilnu ekonomsku politiku, kao i da je nedavno na međunarodnom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara. Prema njegovim rečima, Srbija sprovodi i plan za unapređenje poslovnog okruženja, što podrazumeva ukidanje nepotrebnih administrativnih procedura, reformu obrazovnog sistema, podršku izvozno orijentisanim preduzećima, borbu protiv korupcije na svim nivoima i ubrzano usvajanje evropskih zakona. Cvetković je naveo i da Srbija ima jasan plan za sprovođenje velikih infrastrukturnih projekata do 2015. godine u oblasti transporta, energetike, telekomunikacije i razvoja informacionog društva. Veliki deo potrebnih fondova je već obezbeđen, ali i dalje postoje značajne mogućnosti za jačanje javnoprivatnog partnerstva, naveo je premijer.

SRBIJA – EU

TADIĆ I LEONETI O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA SRBIJE

BEOGRAD, 6. oktobra (Tanjug) Predsednik Tadić razgovarao je sa francuskim ministrom za evropske poslove Žanom Leonetijem o evropskim integracijama naše zemlje. Tadić i njegov gost razgovarali su i o stanju i perspektivama bilateralnih odnosa dve zemlje, saopštila je Pres služba predsednika Tadića.

DjELIĆ I LEONETI: FRANCUSKI MINISTAR PROTIV DODATNIH USLOVA ZA SRBIJU

BEOGRAD, 7. oktobra 2011. (Beta) Francuski ministar za evropske poslove Žan Leoneti izjavio je danas u Beogradu da njegova zemlja želi ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU) i da ne želi da joj se postavljaju dodatni uslovi za dobijanje statusa kandidata. Leoneti je novinarima u Vladi Srbije rekao da između Francuske i Nemačke još postoje određene razlike u nijansama po tom pitanju i da će se Francuska potruditi da se u narednom periodu ostvari konsenzus kako Nemačka pred Srbiju ne bi postavljala "nemoguće uslove". Leoneti nije želeo da, na novinarsko pitanja, precizira o kakvim je razlikama reč u stavu između Francuske i Nemačke, ali je rekao da se radi o "nijansama" i da su to dve važne države u EU, zbog čega je potrebno da se između njih ostvari saglasnost. "Francuska pozdravlja napredak Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije i u oblasti saradnje sa Haškim tribunalom. Napori moraju da se nastave kako bi se ispunili svi uslovi na putu ka EU, ali bitno je da zajednička volja postoji", rekao je Leoneti. Govoreći o odnosima Srbije sa susedima, Leoneti je rekao da Francuska "prati Srbiju na njenom putu ka EU", ali da ne želi da komentariše te procese već samo želi da se uslovi za nastavak integracija sagledaju objektivno, kako ne bi došlo do toga da se postavljaju novi. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić rekao je da je sagovornika informisao da Srbija shvata da postoje uslovi koji treba da se ispune na putu ka EU, ali da takođe ne može da prihvati uslove koji ranije nisu bili dogovoreni i koji nisu važili za ostale zemlje. Djelić je kazao da Srbija od Francuske, koja ima jako značajnu ulogu u EU, očekuje pomoć u procesu dobijanja kandidature i, u perspektivi, datuma za početak pregovora, i izrazio zadovoljstvo što je u razgovoru sa Leonetijem obavešten da neće biti novih uslova. On je rekao da očekuje da do kraja godine bude ratifikovan Sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Francuske, kako bi se pokrenuli zajednički projekti poput investicija ili izgradnje metroa. Djelić je, takođe, najavio da će biti razmotrena mogućnost da se francuskoj školi u Beogradu dodeli zgrada koja bi bila adekvatnija potrebama, kako bi dalje razvijala svoje kapacitete. Djelić i Leoneti će, u toku dana, posetiti Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu. Leoneti je rekao da je njegov deda ratovao zajedno sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu i da mu je uvek pričao o herojstvu srpskih vojnika. Leoneti je dodao da još uvek čuva dvogled koji je njegov predak dobio od jednog srpskog vojnika u znak sećanja na borbe u Prvom svetskom ratu.

LEONETI: SRBIJI JE MESTO U EU, VAN SVAKE SUMNjE

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Francuski ministar za evropska pitanja Žan Leoneti izjavio je da će Srbija sasvim sigurno biti punopravni član EU i da se to pitanje uopšte ne postavlja. Istakavši da je Srbija već ostvarili veoma značajne napore na evropskom putu, Leoneti je za "Politiku" kazao da "još mnogo napora treba da se uloži u regionalnu saradnju, posebno u odnose sa Kosovom". "U tom smislu, obnova dijaloga sa Prištinom pod okriljem EU i postizanje prvih rezultata u okviru dijaloga biće suštinski element na osnovu kojeg će se procenjivati napredak postignut na tom polju", rekao je Leoneti. On je kazao da su pitanja u vezi sa datumom manje važna od pitanja kvaliteta procesa pridruživanja. "Rokovi zavise pre svega od kapaciteta vaše zemlje da ispuni kriterijume koje svaka zemlja kandidat treba da ispuni kako bi bila spremna da se suoči sa izazovima pridruživanja", rekao je Leoneti. Prema njegovim rečima, radi se o skupu pravnih, ekonomskih i političkih normi koje treba u potpunosti primeniti i to je dug ali neophodan proces. Leoneti je kazao da, kakve god bile odluke donete ove jeseni, Francuska će ostati uz Srbiju kako bi pomogla da napreduje na tom putu. Leoneti je rekao da će Evropska komisija 12. oktobra da preda svoj izveštaj kojim ocenjuje napredak zemalja na putu integracija. "Na osnovu tog dokumenta i svakog drugog postignutog napretka koji do tada Srbija bude ostvarila, savet šefova država i vlada EU u decembru će doneti odluku, posebno kada je Srbija u pitanju, o eventualnim narednim etapama", rekao je Leoneti. "EU ne postavlja prepreke na putu evropskih integracija Srbije već prati Srbiju u procesu njene transformacije i njene pripreme za pridruživanje, precizirajući šta se od nje očekuje i pomažući joj u procesu reformi", dodao je Leoneti.

DELEVIĆ OČEKUJE POZITIVNU PREPORUKU EK

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević izjavila je danas da očekuje da će Evropska komisija 12. oktobra dati pozitivnu preporuku za nastavak evropskih integracija Srbije. Delević je, međutim, ukazala da ukoliko se do decembra ne nastavi dijalog Beograda i Prištine, to biti obeshrabrujuća činjenica za članice EU koje će u decembru, na osnovu mišljenja EK, odlučivati o evropskoj budućnosti Srbije. "Očekujem pozitivnu preporuku. Nadam se da će u nekom kontekstu biti pomenuti i pregovori, ali ostaje da 12. oktobra vidimo na koji način" rekla je Delević na brifingu sa novinarima u Beogradu. Objašnjavajući koje se opcije nalaze pred Srbijom, u odnosu na iskustva drugih zemalja, Delević je rekla da postoji mogućnost da Srbiji bude dodeljen samo status kandidata, da se dodela datuma pregovora uslovi dodatnim zahtevima kao i da se preporuče i status i datum. Preporuka koju EK donese 12. oktobra načhi će se početkom decembra na Savetu EU gde će članice odlučiti hoće li je podržati, podsetila je Delević i dodala da su do sada članice uglavnom podržavale preporuke Komisije. Govoreći o otvorenim pitanjima koje će se pojaviti i mišljenju EK Delević je izdvojila pitanje Kosova i Metohije i ocenila da će Komisija bez obzira na to šta preporuči naglasiti da dijalog Beograda i Prištine mora da se nastavi. Ukoliko se dijalog ne nastavi do decembra, dodala je Delević, to će sigurno biti obeshrabrujuća činjenica za članice kada budu odlučivale o preporuci EK u decembru. "Bez obzira na ono što Komisija preporuči, biće naglašeno da se očekuje nastavak reformskih procesa, nastavak dijaloga Beograda i Prištine, primena do sada postignutog u dijalogu, ali i dostizanje novih rezultata u tom dijalogu" rekla Delević. Ona je navela i da će se Komisija sigurno baviti pitanjima koja su bila deo prethodnih izveštaja, a koja se tiču sloboda kretanja robe i ljudi na Kosovu i Metohiji, odnosno pitanja carinskih pečata i administrativnih prelaza, učešća predstavnika Kosova u regionalim multilateralnim forumima, ali i aktuelnom situacijom na terenu. Upitana hoće li neodržavanje "Parade ponosa" uticati na mišljenja EK Delević je odgovorila da ono ne može da ga promeni, ali da je moguće da Komisija istakne da je različitost nešto što u Srbiji i dalje predstavlja problem. "Održavanje 'Parade ponosa' nije nešto što je EK tražila, ali ako je u Srbiji postojao zahtev da se ona održi, EK će to ocenjivati u pogledu primene zakona i verovatno primetiti da postoji atmosfera u kojoj je ta primene i dalje polarizovana" rekla je Delević. Na pitanje hoće li Mađarska zbog stava oko restitucije moći da blokira kandidaturu Srbije za članstvo u EU, Delević je rekla da bi insistiranje te zemlje moglo da predstavlja problem, ali da se nada da će zemlja poput Mađarske, koja je stalno instistirala na integraciji celog Zapadnog Balkana, naći način da se ovaj problem reši pravnim, a ne političkim putem. "Ne bih rekla da iko može da vrši pritisak da se ne preporuči kandidatura ili pregovori, o tome članice mogu da se izjasne u decembru. Sada je najvažnije da se ispuni sve čime se bavi sam izveštaj EK kako niko ne bi mogao da kaže da to nije ispunjeno" zaključila je. Mišljenje EK će 12. oktobra biti objavljeno u Briselu, a potom uručeno u Beogradu predstavnicima Vlade. Prema rečima Delevićeve, u periodu do decembra kada će zemlje članice EU odlučivati o mišljenju i dalje će se pratiti šta se u Srbiji dešava, a posebno povodom Kosova i dijaloga.

PAVLIHA: SRBIJA DOSTA URADILA NA PRIBLIŽAVANjU EU

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Srbija je u protekloj deceniji dosta uradila na putu približavanja EU, izjavio je predstavnik slovenačkog Ministarstva za životnu sredinu i prostor Mitja Pavliha. Pavliha je na sastanku slovenačkog poslovnog kluba, koji je bio posvećen davanju nepovratnih sredstava EU u Srbiji, rekao da je naša zemlja u procesu izgradnje institucija sistema i usvajanja regulative obuhvatila sve bitne evropske direktive. Direktor preduzeća "Astanea" iz Novog Sada Jernej Hribar podsetio je da je Srbija korisnik dva od pet nivoa predpristupnih IPA fondova iz kojih su odobrena sredstva za izgradnju institucija sistema i razvoj prekogranične saradnje, a da će ostale tri vrste pomoći moći da koristi kada dobije kandidaturu. Kada Srbija postane punopravna članica EU najviše sredstava iz IPA fondova dobijaće za razvoj preduzetnicštva, rekao je. Na sastanku slovenačkog poslovnog kluba počasni gost bio je dugogodišnji novinar "Politike" i drugih medija sa prostora bivše YU Jurij Gustinčič, koji je veći deo života proveo u Srbiji.

ŠEVČOVIČ: REFORMA JAVNE UPRAVE U SRBIJI VAŽNA ZA EU

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič zadužen za javnu upravu rekao je danas da je reforma javne uprave važan element u pripremnim procesima za pridruživanje neke zemlje Evropskoj uniji i u tom kontekstu posebno naglasio značaj sinhronizovanog delovanja javnog i privatnog sektora. Ševčovič, koji učestvuje na regionalnoj konferenciji "Usluge, veštine i kapaciteti ključni izazovi u izgradnji moderne javne uprave u Evropi", istakao je da će u izveštaju Evropske komisije o napretku država koje žele da uđu u EU posebno biti naglašen napredak koji su postigle u procesu reformisanja javne uprave. Prema njegovim rečima, ova godina bila je veoma dobra, kada je reč o procesu proširenja EU, podsetivši da je Hrvatska zaključila pregovore o članstvu, a da su Srbija i druge zemlje zapadnog Balkana učinile puno i ostvarile jasan napredak. On je rekao da Evropska komisija podržava dalje proširenje EU, ali je ukazao da je za to potrebna dvostruka kredibilnost. "EU mora biti kredibilna u pogledu posvećenosti procesa proširenja, a zemlje koje žele da uđu u EU moraju da pokažu kredibilne napore, da su spremne da uđu u Uniju i da mi budemo sigurni da će odgovoriti zsahtevima EU", rekao je Ševčevič. Govoreći o javnoj upravi, on je istakao da je njen krajnji cilj ostvarivanje dobrih uslova za dobre rezultate same države, privatnog sektora i transparentnog pružanja usluga građanima. On je ukazao da je potrebno stvarati atmosferu u kojoj će javni sektor biti sinhronizovan sa privatnim. "Izuzetno je važno da se akcenat stavi na reformu javne uprave, imajući u vidu uslove smanjenja administrativnih budzeta", rekao je on dodajući da je jedan od odgovora na takvu situaciju uvođenje elektronske uprave. Ševčevičc se zahvalio predsedniku Srbije na naporima koje je uložio u cilju pomirenja u regionu i uspostavljanju dobrih odnosa.

SRBIJA – REGION

TADIĆ: ŠTO PRE REŠITI PROBLEM IMOVINE PREDUZEĆA

ARANDjELOVAC, 6. oktobra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je potrebno što pre rešiti problem imovine preduzeća iz regiona koja imaju imovinu na teritoriji neke od država koje su proistekle iz bivše Jugoslavije. Tadić je, u razgovoru sa menadzerima iz regiona, na Samitu 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope, rekao da je bio naklonjeniji modelu da se, kada je reč o povraćaju imovine, vrati sve za sve, ali da da se ipak primenio model postupnog rešavanja tog problema. "Podržavam povratak imovine hrvatskih preduzeća u Srbiji, pod uslovom da se istovremeno vrati i imovina srpskih preduzeća u Hrvatskoj", rekao je Tadić. Odgovarajući na pitanja menadzera o tome da li postoje politički uslovi da države regiona zajednički nastupaju na trećim tržištima, Tadić je rekao da je "nebo granica", i da je Srbija, između ostalog, organizovala nedavno susret ministara spoljnih poslova Pokreta nesvrstanih upravo da bi ponovo otvorila tržišta na kojima je SFRJ bila prisutna. Tadić je istakao da je neverovatno to što slovenački, srpski i hrvatski privrednici u proteklih deset godina nisu predložili nijedan zajednički privredni projekat u oblastima energetike, poljoprivredi ili novih tehnologija. Predsednik Srbije je postavio i pitanje zašto se ne ide zajednički i koordinisano u modernizaciju železnice, koja je ključna za razvoj privreda svih zemalja regiona. "Naprosto ne činimo sve što možemo da sarađujemo ekonomski, a to bi podiglo i naš međunarodni kredibilitet", konstatovao je Tadić. Srbija, naveo je primer, ne može da proizvede dovoljno voća za tržiste Moskve, ali bi Srbija, Hrvatska i Slovenija možda mogle da to zajedno učine. "Ne treba, međutim, predsednici da podstiču poljoprivrednu proizvodnju već to moraju da čine privrednici", zaključio je Tadić.

DjELIĆ: VREME ZA ZAJEDNIŠTVO ZEMALjA REGIONA

ARANDjELOVAC, 6. oktobra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izjavio je da je vreme da se ojača zajedništvo zemalja regiona, ali i da se pojedine države konačno izjasne da li su za to ili ne. Djelić je pohvalio odnose Srbije i Slovenije, naglašavajući da je to model po kome bi trebala da se odvija i saradnja između Srbije i Hrvatske. "Treba raditi na tome da se više oseća zajedništvo", ukazao je Djelić na drugom po redu panelu u okviru samita "Dogovor za novo doba" koji je počeo u aranđelovačkom hotelu "Izvor" . "Što se nas tiče mi smo pokazali otvrenost naših tržišta za investicije", rekao je potpredsednik vlade i dodao da ,ako nema raspoloženja da se ide (zajedno) dalje, to bi bila šteta i za nas i za Hrvatsku i za ceo region.Prema njegovim rečima, bitna razlika između zemalja koje su poslednje ušle u EU i država zapadnog Balkana je u tome "što se mi i dalje bavimo nama i našim odnosima." Više smo se bavili nama, to u potpunosti nije iza nas, napomenuo je potpredsednik Vlade i dodao da sada ,u predizbornim kamapanjama, padaju teške reči koje ne unapređuju naše odnose. On je ukazao i da privrednici iz Srbije nemaju dobra iskustva u zemljama iz bliskog okruženja, jer nije dobro da svaki do poslednjeg investitora kaže da nema mogućnosti za ulaganja i da je imao problem da obezbedi minimalna prava. Položaj zemalja zapadnog Balkana i njihove potencijale za rast dodatno je pogoršala ekonomska kriza, dodao je Djelić. "Kada je u EU 2004. ušlo deset novih članica pa još dve 2007. mnogi su rekli da nova decenija pripada zapadnom Balkanu.To je tako izgledalo dok smo imali visoke stope rasta", naglasio je potpredsednik vlade. Bez obzira na sve mi imamo regionalne šampione, rekao je Djelić, uz napomenu da treba raditi na njihovom favorizovanju kojim bi se ispostavila konkurentnost našeg regiona u godinama koje dolaze. Djelić je podvukao i da je veoma važno da se iskoriste fondovi EU. On je istakao da je to bitno jer svakako većina zemalja zapadnog Balkana, osim Hrvatske, neće učhi u EU do kraja ove decenije. Potpredsednik EIB Dario Skanapieko istakao je da ta banka u skladu sa ciljevima EU ima "specijalnu politiku" da pruža povoljne kreditne aranžmane. On je istakao da EIB najveći finansijer u jugoistočnoj Evropi, a vrednost odobrenih kredita do sada je 70,5 milijardi evra. Zvaničnik EIB je zaključio da se kreditiranje EIB u ovom regionu sve više intenziviira i da će biti mogućnosti i da ubuduće podržava ekonomski razvoj ovog dela Evrope. Pomoćnica generalnog sekretara UN Kori Udovički je istakla da je ekonomska situacija u Evropi teška i da ne možemo da računamo na jednostavna rešenja kada je u pitanju naš region. U toku ovog razgovora postala sam optimističnija, ako budemo radili i ulagali, podrške za saradnju i za iskorišhcavanje potencijala će biti, zaključila je Udovički, naglašavajući da je za sve to bitna regionalna koordinacija.

DAČIĆ, LAJTNER I PINTER ZAJEDNO PROTIV ILEGALNIH IMIGRANAT

BUDIMPEŠTA, 6. oktobra (Tanjug) Ministri unutrašnjih poslova Srbije, Austrije i Mađarske potpisali su u Budimpešti zajedničku deklaraciju o usklađivanju aktivnosti u borbi protiv ilegalnih migranata. Dokument su potpisali austrijski i mađarski resorni ministri Johan Mikl Lajtner i Šandor Pinter i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je naglasio da je deklaracija značajna za države potpisnice ali i Evropsku uniju. "Za Austriju i Mađarsku, a i za celu EU, to je veoma bitno pitanje jer u poslednjem periodu dolazi do velikog broja ilegalnih migranata koji preko Grčke, Makedonije,Turske, Bugarske, Albanije ili administrativne linije sa Kosovom i Metohijom prelaze u Srbiju a iz Srbije idu dalje ka zapadnoj Evropi", rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, deklaracija je veoma bitna i za Srbiju jer je samo u prvoj polovini godine bilo oko 2.000 ilegalnih migranata koje je srpska policija zaustavila i uhapsila. Dačić je objasnio da je cilj deklaracije, koja je potpisana na inicijativu kolega iz Mađarske i Austrije, usklađivanje napora tri zemlje u nastojanju da se smanji broj ilegalnih imigranata.Prema njegovim rečima, potpisivanje zajedničke deklaracije je veoma bitno i za ukupne odnose Srbije u daljem toku evropskih integracija. "Deklaracija podrazumeva da ćemo zajednički voditi akcije i da će pomoći Srbiji kroz tehnolosko opremanje Uprava granične policije radi bolje kontrole granične linije između Mađarske i Srbije", objasnio je. Dačić je naveo da potpisani dokument "podrazumeva zajedničku kontrolu i intervencije a samim tim, kasnije i harmonizovanje našeg zakonodavstva kada je reč o potpunoj integraciji u šengenski prostor", saopšteno je iz MUPa. On je dodao i da je tim dokumentom predviđeno da ministri unutrašnjih poslova Austrije i Mađarske pomognu Srbiji da dobije novac iz pretpristupnih fondova EU "radi obavljanja ovih poslova i unapređenja zaštite državne granice pre svega u cilju sprečavanja ilegalnih migracija".

FRANCUSKA ZA JAČANjE DOBROSUSEDSKIH ODNOSA HRVATSKE I SRBIJE

ZAGREB, 6. oktobra (Tanjug) Francuska očekuje od Hrvatske i Srbije da poboljšaju dobrosusedske odnose i saradnju, mada je svesna poteškoća, izjavio je danas ministar za evropske poslove u vladi Francuske Žan Leoneti. Leoneti je za zagrebački list "Vjesnik" rekao da će tu poruku, koju je jutros preneo predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću, preneti i predsedniku Srbije Borisu Tadiću prilikom predstojeće posete Beogradu. Leoneti je rekao da najveću moguću važnost pridaje stabilizaciji celog regiona, o čemu svedoči njegova poseta Zagrebu i odmah potom Beogradu. Francuski ministar za evropske poslove susrešće se sutra u Beogradu sa srpskim zvaničnicima, a teme razgovora biće, između ostalog, koraci koje Srbija preduzima uoči objavljivanja mišljenja Evropske komisije o kandidaturi za članstvo u EU i pitanja vezana za Sporazum o strateškom partnerstvu između Srbije i Francuske koji je Vlada Srbije nedavno usvojila. Leoneti će pre Beograda posetiti Vukovar, grad simbol velikih stradanja tokom 90ih godina prošlog veka. "Svima nam je još uvek u sećanju slika hrvatskog i srpskog predsednika zajedno u Vukovaru u novembru prošle godine. Ne potcenjujući poteškoće, Francuska računa na Hrvatsku i Srbiju u smislu jačanja njihovih dobrosusedskih odnosa i saradnje. To ću reći predsedniku Tadiću u Beogradu, kao što sam to jutros rekao predsedniku Josipoviću u Zagrebu", rekao je Leoneti. On je rekao i da će proširenje Unije na države jugoistočne Evrope biti proces koji će promovisati mir i stabilnost u celoj Evropi. "Nema sumnje da je put dug, ali primer Hrvatske, koja je s uspehom savladala izazove i zadovoljila teške kriterijume, jasna je poruka za sve zemlje kojima se nudi evropska perspektiva", rekao je Leoneti i dodao da je "proces pristupanja EU za zemlje kandidate sam po sebi moćan faktor modernizacije i podsticaj na dijalog". "Na samim zemljama je da sprovedu nužne reforme. Poslednjih deset godina sve su one učinile značajan pomak, pre svega u području ekonomije i političkim reformama. Zemlje regiona još se suočavaju s velikim izazovima, najviše u vezi sa poštovanjem pravne države i sposobnošću sprovođenja nužnih reformi u području uprave i pravosuđa", rekao je Leoneti. On je dodao da će Unija svaku zemlju procenjivati prema njenom napretku i zaslugama. "Mi ćemo i dalje insistirati na rigoroznom poštovanju kriterijuma za pristupanje, vodeći se pri tom hrvatskim modelom", dodao je on. Leoneti je naglasio da "pridruživanje Uniji iziskuje i sposobnost suočavanja s prošlošću, koliko god ona bila bolna". "Suštinski je važno da sve države regiona nastave da rade na normalizaciji međusobnih odnosa, kao i na ponovnom uspostavljanju poverenja među građanima, kako bi se novi naraštaji pripremili za kovanje zajedničke evropske budućnosti", poručio je Leoneti.

KOSOR: PROŠIRENjE JURISDIKCIJE JEDNE DRŽAVE NA DRUGU

ZAGREB, 6. oktobra (Tanjug) Vladin predlog zakona o ništavnosti određenih pravnih akata pravosudnih organa bivše SFRJ, JNA i Srbije je pokušaj da se spreči proširenje jurisdikcije jedne države na područje druge, izjavila je hrvatska premijerka Jadranka Kosor, reagujući na izjavu državnog tužioca Bajića da je zakon štetan jer će se iza njega skrivati ratni zločinci. Govoreći o zakonu o kome je danas vođena žučna rasprava u Saboru, dok je za sutra predviđeno glasanje, Kosorova je najavila da će vlada na njega uputiti još jedan amandman, koji bi učvrstio težnju da svako ko je odgovoran za ratni zločin, za njega i odgovara. "Time se otklanjaju strahovi da neko ne bi odgovarao za zločine", izjavila je Kosorova koja je borbu protiv ratnih zločinaca poredila i s borbom protiv korupcije. "Moja vlada smatra da svako mora odgovarati za ratni zločin, pa je i na to prisutna nulta tolerancija", rekla je. Ocenivši da "sada ima mnogo onih koji imaju različite primedbe na zakon o ništavnosti", Kosorova je rekla da se "niko nije oglašavao kad je bio uhapšen veteran Tihomir Purda, kada su bili veliki problemi, a hrvatski veterani uznemireni". "Tada niko osim mene i mojih kolega u vladi nije stao pred hrvatske veterane i pokušao da objasni da se zaista nešto mora preduzeti", kazala je ona. Prema rečima Kosorove, mnogi koji danas kritikuju predloženi zakon nisu, ili ona bar nije čula, izrekli ni jednu reč kad je u Srbiji donet zakon kojim se Srbija jurisdikcijom proširila na područje Hrvatske. "Ovde je naprosto reč o činjenici da se više ne može dozvoliti ni uznemiravanje veterana ni destabilizacija Hrvatske", kazala je. "Sada je došlo preko 40 optužnica, ne znamo hoće li sutra ili naredni mesec doći još 40 ili stotinu, a među optužnicama su i mnoge prema ljudima koji su već bili osuđivani u Srbiji i više nisu živi", rekla je Kosorova naglasivši da Hrvatska mora pokušati da nađe odgovor kako da to prestane. "Ovo je naš pokušaj da kažemo dosta je; jer i pored toga što državna tužilaštva i ministarstva pravde Hrvatske i Srbije imaju sporazum, optužnice se događaju", rekla je. Ona je zaključila da, "ako se neko dokazao punom saradnjom s Haaškim sudom u nastojanju da svi ratni zločinci, bez obzira kako se zvali i koje su nacionalnosti, moraju odgovarati, onda je to Hrvatska". Na pitanje šta misli o izjavi poslanika HDZa i predsednika udruženja ratnih invalida Josipa Djakića na račun vođa opozicije "Ranko, Rajko, Zoki, Veljko, Rade..Mislio sam da sastavljaju srpsku, a ne hrvatsku vladu", na šta je uz brojne političare reagovao i ombudsman Malčić, Kosorova je rekla da bi "volela da je ombudsman uvek tako brz".

RAMŠAK PEŠEC: ZAPADNI BALKAN JE JEDAN OD PRIORITETNIH REGIONA ZA SLOVENIJU

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Direktorka direktorata za organizaciju i kadrove slovenačkog ministarstva za javnu upravu Mojca Ramšak Pešec izjavila je da je zapadni Balkan jedan od prioritetnih regiona za Sloveniju. "Zapadni Balkan je jedan od prioritetnih regiona za Sloveniju. Mi podržavamo evroatlantske integracije zemalja regiona sa ciljem stvaranja oblasti održivog razvoja, prenošenja dobre prakse i uzajamne pomoći", izjavila je Ramšak Pešec u uvodnom obraćanju na regionalnoj konferenciji "Usluge, vestine i kapaciteti ključni izazovi u izgradnji moderne javne uprave u Evropi" koji se održava u Beogradu. "Slovenija je kao članica Evropske unije i Evrozone spremna da podeli svoja iskustva u procesu dobijanja članstva i usvajanja evra kao zajedničke valute. Tokom ovog procesa naučili smo da je modernizacija javne uprave kompleksan ali veoma važan proces izgradnje profesionalne, odgovorne, politički neutralne i efikasne javne uprave", rekla je ona. Prema njenim rečima, izgradnja instutucija je važan element u procesu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa evropskim. Ramšak Pešec je istakla da javna uprava ima važnu ulogu za dugotrajan i uspešan razvoj zemlje. "Uvereni smo da se efikasna i ekonomičnija država može postići poboljšanjem kvaliteta zakona, smanjenjem administrativnog tereta javnim učešćem u izradi nacrta zakona... i uspostavljanjem standarda kvaliteta i efikasnosti poboljšanjem transparentnosti javne uprave i kvaliteta njenih usluga", rekla je ona. Oblasti koje zavređuju posebnu pažnju jesu racionalizacija i pojednostavljenje procedura u javnom sektoru, napomenula je Ramšak Prešac. "Te ciljeve želimo da ostvarimo optimizacijom broja zaposlenih u državnoj upravi, reorganuzacijom postojećih struktura, usvajanjem novih standrada za klasifukaciju radnih mesta i razvojem veština upravljanja", izjavila je ona. Prema njenim rečima, slovenačka vlada želi da smanji teret administracije za građane i privredu. "Program za otklanjanje administrativnih prepreka i smanjenje tereta administracije za 25 odsto do 2012. godine predstavlja suštinski starteški dokument u toj oblasti", rekla je ona i dodala da je sprovođenjem tog programa biti ušteđeno najmanje 362 miliona evra godišnje.

SRBIJA – EKONOMIJA

TADIĆ: MORAMO SE OSLONITI NA EU, ALI I UNUTRAŠNjE RESURSE

ARANDjELOVAC, 6. oktobra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da države Jugoistočne Evrope u ovome trenutku nemaju drugačiji način da ostvare svoje ekonomske interese osim da nastave putem evrointegracija, ali da se u tom procesu istovremeno moraju oslanjati i na nacionalne i regionalne resurse. Tadić je, na Samitu 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope, istakao da, i pored slabosti koje pokazuje EU, u savremenom svetu ne postoji bolji ekonomski model. "Dok god ne postoji bolji model treba se drzati postojećeg, i EU u ovom trenutku nema alternativu", rekao je Tadić. Izražavajući žaljenje zbog toga što, s obzirom na tešku ekonomsku situaciju u čitavom svetu, ne može da u budućnost gleda sa velikim optimizmom, Tadić je istakao da male države moraju početi da iznalaze i samostalna rešenja. "Bio bih veoma srećan kada bih mogao da vam uputim reči velikog optimizma, nažalost ja to ne mogu da uradim zato što danas niko na svetu od velikih ekonomista i političkih lidera nema odgovor na pitanje kojim će putem svet ići dalje", objasnio je Tadić. Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje kojim putem treba da idu male države čije su male ekonomije najranjivije u velikim ekonomskim krizama. "Moramo aktivirati unutrašnje nacionalne i regionalne resurse, i mi u regionu moramo više da se povežemo. Bez namere da oživljavam jugonostalgiju, konstatujem činjenicu da se naše privrede nisu udaljile toliko da ne možemo da razmišljamo o zajedničkom nastupu na trećim tržištima", rekao je Tadić obraćajući se učesnicima panela "Dogovor za novo doba". "Svaka vlada ima svoju odgovornost za područje kojim upravlja, a svaki menadzer za svoju kompaniju, i postavlja se pitanje da li mi ovde na prostoru jugoistočne Evrope možemo da nađemo neko rešenje jer su delovi tog prostora naslonjeni jedni na druge. Imamo unutrašnji potencijal i ti unutrašnji resursi mogu biti odgovor na izazove krize", objasnio je Tadić. Kako je ocenio, jedan od ključnih razloga zbog kojih male ekonomije nisu odgovorile uspešno na krizu jeste nizak nivo ekonomske koordinacije i sporost u donošenju odluka, i to se mora promeniti. "Ako velike sile moraju da pronađu nekovencijalne odgovore na izazove, to moraju da čine i male države. Ne možemo više da pratimo rigidno utvrđene ekonomske sisteme i ideologije", poručio je Tadić, i kazao da se na polju ekonomije u budućnosti moraju donositi hrabre odluke, čak iako one u prvom trenutku neće imati veliku podršku građana. Čitav svet se, prema njegovim rečima, nalazi na velikoj prekretnici, jer završava se jedna epoha i uspostavlja nova, kada su čak i ekonomije poput američke dovedene u pitanje i kada dolazi do pregrupisavanja na mestu svetskog ekonomskog lidera. "Živimo u jazu, a on proizvodi konsternaciju i destruktivno dejstvo iznad svega u malim državama. Danas male države očekuju da vide šta će se desiti u velikim državama i koliko nivoa dna imamo", konstatovao je. Zato je, kako je istakao, od ključne važnosti da se nastavi proces pomirenja u regionu i očuva politička stabilnost u svakoj državi Jugoistočne Evrope, za šta je takođe garant EU. "Bez pomirenja ne stvara se ambijent koji je pospešujući za razvoj privrede jer u atmosferi destrukcije nije moguće ostvariti ekonomski razvoj", konstatovao je Tadić, naglašavajući da svi problemi, pa i problem Kosova, mogu da se reše dijalogom. Proces pomirenja je, kako je primetio, već je dao određene rezultate ali mora se ići i dalje u procesu političke i ekonomske saradnje. Tadić je, na primeru srpskohrvatskih odnosa, objasnio da regionalna ekonomska saradnja mora biti recipročna, odnosno da je neophodno otvoriti vrata za slobodniji protok investicija. On je objasnio da je više puta razgovarao sa predstavnicima trgovinskih preduzeća iz Hrvatske o plasmanu srpskih poljoprivrednih proizvoda, i da je dobijao obećanja koja nisu ispunjena. "To ne može da bude održivo, jer privreda je dvosmerna ulica. Ako je dobro hrvatskoj privredi, mora biti dobro i srpskoj privredi jer ne postoje zemlje koje su se brzo razvijale a da su imale siromašne susede", zaključio je.

TADIĆ: IZ PROBLEMA MORAMO NEKONVENCIONALNIM POTEZIMA

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Predsednik Tadić izjavio je da Srbija ekonomske probleme sa kojima se suočava mora rešavati nekonvencionalnim potezima, ali i nastavkom ulaganja u infrastrukuru i poboljšanjem klime za investicije. Tadić je, na proslavi deset godina rada Američke privredne komore u Srbiji, istakao da se danas u drugom talazu krize, odnosno krizi evra, već postavlja pitanje da li svetu predstoji i treći talas i kako će se on manifestovati. Iako danas mnoge ekonomske mere koje se primenjuju širom sveta ne vode sasvim sigurno ekonomskom razvoju, prema Tadićevim rečima, sasvim je izvesno da male države, naročito one koje imaju nerazvijenu infrastrukturu, ne mogu da računaju na razvoj ukoliko ne ulažu u infrastrukturu. "Danas živimo u vreme kada nema jednoznačnog odgovora, i ne postoji nijedna ekonomska mera bez mračne strane", rekao je i dodao da se u vreme krize mora razmišljati nekonvencionalno i čak razmotriti da li posegnuti za sredstvima kojima je do sada obezbeđivana makroekonomska stabilnost kako bi se ona preusmerila u razvoj infrastrukture. Srbija je, kako je poručio, uprkos svim teškoćama odlučna da izvede reforme koje su pred njom i ima jasnu viziju kuda treba da ide i gde joj je mesto u budućnosti. Članstvo u EU, kako je objasnio, nije formalni cilj Srbije, već način da se u skladu sa najboljim standardima društvo unapredi na ekonomskom, političkom i bezbednosnom planu. "Time doprinosimo našim građanima, popravljamo atmosferu za poslovanje i stvaramo povoljan ambijent u regionu, jer nijedna zemlja se nije razvijala ako je postojala u siromašnom okruženju, nijedna zemlja ne može da se razvija u uslovima konflikta i ako pažnja nije usmerena na izgradnju nedostajućeg segmenta privrede", rekao je. On je rekao da se, čak iako se EU na najbolji mogući način izbori sa krizom evra, postavlja pitanje "u kakvom ćemo se svetu probuditi" u godinama koje dolaze, kakav će biti odnos snaga u svetskoj ekonomiji, i gde će u toj konstalaciji biti prostor za male zemlje sa ranjivim ekonomija i nezavršenim tranzicijama. "Delim sa vama zabrinutost, ali to ne znači da sam pesimista. Mi ovde već 20 godinama uspevamo da preživimo u bezizlaznim situacijama, sve u skladu sa devizom: spasa nam nema ali propasti nećemo, i ubeđen sam da ćemo i ovoga puta pronaći rešenja za probleme sa kojima se suočavmo iako ih nema niko u svetu", rekao je. I pored svega, investitori koji su u protekloj deceniji uložili u Srbiju bili su, kako je primetio, prijatno iznenađeni uslovima za poslovanje i njihove predrasude bile su razvejane, a Srbija će nastaviti da gradi povoljnu klimu za investicije iako je njih u vreme krize sve manje. "Zahvalan sam svim privrednicima i svevišnjem što nismo dugo bili u recesiji, ali činjenica da i dalje nemamo ubrazni ekonomski rast čini socijalne tenzije u Srbiji veoma opasnim, i zato je potrebno pronaći sistem ekonomskih mera kao odgovor na novi talas krize", rekao je. Ambasadorka SAD Meri Vorlik je, obraćajući se učesnicima galavečere u hotelu Hajat, rekla da su se Srbija i Američka privredna komora uporedo razvijale i napredovale u poslednjih deset godina. "Kao što je Američka privredna komora od nekoliko firmi stigla do 160 članica, tako je i Srbija od teških godina 90ih prešla veliki put do statusa kandidata za članstvo u EU koji očekuje", rekla je. Ona je izrazila zadovoljstvo zbog toga što su SAD odigrale važnu ulogu u pružanju podrške Srbiji na putu njenog napretka. Američke kompanije u Srbiji danas, kako je podsetila, zapošljavaju veliki broj građana i tako doprinose opštem životnom standardu. "Ubeđena sam da će naši zajednički napori uz komparativne prednosti Srbije, poput geografskog položaja i obrazovane radne snage, kao i sporazumi koje Srbija ima sa drugim zemljama regiona, Rusijom i Turskom, doprineti da se sve više američkih kompanija interesuje za ulaganje ", rekla je, izrazivši nadu da će ekonomski odnosi Srbije i SAD biti sve jači.

MRKONjIĆ I DžANG VANSJE: MNOGE DOGOVORE KOMPANIJA TREBA KONAČNO POTVRDITI

BEOGRAD, 6. oktobra (Tanjug) Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić i ambasador Kine Džang Vansje (Zhang Wanxue) saglasili su se danas, da bi prilikom najavljene posete ministra Mrkonjića Kini, mnoge od dosadašnjih dogovora naših i kineskih kompanija trebalo konačno potvrditi, a neke ugovore, kao kredit sa "Eksim bankom" i potpisati. Poseta je planirana krajem oktobra ili početkom novembra, a kineski ambasador je rekao će Kina uvek podržati svaku saradnju kompanija dveju zemalja, kada je u pitanju njihov zajednički interes, na čemu će se on i lično angažovati, saopštilo je Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku. Mrkonjić je kineskog ambasadora, koji je tek dva meseca u Beogradu, obavestio o velikom interesovanju koje kineske kompanije pokazuju za poslove u saobraćajnoj i energetskoj infastrukturi u Srbiji, pritom posebno ističući modernizaciju železnice na Koridoru 10 i izgradnju putnog Koridora 11 od Beograda do Bara, o čemu mu je uručio i detaljnije projekte. Mrkonjić je istakao i interesovanje kineske strane za privatizaciju "JAT Tehnike", koja želi da investira u jedno takvo preduzeće za održavanje aviona u Evropi, dok je specijalni savetnik predsednika Vlade Srbije Petar Škundrić predstavio je niz otvorenih razgovora velikih kineskih i srpskih firmi u oblasti energetike. Škundrić je rekao da se očekuje skoro potpisivanje ugovora o dogovorenom kreditu sa "Eksim bankom" za revitalizaciju prve faze HE "Kostolac" da bi odmah zatim počeli razgovori i o kreditu za drugu fazu. On je istakao da postoji interesovanje kineskih kompanija za izgradnju reverzibilne HE "Djerdap" III, zatim HE "Bistrica" čija bi izgradnja mogla vrlo brzo da počne, TE "Nikola Tesla" III kod Obrenovca i TE "Štavanj".

PREGOVORI BEOGRAD – PRIŠTINA

BOGDANOVIĆ I KUPER: ŠTO PRE NASTAVITI DIJALOG O KOSOVU

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je danas, posle razgovora sa posrednikom EU u dijalogu Beograda i Prištine, Robertom Kuperom da dijalog nema alternativu, i da su se saglasili da on što pre treba da bude nastavljen. Glavna tema današnjeg razgovora, kako je ministar istakao na konferenciji za štampu, bio je sever Kosova i aktuelna situacija na tom delu pokrajine. "Usaglasili smo se da je ovakva situacija na severu Kosova neprihvatljiva za sve nas. Dogovorili smo se da što pre treba nastaviti dijalog i dijalogom rešavati sve probleme koji postoje na KiM i samim tim na severu Kosova", rekao je Bogdanović. Takođe postoji saglasnost da mora postojati komunikacija međunarodnih misija i lokalnih Srba, da bi se na taj način prevazišli problemi i postojali kontakti pre svega sa Kforom i Euleksom. Bogdanović je, kako je rekao, objasnio Kuperu da barikadama na severu Kosova Srbi ne žele da ugroze ni Kfor ni Euleks već da one postoje zbog prisustva kosovskih carinika i pogranične policije na administrativnim prelazima. Bogdanović je naglasio da srpski narod nema ništa protiv toga da Kfor i Euleks imaju slobodu kretanja, ali ne mogu prihvatiti da oni prevoze kosovske carinke, niti da Kfor hermetički zatvara alternativne puteve i na taj način sprečava snabdevanje stanovništva osnovnim namirnicama. Detalje o predlogu rešavanja situacije na severu pokrajine, Kuper će razmotriti sa šefom pregovaračkog tima Beograda Borisavom Stefanovićem, najavio je Bogdanović. Kada je reč o uslovima za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, ministar za KiM je ponovio da bi bilo "iluzorno" da razgovaramo o telekomunikacijama i energetici, dok postoji problem na severu Kosova i barikade. Prema njegovim rečima, cilj dijaloga nije samo voditi razgovore i postići dogovor, već je mnogo važnije da ta rešenja budu primenljiva i u korist građana. U ovoj situaciji, preti opasnost da dogovoreno bude opstruirano, upozorio je Bogdanović.

LjAJIĆ: INICIRATI PREGOVORE O STATUSU KOSOVA KAO I SEVERA

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić smatra da Srbija treba da inicira pregovore o statusu Kosova i severa pokrajine, s tim da pregovori ne budu vremenski oročeni. "Očigledno da brzog rešenja ne može da bude. Paralelno treba da vodimo i tehničke pregovore o praktičnim rešenjima za bolji život ljudi. Moramo da se nudimo i SAD i evropskim zemljama. Da jasno stavimo svima do znanja da želimo rešenje, ali i da nećemo pregaziti crvene linije", rekao je za "Novosti". Na pitanje kakvo bi rešenje trebalo da bude, hoćemo li predložiti podelu i razgraničenje, Ljajić je odgovorio da je "pogrešno da javno govorimo o konačnim rešenjima". "Ali, očigledno je da moramo da vodimo dve politike prema severu Kosova i Srbima koji žive južno od Ibra. Predstavnike severa treba aktivno uključiti u pregovore o statusu, a Srbe južno od Ibra motivisati da izađu na izbore, uđu u institucije i bore se za decentralizaciju i svoja prava", rekao je Lajić. Upitan kako ocenjuje ulogu Brisela u zapetljavanju i razvezivanju kosovskog čvora, Ljajić je odgovorio da je "EU odigrala krajnje nekorektno prema Srbiji". "Videli su da je naš spoljnopolitički interes i prioritet da nastavimo evropske integracije, dobijemo status kandidata i datum za početak pregovora, pa su izašli sa ultimatumom i pritiskom prema Srbiji zbog Kosova. Očekivali su da je ovo pravi momenat da Srbija pređe svoje crvene granice i da prihvati ustupke", kazao je. On je istakao da Srbija ne može činiti ustupke na štetu suštinskih državnih interesa i interesa svih koji na Kosovu žive. "Politika EU prema Kosovu stalno se menjala na štetu Srbije. Prvo je bilo standardi pre statusa, pa status i standardi. Imali smo i politiku dva koloseka za Kosovo i EU integracije, a sada vidimo da su se koloseci spojili. Ipak, to ne znači da treba da se sukobljavamo sa Evropom i da pokazujemo da nećemo da uđemo u EU", istakao je. "Ne smemo da odustanemo ni od jednog cilja. Ali, moramo da menjamo taktiku, borbu i prioritete", rekao je. On je kazao da veruje da ćemo dobiti kandidaturu a da su za "dobijanje datuma pregovora šanse znatno manje".

BOGDANOVIĆ: ILUZORNO PRIČATI O STRUJI DOK TRAJE KRIZA

BEOGRAD, 7. oktobra 2011. (Beta) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je danas da se sa Prištinom ne može razgovarati o tehničkim pitanjima dok traje kriza na severu Kosova. "Rekao sam pregovaraču (EU) Robertu Kuperu da na severu Kosova sigurno neće moći da bude sprovedeno ono što je dogovoreno u Briselu zbog ovakve situacije", rekao je Bogdanović novinarima u Palati Srbija posle sastanka sa Kuperom. Ministar je dodao da je "iluzorno pričati" o struji i telekomunikacijama dok postoji pokušaj "hermetičkog zatvaranja administrativne linije prema centralnoj Srbiji". Prema njegovim rečima, predstavnik EU je izrazio razumevanje i rekao da želi da se "o tim stvarima razgovara". Bogdanović je dodao da se sa Kuperom saglasio da se rešenja moraju pronaći kroz dijalog ali da srpska strana nije tu samo "razgovora radi", već da bi pronašla rešenje. Ministar je kazao da su potpuno neprihvatljive informacije o sukobu na Jarinju koje poslednjih dana kruže u medijima i među pojedinim političarima u Srbiji i da su zato vlada i kosovski Srbi zatražili nepristrasnu istragu UN kako bi se izbegla nagađanja o tome ko je kriv za incidente. "Očekujem narednih dana konkretne poteze međunarodne zajednice i Vlade Srbije koji bi trebalo da dovedu do smirivanja situacije", rekao je on. "Nemamo ništa protiv da Kfor i Euleks imaju slobodu kretanja, ali ne možemo da prihvatimo da Kfor vozi kosovske carinike i da hermetički zatvara alternativne puteve i time onemogućava snabdevanje Srba osnovnim životnim namirnicama", naveo je Bogdanović.

KRIZA NA SEVERU KOSOVA

HOMEN: ŠTO PRE POHAPSITI KRIMINALCE SA SEVERA KOSMETA

NOVI SAD, 6. oktobra (Tanjug) Vlada Srbije je upoznata sa podacima da postoje određene kriminalne grupe na severu Kosmeta koje žele da izazovu sukobe i u najboljem interesu Srbije je da se ti ljudi što pre pohapse, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. Vlada Srbije upoznata sa informacijama da postoje određene kriminalne grupe koje žele da izazovu sukobe i koje imaju različite interese u odnosu na narod koji dole protestuje, rekao je Homen za RTV Vojvodine i naglasio da "svi oni koji provociraju sukobe i koji su učinili krivično delo moraju odgovarati za to". Homen je napomenuo da se "ta lica najvećim delom nalaze na teritoriji Kosova i Metohije" i realno nisu dostupna našim organima jer po Rezoluciji 1244 policijsku nadležnost tamo ima Unmik, odnosno sada Euleks. "Naša je tema da li neko zloupotrebljava proteste srpskog naroda na severu Kosova i Metohije, pokušavajući da napravi sukob i haos, praveći incidente sa Kforom, odnosno sa NATO trupama", rekao je on. Homen je podsetio da je Vlada Srbije zatražila nezavisnu istragu Ujedinjenih nacija kojom bi bilo jasno utvrđeno ko stoji iza onih koji zloupotrebljavaju proteste srpskog naroda, koji ima legitimno pravo da izbori sebi najbolji status.

BOGDANOVIĆ: NA BARIKADAMA NEMA KRIMINALACA

BEOGRAD, 7. oktobra (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je danas u Beogradu da na barikadama na severu Kosova nema kriminalaca i da je vrlo bitno da se sprovede nezavisna istraga koja će utvrditi činjenice o događajima na administrativnom prelazu Jarinje. "Ne možemo prihvatiti da bilo ko srpski narod satanizuje na način da ih naziva kriminalcima", poručio je ministar na konferenciji za medije posle razgovora sa posrednikom EU u dijalogu Beograda i Prištine, Robertom Kuperom. Bogdanović je upozorio da se u medijima plasira "dosta dezinformacija" o događajima na Jarinju ne želeći da spekuliše da li je Zvonko Veselinović, za kojeg štampa piše da stoji iza nasilja 27. septembra, odgovoran za incidente. "Ko god je činio krivično delo mora da odgovara. Ne želim da spekulišem da li je on učestvovao u toj priči. Vrlo je bitno da se sprovede nezavisna istraga koja će utvrditi činjenice",rekao je Bogdanović. On je istakao da je "apsolutno neprihvatljivo da se primenjuje sila protiv bilo koga, neprihvatljivo da je se puca na narod, a tako i na Kfor", jer Beograd nije za sukobe, već za "mirno rešenje problema". Prema njegovim rečima, kriminal na severu Kosova postoji, ali "ne može se okarakterisati pravedna i legitimna borba na taj način". Ono što se desilo na prelazu Jarinje ne sme više nikada da se ponovi i moramo osuđivati svaku vrstu nasilja, ma sa koje strane dolazila, ukazao je ministar i istakao da kosovski Srbi žele na miran način da se reše problemi, da nisu kriminalci, i da na barikadama ne postoje kriminalci. Bogdanović je rekao da je činjenica da su na Jarinju ranjeni Srbi i pripadnici Kfora, a da su neprihvatljive priče i informacije koje poslednjih dana kruže ne samo u našim medijima, i među našim političarima, već i u međunarodnim medijima. "Iz tog razloga su kosovski Srbi zatražili nezavisnu istragu da bi izbegli nagađanja ko je kriv za dešavanja na Jarinju. Očekujem da ćemo narednih dana imati konkretne poteze i međunarodne zajednice i Vlade Srbije u cilju stabilizacije stanja na severu Kosova", rekao je on. Bogdanović je kazao da se borba srpskog naroda ne sme koristiti u političke svrhe, uputivši apel svim političkim liderima u Srbiji da ne zloupotrebljavaju tešku situaciju na Kosovu i nesreću koja je zadesila narod zarad "sitnih poena". "Bojim se da je ponovo počela predizborna kampanja i skupljanje jeftinih političkih poena na Kosovu. U takvoj atmosferi ne možemo konstruktivno rešavati probleme na Kosovu, i toga se boji srpski narod. Potrebne su trezvene glave u rešavanju problema na Kosovu. Kosovo ne sme da bude marketing i nešto na čemu se gradi politička karijera. Kosovo je državna tema koja iziskuje mnoge napore i o njoj ne smemo razmišljati srcem, već pametno", rekao je on.

LAMERS: NATO NE TREBA DA SE POVLAČI SA KOSOVA

BUKUREŠT, 7. oktobra(Tanjug) Predsednik Parlamentarne skupštine NATO Karl Lamers izjavio je danas u Bukureštu da vojna alijansa treba "dobro da razmisli "oko svojih planova o povlačenju sa Kosova i Metohije. Govoreći na godišnjoj konferenciji Parlamentarne sklupštine NATOa, koja se održava u Bukureštu, Lamer je istakao da "NATO treba da ostane tamo (na Kosovu) još jedno vreme kako bi doprineo stabilizaciji, što je veoma važno i za region i za NATO", prenosi rumunska agencija Ađerpres. U uvodnom govoru Lamer je istakao da je u interesu NATOa izgradnja multietničkog društva, konsolidacija pravne države, borba protiv korupcije i oporavak ekonomije na Kosovu. On je dodao da je nedavno boravio u Srbiji i da je mogao na licu mesta da vidi probleme na administrativnoj liniji. "NATO treba da razmisli dva puta o planovima da se povuče sa Kosova zbog problema na granici između Srbije i Kosova", istakao je Lamers, a prenela rumunska agencija.