CVETKOVIĆ: PODRŠKA PORTUGALA EVROPSKIM INTEGRACIJAMA SRBIJE

LISABON/BEOGRAD, 4. oktobra 2011. (Beta)Portugal pruža punu podršku evropskim integracijama Srbije, istakao je premijer Cvetković nakon sastanka sa portugalskim kolegom u Lisabonu Pedrom Pasošom Koeljom, navodi se danas na sajtu Vlade Srbije. Cvetković je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Pasošom Koeljom posle sastanka istakao da je tokom susreta ukazao portugalskom premijeru na to da je za Srbiju od najveće važnosti dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU do kraja godine i određivanje datuma za početak pregovora. Govoreći o aktuelnoj situaciji na severu Kosova, Cvetković je naglasio da je stav Srbije da svi problemi mogu biti rešeni dijalogom, na diplomatski i miran način, bez unilateralnih poteza, za šta je dobio podršku portugalskog premijera. Pasoš Koeljo je preneo da Portugal ima pozitivan stav prema procesu pristupanja Srbije EU, pri čcemu je naglasio da Evropa ne može biti jedinstvena bez prostora Balkana. On je napomenuo da je Hrvatska nedavno završila pomenuti proces i izrazio uverenje da će i Srbija ići istim putem. Predsednik Vlade Portugala je ohrabrio Srbiju da istraje u naporima za ostvarenje tog cilja i dodao da je neophodno da dijalog Beograda i Prištine bude nastavljen. Cvetković i Koeljo ocenili su da su odnosi između dve zemlje veoma dobri, ali i da postoji prostor za njihovo unapređenje, posebno u oblasti ekonomije. Cvetković je istakao da je na sastanku postignut konsenzus o tome da je neophodno unaprediti saradnju poslovnih ljudi iz Srbije i Portugala jer su ekonomski odnosi između dve države znatno ispod nivoa koji bi mogao da bude ostvaren. Koeljo je rekao da postoje velike mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje, a portugalske kompanije bi ulaganjem u Srbiju imale koristi od sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija ima potpisane sa većim brojem zemalja. S druge strane, srpske kompanije bi saradnjom sa Portugalom imale pristup tržštima Južne Amerike i Afrike, naveo je Pasoš Koeljo. Cvetković nastavlja dvodnevnu posetu sastankom sa predsednikom Anibalom Kavakom Silvom posle čega će portugalskim privrednicima predstaviti mogućnosti ulaganja u Srbiju.

CVETKOVIĆ SA PREDSEDNIKOM I PRIVREDNICIMA PORTUGALIJE

LISABON, 4. oktobra (Tanjug) Premijer Cvetković će razgovarati sa predsednikom Portugalije Anibalom Kavakom Silvom, a potom će portugalskim privrednicima predstaviti mogućnosti ulaganja u Srbiju.

DjELIĆ: NEMA KOLEKTIVNE KRIVICE

BEOGRAD, 3. oktobra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Božidar Djelić odbacio je kritike Mađarske da nedavno usvojeni Zakon o restituciji promoviše koncept kolektivne krivice i izrazio nadu da će kroz dalji dijalog sa tom zemljom i mađarskom manjinom u Srbiji taj nesporazum biti rešen. "Nastavićemo dijalog, pogotovu s mađarskom manjinom, i razjasniti da nema kolektivne krivice, ali oni koji su bili pripadnici okupacionih snaga, bili oni Srbi ili neke druge nacionalnosti, nemaju pravo na restituciju", rekao je Djelić pred početak diskusije na 11. Ekonomskom samitu Srbije. Visoki mađarski zvaničnici su, u proteklih desetak dana u dva navrata kritikovali Beograd zbog usvajanja Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, a zakon je tokom posete Subotici proteklog vikenda kritikovao i potpredsednik mađarske vlade Žolt Šemjen. "Sve ćemo učiniti za Srbiju na njenom putu ka EU, ali smatramo da država koja kolektivno ukida nečija prava ne može da postane čak ni kandidat za prijem", rekao je on.Djelić je naveo da Mađarska jeste izrazila nezadovoljstvo povodom Zakona o restituciji, ali da mu je šef mađarske diplomatije Janoš Martonji rekao da je to bilateralno pitanje i da "ne treba da postane evropsko pitanje". "Mađarska je bila i dalje je snažni pobornik proširenja EU na zapadni Balkan i mislim da jedna tačka ne može urušiti odnose dveju država, ili bar da ne bi trebalo", istakao je potpredsednik Vlade. Prema njegovim rečima, nije slučajno što je Zakon o restituciji donesen tek posle 11 godina jer je to "izuzetno delikatan korak", koji "po prirodi stvari vraća u današnje vreme neke od najbolnijih momenata u našoj istoriji i istoriji sveta". "Trudili smo se da to bude momenat dodatnog istorijskog pomirenja i zato smo (Vlada) na zahtev mađarske manjine predložili amandman koji je trebalo dodatno da razjasni da niko ne treba da bude predmet kolektivne krivice", rekao je Djelić. On je podsetio da je Srbija dokazala da je protiv koncepta kolektivne krivice i svojom podrsksom Haškom tribunalu i da je ne jednom rekla da krivci treba da budu imenovani a ne da odgovornost snosi ceo narod. "Amandman na žalost nije prošao u parlamentu pa smo ga povukli i ovaj tekst ni na koji način ne kaže ništa protiv ijedne grupe u našem društvu. Ako je neko bio pripadnik okupacionih snaga ne znači da je to bio ceo narod to samo znači da Srbija nije zaboravila ko se borio protiv fašizma", objasnio je Djelić. Što se tiče zakona, dodao je on, posle debate u parlamentu jasno je da ne postoji većina za promene zakona u tom pravcu u ovom sazivu parlamenta. Kako piše u usvojenom zakonu, pravo na povraćaj imovine neće imati pripadnici okupacionih snaga koje su tada delovale na području Srbije. Na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara Vlada je prvo bila predložila, ali je potom povukla amandman po kome pravo na restituciju neće imati samo strani državljani okupacionih snaga.

DAČIĆ: POVEĆAN BROJ AZILANATA IZ SRBIJE U SEPTEMBRU

OHRID, 3. oktobra (Tanjug) Broj azilanata iz Srbije je u septembru povećan, ali je ipak daleko manji nego za vreme takozvane "azilantske krize", izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i naglasio da vizna liberalizacija u ovom trenutku nije ugrožena. Dačić je na Ohridu, posle međunarodne konferencije "EUZapadni Balkanforum organa pravde i unutrašnjih poslova", rekao novinarima da je broj azilanata iz Srbije u septembru bio veći nego u toku letnjih meseci, što je i bilo očekivano, kao i da to ukazuje da se ovom problemu mora ozbiljno pristupiti. "Taj broj je manji za zemlje zapadnog Balkana za trećinu u odnosu na kraj prošle godine, ali je ovo tema kojoj moramo posvetiti značajnu pažnju, jer će ona biti važna ne samo prilikom davanja mišljenja za našu kandidaturu, već i uopšte u vezi sa statusom vizne liberalizacije", rekao je Dačić. On je istakao da zemlje zapadnog Balkana imaju dosta problema sa ilegalnim migracijama, napominjući da je u Srbiji taj broj u prvoj polovini ove godine dostigao oko 3.000 i da migranti uglavnom dolaze iz Avganistana, Irana, Iraka, Pakistana, ali i iz zemalja Bliskog istoka. "Evropska unija je zadovoljna nivoom koji smo postigli u borbi protiv organizovanog kriminala i u tom delu su najpozitivniji izveštaji EU", rekao je ministar policije. Dačić i ministarka unutrašnjih poslova Makedonije Gordana Jankuloska potpisali su danas u ime vlada Srbije i Makedonije Sporazum o uslovima putovanja državljana dve zemlje. Nakon što Sporazum ratifikuju oba parlamenta, građani Srbije i Makedonije će moći da prelaze državnu granicu između zemalja bez pasoša, odnosno sa biometrijskom ličnom kartom. Ministar policije Srbije je kazao i da je danas potpisan bilateralni Sporazum o zajedničkoj kontroli na graničnom prelazu, što znači da će srpski i makedonski granični policajci imati jednu kancelariju, a građani će imati samo jedno zaustavljanje između dve granice. "To je korak dalje u razvoju naših odnosa u oblasti unutrašnjih poslova, gde je naša saradnja u ovom regionu na veoma visokom nivou", kazao je Dačić. Međunarodnoj konferenciji u Ohridu "EUZapadni Balkanforum organa pravde i unutrašnjih poslova", prisustvovali su ministri unutrašnjih poslova zemalja regiona. Na forumu je bilo reči o međunarodnoj policijskoj saradnji u suzbijanju organizovanog kriminala, kao i o pitanjima povezanim sa migracionim tokovima, saopštio je MUP.

DAČIĆ: ZAHVALNOST SLOVAČKOJ ZA PODRŠKU SRBIJI

BRATISLAVA, 4. oktobra (Tanjug) Zamenik premijera Ivica Dačić zahvalio se Slovačkoj na podršci Srbiji u evropskim integracijama i stavovima po pitanju Kosova i Metohije. "Srbija i Slovačka su dve prijateljske zemlje i želim da se u ime Srbije zahvalim Slovačkoj na podršci koju nam je davala svih ovih godina kada je reč o evropskim integracijama i o pitanju koje je principijelno za Srbiju a to je Kosovo i Metohija", rekao je. Dačić, koji je posetu Slovačkoj započeo susretom sa kolegom Danijelom Lipšicom, istakao je i da je saradnja u oblasti unutrašnjih poslova dve države dobra i dugogodišnja. "I u operativnom smislu saradnja između naše dve policije je veoma dobra i imali smo veliki broj zajedničkih akcija", rekao je. Prema njegovim rečima, saradnja policija i ministarstava dve države se razvija i u drugim oblastima "u smislu razmene iskustava, zajedničkih obuka, vežbi, seminara, razmene policije između Bačkog Petrovca gde žive Slovaci i Mitrova" nastanjenog Srbima. Dačić je najavio i da će toko dvodnevnog boravka u Slovačkoj imati čitav niz aktivnosti a da će posetiti polcijske institucije, tužilaštvo i parlament, saopšteno je iz Mnistarstva unutrašnjih poslova Srbije.

MALOVIĆEVA SA MEKMANLIJEM O SARADNjI SRBIJE I BRITANIJE

LONDON/BEOGRAD, 3. oktobra (Tanjug) Ministarka pravde Snežana Malović razgovarala je u Londonu sa britanskim kolegom lordom Meknelijem o bilateralnoj saradnji dve države, kao i podršci Velike Britanije reformi srpkog pravosuđa i evropskim intergracijama Srbije. "Razgovarali smo o saradnji između Srbije i Velike Britanije u pogledu pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i složili se da je saradnja naše dve zemlje na veoma visokom nivou", izjavila je. Ministarka je od Meknelija dobila uveravanja da će Velika Britanija pomoći Srbiji na putu ka evropskim integracijama, prilagođavanju sistema sistemu EU sve u želji, kako je navela, "da poštujemo ljudska prava, vršimo demokratizaciju našeg društva i ojačamo vladavinu prava". "Dogovorili smo se da ćemo ubuduće više sarađivati po pitanju procesuiranja krivičnih dela organizovnog kriminala, posebno trgovine drogom i da ćemo pokušati da tu saradnju učinimo još intenzivnijom", napomenula je Malović. Prema njenim rečima, tokom sastanka dogovorena je i podrška Velike Britanije za edukaciju i prilagođavanje našeg pravosudnog sistema za procesuiranje krivičnih dela korupcije, a naročito korupcije u javnim nabavkama. Malovićeva boravi u dvodnevnoj poseti Londonu na poziv ministra pravde Velike Britanije Keneta Klarka da prisustvuje tradicionalnoj ceremoniji otvaranja Pravne godine u Engleskoj i Velsu, koja se održava u katedrali Vestminster ebi.

DOBRI ODNOSI SRBIJE I KINE

BEOGRAD, 3. septembra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabic i novoimenovani ambasador Kine u Srbiji Džang Vanksuea ocenili su da saradnja dveju država ide uzlaznom putanjom od političke do ekonomske, ali da još uvek ima prostora za intenzivniju saradnju. Krkobabić je pozvao Kinu "kao starog prijatelja i vodeću ekonomsku silu sveta da uz obostrani interes nastavi da investira u Srbiju", navodi se u saopštenju iz kabineta. Dodaje se da je Krkobabić tom prilikom istakao mogućnost i oblike ekonomskog povezivanje dve zemlje.Ambasador Džang Vanksue je, kako se navodi, zahvalio na prijemu i izrazio spremnost Kine da u punom kapacitetu nastavi i intezivira ekonomsku i svaku drugu saradnju sa Srbijom.

ROTEMUND ZABRINUTA ZBOG KOLIČINE MRŽNjE U SRPSKOM DRUŠTVU

BEOGRAD, 3. oktobra (Tanjug) Šefica misije Saveta Evrope u Beogradu Antje Rotemund izrazila je zabrinutost zbog, kako je navela, količine mržnje i nasilja koje je prisutno u srpskom društvu, a koje je navelo državne vlasti da građanima ograniče slobodu okupljanja. "To predstavlja ometanje razvoja pluralističke demokratije u zemlji", ocenila je u saopštenju, reagujući na odluku srpskih vlasti da zabrane prethodnog vikenda iz bezbednosnih razloga zabrane sva okupljanja, uključujući i Paradu ponosa. Ona je istakla da bi političari i donosioci odluka trebalo jasno da zauzmu stav o nedeljivosti ljudskih prava, aktivno promovišu osnovne slobode zaštićene Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, i bore se protiv predrasuda i stereotipa."Vlasti, civilno društvo, mediji i predstavnici političkog i društvenog života bi trebalo da oforme koaliciju i aktivno se bore protiv govora mržnje, homofobije i svih oblika diskriminacije i nasilja", zaključila je.

NIKOVIC: RESTITUCIJA NE TREBA DA POGORŠA ODNOSE DVE ZEMLjE

BEOGRAD, 4. oktobra (Tanjug) Ambasador Mađarske Oskar Nikovic uveren je da donošenje Zakona o restituciji ne treba da pogorša odnose dve zemlje i da se o pitanju povraćaja imovine Mađarima u Vojvodini, koji su bili pripadnici okupacionih snaga, mora diskutovati i rešavati najpre bilateralno, pa tek onda, eventualno, na evropskom nivou. Ambasador Mađarske je u izjavi napomenuo da Mađarska taj problem ne stavlja prvenstveno u kontekst Evropske unije, kao i da će nastojati da ga reši najpre bilateralno. Nikovic je istakao da je Srbija donošenjem tog zakona otežala posao njegovoj zemlji da pomogne daljem evropskom putu Srbije. "Ne kažemo da Mađarska neće podržati kandidaturu Srbije, već da je Srbija otežala naš posao da joj pomognemo. Sigurno da ovo komplikuje naše odnose, ali ne mislim da će ti odnosi biti pogoršani. Moraćemo, naravno, da radimo da do daljeg pogoršanja ne dođe", rekao je. "To je za sada naš bilateralni sukobčić, ali naravno da ima i evropsku dimenziju, pošto sve što se dešava u jednoj zemlji koja stremi ka EU ima i evropski značaj", dodao je. Nikovic je kazao da će Mađarska o ovom problemu obavestiti Evropsku komisiju i delegaciju EU u Srbiji, te da će pokušati da dobije stav članica EU da li i one smatraju da u tom zakonu postoje elementi kolektivne krivice i diskriminacije. On je objasnio da je za Mađarsku neprihvatljiva odredba u Zakonu o povraćaju imovine i obeštećenju, prema kojoj su iz restitucije isključeni pripadnici okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Srbije. Mađarska, prema njegovim rečima, tu odredbu smatra diskriminatorskom prema Mađarima u Vojvodini. Nikovic je dodao da se time u srpsko zakonodavstvo uvodi princip kolektivne krivice, te odbacio tvrdnje predstavnika Vlade Srbije čije je mišljenje suprotno. "U toj rečenici stoji čisto kao suza da je jedan deo stanovništva isključen iz restitucije na osnovu toga što pripada jednom sloju tog stanovništva, bez obzira na to da li su zaista bili krivi ili nevini ", rekao je. On je dodao da će to kao posledicu imati to što jedan deo mađarskog stanovništva neće smeti da podnese zahtev za restituciju. "Ironično je što se ne radi o velikom broju ljudi, ipak je prošlo 70 godina od tada. Zato i ne razumem zašto je Skupštini Srbije, odnosno srpskoj vladi, bilo važno da u ovom obliku prihvate zakon. Siguran sam da se ne radi o više od nekoliko desetina ljudi", napomenuo je ambasador Mađarske.

MAS: SARADNjA IZMEDjU SRBIJE I NEMAČKE ISPUNjENA POVERENjEM

BEOGRAD, 3. oktobra (Tanjug) Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas izjavio je danas da je saradnja između Nemačke i Srbije vema tesna i ispunjena poverenjem, iako dve zemlje u rešavanju nekih otvorenih pitanja polaze od suprotnih stavova. Na prijemu organizovanom povodom 21. godišnjice ujedinjenja Nemačke, Mas je rekao da je, iako je svestan da prilikom rešavanja problema Nemačka i Srbija polaze sa suprotnih stanovišta, uveren da rešenje može biti nađeno. U izjavi Tanjugu Mas je rekao da je "nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno jasno poručila šta Srbija mora da ispuni" na svom putu ka EU. Prvo, rekao je Mas, moraju biti sprovedene reforme, na kojima vredno rade vlada Srbije, parlament i duge institucije, a drugi zahtev se odnosi na ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena u okviru kojih je i saradnja sa susedima. "Svestan sam da je to izazov za ceo region... ali to može da se uradi kao i u drugim delovima Evrope", rekao je Mas. On je, prethodno, na prijemu rekao da ponovo ujedinjena Nemačka puni 21 godinu, kada se u toj zemlji postaje punoletan, i da sada preuzima na sebe odgovornost odrasle osobe. "Mogu reći da smo od početka bili veoma zreli i usuđivali smo se da se suočavamo sa izazovima", rekao je nemački ambasador. Prijemu povodom 21. godišnjice ujedinjenja Nemačke prisustvovao je premijer Srbije Mirko Cvetković, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić, predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, veliki broj predstavnika diplomatskog kora, među kojima ambasadorka SAD Meri Vorlik, i drugi. Nemački ambasador i srpski premijer su povodom nemačkog praznika zajedno isekli slavljeničku tortu.

11. EKONONOMSKI SAMIT SRBIJE

EKONOMSKI SAMIT U SENCI PITANjA KOSOVA

BEOGRAD, 3. oktobra (Tanjug) Devet dana pred mišljenje Evropske komisije, prvi dan Ekonomskog samita Srbije obeležila je priča o uticaju dešavanja na severu Kosova na evrointegracije Srbije. Zvaničnici i predstavnici Beograda, Brisela i Vašingtona bavili su se u beogradskom hotelu Hajat raspravama o tome da li je Kosovo uslov za EU ili ne, da li je moguća podela pokrajine i koliko su zbivanja na severu uticala na evropsko raspoloženje u Srbiji. Američka ambasadorka Meri Vorlik mišljenja je da je "prošlo vreme za podele" i ponovila da je nezavisnost Kosova za Vašington gotova stvar. "SAD ne podržavaju dalju podelu zemalja u balkanskom regionu. To vreme je prošlo ", istakla je. Vorlik je ponovila da Sjedinjene Države podržavaju evropsku integraciju Srbije i da rešenje problema vide u dijalogu Beograda i Prištine. Lideri EU, po njenim rečima, ne očekuju da Srbija prizna nezavisnost Kosova, ali nema mesta ni podeli pokrajine. Istom temom bavio se i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić i upozorio da je zbog poslednjih dešavanja na severu Kosova podrška građana Srbije evrointegraciji na najnižoj tački od 5. oktobra 2000. godine. "Ta podrška pala je na 46 odsto i treba očekivati dalji pad, jer će sledeće ankete imati u sebi i efekat poslednjih događaja, naročito pucnjave i ubistava", rekao je. Po njegovim rečima, to je upozorenje pre svega našim evropskim partnerima da, ukoliko žele proevropsku politiku u Srbiju, mora da postoji i proevropska agenda. "Oni koji u proteklih nekoliko meseci iz samo njima poznatih razloga jednostranim i ponekad nasilnim potezima pokušavaju da promene situaciju na terenu, oni i samo oni snose odgovornost za povećanje evroskepticizma u našoj zemlji", naglasio je Djelić. Po njemu, to ne znači da Srbija treba da odustane od evrointegracija, a poslednji događaji su pokazali da Srbija neće odustati od svojih interesa ako je to uslov za EU. "To što je jedan mali broj uticajnih zemalja odlučio da iskoristi ovaj delikatni moment da promeni stvarnost na terenu, ne treba da nas obeshrabri već treba da nastavimo da sprovodimo razumnu politiku koja nije bez saveznika." Po njegovim rečima, "nemali broj ambasadora" zemalja EU preneo mu je da nemaju ništa s događajima na severu Kosova već da je to odluka "jednog malog broja zemalja", a to nije Evropa kakvoj težimo. Izvestilac Evropksog parlamenta Jelko Kacin smatra da bi Srbija, osim statusa kandidata, trebalo što pre da dobije i datum početka pregovora, ali i ponovio da mora da reši pitanje Kosova da bi ostvarila napredak u evropskim integracijama. Po njegovim rečima, nemačka kancelarka Angela Merkel nije nedavno Srbiji postavila nove uslove na putu ka EU, već je samo tumačila postojeće. On je pozdravio napore srpskih zvaničnika da se kroz dijalog nađe trajno rešenje za Kosovo i istakao da "Beograd mora da objasni srpskoj zajednici na Kosovu da niko ne traži da oni napuste pokrajinu".

EU U KRIZI, ALI I DALjE NAJBOLjI PUT ZA SRBIJU

BEOGRAD, 3. oktobra (Tanjug) Evropska unija je u krizi, ali ona je i dalje najbolji put za Srbiju, ocenili su učesnici međunarodnog Ekonomskog samita koji je organizovan u Beogradu. Ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik rekla je da Srbija treba da se integriše u evropske i globalne institucije i dodala da njena zemlja podržava teženje Beograda za ulazak u EU. Ona je kazala da Srbija treba da bude ponosna na svoja dostignuća u 2011. godini i čestitala vlastima na završetku saradnje sa haškim Tribunalom, kao i na sprovođenju Akcionog plana. Vorlikova je istakla i da SAD podržavaju dijalog Beograda i Prištine, što je prema njenim rečima način za uspostavljanje mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Predsednik Fondacije Konrad Adenauer Henri Bone je rekao da se Evropska unija nalazi u najvećoj krizi do sada, ali, i da pored toga što se mnogi stanovnici Nemačke pitaju zašto pomagati opstanak evro zone, monetarna unija ostaje najbolja opcija. "Mnogo Nemci ne shvataju zašto treba da pomažu druge građane EU koji nisu bili štedljivi. Zato političari moraju da objasne zašto neke odluke moraju da se donesu koje se možda čine neproduktivnim", dodao je Bone. Prema njegovim rečima u Srbiji je potrebna otvorena debata o EU, i o prednostima koje donosi učlanjenje u Uniju u odnosu na saradnju sa Rusijom i Kinom. "Ako bi mi Nemci, koji činimo jedan posto svetskog stanovništva, hteli da budemo partneri sa Kinom ili Brazilom, to bi bio težak put. Ali zato kao članica EU imamo tržište od 500 miliona ljudi i to je jak glas i prema SAD", objasnio je predsednik Fondacije Konrad Adenauer. Ambasador Poljske Andzej Jasionovski je kao uslov za ulazak Srbije u EU naveo "normalizaciju odnosa" sa Kosovom i zatražio da Beograd sarađuje sa Euleksom i Kforom a "ne da se prave prepreke njihovim aktivnostima". On je naglasio da EU ulaskom novih članica "ne želi arenu nerešenih konflikata i sporova"."Poljska je spremna da pruži podršku za kandidaturu, ali to i eventualan datum zavise od svih država članica EU", dodao je poljski ambasador.Direktor instituta za politički kapital iz Budimpešte Jožef Pandur je ocenio da se Srbija nalazi na pravom putu i da je optimista da će do kraja ove godine dobiti status kandidata."Srbija ima dobre šanse da postane članica EU pre 2020. godine Ovaj region je potreban EU i iz ekonomskih i političkih razloga", dodao je Pandur. Italijanski ambašador Armando Varikio je kazao da Srbija treba da dobije kandidaturu do kraja godine i da se uskoro nakon toga utvrdi datum za početak pregovora. "Srbija je postigla mnogo u reformama pravosuđa, borbi protiv kriminala i korupcije. Srbija je značajna zemlja u okviru evropskog prostora i zato želimo da se Srbija priključi EU", naveo je ambašador Italije u Beogradu. On je dodao da dijalog sa Prištinom treba da urodi plodom, istakavši da to nije nešto što se zahteva od Srbije, već je Evropa spremni da o tome sarađuje sa Srbijom. Ambasador Turske Riza Čolak je ocenio da je Srbija ključni akter na Zapadnom Balkanu, dodavši da je saradnja između Turske i Srbije je izuzetna. On je rekao da je siguran da će Srbija pronaći pravi put kroz "lavirint" evropskih integracija, požalivši se da njegova zemlja, iako šest ekonomija u Evropi, ne uspeva da postane članica Unije. "Nismo članica EU zato što postoje političke realnosti", zaključio je Čolak.

BOGATE ZEMLjE DA POMOGNU SIROMAŠNIM U BORBI PROTIV GLADI

BEOGRAD, 4. oktobra (Tanjug) Prioriteti grupe najrazvijenijih zemalja članica G20 u ovoj godini su borba protiv gladi i izgradnja infrastrukture u zemljama u razvoju, izjavio je ambasador Francuske u Beogradu Fransoa Denijo otvarajući drugi dan Ekonomskog samita Srbije. Denijo je ocenio da je G20 uspela, uprkos svih teškoća koje je donela ekonomska kriza, da ostvari ekonomski napredak, ali da je potrebna bolja politička koordinacija radi ublažavanja uticaja krize. Francuski ambašador je istakao da najbogatije zemlje sveta treba više da urade za zemlje u razvoju, posebno pomenuvši afričke države koje pogađa velika glad. On se založio i za veći uticaj Međunarodne organizacije rada na zapošljavanje I tržište rada, dodavši da je prioritet njegove zemlje i jačanje uloge Međunarodnog monetarnog fonda u svetu. Drugog dana Samita govoriće I ministar ekonomije I regionalnog razvoja Nebojša Ćirić, guverner NBS Dejan Šoškić, kao i drugi domaći i strani zvaničnici.

LISOVOLIK: SRBIJA SADA BOLjE PRIPREMLjENA ZA KRIZU NEGO 2008.

BEOGRAD, 4. oktobra (Tanjug) Šef misije MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je da je naša zemlja sada bolje pripremljena za suočavanje sa novim talasom krize nego 2008. godine. Lisovolik je rekao, na Ekonomskom samitu "Srbija i EU izgledi i izazovi", da su, pre svega, prisutni manji problemi sa tekućim platnim bilansom, a obezbeđen je i "fiskalni tampon", odnosno vlada je osigurala sredstva za finaniranje deficita, koji je značajno smanjen u odnosu na ranije stanje. "Sredstva u budzetu su obezbeđena, a to nije slučaj sa svim zemljama", ukazao je. On je, međutim, upozorio da zabrinjava to što je privredni oporavak slab i ispod potencijalnog rasta, koji bi trebalo da bude iznad četiri odsto godišnje i dodao da jako uznemirava i stopa nezaposlenosti radno sposobnog stanovništva, između 15 i 65 godina, koja je veća od 22 procenta. Lisovolik je rekao da je Srbija unapredila zakonodavni okvir, navodeći pre svega da je dobro to što su usvojeni zakoni, iz oblasti stečaja i korporativnog restrukturiranja preduzeća. On je ukazao da su za MMF jako važne tri oblasti u kojima bi trebalo ostvariti značajna poboljšanja. To su tržište rada koje treba da postane fleksibilnije, reforma javnih preduzeća i unapređenje u oblasti imovinskih prava.Lisovolik se osvrnuo i na dilemu koja se razvila tokom prepodnevnog panela da li Srbija treba da zadrži fluktuirajući devizni kurs ili da uvede fiksni i valutni odbor. Prema njegovim rečima, MMF je otvoren za sve vrste "deviznog rešenja", ali pre toga Srbija mora da eliminiše fiskalni deficit u budzetu.

KONUZIN: ZA RUSIJI VAŽNI INFRASTRUKTURNI PROJEKTI U SRBIJI

BEOGRAD, 4. oktobra (Tanjug) Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin je izjavio da su za njegovu zemlju važni infrastrukturni projekti koje sprovodi u saradnji sa Srbijom, a naročito izgradnja gasovoda "Južni tok". Konuzin je rekao, učestvjući u radu 11. Ekonomskog samita u Beogradu, da bi projekat "Južni tok" trebalo da omogući dodatni implus za razvoj cele srpske privrede. On je izrazio očekivanje da će taj gasovod omogućiti razvoj niza hemijskih kompanija u Srbiji i ojačati njene izvozne mogućnosti. Prema rečima Konzina, distribucija ruskog gasa treba da ojača infrastrukturnu i energetsku bezbednost Evrope u celini. Projekat "Južni tok" je, kako kaže Konuzin, ekonomski opravdan, a i Srbiji će omgućiti stabilne prihode od tranzitnih taksi. Ruski diplomata je ponovio da su suviše dilieme da su gasovod "Nabuko" i "Južni tok" međusobno suprotstavljeni projekti. "Čak i u slučaju realizacije projekta 'Nabuko', postojaće potražanja evropskih država za velikom količinom (ruskog) gasa", ukazao je. On je pomenuo i druge infrastrukturne projekte koji bi trebalo da se realizuju u Srbiji uz pomoć ruskog kredita, a u oblasti železničkog saobraćaja. Konuzin je rekao i da nije isključeno ni učešće ruskih kompanija u rekonstrukciji pruge Beograd Bar. Za Rusiju je važan i razvoj rečnog saobraćaja, rekao je Konuzin, ukazujući na mogućnost da ruski investitori učestvuju i u modernizaciji srpskih luka. "Rusija smatra Srbiju ključnom državom za saradnju u jugoistočnoj Evropi", rekao je Konuzin, uz napomenu da je Moskva za blisku i višestruku saradnju koja je u interesu obe zemlje.

SRBIJA - EU

DjELIĆ: SRBIJA NE ODUSTAJE NI OD KOSOVA NI OD EU

BEOGRAD, 3. oktobra (Tanjug) Srbija neće odustati od svojih interesa na Kosovu i Metohiji, ali takođe neće odustati ni od evropskog puta, ali je za njegov nastavak, putem pregovora, potrebno pronaći rešenje za situaciju na severu pokrajine, izjavio je večeras potpredsednik vlade za evropske integracije Božidar Djelić. "Jasno je da Srbija ne može ući u EU bez rešenja pitanja Kosova i budući da ne možemo prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost, naš predlog je da se pronađe neko drugo rešenje, mi ne odustajemo od pregovora niti koristimo silu", rekao je Djelić za B92. On je ocenio da je sada jedan od najtežih momenata na putu Srbije ka EU jer je zbog poslednjih dešavanja na severu Kosova podrška građana Srbije evrointegracijama u padu. Djelić je, ipak, izrazio nadu da će Srbija dobiti kandidaturu, s obzirom na to da je ispunila ono što je bilo do nje, a to je Akcioni plan. "Srbija je na devet dana od mišljenja Evropske komisije i potrudili smo se da postignemo, prema mišljenju i drugih, veoma solidne rezultate. Kopenhaški kriterijumi moraju biti primenjeni na sve i očekujemo pozitivan odgovor", rekao je Djelić.

DAČIĆ: PRITISCI IZ BRISELA DA SE ODRŽI PARADA

BEOGRAD, 4. oktobra (Tanjug) Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je iz Brisela bilo pritisaka da se u Beogradu održi "Parada ponosa". "Tačno je da je bilo poziva i pritisaka iz Brisela da se po svaku cenu održi 'Parada ponosa'. U svakom slučaju, bolje je da sam odgovoran što taj skup nije održan, nego da sam odgovoran da je u nedelju pala krv u Beogradu", izjavio je za "Novosti", ne precizirajući ko ga je tačno zvao iz administracije EU. "Verujte da sam u prvi mah pomislio da me zovu zbog Kosova, kad oni zovu zbog Parade. Nažalost, postali smo isuviše podložni pritiscima, pa sada mogu da nas ucenjuju za sve što im padne na pamet. Svi moraju da shvate da su parade i razni molitveni marševi unutrašnji problem Srbije i, ako ne možemo da kažemo 'ne' zbog Kosova, zbog toga vala možemo", istakao je ministar. Dačić je ocenio i da nisu ugrožena prava gej populacije, jer su istovremeno zabranjeni svi rizični skupovi koju su bili zakazani za nedelju. "Ja sam ministar unutrašnjih poslava Srbije, a nisam komesar za unutrašnje poslove EU. Valjda bolje znam od njih šta su bezbednosni rizici za moju državu. Bezbednosne službe dostavile su mi izveštaj da se očekuje veliko narušavanje javnog reda i mira sa mogućnošću ugrožavanja života ljudi i njihove imovine, kao i paljenje ambasada. Nemam dilemu da bi bilo koji moj kolega iz EU postupio isto, ako bi se součio sa sličnim izazovom", rekao je. On dodaje i da je rezigniran "zabijanjem glave u pesak" pojedinih partnera iz vlasti, koji su, uplašeni negativnim publicitetom, izbegavali decidno da se izjasne o paradi. "Ponekad mi se čini da su neke partije toliko opčinjene svojim piarom, pa zaboravljaju da su one tu da donose i teške odluke. Svidele se one biračima ili ne", zaključio je.

EU ŽALI ZBOG OTKAZIVANjA "PARADE PONOSA"

BRISEL, 4. oktobra (Tanjug) Evropska komisija izrazila je duboko žaljenje zbog neodržavanja "Parade ponosa" u Beogradu, osudila pretnje ekstremista i pozvala srpske vlasti da poštuju slobodu okupljanja. "Duboko žalimo zato što Parada nije održana kako je bilo predviđeno", navela je Evropska komisija u saopštenju, u kome se, takođe, "oštro osuđuju zastrašivanja i pretnje ekstremističkih organizacija organizatorima Parade". Te pretnje su, navodi se u saopštenju komisije, "sprečile građane Srbije da uživaju prava garantovana Ustavom i zakonima protiv diskriminacije." EK je pozvala vlasti u Srbiji da učine sve kako bi se u potpunosti poštovale slobode okupljanja, izražavanja i kako bi bili odobreni svi budući mirni skupovi.

VIŠE OD POLOVINE AUSTRIJANACA PROTIV ULASKA SRBIJE U EU

BEČ, 4. oktobra (Tanjug) Više od polovine Austrijanaca protivi se ulasku Srbije u EU, a sličan stav imaju i prema evrointegracijama drugih zemalja zapasnog Balkana izuzev Hrvatske, pokazuje istraživanje austrijskog Društva za evropsku politiku. Prema tom istraživanju, 51 odsto Austrijanaca se protivi prijemu Srbije u članstvo EU, dok samo 25 odsto podržava prijem naše zemlje u Uniju. Kada je reč o Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, 46 odsto Austrijanaca je protiv članstva u EU, a 25 za. Najveće protivljenje prijemu u članstvo je prisutno kada je reč o Kosovu, koje je ovim istraživanjem obuhvaćeno kao posebna država. Kosovo u EU ne bi primilo čak 56 odsto Austrijanaca, dok bi prijem podržalo njih 21 odsto. Od svih zemalja koje teže u EU najveće protivljenje u Austriji je prema Turskoj čak 69 odsto Austrijanaca se protivi članstvu Turske u Uniju, a samo 15 odsto podržava evropsku integraciju te zemlje. Međutim, čak 54 odsto Austrijanaca podržava članstvo Hrvatske u EU, a samo 24 odsto je protiv prijema Hrvatske u Uniju. Kada je reč o prijemu Islanda, 45 odsto Austrijanaca podržava članstvo, a 55 odsto je protiv. Paul Šmit, autor studije, objašnjava da je zamor od širenja koji je prisutan u stanovništvu Austrije vezan za aktuelnu dužničku i ekonomsku krizu. "Problemi koji su usledili iz krize ostavljaju duboke tragove i na temu proširenja", rekao je on. Povodom nepromenjenog stava Austrijanaca prema prijemu Turske u EU, Šmit je istakao da je to vezano za zastoj u pregovorima, te se ne može očekivati promena stava ni tokom iduće godine, kada će u drugoj polovini, predsedavanje Unijom preuzeti Kipar. Istraživanje je pokazalo da starije osobe i mladi do 25 godina, sa nižim stepenom obrazovanja, odbijaju dalje proširenje i nove korake evropskih integracija

DjELIĆ: PODRŠKA EU NAJSLABIJA OD 5. OKTOBRA

BEOGRAD, 3. oktobra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Božidar Djelić upozorio je da je zbog poslednjih dešavanja na severu Kosova podrška građana Srbije evrointegraciji na najnižoj tački od 5. oktobra 2000. "Ta podrška pala je na 46 odsto i treba očekivati dalji pad, jer će sledeće ankete imati u sebi i efekat poslednjih događaja, naročito pucnjave i ubistava", rekao je Djelić na 11. Ekonomskom samitu Srbije. Po njegovim rečima, to je upozorenje pre svega našim evropskim partnerima da, ukoliko žele proevropsku politiku u Srbiju, mora da postoji i proevropska agenda. "Oni koji u proteklih nekoliko meseci iz samo njima poznatih razloga jednostranim i ponekad nasilnim potezima pokušavaju da promene situaciju na terenu, oni i samo oni snose odgovornost za povećanje evroskepticizma u našoj zemlji", naglasio je Djelić. Po njemu, to ne znači da Srbija treba da odustane od evrointegracija, a poslednji događaji su pokazali da Srbija neće odustati od svojih interesa ako je to uslov za EU. "To što je jedan mali broj uticajnih zemalja odlučio da iskoristi ovaj delikatni moment da promeni stvarnost na terenu, ne treba da nas obeshrabri već treba da nastavimo da sprovodimo razumnu politiku koja nije bez saveznika."Po njegovim rečima, "nemali broj ambasadora" zemalja EU preneo mu je da nemaju ništa s događajima na severu Kosova već da je to odluka "jednog malog broja zemalja", a to nije Evropa kakvoj težimo. Izražavajući uverenje da će EK preporučiti status kandidata za Srbiju, Djelić je ocenio da je zbog političke i bezbednosne situacije na severu Kosova malo verovatno da će preporučiti i datum pregovora. Sledećih nekoliko godina biće godine izazova za Srbiju na putu evrointegracija i moramo odgovoriti isključivo odgovornom politikom, ukazao je potpredsednik Vlade. "Želimo mir, stabilnost, i da se svi problemi reše kroz dijalog. Očekujem da Kuperova misija na Balkanu bude doprinos stabilnosti u celom region", naglasio je."Srbija je na devet dana od mišljenja Evropske komisije i potrudili smo se da postignemo, prema mišljenju i drugih, veoma solidne rezultate. Kopenhaški kriterijumi moraju biti primenjeni na sve i očekujemo pozitivan odgovor", rekao je. Srbija je, naglašava Djelić, u potpunosti ispoštovala plan, ali i dalje je veliki posao pred nama. "Meseci i godine koje dolaze neće biti lake, posebno u kontekstu ekonomske krize. Parametri nisu povoljni i evrozoni i zajedno prolazimo kroz izuzetno težak period, zbog čega nije teško napraviti jasnu korelaciju između evrointegracija i realnosti".

MALMSTROM: KOSOVO NAPREDUJE KA VIZNOJ LIBERALIZACIJI

BRISEL, 4. oktobra (Tanjug) Komesarka Evropske unije za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom izjavila je da je Kosovo ostvarilo značajan napredak u pregovorima sa Briselom o bezviznom režimu. "Poslali smo misiju pre oko mesec dana i videli smo da je na Kosovu učinjeno znatno poboljšanje", rekla je Malmstrom novinarima, ističući da je potrebno da se još toga uradi, prenela je agencija Frans pres. Ljudi koji žive na Kosovu su jedini na prostoru Zapadnog Balkana kojima su potrebne vize za ulazak u države EU, dok je Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji odobren bezvizni režim 2009, a Albaniji i Bosni i Hercegovini godinu dana kasnije, podsetila je francuska agencija. Priština, kako navodi AFP, tek treba da dobije mapu puta kojom se preciziraju uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi ljudi sa Kosova mogli da putuju bez viza.

PREGOVORI BEOGRAD - PRIŠTINA

DIJALOG NAJBOLjI NAČIN ZA PREVAZILAŽENjE PROBLEMA

BEOGRAD, 4. oktobra (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i državni sekretar Ministarstva za evropske i spoljne poslove Austrije Volfgang Valdner saglasili su se da je neophodno nastaviti dijalog, jer je to najbolji način za prevazilaženje problema i iznalaženje kompromisnog rešenja. Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva, Bogdanović je preneo Valdneru čvrstu opredeljenost Srbije da sve probleme u južnoj pokrajini rešava kroz dijalog i mirnim putem, ali i nameru da i dalje ostane uz svoj narod na Kosovu i Metohiji. Državni sekretar Ministarstva za evropske i spoljne poslove Austrije preneo je Bogdanoviću da "visoko ocenjuju napor" koji je Srbija do sada učinila na planu evrointegracija.

TAHIRI: SRBIJA VODI DONKIHOTOVSKU POLITIKU

PRIŠTINA, 4. oktobra (Tanjug) Vođa prištinske delegacije u dijalogu sa Beogradom Edita Tahiri izjavila je da vlasti Srbije vode "donkihotovsku" politiku i da nisu iskreno ušle u dijalog. "Beograd je ušao u dijalog sa Prištinom tek da bi zamazao oči i da bi imao neke koristi u pravcu evropskih integracija", ocenila je Tahiri u intervjuu listu "Zeri". Tahirijeva smatra da se Srbija zbog svoje "destruktivne i donkihotovske politike" nalazi u mat poziciji. Ona je rekla da Srbija nije bila svesna da koliko je međunarodni faktor ozbiljno zainteresovan za sprovođenje u praksi sporazuma postignutih u tehničkom dijalogu.

RASMUSEN: MINISTRI ODBRANE NATO O KOSOVU 5. I 6. OKTOBRA

BRISEL, 4. oktobra (Tanjug) Generalni sekretar NATOa Anders Fog Rasmusen izjavio je da će situacija na severu Kosova i uloga Kfora biti jedna od ključnih tačaka narednog sastanka ministara odbrane država članica te vojne alijanse 5. i 6. oktobra u Briselu. "Razgovaraćemo o razvoju prilika na Kosovu. Videli smo oštro podsećanje kako brzo mogu narasti tenzije i kako ostaje važna NATO misija", izjavio je Rasmusen u ponedeljak Briselu, prenosi "Glas Amerike". Rasmusen je rekao da je uloga Kfora na Kosovu da osigura bezbedne prilike za sve stanovnike Kosova, bez obzira na njihovu etničku pripadnost i istako da će tako nastaviti "čvrsto, pažljivo i nepristrasno, u skladu sa našim mandatom". Povodom izveštaja da su vojnici Kfora protiv Srba na prelazu Jarinje upotrebili bojevu municiju, šef NATOa je rekao da su delovali u cilju samoodbrane, na koju imaju pravo. "Pre svega, Kfor je jasno delovao u cilju samoodbrane. Dobio sam detaljne informacije i potpuno sam uveren da su trupe delovale u okviru mandata", kazao je Rasmusen, pozivajući sve strane da izbegnu jednostrane akcije i zapaljive izjave. "Urgiram da svi ulože napore u dijalog, umesto u konfrontaciju. Zato što svi stanovninci Kosova imaju interes da imaju stabilnost i bezbednost, a NATO podržava napore usmerene prema integraciji u evroatlantsku porodicu", rekao je on. Vojnici su, prema njegovim rečima, proteklih meseci činili mnogo toga kako bi umirili situaciju i zadržali nepristrasan pristup u njenom rešavanju. "Prema našem mandatu, tamo smo da osiguramo bezbedne uslove i slobodu kretanja. U tom smislu, pomažemo Euleksu i sporazum je da je Kfor tek treća linija odgovora. Prvi su kosovski policajci, drugi je Euleks, a tek tada mi", dodao je Rasmusen. "U vreme krize kakvu smo videli, za Kfor je bilo neophodno da preduzme akciju", kazao je Rasmusen, izrazivši nadu da će se što pre vratiti na normalnu situaciju "jer naša ambicija nije da prvi odgovaramo na krizu", kazao je Rasmusen, a preneo "Glas Amerike".

KRIZA NA SEVERU KOSOVA

ČAVUŠOGLU: SITUACIJA NA KOSOVU ZABRANjIVAJUĆA

STRAZBUR, 3. oktobra (Tanjug) Situacija na Kosovu, gde se zadržava napetost na administrativnoj granici sa Srbijom, "izaziva zabrinutost u Evropi", izjavio je danas predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) Mevlut Čavušoglu. Čavušoglu je na pitanje novinara koji prate jesenje zasedanje PS SE rekao da će situacija na Balkanu biti tema "u formatu hitnih debata". "Stalno nadziremo stanje u regionu, koje je i dalje veoma složeno", rekao je predsednik PS SE a preneo je ItarTas s. Predsednik Spoljnopolitičkog komiteta ruske Dume Konstantin Kosačov je raniej danas rekao da je stavljanje tog pitanja na dnevni red izazvano nestabilnom situacijom u regionu. Jesenje zasedanje PŠE trajaće do 7. oktobra, a na zasedanju učestvuje i delegacija Skupštine Srbije koju predvodi poslanik Dragoljub Mićunović.

RASMUSEN: NEPOTREBNA DODATNA ISTRAGA SUKOBA NA JARINjU

BRISEL, 3. oktobra (Tanjug) Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je danas u Briselu da Alijansa ne namerava da sprovede dodatnu istragu u vezi sa nedavnim sukobom Srba i pripadnika Kfora na prelazu Jarinje na severu Kosova. "Ne vidim da je neophodna dodatna istraga. Mi smo srpskoj strani dostavili sve informacije u vezi sa ovim incidentom vojnim kanalima", rekao je Rasmusen. On je takođe istakao da pripadnici snaga NATO imaju pravo na samoodbranu, ali nije komenatrisao da li su vojnici Kfora tokom sukoba koristili bojevu municiju ili ne. Snage NATO na Kosovu "primenjuju najmanju moguću silu, ali imaju pravo na samoodbranu", rekao je Rasmusen. "Oni imaju pravo da štite svoj život i upravo se to dogodilo 27. septembra", rekao je generalni sekretar Alijanse, preneo je Itartas s. Kako je rekao, "u kriznim trenucima snage Kfora su bile prinuđene da operativno reaguju povodom razvoja događaja". "Njihov mandat sastoji se u obezbeđivanju bezbednosti svih stanovnika regiona i upravo to će nastaviti da rade", rekao je prvi čovek NATO. U sukobu na administrativnom prelazu Jarinje 27. septembra povređeno je 11 osoba sedmorica Srba i četvorica pripadnika Kfora. Rasmusen je pozvao i Srbe i kosovske Albance da se uzdrže od nasilja. "Neprestano pozivam sve strane da izbegavaju jednsotrane akcije i zapaljivu retoriku. Pozivam sve da da napore usmere na obezbeđivanje dijaloga a ne na konfontacije", rekao je Rasmusen, prenosi agencija RIA Novosti. On je ponovio da će snage NATO nastaviti da ispunjavaju svoju misliju "odlučno, obazrivo i objektivno" u punoj saglasnosti sa mandatom UN.

TAČI: PRISTINA NA DOBROM PUTU ZA VLADAVINU ZAKONA NA SEVERU KOSOVA

PRIŠTINA, 4. oktobra (Tanjug) Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da su kosovske institucije na dobrom putu za uspostavljanje vladavine zakona na severu Kosova gde Srbi čine većinu, posvećene "zatvaranju istorijskog poglavlja sukoba između Kosova i Srbije". Tači je "Glasu Amerike", redakciji na albanskom jeziku, rekao da kosovska vlada nije u suprotnosti sa građanima na severu i da neće biti novog "statusa kvo", tvrdeći da volja građana na severu nisu barikade i nasilje. "Veoma je važno da ljudi na severu ne žive sa snom Beograda o podeli. Svi znaju da barikade ne mogu dugo da prežive. Jedini način je da se integrišu, i stvore pozitivnije okolnosti sa kosovskom vladom i međunarodnom zajednicom, da ljudi žive kao na celoj teritoriji Kosova", rekao je Tači. On je istakao da na severu Kosova neće biti posebnog statusa, niti bilo kakve autonomije, ni međunarodne administracije, zalažući se za implementaciju dokumenta posrednika Martija Ahtisarija. Tači je pozvao Beograd da pokaže novu politiku prema Prištini i da poštuje evroatlanske vrednosti. Kosovski premijer je najavio spremnost Prištine da nastavi dijalog sa Beogradom i implementira postignute dogovore.