TADIĆ: KOSOVO I EU DVA PARALELNA I REALNA CILjA

NjUJORK, 23. septembra 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je danas na Generalnoj skupštini UN da Beograd ima dva istovremena cilja: da obezbedi rešenje za Kosovo koje će biti prihvatljivo za sve i dati čvrste garancije srpskoj zajednici, i ubrzavanje napretka ka članstvu u EU.
U generalnoj debati 66. godišnjeg zasedanja, Tadić je ocenio da su oba cilja ostvariva "i da bi bilo glupo da bilo ko pomisli da će jedan od tih ciljeva biti žrtvovan zarad drugog".
"Na drugima je da odluče da li smatraju da je realizovanje oba ova cilja dobro za ceo region i njegovu stabilnost. Mi smo uvereni da je to u interesu svih", poručio je Tadić. "Uveren sam da je Srbija ispunila uslove da dobije status kandidata za članstvo u EU. Takođe verujem da je moja zemlja spremna da počne pristupne pregovore", naglasio je Tadić. Podvukao je da će, ukoliko se to dogodi, "prvi put posle 20 godina relativne izolacije, Srbija početi da veruje u to da EU na nju gleda kao na sastavni deo Unije".
Tadić je pozdravio prijem Južnog Sudana u UN, ali je naglasio da je ta država dobila nezavisnost posle dogovora kojima su prethodili dugotrajni pregovori dve strane. On je rekao da za tako nešto mora da postoji kompromis između svih strana i dodao da ne postoje prečice.
Predsednik Srbije kazao je da se to pravilo, međutim, nije poštovalo kada su albanske vlasti na Kosovu 2008. godine jednostrano proglasile nezavisnost od Srbije, kršeći osnovne principe Povelje UN i drugih međunarodnih dokumenata. "Ranije ove sedmice čuli smo sa ovog mesta opasne pozive upućene svim državama da priznaju Kosovo. Takvi pozivi ne doprinose regionalnoj stabilnosti, već umanjuju naše mogućnosti da pronađemo rešenje koje je prihvatljivo za sve", rekao je Tadić. On je podsetio da su pregovori Beograda i Prištine, koji se vode uz posredovanje EU, bili prekinuti u julu zbog pokušaja da se postave carinski punktovi na administrativnoj liniji Srbije i severa Kosova. Dodao je da je Vlada u Beogradu učinila sve da spreči širenje nasilja. "Ali da li je to bilo neophodno? Efekat je bio da se podsete Srbi da pregovaraju u trenutku dok im je istovremeno uperen pištolj u glavu i dok su izloženi stalnoj pretnji međunarodnom izolacijom", kazao je Tadić.
Srpski predsednik rekao je da u narednim mesecima predstoje brojne teme o kojima Beograd i Priština moraju da razgovaraju i dodao da će Srbija biti veoma aktivna u dijalogu. On je izrazio očekivanje da će Kfor i Euleks zadržati neutralnost, što je u skladu sa njihovim mandatom. "Za napredak je potrebno poverenje. Pregovori i pomirenje ne mogu biti ostvareni kroz jednostrane postupke samo jedne strane. Ne može se očekivati uspeh kada postoje pretnje i kada se događaju fizički napadi usred pregovora", naveo je Tadić.
On je podsetio da je poslednjih nekoliko godina više puta razmatrano pitanje zaštite srpskog kulturnog blaga na Kosovu, ali da i pored toga što su postignuti određeni dogovori u praksi to nije sprovedeno. Kao ključne elemente zaštite Srba na Kosovu Tadić je naveo pitanje srpskog stanovništva na severu Kosova za koje je rekao da mora biti rešavano u skladu sa postojećom realnošću.
Drugo važno pitanje je, prema Tadićevim rečima, odgovarajuća implementacija decentralizacije Kosova. Tadić je naglasio da sve srpske enklave koje su izolovane moraju imati političku, sudsku i ekonomsku praksu u skladu sa standardima koji će im omogućiti dalji napredak.
Kao treće važno pitanje predsednik Srbije je naveo status Srpske pravoslavne crkve i njenih svetinja na Kosovu. On je podvukao da SPC mora uživati sprecijalan status kako bi očuvala svoj identitet.
Četvrto važno pitanje koje mora biti rešeno, prema Tadićevim rečima, predstavlja problem imovine. On je naglasio da nekoliko hiljada zahteva kojima se potražuje privatna imovina i dalje stoji nerešeno, ali da postoje i brojni slučajevi nerešene vlasničke strukture preduzeća.
"Radujem se danu kada ću moći da stanem ovde i da saopštim da smo rešili ova pitanja i da smo pronašli kompromisno rešenje prihvatljivo za sve, a ne nametnuto, kojim bi jedna strana dobila sve što je ikada želela, a druga ništa", kazao je Tadić.
Govoreći o dosadašnjim rezultatima Srbije, Tadić je ocenio da Beograd predstavlja dobar primer za region kada je u pitanju pomirenje među narodima, uspostavljanje vladavine prava i borba protiv organizovanog kriminala. Tadić je izrazio uverenje da bi kandidatura Srbije i pregovori o članstvu bili važni i za EU, dok bi Srbija, kao članica UN, mogla sa još više entuzijazma da se bavi pitanjima koji su od važnosti za celokupnu međunarodnu zajednicu.

TADIĆ: REGIONALNA POLITIKA JE STUB NAŠE DIPLOMATIJE

NjUJORK, 23. septembra 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je danas u Njujorku da je Beograd proteklih godina uspostavio potpuno nove odnose sa Zagrebom, što je bilo od velikog strateškog značaja za obezbeđenje stabilnosti u Bosni i Hercegovini.
Govoreći na zasedanju Generalne skupštine UN, Tadić je pozdravio predstojeće članstvo Hrvatske u EU i dodao da je regionalna politika jedan od glavnih stubova srpske diplomatije.
"To se odražava i na naše predsedavanje Centralnoevropskoj inicijativi i Jadranskojonskoj inicijativi. Ono što je najvažnije, to se takođe odražava na predsedavanje Srbije Procesu saradnje u Jugoistčnoj Evropi, najvažnijoj regionalnoj inicijativi", kazao je Tadić. Naveo je da je sve to uticalo na odluku Beograda da "aktivno razmotri" predsedavanje Organizaciji za bezbednost i saradnju u Evropi 2014. godine.
Tadić je naglasio da je Srbija hapšenjem svih osumnjičenih za ratne zločine ispunila sve obaveze i prema sebi i prema međunarodnoj zajednici. Srpski predsednik ocenio je da je to bilo neophodno posle svih tragedija iz 90ih godina prošlog veka.
"Te aktivnosti su takođe preduzete kako bi se pokazalo da Srbija želi da promoviše potpuno pomirenje u regionu. Mi smo svoj deo time uradili", rekao je Tadić i dodao da Beograd insistira na tome da i drugi ispune svoje obaveze.
Srpski predsednik naveo je da isti principi moraju biti primenjeni i pri otkrivanju pune istine iz izveštaja Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima na Kosovu. On je naglasio da samo Savet bezbednosti UN može da obezbedi sveobuhvatnu istragu.
"Samo to (Savet bezbednosti) može da obezbedi univerzalan mandat i jurisdikciju tako da svi počinioci ratnih zločina na Balkanu budu privedeni pravdi, uključujući one odgovorne za trgovinu ljudskim organima na Kosovu", naveo je Tadić.
Predsednik Srbije podsetio je i na aktuelna dešavanja u svetu, ekonomsku krizu, političke promene na Bliskom istoku, problem sa velikim brojem gladnih u Africi i naglasio da sva ta pitanja nameću potrebu čvršće međunarodne saradnje.

NOVI AMBASADOR U IZRAELU POSLE VIŠE OD DVE I PO GODINE

BEOGRAD, 26. septembra 2011. (Beta) Novi ambasador Srbije u Izraelu je Zoran Basaraba, objavljeno je u najnovijem "Službenom glasniku".
Srbija od februara 2009. godine nije imala ambasadora u Izraelu, kada je sa tog položaja opozvan Miodrag Isakov.
Isakov je bio ambasador Srbije u Izraelu od marta 2006. do 3. februara 2009. godine.
U "Službenom glasniku" objavljeno je i rešenje o davanju saglasnosti za otvaranje konzulata Jamajke u Srbiji, sa sedištem u Beogradu.

DjELIĆ: SRBIJA MOŽE DA POVUČE 200 MILIONA DOLARA OD SB

VAŠINGTON, 25. septembra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Djelić izjavio je danas u Vašingtonu da je sa Svetskom bankom dogovoreno da polovina prve tranša od 200 miliona dolara bude upotrebljena za podršku budzetu Republike Srbije a ostatak za podršku sistemu bezbednosti naših puteva i energetske efikasnosti i zdravstva.
U izjavi za Tanjug u pauzi godišnjeg zasedanja Svetske banke i MMF Djelić je rekao i da su preduzete sve mere da Upravni odbor MMF odobri u četvrtak program predostrožnosti za našu zemlju i mogućnost da povučemo milijardu evra. Djelić je ocenio da je, s obzirom da su glavne teme zasedanja ekonomska kriza u svetu i evrozoni, ekonomska situacija u svetu loša i da postoji serija opasnosti. "Postoji opasnost u Americi, u domenu zaduženosti država u Evropi. I ja koji pratim prilično godina ekonomsku situaciju u svetu, nikad nisam video ovoliku zabrinutost na nivou celog sveta", kazao je Djelić.
On je dodao da je zato veoma dobro što je Srbija potpisala sporazum iz predstrožnosti, što je već sada obezbedila finansiranje budzeta za sledećih devet meseci i "što smo preduzeli i druge mere da se očuva stabilnost u zemlji u ovom izuzetno teškom trenutku za svetsku ekonomiju". Na pitanje da li su optimistička predviđanja MMF o rastu industrijske proizvodnje u našoj zemlji aktuelna i dalje uprkos krizi, Djelić je istakao da za sada ostajemo na dva odsto u ovoj godini, prevdiđamo rast industrijske proizvodnje od tri odsto u narednoj ali da moramo biti svesni da veoma zavisimo od situacije u svetu.
Kad je reč o zabrinutosti stručne javnosti pa i građana u Srbiji da bi se kriza iz Grčke mogla preliti u našu zemlju, Djelić je rekao da je zabrinutost opravdana ali kad je u pitanju Grčka, dok su grčke banke u Srbiji stabilne. "Te banke su punopravne banke Republike Srbije, i nema nikakve opasnosti za one koji drže novac u tim bankama. Mnogo je veći rizik ukoliko ekonomski rast u Italiji, Nemčkoj, Austriji, a to su naša važna tržišta, ne bude na onom nivou koji se očekuje", zaključio je Djelić.
Djelić, inače, predvodi delegaciju Srbije na Godišnjoj skupštini Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, koja se održava u Vašingtonu, a završava se sutra . Srpska delegacija, u kojoj je i guverner Narodne banke i guverner Srbije u MMFu Dejan Šoškić, imaće susrete s rukovodstvom i predstavnicima MMFa i Svetske banke, kao i sa delegacijom Švajcarske.
Teme Godišnje skupštine MMF i SB se odnose kako na globalne, tako i na pojedinačne interese zemalja članica i obuhvataju, između ostalog, pitanja iskorenjivanja siromaštva, ekonomskog razvoja, tekuće aktivnosti Svetske banke i MMFa, kao i pomoć nerazvijenim zemljama.

RASTE TRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE I NEMAČKE

BEOGRAD, 26. septembra (Tanjug) Srbija i Nemačka su u prvih sedam meseci ove godine zabeležile porast trgovinske razmene u odnosu na prošlu godinu za oko 22 odsto, u iznosu od oko 1,5 milijardi evra, izjavio je danas potpredsednik Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović.
On je na zajedničkom sastanku preduzeća iz nemačke pokrajine Sarland i Srbije rekao da je vrednost izvoza iz naše zemlje dostigla 550 miliona evra, dok je uvoz bio oko 880 miliona evra. "To su rezultati koji ukazuju da imamo uzlazni trend, a povoljna je okolnost da srpski izvoz raste malo brže nego uvoz", rekao je Vesović i naglasio da veruje da će ove godine biti premašena trgovinska razmena iz 2008. godine, kada je počela ekonomska kriza.
Potpredsednik PKS je podsetio da je Nemačka najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije iz EU i da 360 nemačkih kompanija već posluje u našoj zemlji. Prema njegovim rečima, jedno od poslednjih istraživanja pokazuje da su nemački investitori zadovoljni poslovnom klimom u Srbiji. "Dobili smo zadovoljavajući odgovor, a to je da pozitivno ocenjuju svoje dosadašnje poslovanje", kao i da imaju pozitivna očekivanja vezana za poslovanje u narednom periodu, precizirao je Vesović. On je naglasio da je takva ocena veoma važna, s obzirom na to da se srpska privreda u značajnoj meri tehnološki i investiciono oslanja na nemačke kompanije u važnim sektorima kao što su metalski i energetski.
Preduzeća koja dolaze iz pokrajine Sarland najviše se interesuju za saradnju u oblasti metalske i automobilske industrije i informatičke tehnologije, rekao je potpredsednik PKS. Ističući da je značajno i to što veliki broj kompanija dolazi iz sektora rudarstva, on je rekao da očekuje velike promene u ovoj oblasti nakon usvajanja zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. "Očekujemo da sa dosadašnjih dva odsto doprinosa u bruto domaćem proizvodu u sledećih deset godina on dostigne pet odsto BDP i da rudarska industrija dostigne iznos od 2,3 milijarde evra godišnje", rekao je Vesović.
Predstavnike kompanija pozdravio je i rukovodilac Odeljenja za ekonomske odnose sa inostranstvom u Ministarstvu privrede i nauke pokrajine Sarland Aksel Kampf, koji je izrazio zahvalnost komori što je uspela da sakupi sasvim dovoljan i reprezentativan broj srpskih preduzeća sa čijim će predstavnicima na današnjim sastancima razgovarati predstavnici nemačkih firmi. Nemačku delegaciju čini 19 preduzeća, pre svega iz oblasti rudarstva, energetike, metalne i elektroindustrije, građevinske i drvne industrije, telekomunikacija i konsaltinga. Pokrajina Sarland obuvhata granično područje između Nemačke i Francuske i ta oblast je poznata kao jedno od najvećih nalazišta kamenog uglja.

KOSOVO I METOHIJA

STEFANOVIĆ: CILj OPOZICIJE KOLAPS POLITIKE PREMA KOSMETU

BEOGRAD, 25. septembra (Tanjug) Šef tima Beograda za dijalog sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je večeras da deo srpske opozicije za krajnji cilj ima kolaps državne politike prema Kosovu i Metohiji, kako bi to iskoristila na predstojećim parlamentarnim izborima.
"Činjenica je da na severu Kosova provejava loša atmosfera zbog različitih poruka iz Beograda. Meni se čini da deo opozicije, tu je DS S vrlo aktivna, sa krajnjim ciljem da dođe do potpunog kolapsa kako bi vlast bila optužena za to uoči nadolazećih izbora", rekao je Stefanović gostujući u emisiji "Utisak nedelje" na Televiziji B92, .
Stefanović je dodao da je pregovarački tim Beograda rešio pitanje matičnih knjiga, carinskog pečata i katastra, a da deo opozicije samo kritikuje baveći se omiljenom srpskom disciplinom dobacivanja sa tribina i ne zna da objasni zašto je ono što je dogovoreno loše za Srbiju, a pri tom ne iznose predloge za rešavanje tih problema.
Stefanović, koji je i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, je izrazio uverenje da ruski ambasador Aleksandar Konuzin za nedavni istup na Bezbednosnom forumu u Beogradu nije dobio nikakvu instrukciju, već da je to bio njegov lični nastup.
Stefanović, koji je i šef tima Beograda u dijalogu sa Prištinom, rekao je da u sali u trenutku kada se Konuzin obratio prisutnima nije bilo predstavnika vlasti i državnih organa i da bi u suprotnom sigurno reagovali na neuobičajeno izraženi stav Konuzina. Dodao je da Srbija na to nije reagovala demaršom ili nekim protestom, jer formalnopravno nije bilo mogućnosti za to, jer to nije urađeno u formi stav države ili stava njenog predstavnika.
Nastup Konuzina, koji je tom prilikom kritikovao učesnike foruma što niko nije pokrenuo pitanje slanja kosovskih carinika na prelazima Brnjak i Jarinje, zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučic rekao je da, ne ulazeći u način kako je to izveo Konuzin, nije primetio da je on rekao nešto što je netačno. Vučić je u "Utisku nedelje" rekao da je "notorna laž" da ta stranka kontroliše barikade na severu Kosova, navodeći da su na njima obični ljudi, koji ne slušaju ničije naloge i komande, već se bore za svoju budućnost. Vučić je rekao da je SNS najpopularnija stranka među Srbima na Kosovu, ali da nije prirodno da kontroliše Srbe na barikadama, već da sa njima razgovara u smislu šta može da uradi za njih.
"Nećemo da im kažemo da se pokupe i dođu u centralnu Srbiju", rekao je Vučić, dodajući da u do sada postignutim rešenjima između Beograda i Prištine ne vidi ništa dobro za Srbe na Kosovu. On je dodao da tim Beograda nikada nije pozvao naprednjake, ni pitao ih o mogućim rešenjima, uz konstataciju da je sa Prištinom najpre trebalo da se razgovara o statusu. Vučić je rekao da je rešenje u razgovoru i da bi politika SNS bila izgubiti najmanje što mora, a dobiti najviše što može, na šta mu je Stefanović dobacio da ni on ne bi umeo bolje. Zamenik predsednika SNS je kazao da podela Kosova, o kojoj je govorio lider SPS, zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić, nikada nije trebalo da izađe u javnost, da je to trebalo da bude tajna politika, dodajući da Ahtisarijev plan za naprednjake nije prihvatljiv, ali da aktuelna Vlada Srbije ne može da "izgura više". Vučić je rekao i da je Dačić o podeli Kosova čuo u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića, uz napomenu da mu to nije otkrio njegov prijatelj i šef Tadićevog kabineta Milan Rakić. Na to je Stefanović rekao da Dačić u Tadićevom kabinetu nije mogao da čuje da je podela Kosova cilj Srbije, već da je mogao da čuje milion ideja o rešavanju kosovskog problema.

STEFANOVIĆ: VEROVATNO ĆE BRISEL PRISTATI NA RAZGOVOR

BEOGRAD, 25. septembra (Tanjug) Šef tima Beograda za dijalog sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je večeras da je verovatno da će Brisel pristati da se u sredu, 28. septembra, razgovara o regulisanju prometa na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.
Stefanović je gostujući u emisiji "Utisak nedelje" na televiziji B92 naveo da je moguće da će Beograd već sutra dobiti odgovor i da je verovatno da će Brisel pristati da se o tome razgovara. Priština o tome neće da razgovara pa ćemo razgovarati sa EU, kazao je Stefanović i precizirao da bi to bili razgovori Beograda, s jedne strane, i EU i SAD, s druge strane.
"Tražili smo da pričamo o Jarinju i Brnjaku sa predstavnicima EU i SAD. Oni su adresa za razgovor. Na dobrom putu smo da dobijemo te razgovore, imamo stalnu komunikaciju sa Briselom, Vašingtonom i drugim centralama, sa ciljem da dobijemo te razgovore i da utičemo na stanje na ta dva prelaza", rekao je Stafanović. Na pitanje dali je tačno da mu je prećeno ubistvom, Stefanović je rekao da su pretnje postojale, da su one ozbiljne ali da se oseća sigurno i da niko ne može da mu zabrani kretanje po severu Kosmeta.

TAHIRI: RAZGOVORE TREBA NASTAVITI

PRIŠTINA, 24. septembra 2011. (Beta) Zamenica premijera Kosova Edita Tahiri izjavila je da razgovore o tehničkim pitanjima treba nastaviti, nezavisno od situacije na severu Kosova i sporazuma koji su do sada postignuti u dijalogu predstavnika Beograda i Prištine.
Tahiri koja je i šefica pregovaračkog tima Prištine u razgovorima za Beogradom je za radio Slobodna Evropu rekla da je dijalog međunarodni proces i da je kao takav neophodan.
"O dialogu se konsultujemo i koordinišemo sa našim partnerima u SAD i EU. Mi kao vlada Republike Kosovo verujemo u angazovanje međunarodnih faktora da doprinesu uspehu dijaloga, koji je doprinos dobrosusedskim odnosima, regionalnoj saradnji i ubrzanju evropskih integracija", kazala je Tahiri.
Sledeći sastanak delegacija Prištine i Beograda trebalo bi da bude održan 27 i 28. septembra u Briselu. Kako je saopšteno, na tim sastancima će se razgovarati o telekomunikacijama, energiji, regionalnoj saradnji i kašnjenjima u ostvarivanju pet prethodno postignutih dogovora.
Šef Pregovaračkog tima Beograda u razgovorima Borislav Srefanović izjavio je da je teško razgovarati o drugim temama, a da se ne reši pitanje prelaza na severu Kosova.
Edita Tahiri odbacuje mogućnost razgovora o prelazima jer je to unutrašnje pitanje Kosova, a takav stav podržavaju i predstavnici vlasti i opozicije na Kosovu.

DEŽER: SLEDEĆA FAZA DIJALOGA 28. SEPTEMBRA

BEOGRAD, 26. septembra (Tanjug) Šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da se sledeća faza razgovora Beograda i Prištine očekuje 28. septembra i podsetio da je EU uključena u proces dijaloga od samog početka.
On je rekao da se razgovori između Beograda i Prištine odvijaju sve vreme, da je to konstantan proces i da je u njega uključena i EU. Dežer je na konferenciji za novinare u "Hajatu" odgovarajući na pitanja novinara podsetio da su se nedavno sastali i o tome razgovarali predsednik Srbije Boris Tadić i predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

TAČI: NAJAVA FUNKCIONISANjA SUDA U MITROVICI

PRIŠTINA, 26. septembra (Tanjug) Kosovski premijer Hašim Tači najavio je da je sledeći korak plana kosovskih institucija na severu Kosova funkcionisanje suda u Mitrovici. "Imaćemo i funkcionalno sudstvo na severu, stvorićemo uslove za početak primene reda i zakona, za početak funkcionisanja demokratskog poretka, ali i investicije.
Postoji grupa ljudi koja stalno krši Ustav i zakone Kosova, radi protiv Ahtisarijevog dokumenta i Rezolucije 1244. Ovi ljudi će se naći pred licem pravde i mi ćemo biti beskompromisni prema njima i nastavićemo sa daljim koracima za konsolidaciju države", rekao je Tači u intervjuu prištinskom listu "Epoka e re". Tači je ponovio da na severu neće biti povratka na stanje pre 25. jula ove godine, te da je za tu poziciju i uspostavljanje carinske i policijske kontrole na severu dobio punu podršku generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, američke državne sekretarke Hilari Klinton i predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.