TADIĆ I BAN: MIRNIM PUTEM DO REŠENjA ZA SEVER KOSOVA

NjUJORK, 23. septembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić i generalni sekretar UN Ban Kimun složli su se sinoć u Njujorku da se mirnim putem, kroz dijalog, dođe do rešenja za Kosovo. Tokom razgovora Tadića i Bana o situaciji na Kosovu i Metohiji , generalni sekretar UN je izrazio zabrinutost zbog pogoršanja situacije na severu Kosova i istakao potrebu da se održi mir. "Generalni sekretar je ohrabrio puno i stpljivo učešće u dijalogu između Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije", saopštio je Sekretarijat UN. Ban je, takođe, naglasio neophodnost da međunarodne institucije na Kosovu zadrže statusnu neutralnost. Tadić, koji učestvuje na zasedanju Generalne skupštine UN, prethodno je razgovarao sa visokom predstavnicom Evropske unije Ketrin Ešton i tom prilikom ponovio stavove Srbije da se ne prihvataju pokušaji nasilne promene realnosti na Kosovu i Metohiji, ali i da Beograd ostaje privržen dijalogu kroz koji se mogu rešavati problemi Srba i Albanaca. Generalnoj skupštini UN, Tadić će se obratiti u petak.

TADIĆ O SASTANKU SA BAN KIMUNOM I DIJALOGU

BEOGRAD, 22. septembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će glavna tema njegovog večerašnjeg razgovora sa generalnim sekretarom UN Ban Kimunom biti Banov plan u šest tačaka na osnovu kojeg je Srbija prihvatila dolazak Euleksa na Kosovo. "To je sada već jasno definisani okvir za razgovor", rekao je predsednik Srbije, navodeći da Banov plan podrazumeva statusnu neutralnost Kfora i Euleksa, kao i traganje kroz dijalog za rešenjima za sva krizna pitanja na KiM. "Srbija je odlučna da se pronađu rešenja koja su moguća, koja su rezultat dobro osmišljenog kompromisa. Ali, Srbija mora da vodi računa i o tome da ne štiti samo svoje nacionalne interese, već i interese albanskog naroda. To podrazumeva mirotvornu politiku i političku arhitekturu koja može doneti dugogodišnju stabilnost Kosovu", istakao je predsednik Srbije. Upitan da li je moguć nastavak dijaloga Beograda i Prištine 28. septembra, za kada je najavljena nova runda razgovora u Briselu, imajući u vidu šta se dešava na Kosovu, Tadić je za RTS odgovorio: "Dijalog mora da bude nastavljen 28. septembra, ali od toga je još važnije kakve su posledice tog dijaloga. Dijalog može da donese suštinska rešenja za pitanje celog regiona". "Kada govorimo o tom konkretnom danu od odlučujuće je važnosti da se konačno reši pitanje carinske službe u toj posebnoj carinskoj oblasti što Kosovo jeste u međunarodnim aktima i u odlukama dve prethodne vlade Srbije, a ne vlade (Mirka)Cvetkovića". On je podsetio da je tokom dijaloga postignut dogovor o izgledu carinskog pečata. "Ali moramo da rešimo pitanje carina gde idu sredstava od carina. O tome uopšte nismo razgovarali. Neki evropski poslanici u javnosti pokušavaju da predstave da je to pitanje rešeno, ali ono nije rešeno i to naprosto nije istina", istakao je Tadić. Povodom predstojećeg susreta sa Hilari Klinton, državnim sekretarom SAD, koje ne odustaju od svog stava i podrške Kosovu, Tadić je rekao: "Svako treba da zastupa svoje interese. Amerika je jasno stavila do znanja da podržava nezavisnost Kosova, a Srbija je Americi i čitavoj međunarodnoj zajednici stavila do znanja da ne prihvata nezavisnost Kosova". Kako je rekao, Srbija je takođe svima stavila do znanja da želi kompromisno rešenje. On je rekao da će taj razgovor biti težak, ali da je za njega pripravan. Tadić je naveo da je sa Ešton, pored Kosova, razgovarao i evropskim integracijama Srbije. "Rekao sam vrlo jasno da Srbija želi status kandidata i datum za početak pregovora, jer smo praktično ispunili sve uslove ili ćemo to uskoro učiniti", rekao je Tadić. Prema njegovim rečima, odgovor EU na to trebalo bi da bude pozitivno mišljenje EK i odluka šefova država o statusu kandidata i datumu pregovora, ali ovo pitanje je sada uslovljeno situacijom na severu Kosova. U razgovoru sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom, Tadić je insistirao na tome da Kfor ostane statusno neutralan. On je rekao da je od Rasmusena dobio uverevanja da će tako biti u budućnosti. Tadić je dodao da to isto važi i za Euleks i da je od visoke predstavnice EU takođe tražio da ta misija ostane statusno neutralna. "Ako oni izađu iz statusne neutralnosti mi ćemo istog trenutka zvoniti na uzbunu međuanrodnim institucijama", zaključio je Tadić. Tadić u Njujorku učestvuje na Generalnoj skupštini UN.

TADIĆ RAZGOVARAO SA KETRIN EŠTON

NjUJORK, 22. septembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je u Njujorku sa visokom predstavnicom Evropske unije Ketrin Ešton i tom prilikom ponovio stavove Srbije da se ne prihvataju pokušaji nasilne promene realnosti na Kosovu i Metohiji, ali da Beograd ostaje privržen dijalogu kroz koji se mogu rešavati problemi Srba i Albanaca. Tadić je u izjavi za Tanjug, istakao da je situacija na KiM sada lošija nego pre letošnjih jednostranih akcija Prištine i angažovanja specijalne jedinice Rosu. "Oni koji su planirali akciju su pošli od pogrešnih pretpostavki, da će Srbija šta god da se dešava na KiM, prihvatiti različita rešenja zbog toga što želi da dostigne status kandidata (za članstvo u EU) i da otvori datum za pregovore", rekao je Tadić. "To prosto nije tako. Mi imamo naše principe i potpuno jasno definisane stavove vezane za proceš dijaloga povodom Kosova i Metohije i u tom smislu se stvari nisu promenile ni nakon razgovora sa Ketrin Ešton", rekao je predsednik Srbije. Tadić je rekao da je sa Eštonovom imao otvoren i težak razgovor, i da je još jednom ponovio da Srbija ne priznaje i da neće priznati nezavisnost KiM. "Međutim, Srbija treba da učestvuje u dijalogu i to je moj jasno iskazan stav. Samo kroz dijalog možemo rešavati probleme ljudi koji žive na KiM, Srba i Albanaca, ali možemo braniti i naše legitimne državne interese na KiM", dodao je predsednik Srbije. On je upozorio, da bi u suprotnom, došli u situaciju da ponovo budemo izolovani po tom međunarodnom pitanju. "Došli bismo u situaciju da ponovo budemo u teškim okolnostima, i da zbog ekonomske krize koja se pomalja, u teškim okolnostima rešavamo taj problem. Dakle, moramo da učestvujemo u dijalogu, ali moramo da iskažemo i jasno svoje principe vezane za dijalog", naglasio je Tadić. On je kazao i da je visoku predstavnicu EU upoznao sa stavom da Beograd u nastavku dijaloga sa Prištinom želi da rešava pitanje carina i da nije tačno da je prihvatanjem rešenja za pečat prihvaćeno rešenje kuda idu sredstva od carina, ko na administrativnim prelazima obavlja carinske poslove i na koji način se oni regulišu. "Sve to treba da bude tema dijaloga. Videćemo kakva će biti reakcija EU na tu temu, sad će uslediti konsultacije u EU, ali mi od naše pozicije nismo odstupili", istakao je predsednik Srbije. Tadić u Njujorku učestvuje na Generalnoj skupštini UN. On će na marginama imati niz bilateralnih susreta sa svetskim državnicima. Danas će razgovarati sa generalnim sekretarom UN Ban Ki munom i generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom, kao i mađarskim predsednikom Palom Šmitom. Predviđen je i Tadićev susret sa šefom estonske države Tomasom Hendrikom Ilvesom.

DIJALOG BEOGRAD - PRIŠTINA

TADIĆ: KOSOVO JESTE POSEBNA CARINSKA OBLAST U MEDjUNARODNIM AKTIMA

BEOGRAD, 23. septembra (Tanjug) Predsednik Tadić izjavio je da dijalog Beograda i Prištine mora da bude nastavljen 28. septembra, za kada je najavljena nova runda razgovora u Briselu, ali da je još važnije kakve će biti posledice tog dijaloga. "Dijalog mora da bude nastavljen 28. septembra, ali od toga je još važnije kakve su posledice tog dijaloga. Dijalog može da donese suštinska rešenja za pitanje celog regiona", rekao je. "Kada govorimo o tom konkretnom danu od odlučujuće je važnosti da se konačno reši pitanje carinske službe u toj posebnoj carinskoj oblasti što Kosovo jeste u međunarodnim aktima i u odlukama dve prethodne vlade Srbije, a ne vlade Cvetkovića". On je podsetio da je tokom dijaloga postignut dogovor o izgledu carinskog pečata. "Ali moramo da rešimo pitanje carina gde idu sredstava od carina. O tome uopšte nismo razgovarali. Neki evropski poslanici u javnosti pokušavaju da predstave da je to pitanje rešeno, ali ono nije rešeno i to naprosto nije istina", istakao je za RTS. Tadić je uoči razgovora sa Ban Kimunom rekao da će glavna tema njegovog razgovora biti Banov plan u šest tačaka na osnovu kojeg je Srbija prihvatila dolazak Euleksa na Kosovo. "To je sada već jasno definisani okvir za razgovor", rekao je, navodeći da Banov plan podrazumeva statusnu neutralnost Kfora i Euleksa, kao i traganje kroz dijalog za rešenjima za sva krizna pitanja na KiM. "Srbija je odlučna da se pronađu rešenja koja su moguća, koja su rezultat dobro osmišljenog kompromisa. Ali, Srbija mora da vodi računa i o tome da ne štiti samo svoje nacionalne interese, već i interese albanskog naroda. To podrazumeva mirotvornu politiku i političku arhitekturu koja može doneti dugogodišnju stabilnost Kosovu", istakao je. Povodom predstojećeg susreta sa Hilari Klinton, državnim sekretarom SAD, koje ne odustaju od svog stava i podrške Kosovu, Tadić je rekao: "Svako treba da zastupa svoje interese. Amerika je jasno stavila do znanja da podržava nezavisnost Kosova, a Srbija je Americi i čitavoj međunarodnoj zajednici stavila do znanja da ne prihvata nezavisnost Kosova". Kako je rekao, Srbija je, takođe, svima stavila do znanja da želi kompromisno rešenje. On je rekao da će taj razgovor biti težak, ali da je za njega pripravan. U razgovoru sa gensekom NATO Rasmusenom, Tadić je insistirao na tome da Kfor ostane statusno neutralan. On je rekao da je od Rasmusena dobio uverevanja da će tako biti u budućnosti. Tadić je dodao da to isto važi i za Euleks i da je od visoke predstavnice EU takođe tražio da ta misija ostane statusno neutralna. "Ako oni izađu iz statusne neutralnosti mi ćemo istog trenutka zvoniti na uzbunu međuanrodnim institucijama", zaključio je Tadić.

DjELIĆ: SRBIJA NE ŽELI ZAMRZNUTE KONFLIKTE

BEOGRAD, 23. septembra 2011. (Beta) Potpredsednik Vlade Božidar Djelić upozorio da opasnost za evropski put Srbije predstavlja razmišljanje pojedinih zemalja da "jednostrano menjaju realnost" na Kosovu. Na otvaranju konferencije stipendista Bundestaga na temu "Perspektive zemalja Jugoistočne Evrope i njihov put u EU", Djelić je rekao da Srbija očekuje da se poštuje statusna neutralnost ustanovljena odlukama UN i načinom na koji je Srbija prihvatila Euleks i dodao da se to ne poštuje. "Nažalost, poslednjih nedelja kao da ima zemalja koje mimo političkog mandata koje im je dala EU razmišljaju da jednostrano i, ako je to potrebno i silom menjaju realnost na terenu. To je opasnost za evropski put Srbije", rekao je Djelić. On je istakao da je Srbija otvorena za sva rešenja. Ako su problem različiti pogledi na ubiranje carine na administrativnim prelazima, bolje je razgovarati "nego da imamo blokade i bodljikave žice", ukazao je Djelić. Srbija želi, kako je istakao, da nađe rešenje za suživot na Kosovu i da je najbolji način za to dijalog kojim treba da bude rešeno pitanje konačnog statusa Kosova. "Srbija ne želi zamrznute konflikte, Srbija želi kompromis, ali ne može da prihvati da joj se nameće ono što nijedna druga demokratija u Evropi ne bi prihvatila", kazao je on. Djelić je rekao i da Srbija očekuje i nada se da će u mišljenju Evropske komisije o kandidaturi Srbije za prijem u EU biti prepoznati njeni napori u reformama i naveo da će usvajanjem zakona o restituciji i o javnoj svojini Srbija u potpunosti ispuniti Akcioni plan dogovoren sa EU. Uz dijalog s Prištinom koji je dao rezultate što se očekuje i od nove runde, to će navesti Evropsku komisiju da preporuči da Srbija postane kandidat za prijem u EU i da zemlje članice Unije razmisle i o određivanju datuma za početak pregovora, rekao je Djelić i dodao: "To je naš cilj. Da li će se to desiti to ćemo videti".

DAČIĆ: ISTA PRAVILA ZA SRBE I ALBANCE

BEOGRAD, 23. septembra (Tanjug) Zamenik premijera Ivica Dačić zatražio je od međunarodne zajednice da prema Srbima i Albancima na Kosovu primenjuje ista pravila i kada su u pitanju alternativni putni pravci. "Koliko alternativnih prelaza i puteva postoji tamo gde žive Albanci i koliko smo puta ukazivali da tu prolazi oružje, droga, da se švercuje roba i nikad niko nije reagovao iz međunarodne zajednice", rekao je on. Dačić je rekao novinarima da bi po tom pitanju međunarodna zajednica trebalo da se izjasni i da li hoće univerzalna pravila i za Srbe i za Albance ili hoće samo "e, ovo važi samo za Srbe". On je istovremeno naglasio da treba sprečiti šverc preko administrativne linije, podsetivši da je Vlada Srbije donela uredbu o porezu na dodatnu vrednost (PDV) na zahtev Srba sa Kosova. Dačić je rekao da je to urađeno da bi se sprečio šverc, "a sada imate iz Brisela da nisu zadovoljni jer time Vlada Srbije pokazuje da smatra Kosovo delom svoje teritorije", uz napomenu da je o tim stavovima Brisela pročitao u novinama i da ne zna da li su tačni. "Šta hoće Brisel od nas? Da sprečimo šverc? Ja ne razumem kakav se odnos od nas traži", kazao je ministar i dodao da je sprečavanje šverca nacionalni interes. Dačić je ponovo upozorio i na retoriku Prištine ali i dela međunarodne zajednice koji sve stavove Srba sa severa Kosova tretiraju kao kriminalne. Prema njegovim rečima, po toj retorici ispada da u kriminalne aktivnosti spada sve šsto traže Srbi sa severa Kosova, koji su protiv nezavisnosti pokrajine. Dačić je, kao primer različtih standrada međunarodne zajednice naveo i primer nekadašnje "oslobodilačke vojske Kosova" koju su državni organi smatrali terorističkom organizacijom, a deo međunarodne zajednice ih je proglasio borcima za slobodu. Proteklu noć na severu Kosova obeležil je akcija vojnika Kfora koji su zatvorili alternativni putni pravac iznad prelaza Jarinje. Srbi su kao odgovor na akciju Kfora otvorili novi put u neposrednoj blizini starog, tako da vozila iz pravca Raške na Kosovo i obrnuto neometano saobraćaju. Jedan broj Srba je i prošlo veče proveo na barikadama koje su postavljene širom severa Kosova, kao odgovor na dolazak kosovskih carinika na administrativne prelaze čemu se lokalno srpsko stanovništvo protivi.

JAHJAGA U VAŠINGTONU SA OBAMOM

PRIŠTINA, 23. septembra 2011. (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga se sinoć susrela sa predsednikom Sjedinjenih američkih država Barakom Obamom, saopštio je danas njen kabinet. Do susreta je došlo na godišnjem prijemu za svetske lidere koji je predsednik Obama organizovao za predsednike, premijere i ministre spoljnih poslova zemalja iz celog sveta. Predsednica Kosova je takođe prisustvovala prijemu koji je organizovao bivših predsednik SAD, Bil Klinton. Jahjaga je imala i poseban sastanak sa Klintonom o pitanjima od posebnog interesa za Kosovo, saospstreno je u Prištini.

BAN POMENUO AHTISARIJEV PLAN, ALI U DRUGOM KONTEKSTU

NjUJORK, 22. septembra (Tanjug) Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun je u nedelju, prilikom susreta sa predstavnicima prištinskih vlasti, pomenuo Ahtisarijev plan, ali u kontekstu nabrajanja napora UN u vezi sa kosovskim pitanjem, rečeno je danas Tanjugu u Sekretarijatu UN. U dopisu koji su iz Sekretarijata UN danas poslali dopisniku Tanjuga navedeno je da je "Ban istakao da Ahtisarijev plan, koji je prvobitno imao njegovu potporu, pre nego što ga je Savet bezbednosti uzeo u razmatranje, nije dobio podršku svih članica tog tela". Posle susreta Bana sa kosovskom predsednicom i premijerom Atifete Jahjagom i Hašimom Tačijem, u Prištini je saopšteno da je Ban, navodno, rekao da otvorena pitanja izmedu Beograda i Prištine treba da budu rešena kroz dijalog, a da "Ahtisarijev plan nudi najbolje mogućnosti za srpsku zajednicu". U Sekretarijatu su u ponedeljak na pitanje Tanjuga s tim u vezi kao objašnjenje naveli da je Ban razgovarao s predstavnicima kosovskih vlasti o situaciji na severu Kosova i dijalogu Beograda i Prištine i istakao potrebu da se dugotrajni problemi rešavaju dijalogom i na miran način. U kabinetu, međutim, tada nisu naveli da je tokom razgovora generalnog sekretara sa Jahjagom i Tačijem bilo reči o Ahtisarijevom planu. Misija Srbije pri UN je u ponedeljak tim povodom zatražila objašnjenje. Ambasador Srbije pri UN Feodor Starčević rekao je da je tačno da se Jahjaga sastala sa generalnim sekretarom UN, ali da zasada nije poznato šta je on tom prilikom rekao. "Misija Srbije pri UN je dobila instrukciju iz Beograda da traži razjašnjenje i da, ako to nije tačno, generalni sekretar izda demanti," rekao je.

KRIZA NA SEVERU KOSOVA

VLADA: REŠITI NAJNOVIJE SLUČAJEVE NA KOSOVU

BEOGRAD, 22. septembra (Tanjug) Vlada Srbije zatražila je danas od međunarodnih misija na Kosovu i Metohiji da reše najnovije slučajeve u kojima su uhapšeni vozači kamiona iz Srbije, a jedan kamion sa robom iz Srbije prevrnut, izjavio je direktor Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović.Hapšenje 13 vozača preduzeća "Eurokop" iz Raske u južnom delu Kosovske Mitrovice i prevrtanje kamiona koji je na Kosovo prevozio robu iz centralne Srbije na putu Priština Podujevo je veoma uznemirilo Srbe na Kosovu i zato je važno da se takvi incidenti više ne dešavaju, rekao je na konferenciji za novinare u Vladi. Ministar za Kosovo i Metohiju Bogdanović obavestio je na sednici vladu da institucije na Kosovu funkcionišu bez većih problema i da postoji visok stepen koordinacije lokalnih srpskih vlasti u toj pokrajini i Vlade Srbije. Ministar Bogdanovć je na sednici, prema rečima Mihajlovića, takođe istakao da je snabdevanje na severu Kosova normalno i da nema istina u glasinama da nedostaje neke vrste robe.

CVETKOVIĆ: NEMAMO NIŠTA PROTIV DA EULEKS PREUZME KONTROLU

BEOGRAD, 23. septembra 2011. (Beta) Premijer Mirko Cvetković komentarišući stanje na Kosovu je rekao da je najvažnije da se sporna pitanja rešavaju mirnim putem i da je vlast u Srbiji spremna na dogovore. "Mi ne možemo da priznamo unilateralne akte na Kosovu, ali ćemo se držati dijaloga u rešavanju problema... i smatramo da je to jedini način da se postigne rešenje", naglasio je premijer. Cvetković je ukazao da Srbija "nikada neće odustati od svog naroda na Kosovu i Metohiji", ali savetuje narodu da svoje nezadovoljstvo ispoljavaju na miran način. "Srbija ima čvrst stav da spreči kriminal i korupciju na Kosovu i spremna je da u tome sarađuje sa međunarodnom zajednicom. Nemamo ništa protiv da Euleks preuzme kontrolu na carinskim punktovima u skladu sa Rezolucujom UN 1244", rekao je Cvetković. Povodom predloga da međunarodna zajednica preuzme upravu u severnom delu Kosova, Cvetković je ocenio da je to "stvar procesa i dogovora" i istakao da međunarodne misije imaju mandat da upravljaju celom pokrajinom. "Rešavanje stanja na Kosovu je otvoren proces i sve što dogovorimo mi ćemo poštovati", rekao je premijer.

STEFANOVIĆ: SLUČAJ UHAPŠENIH VOZAČA PREBACITI EULEKSU

BEOGRAD, 22. septembra (Tanjug) Šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu s Prištinom Borislav Stefanović izjavio je da će biti učinjeno sve da se slučaj 13 vozača, uhapšenih na carinskom punktu u južnom delu Kosovske Mitrovice, prebaci u nadležnost Euleksa. U izjavi za Tanjug on je hapšenje vozača preduzeća "Eurokop" iz Raške ocenio kao grubo kršenje dogovora o slobodi kretanja od strane Prištine, ali i kao nastavak pritiska na Beograd s ciljem da se "naša pozicija pred sledeću rundu dijaloga oteža". Uz sve primedbe koje Beograd ima na poteze misije EU na KiM Stefanović je ocenio da je dobro da u ovakvim slučajevima postoji neko ko može da se postavi između Srba i privremenih insititucija u Prištini. Dogovor je jedini način da se situacija na prelazima reši, ponovio je Stefanović, a upitan da li se zna datum naredne runde dijaloga, on je rekao da se odgovor Brisela još čeka. Beograd će imati strpljenja, kao i do sada, rekao je on i dodao: "spremni smo da se dogovaramo bilo gde i bilo s kim i pre 28. septembra". "Najvažnije je da dođemo dogovorom do rešenja koje Beogradu obezbeđuje formu kroz koju bi mogao da utiče na to kako će udubuće funkcinisati administrativni prelazi", zaključio je Stefanović.

KFOR ZATVARA PUTEVE, SRBI PROBIJAJU NOVE

KOSOVSKA MITROVICA, 23. septembra 2011. (Beta) Srbi na severu Kosova su prošle noći, u odmeravanju sa KFORom, probili novi put. Pošto su sinoć vojnici KFORa bodljikavom žicom pregradili obilazni put od Jarinja prema Rudnici koji su meštani bili probili i spremili za asfaltiranje, Srbi su uzvratili novim tonama šljunka i zemlje koju su kamionima dovozili tokom noći. Za oko dva sata Srbi su buldožerom probili novu deonicu puta na mestu gde su bili vojnici KFORa, tako da su noćas ponovo povezali put koji sa severa Kosova vodi ka centralnoj Srbiji. I na ostalim barikadama Srbi su pratili kretanje KFORa i Euleksa, spremni da im onemoguće prolaz dok se sa prelaza Brnjak i Jarinje ne povuku kosovski policajci i carinici. Na prelazu Jarinje ponovo je postavljena bodljikava žica. Oni koji tamo dežuraju, kažu da preko prelaza nedelju dana niko nije prešao, čak i kada je bio otvoren.

REDžEPI: TRAŽIĆU ZAJEDNIČKU AKCIJU ZA UKLANjANjE BARIKADA

PRIŠTINA, 22. septembra (Tanjug) Kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redzepi preneo je poslanicima kosovske skupštine da će razgovarati sa zvaničnicima Kfora i Euleksa da pronađu zajednički vid delovanja da se uklone barikade sa puteva na severu. On je naglasio da je bezbednost na severu pod kontrolom i pod upravom Kfora, Euleksa i kosovske policije. "Postoje tenzije, ali zahvaljujući posvećenosti ovih mehanizama nije bilo međuetničkih incidenata. Sigurnost za sve građane, a posebno nesrpske zajednice je obezbeđena, a pojačali smo i patrole", rekao je informišući poslanike o stanju na severu. On tvrdi da u pozadini zbivanja na severu Kosova i postavljanja barikada lokalnih Srba stoji zvanični Beograd. Redzepi je rekao da akcije na punktovima na severu predstavljaju "veliki korak u pravcu širenja suvereniteta Kosova", ali da postoje izazovi i da je jedan od njih bezbednost žitelja albanskih sela na severu Kosova. Redzepi je navode medija o blokadi pojedinih sela na severu u kojima žive Albanci ocenio netačnim.

HOTON: EULEKS NIJE IZAŠAO IZ SVOG MANDATA

BEOGRAD, 23. septembra (Tanjug) Glavni portparol Euleksa Nikolas Hoton izjavio je da Euleks, delujući na Kosovu, nije izašao iz svog mandata, da se ne bavi statusnim pitanjima i da su promene na prelazima Jarinje i Brnjak povezane sa primenom sporazuma o carinskom pečatu, postignutog u Briselu 2. septembra. "Euleks nije izašao iz svog mandata. Aktivnosti se sprovode uz strogo poštovanje ovlašćenja i misiju podržava svih 27 članica EU", rekao je za "Blic". On je ustvrdio da se Euleks ne bavi statusnim pitanjima i da su njegove aktivnosti usmerene ka jednom jedinom ciljuunapređenju vladavine zakona za svakoga, širom Kosova, uključujući i njegov severni deo. Hoton je bio izričit da je postavljanje kosovskih carinika na prelaze Jarinje i Brnjak stvar vlade u Prištini. "Promene na prelazima su povezane s primenom sporazuma o carinskom pečatu postignutog u Briselu 2. septembra. Cilj je da se poboljša vladavina zakona za lokalno stanovništvo. A to znači rešavanje problema šverca i organizovanog kriminala", rekao je Hoton. On smatra da bi bilo najbolje da barikade na Kosovu uklone oni koji su ih podigli, ali da su za njihovo sklanjanje "sve opcije otvorene", dodajući da je potpuno jasno šta znači formulacija "sve opcije".Na pitanje da li vidi vezu između samoproglašene nezavisnosti Kosova, jedinstvenog carinskog sistema i statusne neutralnosti Euleksa, Hoton je rekao: "Ne mogu da odgovorim na ovo pitanje bez dodatnih objašnjenja".

HARČENKO: NAPETOST NA KOSOVU OPASNOST PO REGION

BEOGRAD, 23. septembra (Tanjug) Ambasador Rusije u Bosni i Hercegovini (BiH) Aleksndar BocanHarčenko ocenio je da napetost na Kosovu predstavlja opasnost za region i ponovio da Rusija ne priznaje jednostano proglašenu nezavisnost Kosova koja predstavlja kršenje međunarodnog prava. "Rusija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Smatramo da je reč o kršenju međunarodnog prava i Rezolucije 1244. Stvari treba vratiti u okvir međunarodnog prava. Napetost na Kosovu svakako predstavlja opasnost za region", rekao je današnjim "Večernjim novostima". Osvrćući se na situaciju u BiH, on je rekao da nikako ne bi bilo dobro da se međunarodna zajednica umeša u proces formiranja vlasti u BiH i ocenio da su Bonska ovlašćenja bila pogrešan i neefikasan načina rešavanja problema u BiH. Rusija se, baš kao i Republika Srpska (RS), zalaže za očuvanje principa rotacije i formiranje funkcionalnog Saveta ministara. On je dodao da Rusija smatra da jačanje entiteta doprinosi efikasnijoj državi BiH, a ne njenom slabljenju. Harčenko je rekao da je politika predsednika RS Milorada Dodika usmerena na očuvanje nadležnosti Srpske u skladu sa Dejtonom. "Uvek smo (Rusija) u Savetu za porimenu mira branbili interes RS, jer smatramo da u politici predsednika RS nema podrivanja i potkopavanja Dejtona", naveo je ambasador Rusije koji očekuje dobru saradnju sa šefom delegacije EU u BiH Peterom Sorensenom koji je nedavno stupio na tu dužnost. Harčenko smatra da bi kancelarija visokog predstavnika (OHR) trebalo da bude zatvorena, ali da o tome još nema saglasnosti u Savetu za primenu mira. "Bonska ovlašćenja su bila pogrešan i neefikasan načina rešavanja problema u BiH i verujem da ih (visoki predstavnik Vanetin) Incko više neće koristiti, jer su izgubila svaki smisao", rekao je ambasador Rusije.

SRBIJA - EU

CVETKOVIĆ: ISPUNjENI SVI USLOVI ZA STATUS KANDIDATA ZA EU

BEOGRAD, 23. septembra 2011. (Beta) Premijer Mirko Cvetković izjavio je da je Srbija ispunila sve uslove za status kandidata za prijem u Evropsku uniju. "Srbija je poslednjih meseci značajno napredovala u ispunjavanju svih uslova iz Akcionog plana evrointegracije i ne vidim ni jedan razlog da ne dobijemo status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", rekao je Cvetković u intervjuu za agenciju Beta. Premijer je dodao da Srbija ne može da utiče na to da li će članice Evropske unije postavljati dodatne uslove da bi prihvatile njenu kandidaturu, ali se nada da se to neće desiti. "Veliki sam optimista kad se radi o sticanju kandidature, ali ako bude novog uslovljavanja, nećemo odstupiti od državne politike, i postoje takozvane crvene linije preko kojih nećemo preći", ukazao je Cvetković. Premijer je dodao da u razgovorima sa zvaničnicima EU Vlada Srbije dobija pozitivne signale, pre svega da se može sa velikom izvesnošću očekivati pozitivno mišljenje Evropske komisije o kandidaturi Srbije. Moguće su, kako je ukazao premijer, drugačije opcije u pogledu datuma početka pregovora o prijemu Srbije u EU odnosno da se datum ne utvrdi odmah, već da se precizira procedura, kako je bilo i sa drugim zemljama.

DELEVIĆ: NE BIH SE IZNENADILA NOVIM USLOVIMA ZA SRBIJU

BEOGRAD, 23. septembra (Tanjug) Direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević izjavila je da se ne bi iznenadila novim uslovima za Srbiju, ako Evropska komisija u oktobru da pozitivnu preporuku za kandidaturu naše zemlje u EU. "Ako preporuka bude pozitivna, ne bih se začudila da budu postavljeni još neki uslovi, što bi bio jedan od mogućih scenarija", rekla je ona na regionalnoj konferenciji stipendista Bundestaaga "Perspektive zemalja jugoistočne Evrope i njihov put u EU". Prema njenim rečima, Evropska komisija očekuje rezultate pregovora Beograda i Prištine sledeće nedelje i razvoj situacije na terenu, kako bi donela mišljenje o sticanju kandidature Srbije za Evropsku uniju. Delevićeva je, kada je reč o regionu, podsetila da je Hrvatska završila pregovore s EU i ocenila da je to pozitivan korak jer predstavlja podsticaj za ostale zemlje zapadnog Balkana. Ona je ocenila da najviše šanse da počne pregovore ima Crna Gora i dodala da se nada da će joj se brzo pridružiti Srbija i Makedonija.

JOŠ NIJE JASNO KAKVO ĆE BITI MIŠLjENjE O SRBIJI

BEOGRAD, 23. septembra 2011. (Beta) Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je danas da očekuje "neku vrstu pozitivnog mišljenja" Evropske komisije o zahtevu Srbije da postane kandidat za prijem u EU, ali je procenila da ni sama EK "nije potpuno načisto" koliko će to mišljenje biti pozitivno i kakva će biti preporuka. "Elemenata za pozitivnu preporuku EK ima mnogo. Naravno da treba ostaviti prostora da se završe svi događaji koji su važni, a koji mogu uticati na ono o čemu će Komisija izvestiti u odeljku Regionalna saradnja", rekla je Delević za agenciju Beta. Ona je u izlaganju na otvaranju konferencije "Perspektive zemalja Jugoistočne Evrope i njihov put u EU" rekla da Komisija, da bi precizirala mišljenje, očekuje rezultate dijaloga Beograda i Prištine iduće nedelje u Briselu. Delević je za agenciju Beta objasnila da to pozitivno mišljenje Evropske komisije "može biti status kandidata, status kandidata sa preporukom o početku pregovora uz određene uslove, ili može biti preporuka o početku pregovora". "Ja u ovom trenutku ne bih ulazila (u to) kakva bi bila verovatnoća za bilo šta od ovoga. Kao što mislim da ima elemenata za pozitivnu preporuku, isto tako mislim da se ovaj proces neće završiti 12. oktobra kada mišljenje Komisije izađe", ukazala je Delević. Ona je dodala da proces reformi u Srbiji mora da se nastavi, "prvo zato što svaka pozitivna preporuka mora da izdrži test zemalja članica na sastanku Saveta EU u decembru". "Svaki napor koji se uloži od oktobra do decembra dodatna je preporuka Srbiji da napreduje dalje. Ali mislim da su mnogo stroži sudija i od Komisije i od zemalja članica građani Srbije koji sve manje ovo gledaju u smislu dokle smo stigli u procesu pridruživanja, a sve više kako to utiče na njihove živote", ocenila je Delević. Delević je u izlaganju na konferenciji rekla da je početkom ove nedelje, zajedno sa potpredsednikom Vlade za evropske integracije Božidarem Djelićem bila na sastanku u Briselu gde je predstavljen nacrt dela mišljenja koji se odnosi na analitički izveštaj kako Komisija ocenjuje reforme sprovedene u Srbiji. "Mogu reći da taj deo izveštaja izgleda prilično povoljno. To ni izbliza ne znači da je situacija u Srbiji idealna, ali znači da se mnogo promenila od kada je (Evropska) komisija počela da posmatra tu situaciju", iznela je Delević. Ona je istakla da smatra da nema mnogo prostora da se eventualno pozitivno mišljenje upotrebi u političkom smislu u kampanji pred predstojeće izbore u Srbiji jer postoji obaveza, "najviše prema građanima Srbije, da osete njegove efekte (mišljenja)". Delević je u izglaganju na konferenciji navela da je zanimljivo koji bi rok Komisija dala Srbiji da se vidi da li su ispunjeni eventualni dodatni uslovi. "To može biti godinu dana, do sledećeg izveštaja EK, ili manje", navela je Delević.

MAS: ZA KANDIDATURU VAŽNO KAKO SRBIJA REŠAVA OTVORENA PITANjA

BEOGRAD, 23. septembra (Tanjug) Konstruktivan pristup Beograda u dijalogu sa Prištinom i način na koji rešava otvorena pitanja svakako će uticati na mišljenje članica EU u procesu odlučivanja o davanju kandidature Srbiji za članstvo u EU, ocenio je nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas. "Definitivno će doprineti procesu odlučivanja o kandidaturi to kako Srbija rešava otvorena pitanja", rekao je na prijemu povodom prve regionalne konferencije stipendista Bundestaga koja danas počinje u Beogradu. Prema njegovim rečima, ne bi bilo fer reći da će situacija na Kosovu uticati na odluku o kandidaturi, jer "situacija tamo nije potpuno pod kontrolom Srbije", ali će se način na koji Srbija izlazi na kraj sa otvorenim pitanjima koja treba da budu rešena svakako odraziti na to. "Oduvek smo bili jasni da očekujemo i nadamo se da će Srbija pokazati konstruktivan pristup u procesu dijaloga (sa Prištinom)", kazao je ambasador i naglasio da će "ubedljiv napredak" u dijalogu do kraja septembra i kasnije svakako imati uticaja na proces donosenja odluka u evropskim prestonicama o kandidaturi Srbije. Upitan može li Srbija da očekuje 12. oktobra i kandidaturu, i datum početka pregovora sa EU, Mas je rekao da preporučuje pristup "korak po korak". Najvažnije je da Srbija prvo dobije pozitivno mišljenje o kandidaturi, pa da tek onda ide na sledeći korak, ukazao je Mas. On je podsetio da će u oktobru Evropska komisija samo dati mišljenje na osnovu kojeg će zemlje članice u decembru doneti odluku o kandidaturi Srbije. U osvrtu na nedavnu posetu nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu i poruke koje je ona tada uputila Srbiji, Mas je ocenio da su tada mnoge pozitivne stvari koje je ona rekla izostavljene iz izveštavanja. "Ona je dosta jasno rekla da sama činjenica da je ona ovde treba da bude shvaćena kao dokaz podrške Nemacke Srbiji na njenom putu ka EU", kazao je Mas. Kancelarka je, dodao je on, otišla i korak dalje i rekla ono što se on kao ambasador nikad ne bih usudio da kaže jer je to preuzimanje velike obaveze. "Rekla je da će Nemačka, ako Srbija poštuje evropske principe, učiniti sve da joj pomogne na putu ka EU", rekao je Mas i objasnio da to "sve" podrazumeva "veliko obavezivanje". On je podsetio da je Merkelova takođe jasno rekla koja su očekivanja od Srbije i da su uslovi za kandidaturu da se nastave reformski procesi i da se kopenhaški kriterijumi ispune i u odnosu na susede. To se ni za jedno jedino slovo ne razlikuje od onoga što odavno govorimo, zakljucico je Mas. Nemački ambasador je takođe izrazio očekivanje da će današnja konferencija posvećena perspektivama zemalja Jugoistočne Evrope i njihovom putu u EU pomoći da mladi učesnici programa stipendista Bundestaga shvate da su svi u vrlo sličnoj situaciji i da treba da ujedine resurse u cilju boljeg života svih naroda u regionu. Mas je, pozdravljajući goste prijema, izrazio očekivanje da će sledećeg puta kada se ovakva konferencija bude održavala biti prisutni i predstavnici Kosova. "Kada želite da uđete u EU, kada imate zajednički cilj, ne možemo se držati stvari koje nas razdvajaju i zato se nadam da će ovaj skup ojačati regionalno razmišljanje", kazao je nemački ambasador.

KANCELARIJA U VOJVODINE BRISELU POBOLjŠAVAĆE POZICIJU SRBI

NOVI SAD, 22. septembra (Tanjug) Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši izjavio je da veruje da će danas otvorena kancelarija Vojvodine u Briselu, raditi na korist građana pokrajine kao i na poboljšanju međunarodne pozicije i ugleda Srbije. "Otvaranje kancelarije Vojvodine u administrativnom centru EU rezultat je našeg višegodišnjeg zalaganja i truda, koji je često bio opstruisan i praćen velikim brojem teškoća i nerazumevanja", rekao je Egereši. Egereši je izrazio zadovoljstvo povodom današnjeg početka rada predstavništva Vojvodine u Briselu, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje. On je ocenio da je dobro to što je kancelarija već počela da radi i dodao da je svečano otvaranje zakazano za 10. oktobar, tokom manifestacije "Open dejs" (Open Days) u Briselu.

MAS I DEVENPORT: PROBLEME REŠAVATI U DIJALOGU

BEOGRAD, 23. septembra 2011. (Beta) Problemi u odnosima Beograda i Prištine moraju se rešavati putem dijaloga i u tome se treba okrenuti budućnosti a ne prošlosti, rekao je danas nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas. Mas je to rekao na predstavljanju novog broja časopisa "Izazovi evropske integracije", na pitanje kakav je stav Berlina i Londona o predlogu Beograda za rešavnaje krize na severu Kosova, s obzirom da odgovor iz EU još ne stiže. "Naš stav jeste i biće da se problemi moraju rešavati u okviru dijaloga i to je naglasila i kancelarka (Angela Merkel) kada je bila ovde. Ona se snažno zalagala da se nastavi dijalog i da bude uspešan i to je ono u šta verujemo sada. Jasno je da se, kada je reč o pitanjima koja treba rešavati, treba okrenuti budućnosti i ne treba pokušavati da se oživi prošlost", rekao je on. Povodom razgovora predsednika Tadića i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednosti Ketrin Eštona, u UN u Njujorku, o predlogu Beograda, Mas je rekao da ne čudi ocena da je razgovor bio težak jer je reč o teškim pitanjima. Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport složio se sa onim što je Mas rekao i ocenio da je vrlo pozitivno što su se Tadić i Eštonova sastali. Deveport je dodao da je to bila prilika da se razgovora o nizu pitanja u odnosima Srbije i EU. Britanski ambasador takođe je izarzio uverenje da će susreti predsednika Srbije sa celnicima NATO i američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton "biti jednako važni za osiguranje pozitivnog razvoja koji mora uključivati posvećenost dijalogu". Na pitanje da li odnosi Srbije i EU ulaze u period stagnacije, osim na planu bezbednosti, s obzirom na neslaganja oko Kosova i pad podrške građana integraciji u EU, Devenport je rekao da u Londonu nikada nije bila jača podrška težnjama Srbije da se integriše u EU. "Posvećenost putu Srbije ka EU nikada nije bila jača u Londonu i mislim da i ostali glavni gradovi EU dele opredeljenje za proširenje EU na sve zemlje Zapadnog Balkana", rekao je. Devenport je rekao da je na početku godine status kandidata bio samo težnja, a da sada postoje realni izgledi za to. On je dodao da sve zemlje koje žele da napreduju na putu ka EU moraju ispuniti kriterijume iz Kopenhagena. Državni sekretar Ministarstva odbrane Tanja Miščević naglasila je da integracija na bezbednosnom planu nije zamena za opšti tok integracija u EU. "Neću prejudicirati kakvo će biti mišljenje Evropske komisije mada mislim da ne može biti negativno, ako se ocenjuje ono što je do sada urađeno, posebno u prethodnih godinu dana", rekla je ona.

ILVES: ESTONIJA PODRŽAVA KANDIDATURU SRBIJE

NjUJORK, 23. septembra (Tanjug) Estonija se zalaže da Srbija dobije status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je tokom susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves u Njujorku. "Evropskoj uniji potrebna je Srbija a Srbiji Unija", rekao je Ilves prilikom sinoćnjeg susreta, prenela je danas agencija ItarTas s. Prema rečima predsednika Estonije, bez učešća Srbije "nemoguće je rešavanje ozbiljnih pitanja na Balkanu". Takođe, kako je ocenio, Beograd pokazuje impresivne uspehe u sprovođenju reformi potrebnih za intergraciju u EU. Ilves je rekao da je uporedo važno da evropske težnje političkih lidera shvata i podržava većina srpskog društva, kao i spremnost funkcionera za pregovore o priključenju. "Estonija je spremna da sa Srbijom podeli iskustvo vođenja pregovora o priključenju evropskoj zajednici", rekao je Ilves.

JOSIPOVIĆ: NEĆEMO BILATERALNIM PITANjIMA USLOVLjAVATI INTEGRACIJE DRUGIH DRŽAVA

NjUJORK, 23. septembra (Tanjug) Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je pred Generalnom skupštinom UN da će se njegova zemlja zalagati za proširenje Evropske unije i kada bude postala njen član, i da bilateralnim pitanjima neće uslovljavati napredak integracije drugih država. Hrvatska očekuje da postane punopravni član Evropske unije 2013. godine. Kada to postane, Hrvatska će se dosledno zalagati za dalje proširenje EU i neće koristiti važna bilateralna pitanja da bi postavila uslove za napredak pojedinih zemalja u njihovom procesu integracije, rekao je Josipović juče u generalnoj debati u sedištu UN. On je istakao da je održao brojne sastanke sa svojim kolegama u regionu, posebno predsednicima Bosne i Hercegovine i Srbije. Na našim sastancima razgovarali smo o nastavku procesa pomirenja i rešenju vaznih pitanja koja postoje između tri države, kao i o našoj uzajamnoj političkoj podršci, rekao je Josipović. On je dodao da je Hrvatska obećala tehničku pomoć u tom procesu integracije u EU i založila se za zajedničko definisanje regionalne mreže infrastrukturnih sistema, koji bi bili podneti kao regionalni projekti za fondove EU. Kao članica NATOa i budući član EU, zainteresovani smo da vidimo da jugoistočna Evropa postane region bezbednosti, stabilnosti i razvoja, istakao je hrvatski predsednik. Josipović je pozdravio odluku da tema generalne debata bude uloga posredovanja u rešenju sporova mirnim putem. Prema njegovim rečima, Hrvatska je prošla dug put od sukoba iz 1990ih godina, i postala, kako je naveo, stub mira, bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. On je, takođe, rekao da Hrvatska podržava Haški tribunal u njegovoj primarnoj funkciji uspostavljanja trajnog mira i pomirenja. Prema njegovim rečima, Hrvatka visoko ceni nasleđe Tribunala i njegov doprinos međunarodnom pravu. Ipak, dodao je, dalji razvoj međunarodnog prava počivaće kako na tom pozitivnom nasleđu, tako i na lekcijama naučenim iz nekih slabosti Tribunala.

SRBIJA

DAČIĆ NA SASTANKU VISOKIH PREDSTAVNIKA ZA BEZBEDNOST U JEKATERINBURGU

JEKATERINBURG, 22. septembra (Tanjug) Ministar unutrašnjnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, koja je prioritet srpske policije, neophodno nastaviti sa unapređivanjem međunarodne saradnje. "Borba protiv visokotehnološkog kriminala danas je jedan od prioritetnih zadataka MUPa Srbije", rekao je Dačić na drugom međunarodnom sastanku visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti u ruskom gradu Jekaterinburgu. Prema njegovim rečima, u Srbiji je poslednjih pet godina otkriveno 4.570 krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, uključujući i 59 krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka. On je istakao da ova grupa krivičnih dela predstavlja "poseban izazov za MUP Srbije s obzirom da je u procesu tehničkog opremanja i formiranja stručne kadrovske baze, koja još uvek nije adekvatna potrebama." Dačić je naveo i da je za Srbiju od posebnog značaja potpisivanje Sporazuma o strateškoj saradnji sa Evropolom, sredinom septembra 2008. godine, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. On je podsetio da je tim dokumentom stvoren pravni okvir za dalje jačanje saradnje Srbije sa zemljama članicama Evropola u borbi protiv terorizma, organizovanog i drugih težih oblika međunarodnog kriminala, "posebno putem razmene strateških i tehničkih informacija." Prema njegovim rečima, MUP Srbije radi konstantno u skladu sa strategijama na planu razvoja informacione bezbednosti, u zemlji i inostranstvu, u korak sa novim informacionim zadacima i metodologijama. "U okviru novoformiranog regionalnog centra za borbu protiv organizovanog kriminala sa Hrvatskom, uspostavljena je zaštićena konferencijska video veza za potrebe razmene operativnih informacija i druge vidove neposredne saradnje", naveo je Dačić. On je rekao da se preduzimaju energični koraci na razvoju i unapređenju svih vidova međunarodne policijske saradnje u vezi sa informacionom bezbednošću država. "Sa ciljem očuvanja informacione bezbednosti, kao bitnog elementa nacionalne, a samim tim i međunarodne bezbednosti, zajednički pristup borbi protiv svih oblika njenog ugrožavanja, predstavlja imperativ", rekao je on. Prema njegovim rečima, efikasna prevencija i borba protiv visokotehnološkog kriminala zahteva međunarodni koordinirani pristup na različitim nivoima kako bi se postigao funkcionalni model istrage kompjuterskog incidenta. "Srbija će i dalje insistirati na jačanju i razvoju svih vidova međunarodne policijske saradnje, a poseban pravac u tome biće razvoj saradnje sa ciljem očuvanja informacione bezbednosti zemalja", zaključio je Dačić.

DAČIĆ I PETRUŠEV O SARADNjI U OBLASTI BEZBEDNOSTI

JEKATERINBURG, 22. septembra (Tanjug) Zamenik premijera i ministar unutrašnjnih poslova Srbije Ivica Dačić razgovarao je danas sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolajem Patruševim o saradnji u oblasti bezbednosti dve države. Dačić i Petrušev razgovarali su i o opštoj političkoj i ekonomskoj saradnji, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjnih poslova Srbije. "Sastanak je održan na temu saradnje bezbednosti Ruske Federacije i Republike Srbije, kao i opšte političke i ekonomske saradnje", navodi se u saopštenju. Dačić prisustvuje Drugom međunarodnom sastanku visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti, u ruskom gradu Jekaterinburgu Rusija. MUP Srbije najavio je juče da će Dačić na konferenciji, u čijem radu učestvuje više od 50 inostranih delegacija, govoriti u okviru teme "Zajednički pristupi kako bi se ojačala bezbednost međunarodnih informacija".

"PRIJATELjI SANDžAKA" OBEĆALI POMOĆ, POTREBNA STABILNOST

NOVI PAZAR, 22. septembra (Tanjug) Ambasadori SAD, Danske, Austrije i OEBSa, koji čine grupu "prijatelji Sandzaka", poručili su danas u Novom Pazaru da su spremni da pomažu tom regionu, kao što su to činili do sada, ali su ukazali da je za rešavanje problema neophodna i stabilna politička klima. Ambasadori Meri Vorlik, Mete Kjuel Nilsen, Klemens Koja i Dimitros Kipreos su se tokom dvodnevnog boravka sreli sa privrednicima, predstavnicima nevladinog sektora, medijima, mladima i gradonačelnikom Mehom Mahmutovićem. Diplomate su poručile da nema brzih rešenja za sandzačke probleme, ali da će o onim identifikovanim i utiscima koje nose nakon ove posete podeliti sa predstavnicima vlasti u Beogradu. Vorlikova je na konferenciji za novinare rekla da je njena zemlja posvećena da pomogne Sandzaku, kao što je i do sada pomagala i dodala da je u tom cilju odlučeno da se program Američke agencije za razvoj (USAID) produži za još 18 meseci. U taj program će, prema njenim rečima biti uloženo još četiri miliona dolara. Ona je rekla i da je neophodno naći način za prevazilaženje verskih, etničkih I političkih problema u regionu jugozapadne Srbije. Vorlikova je kazala da su ona i njene kolege veoma impresionirani susretom sa mladim ljudima Sandzaka koji su u razgovoru sa ambasadorima iskazali, kako je rekla, ogroman otpimizam I entuzijazam. Ambasadorka Nilsen je rekla da joj ovo nije prvi boravak u Novom Pazaru i da zna da je problem nezaposlenosti jedan od najznačajnih. Ona je, međutim, dodala da će sa integracijom Srbije u Evropsku uniju doći do nekih promena, uključujući i promene na tom planu. Ona je za sandzačku omladinu rekla da je svesna I spremna na iskorak. Austrijski ambasador Koja je poručio da je pružanje pomoći jedan od razloga zašto oni postoje kao "prijateji Sandzaka", te da je Srbija na evropskom putu, što je za njih, od velikog interesa. "Međunarodna zajednica I EU su zainteresovane da pomažu Sandzaku I pomažu, ali je važno da lokalna vlast pomognu u stvaranju miroljubivih rešenja I umerenije klime, te da agresivna delovanja nisu nešto što pomaže u rešavanju problema", rekao je austrijski diplomata dodavši da će oni nastaviti da komuniciraju sa lokalnim vlastima I demokratskim snagama u Sandzaku.Prema njegovim rečima, cilj njihove posete je da još jednom na opipljiv način pokažu da postoji interes njihovih zemalja. Taj cilj je, dodao je, ispunjen nakon razgovora s gradonačelnikom Mahmutovićem, a razgovor sa mladima ih je, kaže, uverio da u građani Sandzaka znaju šta je demokratija I demokratski dijalog u okviru kojeg se moraju rešavati svi problemi.On se složio sa svojim kolegama koje smatraju da rešenja sandzačkih problema nisu jednostavna, ali da oni mogu da pomognu Srbiji u njihovom rešavanju. Kipreos je rekao da su ekonomski razvoj i infrastruktura glavni preduslovi za razvoj regona Sandzaka u budućnosti. Mahmutović je poručio da boravak delegacije "prijatelja Sandzaka" u Novom Pazaru govori da taj region nije zaboravljen od međuanrodne zajednice, te da im je ta podrška, kako je rekao, neophodno za istrajavanje na putu koji je lokalnan vlast zacrtala. On je rekao da je lokalna vlast svesna svih problema I da svakom od njih se prilazi na pravi način. "Bitno je da su svi problemi identifikovani, nazvani pravim imenom I da smo dali predloge za njihovo rešenje", kazao je Mahmutović koji želi da Novi Pazar postane evropski grad, odnosno evropski Novi Pazar.