DANAS SEDNICA SAVETA BEZBEDNOSTI

NjUJORK, 15. septembra (Tanjug) Savet bezbednosti UN sastaće se danas na sednici koja je sazvana na zahtev Srbije i Rusije, saznao je Tanjug. To je rezultat višečasovnih konsultacija Saveta bezbednosti na kojima je doneta odluka o sazivanju sednice. Prema Tanjugovim diplomatskim izvorima, sednica Saveta bezbednosti na insistiranje zapadnih zemalja neće biti otvorena za javnost. U kabinetu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića je potvrđeno da će on prisustvovati današnjoj sednici. Savet bezbednosti je sinoć održao konsultacije da bi razmotrio pismo u kome Srbija poziva to telo UN da spreči vlasti u Prištini da ponovo primene silu na severu Kosova. Sednica će biti za javnost otvorena jedino na samom početku, kada će predstavnici Sekretarijata UN održati brifing, a zatim se zatvara.

KONSULTACIJE SAVETA BEZBEDNOSTI O PISMU SRBIJE

NjUJORK, 14. septembra (Tanjug) Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija za veceras je zakazao konsultacije da bi razmotrio pismo u kome Srbija poziva to telo UN da spreči vlasti u Prištini da ponovo primene silu na severu Kosova. Pismo upućeno generalnom sekretaru UN Ban Kimunu dostavljeno je svim članicama Saveta bezbednosti, potvrdeno je Tanjugu u sedištu svetske ogranizacije. Predsednik Saveta bezbednosti UN, libanski ambasador Navaf Salam, zakazao je za večeras konsultacije u vezi sa Srbijom, navodi se u saopštenju UN. Radi se o uobičajenoj diplomatskoj proceduri u kojoj će, u razgovorima iza zatvorenih vrata, članice Saveta bezbednosti UN izneti svoje stavove i razmotriti moguće dalje korake po zahtevu Srbije. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić potvrdio je ranije da je Srbija uputila pismo Ban Ki Munu u kojem poziva Savet bezbednosti UN da preduzme sve neophodne mere kako bi se vlasti u Prištini sprečile da ponovo primene silu na severu Kosova, kao što su to učinile u julu i avgustu. On je podsetio da Savet bezbednosti i međunarodne misije na Kosovu koje deluju u skladu sa rezolucijom 1244 Kfor i Euleks imaju odgovornost za situaciju na Kosovu. Kako je istakao, ukoliko bude ugrožena stabilnost i ukoliko bude ljudskih žrtava kao rezultat najave prištinskih vlasti da će upotrebiti silu krajem ove nedelje, "odgovornost će biti u dvorištu onih koji imaju mandat da takve korake spreče", a to su pre svega Evropska unija i NATO.

JEREMIĆEVO PISMO: SRBIJA TRAŽI MERE UN PROTIV PRETNjI PRIŠTINE

NjUJORK, 15. septembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je, u pismu koje je uputio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Kimunu, pozvao svetsku organizaciju da preduzme sve neophodne mere kako bi se sprečile jednostrane akcije kojima prete vlasti u Prištini i dodao da bi, u suprotnom, mogao biti ugrožen tekući dijalog. "Pozivam UN da preduzmu sve neophodne mere da spreče bilo koju akciju koju ne odobre vršilac dužnosti specijalnog predstavnika generalnog sekretara ili Savet bezbednosti", navodi se u pismu u koje je Tanjug imao uvid. Jeremić je podsetio na niz zvaničnih najava koje su dale prištinske vlasti, da u petak 16. septembra nameravaju da jednostrano nametnu carinsku i graničnu policijsku kontrolu na administrativnim prelazima između severnog Kosova i centralne Srbije. Prema njegovim rečima, Srbija je dobila obaveštenje da Kfor i Euleks nameravaju da olakšaju tu operaciju što bi, istakao je, predstavljalo teško kršenje njihovog statusno neutralnog mandata po rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. "Odgovornost za posledice biće na vlastima u Prištini i onima koji imaju mandat i kapacitet da ih spreče. Ne sme se ponoviti neaktivnost od 25. jula kada međunarodna zajednica nije uspela da spreči neovlašćeni upad Prištine na sever Kosova", naveo je šef srpske diplomatije. On je ukazao da je imperativ da Euleks i Kfor nastave da deluju u skladu sa svim svojim ovlašćenjima i u okviru statusno neutralnog okvira UN. U sadašnjim okolnostima, to zahteva od njih da preduzmu odgovarajuće preventivne mere protiv najavljenog unilateralizma , precizira se u pismu. Srbija osuđuje nameru albanskih vlasti u Prištini da unilateralno promene stanje na terenu, istakao je Jeremić. "Ako im se omogući da izvedu svoju unilateralnu akciju, nastavak dijaloga postaće nemoguć, kao i primena onoga što je već dogovoreno", upozorio je Jeremić. On je izrazio očekivanje da će se izbeći ta pretnja po regionalni mir i bezbednost, koju predstavljaju najave Prištine, a do koje dolazi manje od dva meseca posle neisprovociranog oružanog napada albanskih vlasti u pokrajini na sever Kosova 25. jula. Srbija ostaje privržena miru i stabilnosti u regionu, za čije održavanje, nema sumnje, najave Prištine predstavljaju ozbiljnu pretnju, napominje se.

ODLOŽEN SASTANAK JEREMIĆA I MARTONjIJA ZBOG SEDNICE SB UN

BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) Sastanak šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića i njegovog mađarskog kolege Janoša Martonjija odložen je zbog odlaska ministra Jeremića u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, saopštilo je danas ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Jeremić i Martonji trebalo je da se sastanu danas u Beogradu, ali je ovaj sastanak odložen, jer je, povodom situacije na Kosovu, za danas sazvana sednica Saveta bezbednosti UN na zahtev Srbije i Rusije. Prema Tanjugovim diplomatskim izvorima, sednica Saveta bezbednosti na insistiranje zapadnih zemalja neće biti otvorena za javnost. Savet bezbednosti je u sredu održao konsultacije da bi razmotrio pismo, u kome Srbija poziva to telo UN da spreči vlasti u Prištini da ponovo primene silu na severu Kosova.

ČURKIN: VEOMA OPASAN PLAN KOSOVSKIH VLASTI

MOSKVA, 15. septembra (Tanjug) Planovi vlasti kosovskih Albanaca na severu Kosova i Metohije su veoma opasni i "daleko od demokratskih", izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin. Čurkin je upozorio da njihove izjave o spremnosti da primene silu svedoče da "oni dobro shvataju šta rade i da to može dovesti do sukoba i razvoja krize u tom regionu". Ističući da je delegacija Srbije uputila pismo predsedniku Saveta bezbednosti UN sa molbom za sazivanje vanredne sednice i da Rusija podržava taj zahtev, Čurkin je za ruski satelitski TV kanal "Raša tudej" (Russia Today) naveo da očekuje da će sednica biti održana danas "kako bi se predupredio dramatičan i opasan razvoj događaja na Kosovu", preneo je ItarTas s. "Vlasti kosovskih Albanaca najavile su nameru da, u suštini, zauzmu severno Kosovo silom", kaže Čurkin i dodaje da se Priština poziva na carinske dogovore sa Beogradom, ali takođe izražava spremnost da primeni silu kako bi sprovela plan o dovođenju kosovskih carinika na prelaze na administrativnoj liniji. Čurkin je kao još jedan uznemirujući element naveo i to što "sve snage, stacionirane tamo radi podrške miru, izgleda podržavaju taj veoma opasan plan vlasti kosovskih Albanaca". "Drugi veoma uznemirujući element u ovoj situaciji je međunarodno prisustvo, koje je tamo da čuva mir. Oni izgleda sarađuju sa ovim veoma opasnim planom kosovskih vlasti", istakao je. Čurkin je, kako prenosi "Raša tudej" na svojoj internetstranici, rekao da će hitan sastanak biti provera kako će SB UN da reaguje na realno stanje stvari.

ČLANICAMA SB UN DOSTAVLjENA PISMA JEREMIĆA I ČURKINA

UJEDINjENE NACIJE, 14. septembra 2011. (Beta) Članicama Saveta bezbednosti UN koje će večeras raspravljati o zahtevu Srbije da se preduzmu mere zbog najavljenih poteza Prištine na severu Kosova prosleđena su pisma šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića generalnom sekretaru Ban Ki Munu i ruskog predstavnika u UN Vitalija Čurkina. Specijalna sednica Saveta bezbednosti o zaoštravanju situacije na Kosovu zakazana na zahtev Srbije i Rusije počinje večeras u 21.00 po srednjeevropskom vremenu.

SRBIJA

TADIĆ: SVE TEŽE MALIM IGRAČIMA NA MEDj. SCENI DA SPROVODE EFIKASNU DIPLOMATIJU

BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) Predsednik Tadić poručio je da bi u eri globalizacije legitimizacija jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova destabilozvala čitav svet, i da se zato moraju odlučno sprečavati svi unilateralni pokušaji da se rešenja na Kosovu nametnu bez dijaloga i kompromisa. Tadić je na otvaranju Prvog Beogradskog bezbednosnog foruma, ukazao da Kosovo može da postane pozitivan presedan samo ako međunarodna zajednica bude insistirala na dijalogu i komrpomisu Beograda i Prištine. "Veoma sam zabrinut zbog unilateralnih akcija najavljenih za sutra, jer one ozbiljno ugrožavaju mir i bezbednost celog regiona. To rešenje nije dogovoreno između Beograda i Prištine i zato mora biti sprečeno", poručio je. Predsednik je podsetio da međunarodni sistem počiva na pravilima koji se moraju primenjivati na sve, bez izuzetka, a koja, između ostalog, podrazumevaju poštovanje suvereniteta država i nepovredivosti međunarodno priznatih granica, a ti principi se ruše na Kosovu. Predsednik je upozorio da će, ako jednostrano otcepljenje Kosova postane prihvaćeno, mnogi konflikti izbiti širom sveta. Srbija će, kako je objasnio, sa svoje strane, nastaviti da radi u opštem interesu kako bi region mogao u budućnosti da se nađe u boljem položaju nego što je bio u turbulentnoj prošlosti, ali joj za to treba i međunarodna podrška. "Moramo da ostanemo na sadašnjem kursu i posvećeni našem strateškom cilju izgrađivanja evropske budućnosti", rekao je Tadić, ocenivši integrativne procese u ovom delu Evrope kao najpouzdaniji način rešavanja bezbednosnih izazova. "Ne verujem da ijedan od problema koji opterećuju region mogu biti odvojivi od globalnih problema. Svi smo toliko povezani da je danas nemoguće neki region posmatrati zasebno", istakao je. Svi bezbednosni problemi, kako je objasnio, zahtevaju multilateralan pristup, iako multilateralne organizacije danas često ne odrazavaju stvarnu distribuciju moći u svetu. Srbija danas, kako je objasnio, vredno radi na tome da izbegne greške iz 1989. kada su neki politički činioci prevideli promene na međunarodnoj političkoj sceni verujući da će to moći da prođe bez posledica, i zato sadašnje vlasti u Beogradu nastoje da anticipiraju sve složenije međunarodne procese i da se prema njima upravljaju. "Danas niko ne zna kako će svet izgledati u bliskoj budućnosti. Ništa više nije predvidljivo, i u tom smislu je sve teže malim igračima na međunarodnoj sceni da sprovode efikasnu diplomatiju. Zato moramo da ispravno anticipiramo međunarodne procese", objasnio je. Tadić je, osvrćući se na ostale bezbednosne izazove regiona, naglasio da je Srbija dala značajan doprinos borbi protiv terorizma i da je iskren partner u namerama da se terorizam ukloni sa lica zemlje. Takođe, zemlje regiona, prema Tadićevim rečima, imaju zajedničku obavezu da napast organizovanog kriminala uklone iz svojih društava. "Politika Srbije je da niko neće izbeći ruku zakona i odlučni smo u gonjenju šefova kriminalnih grupa i njihovih članova, i nadamo se da će ceo Balkan jednako efikasno učestvovati u toj borbi", poručio je. Zaključujući obraćanje učesnicima Foruma, Tadić je objasnio da i lično radi na tome da Balkan postane oaza stabilnosti u svetu koji se ubrzano menja, i da se Srbija i region, i pored svih izazova, stabilno kreću ka završetku procesa demokratske konsolidacije. "Mislim da su naša postignuća u regionu nepovratna i zato verujem da će ceo zapadni Balkan ući u EU i da će obećanja biti održana", rekao je Tadić.

MSP: BIVŠI VOJNI ATAŠE U LIBIJI UMRO OD INFARKTA

BEOGRAD, 15. septembra 2011. (Beta) Bivši vojni ataše Srbije u Libiji Žarko Radunković umro je u ambasadi Srbije u Tripoliju od posledica srčanog udara, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Kako navode u Ministarstvu, Radunković je umro u subotu, nedugo nakon što je došao u ambasadu gde se požalio da se ne oseća dobro. Zaposleni u ambasadi pokušali su da mu pomognu i pozvali su hitnu pomoć, ali je lekarska ekipa kada je stigla konstatovala smrt, koja je nastupila kao posledica infarkta. Radunkovićevo telo prebačeno je na Institut za patologiju prema čijem izveštaju nije bilo znakova ni unutrašnjih ni spoljnih povreda, navode u Ministarstvu, demantujući navode pojedinih beogradskih medija da je Radunković ubijen. Ministarstvo spoljnih poslova stupilo je u kontakt sa porodicom Radunkovića čije će telo sutra biti dopremljeno u Srbiju, o trošku Minisatrstva. Radunković je bio penzionisani pukovnik Vojske Srbije i Crne Gore i radio je kao vojni izaslanik u Libiji od 2000. do 2005. Nakon toga često je putovao u Libiju, a prilikom dolazaka u tu zemlju svraćao je i u ambasadu Srbije u Tripoliju.

SVEČANIM PRIJEMOM OTVOREN BEOGRADSKI BEZBEDNOSNI FORUM

BEOGRAD, 14. septembra (Tanjug) Prvi beogradski bezbednosni forum, koji će u naredna dva dana u prestonici okupiti više od 300 domaćih i stranih političara i eksperata, otvoren je večeras prijemom u Starom generalštabu Vojske Srbije. Forum je otvorila državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Tanja Miščević, pozdravivši goste u ime ministra Dragana Šutanovca i ocenila da će trodnevni skup biti prilika da se razgovara o mnogim bezbednosnim izazovima pred kojima se svet nalazi. "Bezbednosni izazovi su svuda oko nas i dužni smo da se sa njima nosimo. Imaćemo priliku da na Forumu razgovaramo sa mnogo ljudi o tome kako da odgovorimo na sve te izazove", istakla je Miščevićeva, obraćajući se prisutnim diplomatama, stranim vojnim zvaničnicima i predstavnicima nevladinog sektora. Ona je posebno zahvalila nevladinom sektoru u Srbiji, rekavši da sa njim postoji veoma dobra saradnja. Na Forumu će večeras biti održani prvi paneli "Unapređenje energetske sigurnosti u Jugoistočnoj Evropi", "Preokret u arapskom svetu i njegove posledice" i "Rusija i Evropa: Partneri ili suparnici". Trodnevni skup, koji bi trebalo da odgovori na bezbednosna pitanja i izazove koji opterećuju region Zapadnog Balkana, ali i međunarodnu zajednicu, će zvanično otvoriti predsednik Tadić. Beogradski bezbednosni forum, po ugledu na slične skupove u Briselu, Minhenu ili Bratislavi, organizovali su Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za beznednosnu politiku. U Beogradu će se tokom trodnevnog foruma, uz učešće više od 70 stanih gostiju, raspravljati na teme kao što su: energetska bezbednost, nova uloga Turske, NATO i Rusije u Evropi, posledice promena režima na bliskom istoku na Evropu, regionalna bezbednosna saradnja.

NOVI AMBASADORI KINE, IZRAELA, TUNISA, FINSKE I KANADE

BEOGRAD, 14. septembra (Tanjug) Predsednik Tadić primio je akreditivna pisma novoimenovanih ambasadora Narodne Republike Kine Džanga Vanšuea, Izraela Josefa Levija i Tunisa Amara Ben Lamina. Akreditivna pisma su predali i novi ambasadori Finske i Kanade Peka Orpana i Roman Vaščuk, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika Srbije. Tadić je novopostavljenim ambasadorima poželeo najiskreniju dobrodošlicu i izrazio uverenje da će za vreme njihovog mandata odnosi Srbije i država koje predstavljaju nastaviti da se razvijaju i obogaćuju.

KONZUL MILOŠEVIĆ: NADAMO SE SKOROM OSLOBADjANjU LAZIĆA

MOSKVA, 15. septembra 2011. (Beta) Konzul Srbije u Moskvi Milan Milošević izrazio je dnadu da će državljanin Srbije Viktor Lazić koji je uhapšen u Južnoj Osetiji uskoro biti pušten na slobodu. "Na osnovu naših stalnih kontakata sa Ministarstvom inostranih poslova Južne Osetije, nadamo se da će Lazić uskoro biti pušten iz zatvora i da protiv njega neće biti pokrenut krivični postupak", rekao je. Udruženje novinara Srbije saopštilo je danas da je novinar beogradskog dnevnika Pres Milan Lazić uhapšen u subotu na granici između Gruzije i Južne Osetije dok je bio na novinarskom zadatku i da je od tada u zatvoru pod nejasnim optužbama za špijunažu i nelegalan prelazak granice Južne Osetije. Po rečima Miloševića, vlasti Južne Osetije smatraju da je Lazić učinio prilično ozbiljan prestup, "nije sačekao na granici između Gruzije i Južne Osetije dolazak južnoosetijskih pograničnih organa već je samovoljno prešao granicu i ušao na teritoriju Južne Osetije". "Mi objašnjavamo da on to nije učinio namerno već da je to uradio zbog nepoznavanja situacije", kazao je Milošević. Naveo je da je ambasada Srbije u Moskvi u stalnom kontaktu kako sa Lazićem tako i sa Ministarstvom spoljnih poslova Južne Osetije. Milošević je kazao da je posle intervencije ambasade, Lazić prebačen u bolje zatvorske uslove. "On se ne žali na tretman. Ne maltretiraju ga, korektni su", rekao je Milošević. Milošević je takođe naveo da ambasada Srbije "ne može da se angažuje u slučaju Lazića u punom kapacitetu", jer Srbija nije priznala nezavisnost Južne Osetije koja se otcepila od Gruzije.

DIJALOG BEOGRAD - PRIŠTINA

SPARKS: CARINA OD PETKA, BEGRAD JE ZA TO ZNAO

FRANKFURT, 15.septembra (Tanjug) Carina Euleksa i kosovskih vlasti na prelazima Brnjak i Jarinje na severu Kosova biće uspostavljena 16. septembra, a novac od carine će ubirati Euleks, potvrdio je za frankfurtske "Vesti" zamenik šefa misije Euleks Endi Sparks. Begrad je za to znao, i niko ne bi trebalo da bude iznenađen, tvrdi on. Sparks poziva sve da se ponašaju odgovorno i dodaje da bi, u slučaju najavljenih blokada, Kfor i Euleks mogli da procene da je neophodno zatvaranje prelaza, što, kako kaže, nije u interesu građana. "Dogovor postignut tokom dijaloga 2. septembra (u Briselu) o carinskom pečatu važan je za poboljšanje odnosa u regionu i obezbeđivanja kretanja robe u skladu sa evropskim vrednostima. Evropska unija sada očekuje da trgovinski embargo bude uklonjen", navodi zvaničnik. Prema njegovim rečima, EU i kosovske vlasti su se konsultovale oko procesa implementiranja sporazuma postignutog tokom dijaloga, a cilj toga je da se naparavi korak napred u slobodni trgovine i poboljša vladavina prava. "Taj plan bi trebalo da spreči krijumčarenje i poboljša bezbednost u carinskoj zoni Kosova. Operativni rad će obavljati Euleks, u skladu sa svojim mandatom, i to će biti mešano prisustvo na severnom prelazu", rekao je Sparks i dodao da je namera da realizacija plana koji su iznele kosovske vlasti počne 16. septembra. On je objasnio da će Euleks prikupljati novac od carine, s ciljem da ga prebaci u jedinstveni budzet Kosova. "EU je u kontinuitetu bila, i nastaviće da bude, u stalnom kontaktu sa srpskim partnerima, na svim nivoima. I ovaj korak implementiranja sporazuma postignutog tokom dijaloga ne bi trebalo da bude iznenađenje ni za koga. EU u potpunosti razume zabrinutost srpske strane, ali poziva sve da se ponašaju odgovorno", naveo je Sparks. Euleks je misija vladavine prava, a ovo je stvar vladavine prava, ukazao je on, dodajući da misija sporovodi punu kontrolu carina i da će to biti operacija Euleksa. Zvaničnik Euleksa tvrdi da je Kosovo jedna carinska zona, "čak i po izjavi generalnog sekretara UN", tako da je to ono što Euleks radi. "Ne mislim da je ovde reč o statusu. Mi smo pričali sa srpskim vlastima, ali ono što smo radili jeste da smo ih informisali o operativnim aktivnostima koje ćemo započeti 16. septembra. To nije pregovaranje, već informisanje", naglasio je on. Na pitanje s kim je o tome razgovarano Sparks je odgovorio da su to bili tehnički razgovori, jer je Euleks tehnička misija. "To je bilo da osiguramo da, na primer, srpski poslovni ljudu i srpski zvaničnici na njihovoj strani carine znaju tačno šta planiramo da uradimo. I da srpski građani, na koje će ove mere uticati, znaju šta da očekuju", kazao je on. Na podsećanje da je lično pre nekoliko meseci izjavio da se ništa ne može uraditi nasilno i protiv volje naroda na severu, Sparks je odgovorio da kada je reč o sprovođenju vladavine prava u zajednici, zaista je to veoma teško obavljati ukoliko je zajednica protiv vas. "Ali, ovde je reč o kontroli prelaza jedine carinske zone. Da odgovorim na vaše pitanje, ukoliko će biti rasprostranjenih blokada, ili sličnih poteza kojima se preti, onda bi ljudi trebalo da imaju na umu da će možda biti neophodno da Kfor i Euleks zatvore prelaze, a zatvaranje prelaza nije u interesu građana", zaključio je on.

VLADA IMA STRATEGIJU ZA NAJAVE PRIŠTINE

BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) Direktor vladine Kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović izjavio je da Vlada i državni vrh Srbije imaju strategiju za slučaj da Priština, kako najavljuje, sutra postavi kosovsku policiju i carinu na prelaze Brnjak i Jarinje. Strategija će, pojasnio je Mihajlović, ići u dva pravca, od kojih je jedan diplomatska aktivnost, a drugi sprečavanje incidenata na terenu. Diplomatska aktivnosti odvijaće se kroz raspravu u UN, a Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova su na stalnoj vezi sa EU, UN i NATO u misiji kojom žele da uvere svetske centre moći da je akcija koju najavljuje Priština pogubna, rekao je Mihajlović RTSu. Drugi pravac su aktivnosti funkcionera iz Vlade Srbije i Ministarstva za KiM i iz lokalnih samouprava koji će na terenu nastojati da spreče svaki mogući incident i sačuvaju koliko je to moguće mir na severu Kosova, najavio je Mihajlović. On je izrazio nadu da neće biti eskalacije problema, mada Srbi sa severa Kosova najavljene poteze Prištine smatraju provokacijom, dok je, kako je ocenio Mihajlović, za Hašima Tačija to "velika avantura koja bi mogla da se završi gore nego ona koju je pokrenuo letos". Srbi sa severa Kosova bi trebalo da budu hladne glave i da racionalno posmatraju taj problem i izražavaju nezadovoljstvo na miran, dostojanstven način, što će biti jedini način da se izbegnu ozbiljni problemi, rekao je Mihajlović. On je ponovio i da je cilj najavljene akcije Prištine da potpuno promeni dnevni red dijaloga Beograda i Prištine, da izmeni stanje na terenu i da se kasnije to tako izmenjeno stanje smatra kao faktičko. Ističući da je najveća odgovornost na međunarodnoj zajednici, na misijama koje imaju mandat UN na KiM, a koje su letos pokazale pristrasnost tokom krize na severu KiM, Mihajlović je izrazio nadu da će se ovoga puta to ispraviti. "Priština bi najviše volela da se to odradi bez ikakve sile, da Srbi okrenu glave i da ne primećuju o čemu se radi", ocenio je on, dodajući da Tačiju mnogo više odgovara da se razgovara o Brnjaku i Jarinju nego da se rešavaju konkretni problemi građana na KiM. "Nema indicija da Priština želi da popusti", rekao je Mihajlović, ukazujući da su rečnik i ikonografija Tačija i šefa kosovske policije Bajrama Redzepija gotovo identične, ali i da su i Srbi sa KiM vezali sudbinu za južnu pokrajinu. On je ukazao da "Tači ima problem, jer kada god puca u sever on pogađa jug" i da su Srbi južno od Ibra, kojih je više nego na severu zastrašeni s obzirom na iskustva iz 2004. Ekstremni deo prištinskih vlasti ne želi rešenje, nego etnički čistu teritoriju i njih ne zanima sever Kosova, koji im je samo povod da se incidenti prebace što dalje od Prištine, da se izbegnu aktuelne političke vibracije, a to je hapšenje Fatmira Limaja koje bi trebalo da se obavi u nekoliko narednih dana, rekao je Mihajlović. Povodom današnjeg dolaska generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena u Prištinu, Mihajlović je izrazio nadu da će i NATO i UN i EU shvatiti da bez pravednog rešenja i bez dogovora Srba i Albanaca ne može biti trajnog mira na ovom i čitavom području Balkana. "Sve ovo posledica je snažnog pritiska Prištine da se potpuno utiče na dijalog, ako ne i da se natera Srbija da prekine dijalog, što se naravno neće dogoditi", naglasio je Mihajlović. Na pitanje o napisima u štampi da Brisel ima plan za sever Kosova koji ne podrazumeva ni podelu ni primenu Ahtisarijevog plana, nego podelu suvereniteta između Beograda i Prištine koji bi nadgledala EU, on je odgovorio da su to sve varijacije na temu kako obezbediti nezavisnost celog Kosova i da je to još jedan od tekstova pod uticajem "prištinske kuhinje". Ne radi se ni o kakvoj podeli suvereniteta, ni o tome čije je Kosovo, niti Srbija može izgubiti Kosovo zbog carinskog pečata, a ni Albanci ne mogu dobiti nezavisnost tim pečatom, nego o dogovoru Srba i Albanaca kako će živeti u budućnosti, rekao je Mihajlović. Upitan o medijskim spekulacijama po kojima je u interesu američkog ambasadora na Kosovu da se na administrativnoj liniji uspostavi kontrola Prištine, Mihajlović je odgovorio da u toj priči verovatno ima elemenata istine. Reč je o tekstovima u kojim se pominje da američki ambasador ima poslovne veze sa američkom korporacijom koja učestvuje u gradnji puta od Tirane do Merdara, a od naplate tog posla, ambasador, navodno, dobija procenat. Nije američki ambasador jedini koji u Prištini ima privatne poslove, jer je u proteklih 11 godina bilo administratora i šefova UNMIKovih kancelarija na KiM koji su imali poslove u pokrajini, dodao je Mihajlović.

MIHAJLOVIĆ: OČEKUJEMO DA SE SITUACIJA REŠAVA MIRNIM PUTEM

BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) Očekujemo da će dolazak generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena u Prištinu doprineti da se situacija na severu Kosova i Metohije rešava mirnim putem, bez jednostranih akcija, izjavio je šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović. Prema njegovim rečima, država je pokrenula ozbiljnu diplomatsku akciju. "Stalno smo na liniji sa EU. Obavestili smo EU, UN, NATO o svemu, da je u pitanju jednostrani akt koji može da ima opasne posledice po građane Kosova i Metohije i da mi tražimo od međunarodnih misija koje upravljaju delom Srbije koji je pod protektoratom UN da utiču na privremene vlasti u Prištini da ne povlače takve poteze", rekao je Mihajlović za današnju "Politiku". On je naveo da se "drugi deo aktivnosti odnosi na činovnike u vladi, odnosno zaposlene u Vladi Srbije i predstavnike lokalnih uprava na KiM, koji imaju zadatak da smiruju strasti, da pokušaju da spreče incidente na terenu". Mihajlović je naglasio da nijedan problem na Kosovu i Metohiji nije tako veliki da ne može da se rešava za pregovaračkim stolom. "I to je apsolutno greška privremenih vlasti u pokrajini, a odgovornost će snositi oni i ljudi iz međunarodnih misija čiji je posao da smiruju Kosovo i rešavaju probleme, a ne da se svrstavaju na jednu ili na drugu stranu", zaključio je.

DE MARNjAK: NA PRELAZIMA MEŠOVITI TIMOVI

PRIŠTINA, 14. septembra (Tanjug) Na administrativnim prelazima na severu Kosova naći će se mešoviti timovi, potvrdio je večeras šef misije Euleksa Gzavije de Marnjak. Dogovor postignut u dijalogu Beograda i Prištine u Briselu 2. septembra, u vezi sa carinskim pečatom, predstavlja važan korak napred obezbeđivanju slobodne trgovine u skladu sa evropskim vrednostima, navodi se u zajedničkom saopštenju Euleksa i specijalnog predstavnika EU na Kosovu. "Konsultovani smo od strane kosovskih vlasti o procesu implementacije sporazuma. Rezultirajući plan ima za cilj pospešivanje vladavine prava na prelazima na severu Kosova. Taj plan stupa na snagu 16. septembra", dodaje se u saopštenju. EU očekuje da će embargo u vezi sa trgovinom između Srbije i Kosova sada moći biti ukinut. "Veoma je pozitivno da su kosovske vlasti konsultovale nas o ovome. Nadam se da će to omogućiti implementaciju sporazuma postignutog u dijalogu. Plan bi trebalo da pomogne sprečavanju šverca i pospeši bezbednost u carinskoj zoni na Kosovu", rekao je specijalni predstavnik EU na Kosovu Fernando Djentilini. "Ovo je sve u cilju pospešivanja vladavine prava na severu, što je u interesu svih građana privrženih zakonu, i to je ono za šta se zalaže Euleks. Biće mešovitih timova na prelazima. Operativni rad biće preuzet od Euleksa, u skladu sa njegovim mandatom", istakao je De Marnjak.

DAČIĆ: KFOR NE TREBA DA PODLEŽE PRITISKU PRIŠTINE

BEOGRAD, 14. septembra (Tanjug) Međunarodne snage na Kosovu i Metohiji (Kfor) ne traba da podležu pritiscima Prištine, ukazao je večeras zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačih u razgovoru sa Karlom Lamersom, predsednikom Parlamentarne skupštine NATO i zamenikom predsedavajućeg Odbora za odbranu u parlamentu Nemačke. Dačić je istakao da "međunarodne snage na Kosovu i Metohiji moraju da imaju neutralan i izbalansiran stav kako ne bi izgubile poverenje srpskog stanovništva", saopšteno je iz ministrovog kabineta. Na sastanku do koga je došlo u okviru obeležavanja desete godišnjice Atlantskog saveta Srbije, Dačić je kazao da je "Srbija opredeljena i preduzima sve da kroz dijalog dođe do obostrano prihvatljivog rešenja". On je naglasio da jednostrane akcije Prištine neće dovesti do stabilnosti u regionu, kao ni do konačnog rešenja. Dačić je istakao i dobru saradnju poslanika Skupštine Srbije sa Parlamentarnom skupštinom NATOa u čijem radu učestvuju od 2002. On je naveo da je Srbija orijentisana na razvoj odnosa sa NATOm u okviru učešća u Partnerstvu za mir, kao najadekvatnijem okviru saradnje u reformi i modernizaciji bezbednosnog sektora.

ŠUTANOVAC: NASILjE PRIŠTINE ZAHTEVA OZBILjAN ODGOVOR BEOGRADA

BEOGRAD, 13. septembra (Tanjug) Nasilje Prištine zahteva ozbiljnu reakciju Beograda, jer svaka vrsta nasilnog menjanja faktičkog stanja zabrinjava i destabilizuje kako Kosovo i Metohiju, tako i region, izjavio je ministar odbrane Dragan Šutanovac. "Bojim se da bi, ako dođe do nasilja na severu Kosova, to mogao da bude uvod u probleme i na širem prostoru, a ako bi Priština pokušala da silom preuzme vlast na severu Kosova "naša reakcija bi morala da bude znatno ozbiljnija i svakako da bi u toj situaciji morale da se donose izuzetno teške odluke", kazao je ministar za Novi magazin. "Verujem da niko ne priželjkuje da dođe do toga. Mi na takve mogućnosti upozoravamo i mislim da imamo saglasnost naših prijatelja iz međunarodne zajednice da se rešenje traži u razgovorima, pa i onih s kojima se ne slažemo o statusu Kosova" kazao je Šutanovac. Podsećajući da pripadnici Vojske Srbije imaju redovne sastanke sa predsatvnicima Kfora i da je poslednji takav održan nedavno u Peči, Šutanovac je dodao da je to i jedini način da Srbija utiče na dešavanja na KiM. "Nažalost, od 2003. kada su se 29. jula povukle snage Ruske federacije sa Kosova, mi po tom pitanju nemamo drugog sagovornika", dodao je on i napomenuo da je to bio trenutak kada su srpska javnost i politička elita morale da shvate poruku. "Ako se Rusi povlače smatrajući da je ishod poznat, morali smo i mi u Srbiji da se reorganizujemo i tražimo druga rešenja", pojasnio je Šutanovac. On ne veruje da će se Srbima s Kosova dogoditi isti scenario kao Srbima iz Krajine, kad su u zbegovima morali da napuštaju domove, ali smatra da bismo bar morali nešto da naučimo iz svojih grešaka. "Svi balvani po putevima do sada su nam se razbili o glavu. Gde god smo balvanima pokušavali da rešavamo probleme završilo se loše. Ako nešto možemo da naučimo iz naše ne tako davne prošlosti, to je sigurno kako su drugi osvajali podršku, a kako smo je mi gubili od onih s kojima smo istorijski bili vezani u teškim situacijama", kazao je ministar. Ubeđen da je politika "I Kosovo i EU" moguća Šutanovac je rekao da tu pre svega misli na ljude. "Ukoliko ne bude Srba na KiM onda za nas nema ni Kosova i Metohije" rekao je ministar i podsetio da je predsednik Boris Tadić još 2006. "hrabro rekao jasno da je Kosovo mnogo bliže nezavisnosti nego suštinskoj autonomiji. To je bio trenutak velike istine, ali očigledno da oni koji su tada odlučivali nisu imali kapacitet da shvate šta se dešava, čak su ga napali iako su i sami znali da je bio u pravu." Dodao je da tu misli na bivšeg premijera Vojislava Koštunicu i da mu je žao što ne može javnosti da prepričava sednice Saveta za nacionalnu bezbednost na kojima su razmatrane razne opcije. "Verujem da će to jednog dana izaći iz arhiva, pa ćemo videti ko je bio pravi patriota", rekao je Šutanovac. Govoreći o "patriotizmu" na Kosovu Šutanovac je rekao da se on danas tamo meri litrama goriva i milionima evra, a da to nikako nije borba za srpske interese na KiM. Šutanovac je uveren da na jugu Srbije ne može doći do sukoba kao 2001., a kad je reč o činjenici da je većina građana Srbije protiv ulaska u NATO on smatra da je interes Srbije da bude u što je moguće čvršćem savezu sa onima koji su trenutno najmoćniji u svetu. "Vreme je da budemo važni važnima jer samo tako možemo da pomognemo i sebi i drugima. To će vam u iskrenom razgovoru reći svaki građanin Srbije", rekao je Šutanovac i dodao da nas vojna neutralnost za koju smo se opredelili košta. Na pitanje postoji li mogućnost da jednog dana učestvujemo i u nekoj operaciji pod mandatom NATO ministar odbrane je kazao da "u ovom trenutku o tome ne razgovaramo, a da će to verovatno biti realnost u narednom periodu, u mandatu sledeće ili neke druge vlade".

DEJANOVIĆ I LAMERS: PROBLEME NA KIM REŠAVATI MIRNO

BEOGRAD, 14. septembra (Tanjug) Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović i predsednik Parlamentarne skupštine NATO Karl Lamers istakli su danas da je veoma važno da se sva nerešena pitanja u vezi sa administrativnim prelazima, kao i legalno izabranim institucijama na severu Kosova i Metohije, rešavaju mirnim putem i dogovorom. U saopštenju iz kabineta predsednice parlamenta je navedeno da je Lamars izrazio nadu da će se dijalog Beograda i Prištine nastaviti, dok mu je Djukić Dejanović obijasnila stavove Vlade Srbije u vezi sa razvojem događaja na Kosovu i Metohiji. Ona je naglasila da je odgovornost i međunarodne zajednice, posebno UN, da se izbegne bilo kakvo nasilje, te da je u tom procesu od izuzetne važnosti objektivno angažovanje svih glavnih činilaca iz međunarodne zajednice. U tom kontesktu Djukić Dejanović je posebno naglasila da je i Srbija za to da se sva nerešena pitanja reše pre ulaska zemlje u EU. Djukić Dejanović je objasnila sagovorniku aktivnosti parlamenta u usvajanju zakona sa evropske agende, dok je Lamers pohvalio saradnju delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO i pozitivno ocenio napore Srbije na putu evrointegracija.

NATO: PROTIV JEDNOSTRANIH POTEZA, ZA NASTAVAK DIJALOGA

PRIŠTINA, 15. septembra (Tanjug) Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen istakao je danas u Prištini da je NATO protiv jednostranih poteza, poručio da nema povratka na staro i pozvao na nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Rasmusen je, na konferenciji za štampu, posle sastanka sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem apelovao na sve lidere da se uzdrže od jednostranih koraka i doprinesu bezbednoj budućnosti. On je pozdravio dijalog Beograda i Prištine i do sada postignute rezultate, te istakao da je uspeh ovog procesa odlučan za budućnost Kosova i celog regiona. "Pozivam sve lidere i zajednice na Kosovu da nastave promociju stabilnosti i dijaloga. Niko neće imati koristi od povratka tenzija prošlosti", poručio je šef NATO. "Na žalost, ovog leta smo videli koliko brzo ove tenzije mogu nastati. Incidenti su loši po Kosovo i jasan udarac postignutom napretku", nastavio je on poručujući da ne može biti povratka unazad, te da NATO neće dozvoliti da se ugroze do sada postignuta dostignuća. "Videli smo prve uspehe dijaloga u vezi carinskih pečata. Taj dogovor je usledio zahvaljujući umerenom i konstruktivnom pristupu obe strane. Uveren sam da će obe strane prikazati umeren i konstuktivan pristup i u primeni dogovora", rekao je on. Dogovor je jasan signal da jedino dijalog vodi napred, i istakao da je moto "konsultacije, ne konfrontacije". Jednostrani potezi nisu konstruktivni, podvukao je Rasmusen. Kada je reč o Kforu, on je podsetio da ta misija ima mandat da održi bezbedno i mirno okruženje, što znači da Kfor mora da deluje ako se ugrozi to okruženje. Takođe, kako je dodao, deo mandata Kfora jeste da se obezbedi sloboda kretanja građanima i snagama Kfora, ako je to potrebno Govoreći o razgovorima sa Tačijem, on je istakao da su bili veoma dobri i "plodni", te da je NATO opredeljen za budućnosti Kosova. "Verujem da je vaše mesto u evroatlanstkoj porodici, i to što se ovde događa važno je za nas i širu stabilnost", kazao je Rasmusen dodajući da će NATO i Kfor nastaviti da deluju nepristrasno.

ŠVARCENBERG: NE PODRŽAVAM JEDNOSTRANE ODLUKE

BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) Česki šef diplomatije Karl Švarcenberg izjavio je Tanjugu, povodom najave Prištine da će sutra preuzeti kontrolu na administrativnim prelazima na severu Kosova, da ne podržava takve jednostrane odluke. On je, u pauzi Beogradskog bezbednosnog foruma, rekao da nije pobornik jednostranih odluka, sa kojima se ranije nisu saglasile sve relevantne strane. "Nadam se da će sutra svi biti hladne glave, i sada ćemo videti kako će Evropska komisija reagovati, ali imam utisak da su se neke zemlje složile sa ovim što se događa (jednostranim potezima Prištine)", dodao je češki minister spoljnih poslova. On je, govoreći o evropskom putu Srbije, kazao da je napravljen zadivljujući napredak u evropskim integracijama, ali da je to dugi i težak proceš. "Sećam se kad smo mi pre deset godina bili u sličnoj situaciji i nismo imali utisak da smo partneri sa EU, već njihovi đaci. I Srbija ima slično iskustvo, ali je to neophodno i to će na kraju dati rezultat", dodao je češki ministar. On je kazao da je njegova zemlja postigla veliki napredak ulaskom u EU, i da to ne bi bilo moguće bez članstva. "Ponekad je teško i frustirajuće, ali će dati rezultat", zaključio je Švarcenberg.

TAČI: BEOGRAD UTIČE NA SRBE

PRIŠTINA, 14. Septembra (Tanjug) Kosovski premijer Hašim Tači Tači smatra da Beograd utiče na Srbe na severu Kosova da izazovu nasilje uoči 16. septembra, kada ističe sporazum Vlade Srbije i Kfora o administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak. "Na žalost, Srbija neodgovorno priprema svoje ilegalne i kriminalne strukture da izazovu nasilje i ometu legitimne institucije u ostvarivanju njihove obaveza za sprovođenje granicne i carinske kontrole", rekao je Tači na vanrednoj konferenciji za novinare u Prištini. Kosovski premijer je, kako kaže, potpuno ubeđen da će napori Srbije ostati uzaludni kao što su uzaludne bile i namere za ocepljenje severnog dela Kosova. Tači je pozvao Srbe na Kosovu da sa dobrodošlicom dočekaju otvaranje graničnih prelaza jer je to, kako je kazao, za njihovo dobro i da utiču na poboljšavanje standarda njihovog zivota. "Od Srbije se traži da odustane od pokušaja mesanja u stabilizaciju i normalizaciju stanja na Kosovu jer je to suprotno međunarodnim normama i Republika Kosovo i međunarodna zajednica to neće tolerisati", rekao je Tači. On je ponovio da operativni plan kosovske vlade i međunarodnih misija na Kosovu za sever podrazumeva uspostavljanje potpune carinske kontrole na graničnim prelazima 1 i 31 u Jarinju i Brnjaku. "Imajući u vidu sadašnje okolnosti, stavljanje ovih graničnih prelaza u funkciju podrazumeva uvođenje nekih specijalnih propisa. Ono što je najvažnije je da će sve operacije stavljanja u funkciju biti izvedene u potpunom skladu sa zakonima i pravilima Kosova i u okviru mandata koje se time daju", rekao je Tači Prema njegovim rečima, kosovske vlasti će imati komandnu i izvrsnu vlast na granicnim prelazima 1 i 31uz tehničku pomoć Euleksa. Tači je najavio da će na prelazima na severu biti stacionirani kosovski carinici i pogranicni policajci, a da će Euleks i Kfor biti logistika i kontrola uz mandat koji imaju. "Kosovska policija, kosovska carina i Euleks će imati na raspolaganju osoblje i resurse za obavljanje pogranične kontrole na graničnom prelazu u Jarinju i Brnjaku", dodao je kosovski premijer. Tači je rekao da će komercijalna roba prelaziti preko Jarinju gde će biti i dodatnog angažovanja u logistici. "Tu će biti prisutni kosovski carinici i kosovska policija ali će biti angažovana i nasa logistika za otklanjanje posledica od njegovog spaljivanja i zbog toga će ovaj prelaz biti zatvoren za transport robe", naveo je Tači. Osim toga, dodao je Tači, kosovska pogranična policija će zajedno sa carinicima i pripadnicima Euleksa biti prisutna u Jarinju i obavljaće kontrolu nekomercijalnog transporta dok prelaz ne bude ponovo funkcionalan. "Sva roba koja podleže akcizama kao što su alkohol derivati i cigarete će biti carinjena na graničnom prelazu broj 3 kod Merdara u skladu sa zakonima", kazao je kosovski premijer.

ALMHOFER: OEBS SNAŽNO PODRŽAVA DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE

PRIŠTINA, 14.septembra (Tanjug) Šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu Verner Almhofer rekao je da OEBS svim sredstvima i mogućnostima kojima respolaže podržava dijalog Beograda i Prištine. "Svi međunarodni akteri podržavaju svaku mogućnost za pronalaženje rešenja", naglasio je, dodajući da je odluka o dijalogu doneta u UN. Misija OEBS je, kako je naveo, podržava koliko može. "Mi pokušavamo sa Misijom u Beogradu da identifikujemo teme gde možemo da sarađujemo", objasnio je Almhofer podsećajući na seminar održan u Beogradu sa fokusom za izveštavanje o organizovanom kriminalu. Takođe, planirane su i druge aktivnosti, kao što je saradnja odbora parlamenata i ombudsmana, rekao je Almhofer i ocenio da je na Kosovu uočljiv napredak u donošenju zakona, ali je primetan zaostatak u njihovoj primeni na terenu. On je ukazao da je na centralnom nivou vidljiv napredak u oblastima iz mandata OEBS, pre svega kada je reč o usvajanju zakona. "Na centralnom nivou postoje pokušaji primene novih zakona, i akcionih planova. Međutim kroz decentralizaciju nadležnost je na opštinama, kod kojih postoji različita reakcija", istakao je austrijski diplomata. On je naglasio da postoje opštine koje po jednom pitanju reaguju primerno, a na drugu temu malo ili nimalo, te da ne postoji "etnička mustra" u tim reakcijama. Centralni nivo je, kako je primetio, zbog kontakata sa međunarodnim institucijama, voljniji i spremniji da ostvaruje napredak. S tim u vezi Almhofer je podsetio na učešće predstavnika srpske zajednice u vladi, i to na bitnim funkcijama. Govoreći o povratku raseljenih austrijski diplomata je kazao da postoje dobri akcioni planovi i zakoni, ali, dodao je, mora se na terenu pokazati politička volja za njihovu primenu. Po njegovim rečima prošle godine vratilo se tek oko 2.200 nealbanaca, što je, kako je ukazao, tema kritika u međunarodnim organizacijama. On nije siguran da li je tako mali broj povratnika rezultat nedostatka novca ili političke volje, a na pitanje kako funkcioniše pravna država na Kosovu on je ukazao na ogroman broj nerešenih slučajeva u sudovima. "Govori se da je broj neobrađenih slučajeva šestocifren, da će se taj problem rešiti dolaskom Euleksa, ali to pitanje je ipak stvar lokalnih sudova", kazao je Almhofer. On je pomenuo i zaostajanje u oblasti obrazovanja. "Bilo bi važno da se, ako se želi multietničnost, uče dva jezika, i po mogućnosti i treći. Međutim to zahteva obrazovanje nastavnika, udzbenike, odgovarajići prostor. Tu zaostajemo, mada je često problem i novac", naglasio je austrijski diplomata. U obrazovanju taj se problem, po njegovom mišeljenju, može rešiti delom i korišćenjem već postojeći udzbenika na srpskom, bosanskom ili hrvatskom jeziku iz regiona, i na albanskom iz Albanije. Almhofer je izrazio uverenje da je spremnost za napredak prisutna u društvu na Kosovu, navodeći da je bilo interesantno videti tu spremnost i kod delova srpskog društva prilikom prošlih lokalnih izbora. Prema njegovim rečima izlaznost u pojedinim srpskim opštinama bila je slična na centralnim i lokalnim izborima kao i u albanskim opštinama. OEBS ne vodi statistiku o kriminalu na Kosovu, kazao je Almhofer, ali je dodao da se s pravom u međunarodnim analizama tvrdi da balkanska ruta za šverc narkotika ide preko Kosova. "Ima puno opažanja koja eksperte čude", podvukao je on dodajući da to ne znači da su svi građani kriminalci, iako u društvu postoji kriminal.

SRBIJA - REGION

MINISTRI: REGIONALNA SARADNjA KLjUČNA NA PUTU KA EU

BEOGRAD, 15. septembra 2011. (Beta) Regionalna saradnja potrebna je zbog stabilnosti, ali je i neophodan činilac u evropskim integracijama, ocenili su danas u Beogradu učesnici ministarskog panela na regionalnom forumu o bezbednosti. "Regionalna saradnja i stabilnost ključni su činilac za integraciju Zapadnog Balkana u EU", rekao je šef mađarske diplomatije Janoš Martonji. U obraćanju učesnicima skupa u Domu vojske, Martonji je dodao da bez regionalne bezbednosti nema ni globalne bezbednosti, ukazavši na pozitivna iskustva Višegradske grupe koja okuplja Češku, Slovačku, Mađarsku i Poljsku. "Naš primarni interes je nastavljanje proširenja EU i regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu", rekao je šef mađarske diplomatije. Martonji je rekao da bezbednost počinje sa susedima. "Kada postoje izazovi, pretnje i opasnosti, treba se držati ljudi koji su pored vas, kao što se susedi okupljaju u malim planinskim selima pred pretnjom lavine", dodao je on. Mađarski ministar je rekao da se ideja Srednje Evrope ne ograničava na Višegradsku grupu i naveo da postoje druge organizacije i forumi koji okupljaju druge zemlje, ocenjujući da to doprinosi jačanju regionalne saradnje i integracije. On je dodao da regionalna saradnja doprinosi i ekonomiji i ocenio da su "Višegradska grupa i CEFTA u tom pogledu bile izuzetno korisne". Šef bugarske diplomatije Nikolaj Mladenov rekao je da je interes Bugarske da svi njeni susedi na Zapadnom Balakanu budu uključeni u evroatlantske strukture. "Imamo istorijski zadatak da onemogućimo rat na Balkanu", rekao je Mladenov i dodao da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji uticali negativno na ceo region, da su loše delovali na privrede i zemalja koje nisu učestvovali u sukobima. On je istakao i značaj saradnje vojski, podsetivši na nedavne zajedničke vojne vežbe Bugarske i Srbije. "U ovom delu sveta se suočavamo s velikim izazovima", rekao je Mladenov. Navodeći da je najveći izazov u "našim glavama", ocenio je da je region "predugo bio podložan uticajima spolja", kao i da je vreme da sam odlučuje o svojoj budućnosti. "Organizovani kriminal je daleko bolje integrisan nego sve naše političke strukture", rekao je Mladenov i ukazao na potrebu borbe protiv organizovanog kriminala. Navodeći da je region slab po pitanju energentata, što je problem i Evrope, Maldenov je rekao da je važno da zemlje nastupaju kao jedan glas pred dobavljačima. Mladenov je ukazao da zemlje Zapadnog Balkana imaju zajedničko kulturno nasleđe i da to treba znatno bolje iskoristiti. Slovački državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Milan Ježovica rekao je da zemlje regiona treba da podržavaju jedna drugu na putu ka EU i dodao da je Slovačka u tom procesu kasnila za ostalim zemjama Višegradske grupe, ali da je dobijala njihovu podršku. Zemlje koje poput Srbije zauzimaju središnje mesto u regionu imaju "posebnu odgovornost za podsticanje saradnje" u regionu, ocenio je Ježovica. Ministar spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg ocenio je da je regionalna saradnja važna jer se susedne zemlje suočavaju sa istim teškoćama i istakao da se moraju poštovati interesi drugih. Na panelu "Prednost regionalne saradnje" u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma trebalo je da učestvuje i Vuk Jeremić, ali je on otputovao u Njujork gde će učestvovati na specijalnoj sednici SB UN o krizi na Kosovu.

VIŠEGRADSKA GRUPA KAO GARANT ŠIRENjA EU NA BALKAN

PRAG, 15. septembra 2011. (Beta) Zemlje Višegradske grupe (V4) trebalo bi da budu garant da će se EU zaista proširiti na Zapadni Balkan, smatra šef Senata Skupštine Češke Milan Šteh. Predsednici skupština V4 Poljske, Češk, Slovačke i Mađarske dogovaraće se u petak u Pragu o tome šta mogu da učine za integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU. "Bivšim jugoslovenskim republikama i Albaniji potrebno je jasno i verodostojno obećanje da će postati deo evropskog privrednog i socijalnog prostora. U suprotnom bi stabilnost tog regiona mogla ponovo se pogorša", kazao je Šteh češkoj novinskoj agenciji ČTK pred sutrašnji sastanak. Šef Gornjeg doma Skupštine Češke je ukazao na važnost kvalitetne pripreme zemalja za prijem u EU, čak i po cenu toga da u nekim slučajevima to znači odlaganje prijema. "To se ne tiče Hrvatske čiji prijem je već samo formalnost", dodao je Šteh. Druga glavna tema sutrašnjeg sastanaka poslanika Višegradske grupe je kriza u zoni evro i bojazan da će ona naškoditi Srednjoj Evropi, iako je samo Slovačka jedina iz V4 u zoni evra. Po oceni Šteha, ukoliko zona evro ne uspe da se stabilizuje i ne pokrene privredni rast, biće ugroženi svi evropski projekti. "Ako bi banke morale da otpišu gubitke iz grčkih državnih obveznica, to bi se odrazilo i na njihove aktivnosti u Češkoj", rekao je Šteh. Sastanak predsednika skupština zemalja Višegradske grupe u Pragu počinje danas, svečanom večerom, a radni program je sutra, u petak.

KOSOROVA: MNOGI U SRBIJI NE PRIHVATAJU ISTORIJSKE ČINjENICE

ZAGREB, 14. septembra (Tanjug) Hrvatska premijerka Jadranka Kosor je, komentarišuću izjave haškog tužioca Bramerca i predsednika Srbije Tadića o njenoj podršci hrvatskim generalima koji su zbog ratnih zločina osuđeni u Hagu, rekla da su "optužbe iz Srbije na tragu činjenice da mnogi političari u Srbiji ne mogu prihvatiti istorijske činjenice". "Jedna od njih je da je Hrvatska bila napadnuta, da je bila žrtva agresije i da se vodio odbrambeni rat, i da se nije vodio građanski oružani sukob, kako to voli reći predsednik Srbije Tadić", rekla u Virovitici. Ona je kazala da Hrvatska ima vrlo otvorenu i potpunu saradnju s Haškim sudom i dodala da se "moraju prihvatiti istorijske činjenice da je Hrvatska u 'Oluji' skršila zube krvoloku Miloševiću i njegovoj velikosrpskoj politici", a da su za oslobođenje zaslužni hrvatski branioci.Bramerc je u Beogradu poručio da ne želi da ulazi u polemike, ali da misli "da će narodi u regionu shvatiti šta se dešavalo u ratovima samo ako se političari odgovorno ponašaju". Predsednik Srbije je primetio tim povodom da ni jedan političar, niti zvaničnik EU nije kometarisao to što je rekla hrvatska premijerka, te da je to činjenica o kojoj bi trebalo da razmisle. "Ta činjenica, da niko nije reagovao na taj događaj za nas je znak više nego bitan, jer pokazuje da nema jednakog pristupa prema zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije", rekao je Tadić.

SRBIJA - EU

SANINO: BRISEL ĆE UZETI U OBZIR IZUZETAN NAPREDAK SRBIJE

BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) Napredak koji je Srbija poslednjih godina načinila u pogledu ispunejnja reformi, regionalnog pomirenja i saradnje sa Haškim tribunalom je izuzetan i to će biti uzeto u obzir prilikom donošenja mišljenja Evropske kimisije o dodeljivanju statusa kandidata, poručio je danas direktor Direktorata za proširenje EU Stefano Sanino. EU mora da, u važnom trenutku za Srbiju, uzme u obzir i da bude svesna napretka Srbije, istakao je Sanino, koji učestvuje na Prvom beogradskog bezbednosnom forumu. Po njegovom mišljenju, proces proširenja Unije mora da bude nastavljen iako postoji razlika u stepenu napretka koji su ostvarile zemlje Zapadnog Balkana. Sanino je naglasio da je Srbija načinila izuzetan napredak u ispunjenju strukturnih reformi i da uspešno radi na regionalnom pomirenju, jer je nivo saradnje koji je Srbija postigla sa Hrvatskom ili BiH izuzetan. Podsetivši da je veoma važno što je Srbija isporučila poslednje haške begunce, Ratka Mladića i Gorana Hadzića, Sanino je istako da su takvi gestovi "još jedan korak u pravcu pomirenja u regionu". "Vreme je da se energija usmeri da se region integriše u EU. Perspektiva je na dohvat ruke", poručio je Sanino. Govoreći o regionalnoj saradnji, koja je i bila tema prvog današnjeg panela Beogradskog bezbednosnog formuma, Sanino je rekao da je Briselu u interesu da sarađuje sa širim regionom, a da paraleno održava bilateralne kontakte sa pojedničnim zemljama. Sanino se osvrnuo na poruke koje je na Forumu poslao predsednik Srbije Boris Tadić i ocenio da su one veoma važne i da bi svi trebalo da ih uzmu u obzir posebno kada je reč o šansama koje je region propustio 1989. godine i pozivu da se takav scenario nikad ne ponovi.

SA EU O POLjOPRIVREDI U BEOGRADU

BEOGRAD, 15. septembra (Tanjug) Sastanak Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i Evropske unije i drugi sastanak Pododbora za poljoprivredu i ribarstvo počeli su danas u Beogradu, a glavne teme dvodnevnog skupa biće poljoprivreda, ribarstvo, bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika. Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović izjavio je novinarima da je ovaj događaj i te kako bitan za Srbiju jer će nadležni organi iz naše zemlje imati priliku da sa kolegama iz Evropske komisije (EK) "prođu kroz otvorena pitanja u našoj saradnji". Pred početak sastanka Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i Evropske unije, koji se održava u "Palati Srbija", Milovanović je kazao da će na njemu učestvovati predstavnici različitih direktorata EK, pre svega za poljoprivredu i ruralni razvoj i za proširenje. On je ukazao da će na skupu biti razmatrane i "stvari koje je Srbija uradila u međuvremenu, a koje su ove godine pre svega bile obojene njenim nastojanjima da postane zemlja kandidat za članstvo u EU". "Stvari koje smo zacrtali i isplanirali, naravno uz konsultacije sa različitim direktoratima EK, smo u najvećoj meri ostvarili i verujemo da imamo sasvim dovoljno osnova da u ovoj oblasti (poljoprivreda i ribarstvo) dobijemo pozitivno mišljenje EK", naglasio je Milovanović. Drugi sastanak Pododbora za poljoprivredu i ribarstvo ima za cilj unapređenje Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice i Srbije, koji se primenjuje već tri godine i od izuzetne je važnosti, s obzirom na to da je EU najveći trgovinski partner Srbije. Najavljujući održavanje i Pododbora za trgovinu, Milovanović je istakao da je to trenutak da "konstatujemo lepe vesti kada je reč o poljoprivredi dalji rast spoljnotrgovinske razmene između Srbije i EU koji je u našu korist, budući da smo neto izvoznici, a suficit u plasmanu naših poljoprivrednih proizvoda na tržište EU konstantno raste od 2005. godine". "Ovo je prilika da prodiskutujemo o načinima unapređenja te trgovine, o koncesijama jedne strane drugoj, carinskim dažbinama koje Srbija primenjuje i primeniće sledeće godine u trgovini prema proizvodima poreklom iz EU, načinima i modalitetima za dalje olakšavanje plasmana svih naših proizvoda", kazao je Milovanović. Podsećajući da Srbija nema carinske dazbine, osim za manji broj proizvoda koji su na takozvanom režimu kvota, on je dodao da je i to jedna od tema da li te kvote mogu da budu povećane u korist Srbije. Posebna pažnja će biti posvećena i pripremama Srbije da efektivno kasnije koristi petu komponentu pretpristupnih fondova EU, tzv. IPARD fondova namenjenih ruralnom razvoju, najavio je Milovanović i istakao da Srbija očekuje značajna sredstva. On je zaključio da je ovo ne samo redovni godišnji sastanak, već i "kruna godišnje saradnje", koji se održava u izuzetno bitnom trenutku "imajući u vidu ono što Srbiju očekuje na spoljnolitičkom planu ove jeseni".