BEOGRAD, 12. septembra (Tanjug) Zamenik premijera Ivica Dačić izjavio je da je predstavnik Euleksa usmeno preneo službenicima MUP da će 16. septembra na administrativnim prelazim na severu Kosova biti raspoređeni kosovski carinici i policija. Prema Dačićevim rečima, predstavnik Euleksa im je naglasio da je došao samo da saopšti taj stav misije i da ne može da odgovara na pitanja. U MUP su od predstavnika Euleksa zatražili pisani stav te misije o tom pitanju, jer, kako je Dačić istakao, o tako osetljivoj temi ne može da se razgovra na takav način.

LjAJIĆ: GUBIMO SA 3:0, SA DVA IGRAČA MANjE I SUDIJA NAVIJA ZA PROTIVNIKE

BEOGRAD, 13. septembra 2011. (Beta) Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas da Srbija nema "gotovo nikakav manevarski prostor" za reakciju ako vlasti Prištine u petak, 16. septembra, pošalju kosovske carinike i policiju na prelaze Brnjak i Jarinje. "Nemamo drugi mehanizam osim da diplomatskim sredstivam međunarodnim činiocima ukažemo na opasnost tog čina. Moramo preventivno da delujemo da se to ne dogodi, a plašim se da je naš manevarski prostor gotovo nikakav ukoliko se to dogodi", kazao je Ljajić za RTV Pink. On je naveo da se odluka o tome ne donosi u Prištini i da oni neće poslati kosovske carinike i policiju na te prelaze bez prećutne podrške važnih međunarodnih činilaca. "Ako stigne glas da to ne smeju da rade, oni to neće učiniti. Međutim, ako dobiju prećutnu saglasnost, oni će to svakako učiniti. To je za (premijera Kosova Hašima) Tačija idealna prilika", kazao je Ljajić. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine on je naveo da Srbija pokušava da dođe do najmanje lošeg rešenja. "Igramo više nego tešku utakmicu u kojoj gubimo prvo poluvreme sa 3:0, drugo poluvreme igramo sa dva igrača manje i sudija navija za protivnike. To je naša realnost, pokušavamo da dođemo do najmanje lošeg rešenja", naveo je Ljajić. Prema njegovim rečima, problem Kosova je nasleđen odavno i nije iz ove ili prethodne vlade. "Mi od borbe za Kosovo ne možemo da odustanemo i to se neće desiti. Trenutno imamo na stolu tešku temu i tražimo izlaz iz teške situacije", rekao je Ljajić.

DAČIĆ: OVO NE VODI NIČEMU, SAMO NOVOM EGZODUSU SRBA SA KOSOVA

BEOGRAD, 13. septembra 2011. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je pitanje da li još važi bilo koji sporazum koji je Srbija sklopila sa međunarodnom zajednicom vezano za Kosovo i Metohiju, poput Kumanovskog sporazum i Rezolucije 1244 SB. Govoreći o najavama da bi na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak mogli da budu postavljeni kosovskih carinici, Dačić je rekao da to znači da se ne poštuju dogovori sklopljeni sa Srbijom, šest tačaka dogovora s generalnim sekretarom UN i da se radi o pokušaju da se izmeni realnost na terenu. "Nije mi jasno kako neki ljudi ne shvataju da opet mogu dovesti do sukoba", rekao je u pauzi skupa u Beogradu o borbi protiv korupcije i dodao da tu misli i na Prištinu, ali i na Vašington, Brisel i Berlin. On je rekao da je to njegovo mišljenje i da ga ne interesuje šta misle drugi ministri. "Ne interesuje me kakvo je mišljenje drugih. Ja sam ministar policije i valjda imam pravo da mislim svojom glavom. Ovo ne vodi ničemu, samo novom egzodusu Srba sa Kosova", rekao je. Ministar je ocenio da pitanje Srba sa Kosova ne treba da bude rešavano tako što njih na Kosovu više neće biti. Prema njegovoj oceni, radi se o pokušaju nekih delova međunarodne zajednice da zaokruži državnost Kosova i priča o administrativnim prelazima nema nikakve veze s rešavanjem problema prometa robe i ljudi. Dačić je rekao da je i Srbija u više navrata mogla da se ponaša neodgovorno i da zatvori administrativne prelaze koje koriste albanski građani i s jedne i s druge strane administrativne linije, ali da to nije htela. Ministar je ocenio da Srbija treba da nastavi da insistira da međunarodna zajednica poštuje aranžmane.

KALANOVIĆ: MORAMO DA PREGOVARAMO S PRIŠTINOM

BEOGRAD, 12. septembra (Tanjug) Potpredsednica Vlade Verica Kalanović izjavila je da nepriznavanje jednostrane secesije Kosova ne znači da se ne traže rešenja za bolji život građana u pokrajini. Kalanović je rekla da na pitanje Kosova, kao i na pitanje EU, gleda tako da se rešava suština, a ne forma, pa, kao što je put ka EU neprestana borba za uvođenje evropskih vrednosti, a ne samo datum ulaska u Uniju, tako je i po pitanju Kosova rešenje pre svega u pregovorima. "Smatramo da ne smemo priznati Kosovo kao nezavisnu državu i ugroziti suverenitet Srbije. Ali pitanje je hoćemo li čekati u toj zakovanoj poziciji da građani odlaze sa Kosova, da budu bez posla, izolovani i getoizirani", pita se Kalanović i dodaje: "Ne, moramo da pregovaramno s Prištinom. A između toga da ne razgovaramo s Prištinom ili da pustimo stvari da idu svojim tokom mi mislimo da ima mnogo rešenja. Razgovori su neophodni, postoji mogućnost da se nađe niz varijanti da građanima na Kosovu bude bolje, i to ne samo Srbima, nego i Albancima" kazala je.

LjAJIĆ: PRONAĆI POSEBNO REŠENjE ZA KOSOVO

BEOGRAD, 13. septembra (Tanjug) Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ocenio je danas da se za Kosovo i Metohiju mora pronaći posebno rešenje koje uvažava čitavu istorijsku, političku i demografsku kompleksnost kosovske krize. Ljajić je, Televiziji Pink, rekao da je pozicija Srbije u tom pogledu "više nego teška" i da je potrebno tražiti izlaz iz takve situacije i doći "do najmanje lošeg rešenja". On smatra da će se tražiti posebno "sui generis" rešenje koje nije konvencionalno, ni poznato. Ljajić je podsetio da se često govorilo o modelima Južnog Tirola, Hong Konga, odnosno Tajvana i Kine, ali da se mora pronaći posebno rešnje. Prema njegovim rečima, neće se dogoditi da Srbija odustane od Kosova da bi dobila članstvo u EU, što joj niko nije ni ponudio. Nije tačno da bi Srbija, ako se odrekne nečega, ušla u EU, niti će EU rešiti sve probleme Srbije, čak i kada ona postane članica EU, što bi nesumnjivo trebalo da ostane spoljnopolitički prioritet Srbije, rekao je Ljajić. Upitan o najavama Prištine Ljajić smatra da je ta akcija deo kampanje koju sprovodi kosovski premijer Hašim Tači, jer je ekonomska i socijalna situacija na Kosovu katastrofalna, a više od 35 odsto ljudi nezaposleno, pa Tači na tom polju nema šta da traži u smislu nekog rezultata koji bi postigao.

REDžEPI: AKCIJA 25. JULA PREDUZETA ZA DVA SATA JER POZNATO UNMIK PRISLUŠKUJE

PRIŠTINA, 13. septembra (Tanjug) Kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redzepi izjavio je da stranci prisluškuju njegove telefonske razgovore sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem. Redzepi je juče na sednici skupštinskog odbora za bezbednost, rekao da je akcija od 25. jula, kada su na sever Kosova poslate specijalne jedinice kosovske policije, preduzeta na brzinu, za dva sata, jer je poznato da neki od službenika UNMIKa prisluškuju njegove razgovore sa premijerom. Ti službenici, po njegovim rečima "sarađuju sa paralelnim strukturama na severu Mitrovice dajući im podatke kako bi se mobilizovali i blokirali puteve". Redzepi je kazao da je zbog toga akcija na severu izvedena vrlo direktno i vrlo brzo.

SRBIJA

TADIĆ I BRAMERC O SARADNjI SRBIJE I HAGA

BEOGRAD, 13. septembra (Tanjug) Srbija je nakon više godina saradnje sa Haškim tribunalom pokazala da je demokratsko društvo, privrženo pravnom poretku i zajedničkim evropskim vrednostima, konstatovao je danas predsednik Boris Tadić na pres konferenciji sa glavnim haškim tužiocem Seržom Bramercom, koji je uzvratio konstaatcijom da zatvaranje haškog poglavlja ne bi bilo moguće bez ključne političke podrške predsednika Srbije. Bramerc je rekao da je Hag sada zainteresovan za istragu ko je pomagao haškim beguncima u izbegavanju pravde, te da računa sa značajnom podrškom Srbije kako bi započeta suđena bila privedena kraju, a Tribunal će obezbediti podršku za suđenja pred nacionalnim sudovima. "Činjenica je da su ljudi za kojima je postojala poternica godinama izbegavali pravdu. Obaveza Srbije je bila da po izdavanju poternice uhapsi te ljude i mi želimo da znamo ko je odgovoran za to što se to nije ranije desilo", rekao je Bramerc. Tadić je rekao da se sada istražuje ko je u proteklih 16 godina pružao podršku beguncima. "Ja sam predsednik sedam godina i nisam imao izvršnu vlast da bih mogao da hapsim begunce. Za to vreme bilo je nekoliko vlada, ali u poslednje tri godine kada smo stvarno preuzeli odgovornost uspeli smo da uhapsimo preostale begunce", rekao je Tadić. On je rekao da će Srbija nastaviti politiku pomirenja i da će obaviti istrage u vezi sa ratnim zločinima. "Moramo učiniti veliki napor kako bismo pronašli tela onih koji su nastradali u ratnim sukobima i njihove porodice učiniti barem unekoliko mirnijim. Tako doprinosimo politici regionalnog pomirenja i razumevanja", rekao ej Tadić i ocenio da je naša zemlja danas jedan od ključnih činilaca bezbednosti u Jugoistočnoj Evropi.

DAČIĆ: NEMA POTVRDE DA SU STRELjANI SRPSKI PLAĆENICI U LIBIJI

BEOGRAD, 13. septembra 2011. (Beta) Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da MUP nema informacije da li su tačni navodi da su pobunjenici u Libiji streljali veću grupu plaćenika, među kojima je i 12 Srba. U pauzi skupa o borbi protiv korupcije u beogradskom Centru Sava, Dačić je rekao da postoje samo informacije o petorici srpskih radnika koji su ranije zarobljeni i dodao da informacije stižu ne preko MUPa, nego preko ministarstva inostranih poslova. On je rekao da, bez obzira na to da li su navodi tačni ili ne, to nema nikakve veze sa državom Srbijom i podsetio da su brojni plaćenici učestvovali i u ratu na prostoru bivše SFRJ. Beogradski list Pres s prenosi danas izjavu jednog od komandanata libijskih pobunjenika u Misrati koji je naveo da su pobunjeničke snage streljale ukupno 85 plaćenika koji su se borili na strani Moamera Gadafija, među kojima je 12 Srba, devet Hrvata, 11 Ukrajinaca, deset Kolumbijaca i drugih. Komentarišući tvrdnje da je čovek koji je u Mađarskoj zakopavao žive ljude srpskog porekla, Dačić je rekao da su mađarske vlasti to negirale a da, nakon toga, nije bilo nikakvih zvaničnih informacija.

SRBIJA - REGION

DjUKIĆ-DEJANOVIĆ I POPOSKI O SARADNjI DVE ZEMLjE

BEOGRAD, 13. septembra 2011. (Beta) Predsednica Skupštine Srbije Slavica DjukićDejanović i makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Poposki razgovarali su danas u Beogradu o položaju srpske manjine i srpskim kulturnim dobrima u Makedoniji, kao i o saradnji dve zemlje. Kako je saopštila pres služba parlamenta, Slavica DjukićDejanović istakla je značaj dobre saradnje Srbije i Makedonije, posebno parlamenata koji mogu doprineti unapređenju saradnje dve zemlje. DjukićDejanović je, podsećajući na razgovor sa predsednikom parlamenta Makedonije prilikom njene posete Skoplju, ukazala da je veoma vežno da položaj srpske manjine u Makedoniji bude još više unapređen i istakla da je neophodno u potpunosti zaštititi kulturna dobra Srba u Makedoniji. Ministar Poposki je obavestio da, u vezi sa tim, već postoji dogovor unutar makedonske vlade i da se preduzimaju određeni koraci u tom pravcu. DjukićDejanović je istakla da, i Srbija i Makedonija kao sekularne države, treba da nerešena pitanja odnosa crkava prepusti njima samima. Poposki i Slavica DjukićDejanović konstatovali su da je neophodno što pre unaprediti već postojeću parlamentarnu saradnju dve zemlje. Ministar Poposki koji boravi u prvoj poseti Srbiji, razgovaraće sa svojim domaćinom, šefom diplomatije Vukom Jeremićem, premijerom Cvetkovićem i predsednikom skupštinskog Odbora za inostrane poslove Dragoljubom Mićunovićem.

BAGIŠ: TURSKA ZAJEDNO SA BALKANOM U EU, EU TREBA TURSKU VIŠE NEGO MI EU

BEČ, 13.septembra (Tanjug) Ministar za evropske integracije Turske Egemen Bagiš smatra mogućim da njegova zemlja, zajedno sa Srbijom, Crnom Gorom, i Bosnom i Hercegovinom pristupi EU. "Mogao bih zamisliti da Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina kasnije jednom, zajedno sa Turskom, pristupe EU", rekao je on u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir" odgovarajući na pitanje da li je ljubomoran što je Hrvatska mnogo naprednija od Ankare po pitanju članstva u Uniji. Prema njegovim rečima, Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini više treba Evropska unija nego Turskoj. "Mi bismo bili već sada šesta ekonomska sila u Evropi", ocenio je Bagiš. On je ukazao da Turska, i pored odugovlačenja iz Brisela, nastavlja sa procesom reformi. "Naše ministarstvo za evropske integracije je kuhinja za reforme. Kvamo i serviramo meni vladi. Mi ćemo naše zakone do 2014. u potpunosti prilagoditi i time bi bili spremni za članstvo u EU. Politički, naravno, do tog trenutka niti će EU, niti Turska biti spremne za pristupanje", ukazao je Bagiš. On je ocenio da "pojedine političke vođe u Evropi" nemaju nikakve vizije za budućnost Evrope, te da slučaj Turske koriste u unutrašnjopolitičke svrhe. "Međutim, treba sagledati naš potencijal. Evropa treba Tursku iz dana u dan sve više, više nego što mi trebamo Uniju. Mi smo 2011. stvorili više radnih mesta nego što je u čitavoj EU izgubljeno radnih mesta. Naša privreda je porasla u prvom kvartalu za više od 11 odsto, 70 odsto energije, koja treba Evropi dolazi iz našeg susedstva. Potrebni smo Evropi da dođe do tih energenata i za održavanje penzionog sistema", podvukao je Bagiš.

I OD BIH SE TRAŽI DA PRIHVATI PEČAT KOSOVA

BANjALUKA, 12. septembra (Tanjug) Administracija UNMIKa na Kosovu spremna je da ukine odluku o naplati carina na robu poreklom iz BiH ukoliko BiH prihvati pečat dostavljen svim potpisinicima CEFTA sporazuma, saopšteno je iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH. U saopštenju se kaže da je to rečeno na sastanku Zajedničkog odbora CEFTA 2006 održanom u Briselu prošle sedmice. Izgled pečata je istovetan pečatu koji je dogovoren na bilateralnim pregovorima Beograda i Prištine, kaže se u saopštenju i dodaje da je Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH sačinilo informaciju o zaključcima sa navedenog sastanka i prosledilo je Savetu ministara radi izjašnjavanja i donošenja stava o ovom pitanju. Nakon toga, prema saopštenju, o svemu će biti upoznato i Predsedništvo BiH u čijoj je nadležnosti vođenje spoljne politike zemlje i koje će se izjasniti o prihvatanju carinskih pečata dogovorenih na pregovorima Beograda i Prištine u Briselu. Po okončanju navedene procedure o svemu će biti obavešteni predstavnici UNMIK/Kosovo, koji bi, u skladu sa donesenim zaključkom trebalo da ukinu odluku o naplati carina za robu poreklom iz BiH. Prištinske vlasti su pre dva meseca uvele carine od 10 odsto na robu iz BiH, koja se plasira na kosovosko tržište, što je za posledicu imalo velike gubitke za kompanije iz BiH. Prema oceni ovdašnjih analitičara, BiH je zbog te odluke izgubila više od pet miiona evra. Kosovo je jedino područje gde BiH beleži značajan suficit.

SRBIJA - EU

DEŽER: POTREBNO NAPASTI KORUPCIJU NA SVIM NIVOIMA

BEOGRAD, 13. septembra 2011. (Beta) Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ocenio je da za sveobuhvatnu borbu protiv korupcije u državi nije dovoljno samo hapsiti sitne počinioce korupcije na najnižem nivou. Na skupu o borbi protiv korupcije u Sava centru, u organizaciji Transparentnosti Srbija, Dežer je korupciju uporedio sa rakom i dodao da tu bolest nije moguće izlečiti delimično već je potrebno delovati sveobuhvatno, odlučno i brzo, kako se ona ne bi vratila i ponovo proširila na organizam. Govoreći o dobrim rezultatima koje je Srbija ostvarila u toj borbi u 2011. Dežer je naveo usvajanje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, rad na antikorupcijskoj strategiji i formiranje posebne organizacione jedinice u policiji koja se bavi istragom korupcije. On je dodao da je još potrebno da se radi na problemu preciznijeg zakonskog regulisanja procedure javnih nabavki, usvajanju zakona o restituciji i o javnoj svojini. Prema njegovim rečima, takođe je potrebno unaprediti procedure koje se tiču sukoba interesa, zaštite uzbunjivača i ostvariti bolju koordinaciju svih organa i nezavisnih regulatornih tela koja se bave borbom protiv korupcije.

TUSK: EU NIJE ZABORAVILA SRBIJU

BRISEL, BERLIN, 13. septembra (Tanjug) Evropska unija, uprkos brojnim ekonomskim problemima, ne zanemaruje evrointegracije i namerava da preduzme nove korake na evropskom putu Srbije, saopštio je Donald Tusk, premijer Poljske, koja do kraja godine predsedava EU. Mada je evropska dvadesetsedmorka prvenstveno fokusirana na nalaženje rešenja koja podrazumevaju jačanje zajedničke ekonomske politike, pa i moguću izmenu Lisabonskog ugovora, Tusk je u Briselu poručio da ekonomska kriza ne sme da naškodi procesu evrointegracije, preneo je radio Dojče vele. "Želimo da osiguramo da aspiracije istočnih zemalja budu ispunjene. Tako radimo na pristupnom ugovoru sa Hrvatskom i želimo da preduzmemo nove korake koji se tiču Srbije", rekao je juče poljski premijer. Tusk je, posle razgovora s predsednikom Saveta EU Hermanom van Rompejem, uputio reči ohrabrenja zemljama u procesu evrointegracija, istovremeno se založivši za određivanje konkretnog datuma za ulazak Bugarske i Rumunije u Šengensku zonu, kao i za napredak u odnosima EU sa njenim istočnim partnerima. Glavna tema razgovora Van Rompeja i Tuska ipak su bila ekonomska pitanja pošto se tokom mandata Poljske kao predsedavajućeg EU očekuje finalizacija dogovora o jačoj i jedinstvenijoj ekonomskoj politici unutar Unije. Takođe, očekuju se i razgovori o mogućim izmenama u ekonomskom upravljanju evrozonom, što su zahtevale neke od najjačih evropskih ekonomija, kao što su Nemačka i Francuska. Van Rompej je rekao da će dogovor o jačanju efikasnosti, institucija i discipline u evrozoni biti predmet dogovora ne samo 17 zemlja koje dele istu valutu, već svih 27 članica Unije. Tusk i Van Rompej su uputili i reči podrške naporima Grčke da ispuni dogovoreni program mera štednje ili da ga na kredibilan način promeni, ukoliko se pokažu problemi u rezultatima. "Na prvi pogled mere (vlade Grčke) jesu pozitivne i idu u dobrom pravcu, ali se čeka i ishod razgovora koji su upravo počeli. Čekamo savet Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monteranog fonda kako bismo mogli da nastavimo s programom finansiranja", poručio je Van Rompej. Sledeća tranša ekonomske pomoći Atini, od osam milijardi evra, trebalo bi da bude odobrena do kraja meseca, a od nje bi mogla da zavisi i isplata oktobarskih plata i penzija, ali i mogući bankrot u ekonomski posrnuloj Grčkoj, podseća Dojče vele.