TADIĆ: SRBIJA IMA PUN KAPACITET ZA POČETAK PREGOVORA

BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) Predsednik Tadić poručio je danas da očekuje skoro dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU i dobijanje datuma početka pregovora, iako je svesna i mogućnosti drugačijeg ishoda, i naglasio da u procesu evrointegracija ne sme biti suočena sa posebnim uslovima. "Srbija poseduje pun kapacitet za početak pregovara o članstvu", rekao je Tadić, otvarajući prvi Forum Srbija EU u Beogradu. On je ocenio da je naša zemlja na putu ka Evropskoj uniji učinila sve da dođe do pregovora sa EU, i da očekuje da u procesu evrointegracija bude tretirana kao i druge zemlje koje pretenduju na članstvo u EU "Ne tražimo privilegije i olakšice, ali ne prihvatamo ni nametanje drugačijih uslova drugačijih od onih koje su imale druge države u tom procesu", naglasio je Tadić. On je istakao da se nada da će EU prepoznati napore koje Sbije čini u procesu reformi, kao i njenu ulogu garanta stabilnosti i saradnje u regionu Jugoistčne Evrope. Prema njegovim rečima, zaustavljanje ili usporenje proširenja EU pogodilo bi građane Srbije, ali i interese EU, budući da je politička i ekonomska stabilnost Zapadnog Balkana interes čitave Evrope. "Razumemo da ima onih koji su nepoverljivi prema proširenju EU i da EU ne želi da prijemom novih članica unese u sebe nove probleme. Srbija ne stvara takvu situaciju, Srbija rešava probleme nasleđene iz prethodnih vremena", poručio je. On je naglasio da "politika koja Srbiju vodi u EU", a to je, naglasio je, i njegova politika, "nema dobru alternativu", iako na političkoj sceni u Srbiji, kao demokratskoj zemlji, ima i glasova koji se protive takvom stremljenju. Tadić je učesnicima foruma objasnio da Srbija poseduje političku volju i administrativne kapacitete za ispunjenje svih kopenhaških kriterijuma i ubrzano približavanje EU, ali da se "neće zarad dobijanja statusa kandidata odreći traženja pravednog rešenja za KiM". Tadić je podsetio da je Srbija nakon petooktobarskih demokratskih promena nastojala da razvija njabolje odnose sa EU i zemljama regiona i učvrsti mir i stabilnost u regionu. On je podsetio da je, sa ciljem regionalnog pomirenja, posećivao stratišta pripadnika svih naroda koji su stradali u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, a da je Srbija sa istim ciljem uspešno okončala saradnju sa Haškim tribunalom. Tadić je ocenio da bi rešavanja pitanje nestalih i povratak izbeglih bio još jedan suštinski korak ka pomirenju u regionu. Predsednik je istakao da ovakav pristup očekuje i od drugih zemalja regiona, ali i podršku međunarodne zajednice, i zato još jednom zatražio preduzimanje nezavisne istrage pod okriljem UN povodom izveštaja izvestioca SE Dika MArtija o trgovni ljudskim organima na Kosovu. Tadić se, budući da je tema foruma "Prevazilaženje krize, put ka EU", osvrnuo i na ekonomsku situaciju upozorivši da Srbija, iako nije uzrokovala krizu, plaća duboku i tešku cenu, ali da je udar koji je doživela izdržala na nogama. Prema Tadićevim rečima današnji sastanak Srbija EU je od izuzetnog značaja i predstavlja potvrdu evropske Srbije.

JEREMIĆ: MALE ŠANSE DA SRBIJA DOBIJE DATUM ZA PREGOVORE

BEOGRAD, 9. septembra 2011. (Beta) Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da su vrlo male šanse da Srbija do kraja godine dobije datum za početak pegovora sa Evropskom unijom (EU). Jeremić je novinarima na Forumu SrbijaEU rekao i da treba biti oprezan u predviđanjima da li će Srbija do kraja godine dobiti status kandidata za članstvo u EU. "Kada se govori o statusu kandidata mislim da treba biti oprezan u predviđanju. Ovaj proces treba posmatrati kao proces reformi", rekao je Jeremić i dodao da je uspeh reformi važniji od ocene iz Brisela. Šef srpske diplomatije je naglasio da reformski proces u evrointergracijama treba nastaviti. "Srbija nastavlja reformski proces u okviru evropskog procesa, bez obzira na to kojim će tempom napredavati u formalnom smislu u pristupnom procesu", kazao je Jeremić. On je naglasio da je od presudnog značaja da se nastave reforme koje su u interesu građana. Na piatnje novinara kakve su šanse da Srbija do kraja godine dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU Jeremić je odgovorio: "Vrlo male". On je dodao da u EU postoje problemi, pre svega ekonomski, koji imaju političke posledice što se odražava i na proces proširenja. Šef srpske diploamtije nije želeo da komentariše izjave hrvatske premijerke Jadranke Kosor. "Što sam imao da kažem o tome, to sam rekao i iza toga stojim", rekao je. Na pitanje hrvatskih novinara da li će se sastati sa šefom hrvatske diplomatije Gordanom Jandrokovićem koji učestvuje na današnjem Forumu Srbija-EU, Jeremić je odgovorio da takav sastanak "nije planiran".

VAN ROMPEJ: NISMO ZABORAVILI SRBIJU

BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej poručio je u Beogradu da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji i da Unija nije zaboravila Srbiju. Predsednik Evropskog saveta je takođe kazao da će "stanje odnosa Beograda I Prištine biti jedan od ključnih faktora kada se bude odlučivalo o kandidaturi Srbije za članstvo u EU". Rompej je pohvalio napredak koji je Srbija u evropskim integracijama postigla u poslednje tri godine, ocenivši ga kao izvanredan, I pozvao srpsko rukovodstvo da ostane privrženo evropskim ciljevima. "Srbija je u Evropi i srpska budućnost je u EU. Želeo bih da podstaknem srpsko rukovodstvo da bude uporno u evropskoj politici i evropskim ciljevima", naveo je Van Rompej. On je rekao i da će Srbija morati da uradi još mnogo pre, ali i posle primanja u EU. "Mi ćemo vas pomagati tokom celog puta, i Unij će biti spremna kad god vi budete spremni. Ulaskom Zapadnog Balkanu u EU biće stavljena tačka na poslednji građanski rat u Evropi", kazao je Van Rompej. Prema njegovim recima, proširenje EU će biti uvek zasnovano na uspehu kandidata. "Neće biti prečica kod Kopenhaških kriterijuma i odluka o kandidaturi zahteva konsenzus 27 vlada, parlamenata i javnog mnjenja tih država i ona se ne donosi olako", dodao je predsednik Evropskog saveta. Govoreći o problemu Kosova, predsednik Evropskog saveta je kazao da prati stanje odnosa Beograda i Prištine, dodavši da će to biti jedan od ključnih faktora kada se bude odlučivalo o kandidaturi Srbije za članstvo u EU. On je kazao da se mora naći zajednički temelj za razgovore bivših suprotstavljenih. "Samo šest godina nakon kraja Drugog svetskog rata doveli smo Nemce i Francuze za zajednički sto i bilateralne probleme smo rešavali kroz multilateralni kompleks", naveo je Van Rompej. On je čestitao Srbiji i Hrvatskoj zbog napretka u odnosima, dodavši da je za stabilnost Balkana važna i rezolucija o Srebrenici koju je donela Skupština Srbije. "Znamo koliko je osetljivo pitanje Kosova za Srbiju i stanje odnosa Beograda i Prištine je nešto što pratimo i što nas brine. To će biti jedan od ključnih faktora kad se bude odlučivalo o Srbiji i kandidaturi", istakao je predsednik Evropskog saveta. On je rekao da mu je drago što dijalog već daje rezultate u vezi sa carinskim pečatom, ocenivši da problemi mogu da se reše uz dobru volju. "Jednostrani potezi su opasni, i oni se sprečavaju dijalogom i pregovorima, kao i kreativnom diplomatijom", ocenio je Van Rompej. Takav proceš zahteva kompromis obe strane, dodao je Van Rompej. Predsednik Evropskog saveta je pohvalio Srbiju zbog reforme pravosuđa, dodavši da sada treba insistirati da se svi potencijalni kandidati za članstvo u EU "uhvate u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom". "Ima mnogo toga što se još mora uraditi, najvažnije je da demokratske institucije u zemlji i vladavina prava u potpunosti funkcionišu", naveo je Van Rompej. On se zahvalio predsedniku Srbije Borisu Tadiću na, kako je rekao, inicijativi da se u Beogradu organizuje "prelomni istorijski skup", Forum Srbija - EU.

CVETKOVIĆ: VLADA ODLUČNA DA ISTRAJE NA PUTU KA EU

BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) Vlada Srbije odlučna je da istraje na putu koji vodi ka punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU) jer je uverena da je to suštinski interes zemlje i garancija bolje budućnosti za sve građane, poručio je danas premijer Srbije Mirko Cvetković. Cvetković je u uvodnom obraćanju na Forumu Srbija Evropska unija "Prevazilaženje krize, put ka EU", podsetio da je prilikom formiranja vlade kao jedan od osnovnih prioriteta istaknuta puna posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU uz očuvanje teritorijalnog integriteta. "To opredeljenje nijednom nije dovedeno u pitanje. Šta više, drugi ključni prioriteti razvoj privrede Srbije i poboljšanje životnog standarda građana, razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva, beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, čvrsto su povezani sa sprovođenjem evropske agende", istakao je premijer. Cvetković je istakao da su upravo strateško opredeljenje Srbije za EU brojni kontakti domaćina i stručna pomoć, kreditni i drugi aranžmani sa evropskim finansijskim institucijama i tesne bilateralne ekonomske veze sa zemljama članicama EU doprineli da se ublaže negativne posledice svetske krize. Podsetivši da je za budući dinamičan privredni rast i za brže zapošljavanje ključno pitanje povećanja investicija, pogotovo stranih direktinih ulaganja, premijer je naglasio da je EU naš najveći investicioni partner sa brojnim programima koji uspešno funkcionišu i sa projektima koji su u fazi realizacije ili pripreme. Premijer je napomenuo da su investicije u prvoj polovini godine porasle za devet odsto i da zajedno sa izvozom čine ključne faktore privrednog rasta u Srbiji. Cvetković je istakao da postojeća kriza javnog duga koja potresa mnoge zemlje može da uspori privredni rast na globalnom nivou, a investitore učini još opreznijim. "Mi smo izvršili određene procene koliko ovakva kretanja mogu da imaju negativne posledice na Srbiju, na ekonomsku aktivnost u zemlji, spolnotrgovinsku razmenu i šanse za privlačenje novih investicja", rekao je Cvetković. "Jasno je da čekanje i pasivna odbrana od mogućeg novog talasa krize neće dati nikakve rezultate. Pravi odgovor je odlučan nastavak reformi i ubrzanje evropskog puta Srbije", ukazao je on. "Mi tu stratešku orijentaciju nećemo da napustimo pod pritiskom dnevnih problema ma koliko oni bili teški. Naša razvojna perspektiva i naše razvojne prednosti se najbolje mogu materijalizovati upravo na putu koji nas vodi ka punopravnom članstvu u EU", naveo je premijer.

DEJANOVIĆ: SKUPŠTINA ISPUNILA 98 ODSTO EVROPSKIH OBAVEZA

BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović izjavila je danas da je parlament ispunio 98 odsto obaveza iz nacionalnog plana evrointegracija i sve preporuke Evropske komisije preveo u stvaran život. "Politika, čiji je jedan od ključnih ciljeva integracija Srbije u EU, u nadležnosti je Vlade Srbije, a mandat za vođenje takve politike dala je Narodna skupština. U državnom projektu, koji se zove priključenje EU, to je misija skupštine", rekla je Djukić Dejanović na prvom Forumu Srbija EU . Ona je uverena da će Forum pomoći skupštini da spozna predstojeća očekivanja, što će biti, kako je ocenila, od izvanrednog značaja za njegov budući rad. Dejanović očekuje da Forum "Prevazilaženje krize, put ka Evropskoj uniji" pomogne u razumevanju izazova koji se nalaze pred Srbijom. Ona je ukazala da se prethodnih godina povećala uloga parlamenta na poslovima evropskih integracija, uporedo sa "evoluiranjem percepcije o ulozi Narodne skupštine, ali i sa njenim realnim kapacitetima i rezultatima rada". Djukić Dejanović je podsetila da je parlament u aktuelnom sazivu usvojio, pored otalog, Zakon o Narodnoj skupštini i novi Poslovnik o radu, koji je u skladu sa evropskom praksom kada je reč o odnosu sa nezavisnim državnim organima, organizacijama i telima. "Narodna skupština je sve preporuke EK prevela u stvaran život i tu, pre svega, mislim na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, nastao kao rezultat inicijative samih poslanika, iako ne smemo zanemariti i značaj podrške državnog rukovodstva", istakla je predsednica skupštine. Djukić Dejanović je ukazala i na značaj uvođenja prakse javnih slušanja i dogovor sa vladom da se hitnost postupka u donošenju zakona sa nivoa uobičajene prakse vrati "na frekvenciju koja ga karakretiše kao izuzetak". Kao i u svim društvima koja su prošla ili još uvek prolaze putem kojim ide Srbija, a to je suštinska transformacija sistema i promena ideologije, organizovanje skupa kao što je danasnnji, ima neprocenjiv značaj, ukazala je.

DjELIĆ: SRBIJA SE NADA DATUMU ZA POČETAK PREGOVORA

BEOGRAD, 9. Septembra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Božidar Djelić izjavio je na Forumu Srbija EU da je 2011. odlučujuća za strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU. On je dodao da je Srbija na dobrom putu da u potpunosti ispuni Akcioni plan Vlade Srbije za sticanje statusa kandidata i dodao da se nada dobijanju datuma za početak pregovora o članstvu u EU. Djelić je u uvodnom izlaganju na Forumu upoznao učesnike iz regiona i Evrope s napretkom Srbije na evropskom putu, koji je predstavio u pet tačaka. U skladu s tim on je ukazao da su ostala još 34 dana do objavljivanja mišljenja Evropske komisije o kandidaturi i dodao da se Srbija nada određivanju datuma za početak pregovora o članstvu, da "kopenhaški kriterijumi moraju biti isti za sve i da ih se mi ne bojimo". Osvrčući se na prvu tačku napretka, ispunjenje Akcionog plana, Djelić je precizirao da on sadrži 96 stavki i dodao da će, kada Skupština Srbije ovog meseca usvoji preostale zakone iz evropske agende, devet desetina plana biti ispunjeno. "Zahvaljujući našoj evropskoj pespektivi predizobrna godina je postala i izrazitno reformska godina. Sva ministarstva, lokalna samouprava, zakonodavna i sudska vlast, nevladin sekrtor, građani, svi su dali dragoceni doprinos", rekao je Djelić i podvukao da "Srbija timskim radom postigla rezultat" Prema njegovoj oceni, reforma pravosuđa, ukidanje blanko ostavki, finansiranje političkih aktivnosti, izbor saveta nacionalnih manjina, kao i jačanje regulatornih i nezavisnih insitucija su unapredili osnove demokratije u Srbiji. Ostvaren je napredak u raznim sektorima, od energetike, preko saobraćaja, zaštite životne sredine, do poljoprivrede, dodao je Djelić. "Decentralizacija će zaživeti sa usvajanjem zakona o javnoj svojini. Restitucija će ispraviti, koliko je to moguće, istorijsku, ideloški motivisanu nepravdu. Sveukupno, u Srbiji ćemo posle tih procesa, napokom znati šta je čije", rekao je Djelić. Kao drugu tačku na evropskom putu Srbije Djelić je naveo borbu protiv organizovanog kriminala i nelegalnih migracija, za koje je rekao da su u punom jeku i da uopšte nije potrebno ponavljati koliko ja važno tu bitku dobiti. On je dodao i da upotpunjen zakonski okvir, omogućena zaplena imovine mafijaša, demontirane su neke od najjačih grupa organizovanog kriminala. Sporazumi o ekstradiciji opruženih za dela organizovanog krimnala potpisani sa susednim zemljama, posebno sa Hrvatskom i Crnom Gorom, dali su rezultate, ukazao je Djelić i dodao da je odličnom akcijom državnih organa i zakonskim promenama značajno smanjen broj zahteva za azil. Putovanje bez viza ključno je dostignuće za građane Srbije, naveo je Djelić i kazao da se neće dozvoliti da ono bude ugroženo. Saradnja sa Haškim tribunalom je zakoružena, apostrofirao je Djelić treću tačku napretka Srbije i naznačio da je to bila moralna obaveza prema nevinim žrtvama, njihovim porodicama i susedima. "Istovremeno, tražimo pravdu za nevine sprske žrtve, naročito one koje pominje švajcarski senator Dik Marti u njegovom izveštaju u Savetu Evrope", podvukao je vicepremijer. Govoreći o četvrtoj tački napretka, Djelić je podsetio da Beograd daje konstruktivan doprinos dijalogu sa Prištinom. "Srbija je inicirala dijalog koji je pre nedelju dana rešio pritanje carinskog pečata i katastra. Cenimo ulogu EU kao medijatora, kao i njenu osudu jednostranih, nasilnih pokušaja da se promeni situacija na terenu", kazao je Djelić. On je podsetio i da se tokom julskih dešavanja na Kosovu videlo da dijalog podrazumeva istinsku posvećenost obe strane, ali i statusno neutralnost međunarodnih misija poput Euleksa. Kao petu tačka napretka Srbije vicepremijer je pomenuo doprinos Srbije reginalnim inicijativama i sektorskim politikama Unije. Govoreći o tome on je pomenuo Dunavsku strategiju, integraciju Roma, činjenicu da se u domenu prosvete i nauke Srbija uključila u evropsku istraživačku mrežu... "U uslovima krize duplirali smo izdvajanja za nauku sa investicijama vrednim 400 miliona evra u naučnu opremu i infrastrukturu, kroz aranžmane EIB i Bankom Saveta Evrope", rekao je on i dodao da je inicirano i formiranje zajedničke pozicije zemalja Zapadnog Balkana prema finansijskoj perspektivi EU za period 20142020. godine. "U tom kontekstu, junski predlog Kosmisije za formiranje Fonda Povezati Evropu vrednog 50 milijardi evra, koji bi finansirao panevropsku infrastrukturu i u zemljama koje još nisu članice, zavređuje našu puno pažnju i podršku", naglasio je Djelić. On je podsetio i da su most na Adi, kod Beške, Koridor 10 i drugi infrasturkturni objekti upravo urađeni i dalje se grade sredstvima iz evropskih fondova. Vicepremijer je ukazao i da je Evropa danas u krizi, koju nije proizvela, ali da je zbog nje evropski model ekonomske efikasnosti i socijalne pravde ugrožen. Zbog toga, dodao je on, neki u Srbiji i na Balkanu već pozivaju na odustajenje od evropskog puta, ali i pozvao da se zapitaju da li se zemlje lakše suočavaju sa krizom, globalizacijom i drugim nacionalnim pitanjima uz Evropu ili mimo nje. Djelić je na kraju poručio da u ovim teškim trenucima nema mesta evroentuzijazmu, ali da "ne možemo sebi priuštiti ni danas ni sutra intelektualno udoban ali državno neodgovoran luksuz evroskepticizma".

BAROZOV SPECIJALNI SAVETNIK: PUT U EVROPU ZA SRBIJU PRIORITET

BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) Specijalni savetnik predsednika Evropske komisije Dušan Šiđanski rekao je da će učesnicima prvog Foruma EUSrbija, poručiti da je za Srbiju put u Uniju prioritet. To, prema njegovim rečima, ne znači da se zbog toga može vršiti pritisak na Srbiju, pa ni kada je reč o Kosovu, ali ni po drugim pitanjima. Taj Forum, čiji zvanični deo počinje danas u Beogradu, "predstavlja odličnu inicijativu, jer treba imati veze ne samo sa ljudima na visokim položajima u Uniji, već i sa onima koji dolaze iz drugih zemalja", rekao je Šiđanski u intervjuu Tanjugu. Šiđanski smatra da bi Srbija trebalo da u decembru dobije zeleno svetlo za status kandidata i da će on lično taj stav izneti na panelu na kojem učestvuje. On je ocenio da je Srbija postigla izuzetno mnogo u reformama i svemu što je morala da uradi kako bi se pripremila za Uniju. "Meni se čini da je Srbija napravila velike, uspešne korake, reforme koje je zatražila EU. Ali, treba znati da te reforme nisu važne samo zbog EU, već su korisne za Srbiju i da ona to nije uradila samo zbog EU. I vidi se da to podstiče i ekonomiju i ceo život u Srbiji", rekao je on. Šiđanski je naglasio da će naredni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, čije je objavljivanje predviđeno za 12. oktobar, biti jako važan i da će pokazati dve stvari objektivan stav Unije o načinjenom napretku ali i svojevrsnu "političku presudu". "Kada je reč o ovom prvom Srbija je najvažnije tačke dobro odradila. A kada se radi o ovom drugom tu je stanje malo delikatnije...Videli smo šta je rekla nemačka kancelarka kad je bila ovde, ali to ne predstavlja stav čitave Evrope", istakao je Šiđanski. Šiđanski je rekao da je opravdano uverenje koje vlada u Srbiji da je većinsko raspoloženje u EU u prilog daljeg proširenja i integracija Srbije. "Prvo zato što Srbija ima sve više simpatija među sve više država, a sa druge strane ne treba zaboraviti važan geografski položaj koji Srbija ima. Nema definitivnog mira na Balkanu i dobrih odnosa i saradnje bez Srbije u Evropi", smatra Šiđanski. Kako je rekao, Srbija je u "centru jednog velikog pitanja" koje bi jako pažljivo trebalo rešavati. "Ako kandidatura Srbije ne bi prošla to bi bila opasna stvar jer bi to uticalo na destabilizaciju demokratije u Srbiji. To je moj lični stav. I ako Hrvatska uđe u EU, a Srbija ne, to će stvoriti jedan disbalans i nije dobro za saradnju", istakao je Šiđanski. Na pitanje da li je realno očekivati sa Srbija dobije i status kandidata i datum za početak pregovora o članstvu u decembru, on je odgovorio da je u ovom momentu to teško reći. "Pre dva meseca mislio sam da će to ići veoma lako. Posle posete Angele Merkel stvari više nisu tako jasne.To što je Srbija do sada uradila je neverovatno pozitivno i važan je element za budućnost. Ne može se predvideti šta će se dogoditi, ali možemo se nadati", rekao je. Povodom ocene direktorke Kancelarije Vlade za pridruživanje Milice Delević da će Srbija za pet godina biti u jeku pregovora za članstvo u EU, on je rekao da to zavisi od prvog koraka, odnosno od toga da li će Srbija dobiti status kandidata. Povodom sve jačih glasova sa različitivih nivoa iz EU, ali iz pojedinačnih država Unije, da bi se pred Srbijom kao uslov, pored standardnih, moglo naći i Kosovo, Šiđanski je izneo stav da se to čuje više od pojedinačnih država nego od Brisela. Najavljujući da će Srbiju u skorije vreme posetiti i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton on je rekao da će ona biti dobro informisana o tome i da će dobro objasniti kakao Brisel gleda na to. On je istakao da je u tom kontekstu jako važno obezbediti precizne informacije o tome šta se događa na severu Kosova, što, kako je ocenio, predsednik Tadić i radi. "Predsednik Tadić je jako direktan u tome", rekao je Šiđanski, ističuci da je veoma važno objasniti stvari i Evropskoj komisiji i zemljama pojedinačno. Govoreći o unilateralnim akcijama Prištine na severu Kosova krajem jula, Šiđanski je izneo lični stav da je to bila "velika greška Prištine". "Dijalog ne može biti efikasan ako se upotrebaljava sila. A to je bio blic krig... Svima treba da bude jasno da je upotreba sile kontraproduktivna i da predstavlja rđav potez", istakao je. Šiđanski je dodao je protiv toga da Srbija uđe u NATO. "Lično sam protiv toga da Srbija uđe u NATO. Srbija ima važan položaj između EU, Rusije i drugih država. Ulazak u NATO, u uslovima kada dominaciju imaju SAD, bio bi rđav znak za Rusiju koja otvara svoje tržište", smatra Šiđanski. On je ukazao i da Unija treba da produbi veze sa Rusijom i stvori zajednicu na dva stuba EU i Rusija. "To je kulturno isti svet. Ako se to ne uradi Evropa će izgubiti jedan deo svoje važnosti a Rusija će se okrenuti Aziji iako joj to ne odgovara", zaključio je Šiđanski.

ŠULC: DRŽAVE ZAPADNOG BALKANA MORAJU SARADjIVATI U SVIM ASPEKTIMA

BEOGRAD, 9. septembra 2011. (Beta) Socijaldemokrate u Evropskom parlamentu nadaju se i očekuju da će Evropska komisija u oktobru preporučiti da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, izjavio je predsedavajući Grupe socijaldemokrata u EP Martin Šulc. Obraćajući se učesnicima Foruma SrbijaEU koji se danas održava u Beogradu, Šulc je naglasio da evropske socijaldemokrate uvek podržavaju reforme koje nude perspektivu evropske budućnosti, "ne samo zbog simpatija prema građanima ovog marginalizovanog regiona, nego zato što je to i u interesu Evrope". Nemački evroposlanik koji je i naredni predsednik Evropskog parlamenta naveo je da je regionalni pristup neophodan uslov za razvoj i da države Zapadnog Balkana moraju sarađivati u svim aspektima. Dijalog Srbije i Kosova je dobar primer traganja za rešenjima, iako psotoji neslaganje Bepograda i Prištine, rekao je on. Šulc je ocenio je da je Srbija ostvarila veliki napredak kako bi postala sledeća zemlja koja će početi pristupne pregovore sa EU, dodajući da su evrointegracije bile prioritet vlade i predsednika Srbije, što pokazuje jasnu posvećenost Srbije približvanju EU. "Iako će pregovori početi u dorom duhu, oni će biti veoma teški i ponekad razočaravajući", rekao je Šulc i ukazao da je jedan od najvećih problema u pristupnim pregovorima ulazak na jedinstveno evropsko tržište. Evropska komisija će ponekad zauzimati veoma stroge stavove koji će srpskim građanim delovati razočaravajuće što se može odraziti privlačnost članstva u EU, naveo je Šulc. On je međutim naglasio da je "integrcija Srbije u EU najbolji način za trajnu socijalnu stabilnost, mir i pravdu". Šulc je ukazao i da ekonomske reforme moraju biti kontinuirane, ali i da garantuju socijalnu sigurnost.

DjELIĆ: NADAM SE DA ĆE ZEMLjE BALKANA BRZO U EU

BEOGRAD, 9. septembra 2011. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izrazio je nadu da period između prijema Hrvatske u EU i ostalih zemalja regiona neće biti veoma dug. Potpredsednik vlade se takođe zauzeo za smanjenje razlika u iznosu sredstava koja se izdavajaju za nove članice i države koje su u procesu pristupanja. Na panelu Foruma Srbija-EU, Djelić je rekao da je svestan da će proteći nekoliko godina između prijema Hrvatske u Uniju 2013. godine i prijema ostalih zemalja Zapadnog Balkana, ali je ocenio da nije dobro da se taj period suviše oduži. Potpredsednik vlade je rekao da je uspeh Hrvatske u procesu evropskih integracija uspeh svih zemalja regiona i izrazio nadu da će i ostale zemlje poput Crne Gore, Srbije, BiH, Albanije i Turske nastaviti proces evropskih integracija. Djelić je, međutim, rekao da je potrebno smanjiti razliku u sredstvima koje se dodeljuju zemljama u procesu priključenja i novim članicama i dodao da će Hrvatska od EU dobiti oko 150 miliona evra u poslednjoj godini priključenja i milijardu i po evra u prvoj godini članstva. "Razlika između onih država koje su van Unije i onih koje su u Uniji mora da postoji, ali ona mora da se smanji", rekao je on. Djelić je pohvalio odluku da se izdvajanje iz budzeta EU za zemlje koje su u procesu pridruženja zadrži na nivou od 19,5 milijardi evra godišnje, ali je rekao da je to i dalje samo jedan odsto evropskog budzeta i da bi bilo loše da se ta cifra smanji nakon ulaska Hrvatske.

SRBIJA - EU

KRKOBABIĆ: TREBAMO EVROPI KOLIKO I ONA NAMA

JAGODINA, 9. septmbra (Tanjug) Srbija je ispunila sve uslove za prijem u Evropsku uniju i ne bi bilo mudro da nam se nameću dodatni uslovi za evrointegracije, izjavio je potpredsednik srpske vlade Jovan Krkobabić. "Srbija je vrlo korektno ispunila sve uslove koji su joj postavljeni od strane EU, a i javno nam je rečeno da ništa više ne može biti uslov za ulazak u Uniju. Prema tome, ne vidim zašto bi se sada neko ponašao drukčije. To nebi bilo mudro ni za EU", rekao je Krkobabić. On je naveo da je "Srbija potrebna Evropskoj uniji, nije manji interes EU za Srbiju nego Srbije za EU". Srbija ima i želju i potrebu za članstvo u EU ali i da sarađuje sa svim drugim državama u svetu, kazao je Krkobabić kasno sinoć jagodinskoj televiziji "Palma plus". Prema njegovim rečima, zahtevi koje je nemačka kancelarka Angela Markel prilikom nedavne posete ispostavila Srbiji su "uneli dozu nemira, strah, sumnju da bi se moglo desiti da Srbija ne dobije ni kandidaturu a ni poziv za početak pregovora za EU, iako je to zahtev i izjava predstavnika samo jedne od 27 država članica EU". Krkobabić, koji je i lider Partije udruženih penzionera Srbije (PUPS), još nije donela odluku o nastupu na izborima niti je o tome razgovarala sa svojim koalicionim partnerima SOS i JS, iako je, kako je istakao, predizborna kampanja u Srbiji uveliko u toku. "PUPS je samostalna, suverena i državotvorna partija, deluje tako što se priprema da se osposobi da može samostalno na izbore", rekao je Krkobabić, dodajući da PUPS "može sa svima da sarađuje". "Nema razloga da naša koalicija ne ide zajedno ali to ne zavisi samo od PUPSa", istakao je Krkobabić, dodajući da će njegova partija "sama ili sa nekim sigurno ući u Skupštinu". Kako je ocenio, nijedna stanka posle predstojećih parlamentarnih izbora koji se očekuju na proleće, "neće biti toliko jaka da sama formira vlast u Srbiji".

DAČIĆ: NASTAVIĆEMO DA ISPUNjAVAMO KRITERIJUME ZA EU

KRINjICA, Poljska, 8. septembra (Tanjug) Srbija je uspela da smanji broj lažnih azilanata i srpska policija će nastaviti da unapređuje rad u toj oblasti, ali i da ispunjava sve druge standarde i kriterijume koji su uslov za evrointegracije, izjavio je danas u Poljskoj zamenik predsednika vlade Ivica Dačić. O borbi protiv lažnih azilanata i očuvanju granica Dačić je govorio na panel diskusiji "Bezbednost kontrola granica ljudska prava: sukob interesa na granicama EU", u okviru 21. Ekonomskog foruma u Krnjici u Poljskoj, saopšteno je iz MUPa Srbije. Dačić je istakao da je Srbija ostvarila velike korake u borbi protiv lažnih azilanata, korupcije i kriminala i da je Evropska komisija to pozitivno ocenila u svojim dosadašnjim izveštajima, dodajući da bez toga Srbija nikad ne bi ni dobila viznu liberalizaciju. Dačić je ponovio da je broj azilanata danas mnogo manji u odnosu na broj od početka godine i rekao da se nada da će i to biti pozitivno ocenjeno u izveštajima Evropske komisije. Dačić je juče govorio i na plenarnoj sednici "Evropska odgovornost. Korupcija i organizovani kriminal u EU i van njenih granica", koja je održana, takođe, u okviru Foruma u Krnjici. Učešće na Forumu u Poljskoj, kao i odnosi sa tom državom veoma su važni za Srbiju, naročito s obzirom na to da je Poljska u ovih šest meseci predsedavajuća Evropskom unijom, zaključio je Dačić.

DELEVIĆ: ROMPEJ ĆE PODRŽATI RAD SRBIJE

BEOGRAD, 9. septembra 2011. (Beta) Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izrazila je jutros uverenje da će predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej podržati rad Srbije povezan za evropske integracije. "Vreme u kom smo mi mogli nešto da uradimo polako prolazi, a sad ćemo videti šta će oni reći. Verujem da će Rompej podržati ono što smo uradili", rekla je za Radioteleviziju Srbije (RTS). U Beogradu se danas održava prvu Forumu Srbija-EU na kom će se okupiti zvaničnici, privrednici i predstavnici medija i nevladinog sektora iz zemalja Evropske unije i regiona, a skup će biti prilika da Srbija predstavi napredak u reformama. Forum "Prevazilaženje krize, put ka Evropskoj uniji" u hotelu Hajat otvoriće predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Upitana o mogućoj odluci Brisela o kandidaturi Srbije za članstvo u EU Delević je kazala da čeka šta će reći Evropska komisija, jer će, kako je istakla, to stvoriti kontekst u kom će članice EU raspravljati o kandidaturi Srbije.

ROMPEJ: SRBIJA BRZO NAPREDjUJE KA EU

BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej ocenio je, uoči dolaska u Beograd, da Srbija u poslednje vreme brzo napreduje na putu evropskih integracija i ocenio da je šteta što ovaj proces nije počela sa ostalima pre 20 godina. "Želeo bih da čestitam Vladi i Skupštini Srbije na posvećenosti evrointegracijama i njihovim naporima da sprovedu reforme koje su zacrtane u Akcionom planu. Ipak, mnogo toga još treba da se uradi," rekao je Rompej. Na pitanje koliko je realno da Srbija dobije status kandidata tokom jeseni, a datum za početak pregovora u prvim mesecima 2012, on je rekao da će Evropska komisija pripremiti svoje mišljenje na osnovu objektivne analize učinka Srbije. "Sve odluke o statusu kandidata i određivanju datuma za otvaranje pregovora, međutim, moraju biti donete konsenzusom svih 27 država članica EU", podsetio je evropski zvaničnik u intervjuu "Kuriru". Upitan da li će Srbija morati da ispuni uslove koje je navela nemačka kancelarka Angela Merkel, uključujući raspuštanje svojih institucija Srba na severu Kosova da bi dobila status kandidata za članstvo u EU, Rompej je ponovio da će Evropski savet o kandidaturi Srbije odlučivati na osnovu ispunjenja Kopenhaških kriterijuma i dodao da je Kosovo "jedan od aspekata te priče". Kopenhaški kriterijumi se odnose na demokratske institucije, vladavinu prava i pravosuđe, i postignute rezultate u oblasti dobrosusedske regionalne saradnje, podsetio je on. "Većina ovih stvari tiče se same Srbije, i ja pozdravljam napredak koji je postignut u ovim oblastima. Kosovo je samo jedan od aspekata cele priče, mada kompleksan i osetljiv. Znam da je predsednik Tadić posvećen rešavanju problema o kojima je reč kroz razgovore. Ipak, potrebno je još truda, i sa srpske strane," rekao je Rompej. Visoki evropski zvaničnik je ocenio da nedavni događaji na Kosovu pokazuju koliko su važni dijalog i saradnja a jednostrani potezi opasni. "Blokade su dovele do frustracije, jednostrani potezi su opasni. Postizanje zajedničkih rešenja je način na koji mogu da se spreče ovakvi potezi", rekao je visoki evropski zvaničnik, napominjući da se dijalog Beograda i Prištine odvija "bez predrasuda kad je reč o različitim pozicijama dve strane prema pitanju statusa Kosova". On je još jednom čestitao Beogradu i predsedniku Tadiću na lociranju i izručenju poslednje dvojice haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadzića, ocenivši da je to "prekretnica za Srbiju, region i međunarodnu pravdu".

BAROZOV SPECIJALNI SAVETNIK: KORISTIM PRIVILEGIJU DA BAROZU KAŽEM ŠTA MISLIM

BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) Dušan Šiđanski, jedan od učesnika prvog Foruma SrbijaEU čiji se zvanični deo održava danas u Beogradu, specijalni je savetnik prvog čoveka Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, kojem, kako je rekao, bez ustezanja govori šta misli. U intervjuu Tanjugu, Šiđanski je pojasnio da njihov odnos znači duboko i dugogodišnje prijateljstvo jer Barozo je nekada bio njegov student i asistent. Šiđanski ističe i da, za razliku od drugih, on ima privilegiju da danas visokom evropskom zvaničniku kaže šta misli. "I mogu vam reći da ja to ne izbegavam", rekao je Šiđanski. Upitan da li u tim razgovorima pokušava da Barozu objasni i prilike i probleme na Balkanu, pre svega u Srbiji, on kaže da to čini i dodaje da je Barozo veoma otvoren, inteligentan i da pažljivo sluša. "Trudim se da mu objasnim razne pozicije", dodao je on. Šiđanski je osnivac Odseka za političke nauke Ženevskog univerziteta i počasni profesor Fakulteta ekonomskih i društvenih nauka Evropskog instituta pri Ženevskom univerzitetu. Među njegovim studentima je bila i predsednica Švajcarske Mišel Kalmi Rej.

ŠULC: SRBIJI ISTA PERSPEKTIVA KAO I HRVATSKOJ

BERLIN, BEOGRAD, 9. septembra(Tanjug) Za stabilnost zapadnog Balkana potrebna je Srbija i ona treba da ima istu prerspektivu u EU kao i Hrvatska, smatra predsednik grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu i budući predsednik tog tela Martin Šulc i dodaje da je nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno u Beogradu govorila više u svoje ime i ime svoje partije a manje u ime Nemačke i EU. Neposredno pred polazak za Beograd, gde će učestvovati u radu prvog Foruma Srbija EU, Šulc je za "Dojče vele" izjavio da je Srbija na dobrom putu i da je Forum važan sastanak, pogotovo imajući u vidu da se održava na početku konkretne diskusije o davanju statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU. "Ovo je prilika za razgovore na visokom nivou o šansama Srbije i o stvarima koje još moraju da se urade kako bi Srbija ispunila sve kriterijume, ali i očekivanja EU i međunarodne zajednice", rekao je on. Šulc, predsednik evropskih socijaldemokrata i evropski poslanik iz Nemačke, naglašava da je Srbija "važna i vodeća zemlje u regionu". Podsećajući da se finalizuju pregovori o pristupanju Hrvatske porodici evropskih zemalja, Šulc dodaje i ono što će biti njegova glavna poruka na Forumu SrbijaEU: "Mislim da bi Srbija trebalo da ima istu perspektivu, ne u tako kratkom roku, ali ipak u dogledno vreme, i da dobije isti pristup EU koji već ima Hrvatska. Put je još dug i pun prepreka, ali za stabilnost u regionu potrebna nam je Srbija, u najmanju ruku sa perspektivom za skoro otvaranje pristupnih pregovora". Zamoljen da prokomentariše nedavnu posetu kancelarke Merkel Beogradu i poruke koje je ona prenela, a tiču se evrointegracionog procesa i Kosova, Šulc kaže da smatra da je ona tom prilikom iznela "sopstveno mišljenje" i da je više govorila "u svoje ime i ime svoje partije nego u ime EU i Nemačke, kao zemlje članice". "Progres koji je napravljen poslednjih meseci, prema mom mišljenju, ali i mišljenju mnogih u evropskim institucijama, vodi zaključku da su Srbi na dobrom putu i da bi tako trebalo da nastave. Sigurno je da svi problemi nisu rešeni, ali je moje mišljenje da se može biti konstruktivniji od onoga kakva je bila kancelarka Merkel", zaključio je Martin Šulc.

DIJALOG BEOGRAD - PRIŠTINA

TADIĆ: ČETIRI ELEMENTA REŠENjA ZA KOSOVO

BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) Predsednik Tadić izjavio je na Forumu Srbija-EU da kompromisno rešenje za Kosovo i Metohiju mora imati četiri elementa:
-traženje optimalne opcije za sever Kosova,
-garanciju sigurnosti za Srbe u enklavama,
-regulisanje statusa najznačajnijih spomenika srpske kulture i
-satusa imovine Srba i države Srbije na Kosovu.
"Niko ne mora da ubeđuje Srbiju da je problem Kosova i Metohije potrebno rešiti pre ulaska u EU. Mi zelimo da ga rešimo jer opterećuje živote naših ljudi i funkcionisanje naše drižave i mi to činimo na način koji priliči demokratskim zemljama", rekao je. Problem Kosova, kako je još jednom naglasio, mora biti rešen kompromisom, a ne tako da jedna strana dobije sve a da druga izgubi, a rešenja ne može biti ukoliko se unilateralizam i sila jedne strane stimulišu i nagrađuju. "Ako dođe do novog pokušaja da se nasilno menja situacija na terenu, posledice mogu biti veoma teške i u tom smislu ne mogu isključiti mogućnost da one izazovu novo pomeranje stanovništva i egzodus", upozorio je. Srbija, kako je poručio, želi da nasatavi politiku traženja miroljubivog rešenja kroz konkretni dijalog sa Prištinom i da ima najkonstruktivniju moguću ulogu u tom procesu.

STEFANOVIĆ: SVI PLANOVI DA BUDU U PRAVCU SMIRIVANjA TENZIJA

BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) Šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borko Stefanović još jednom je danas pozvao vlasti u Prištini da ne poseže za jednostranim nasilnim akcijama. "Svi planovi koje Priština pravi za period posle 15. septembra treba da budu u pravcu smirivanja tenzija i pronalaženja evropskih rešenja koja odgovaraju građanima na Kosovu i Metohiji", rekao je Stefanović Tanjugu. Na pitanje kako komentarišući pisanje današnjeg "Zerija" da Priština sprema novi plan za period posle 15. septembra i to u saradnji sa međunarodnim predstavnicima, Stefanović je rekao: "Ja to ne bih komentarisao dok ne vidimo o čemu se radi. Normalno je da svaka strana nešto planira, a ja mislim da oni ništa drugo i ne rade osim što planiraju. Ono što je jako važno jeste da apelujemo na njih da ne planiraju nikakve jednostrane nasilne akcije. Mislim da je to šteta i po normalizaciju i po čitavu situaciju, po stabilnost regiona i dijalog koji vodimo sa Prištinom." Kako je rekao, veoma je važno da svi planovi "koje budemo preuzimali u narednom periodu budu u pravcu smirivanja tenzija, čuvanja mira i stabinosti i pronalaženja evropskih rešenja koja odgovaraju građanima koji žive na Kosovu i Metohiji ". "Jer bez podrške građana sve odluke koje budu donete od 15., 16. septembra ne mogu biti legitimne i kao takve predstavljaju nepotrebnu distrakciju od pozitivnih efekata procesa koji vodimo sa Prištinom.", zaključio je Stefanović.

EKSPERTI O PRIMENI DOGOVORA O SLOBODI KRETANjA

PRIŠTINA, 8. septembra (Tanjug) U Briselu je, pod predsedavanjem kancelarije EU za posredovanje dijaloga Beograda i Prišatine, održana sednica grupe stručnjaka koji brinu o primeni sporazuma o slobodi kretanja postignutog 2. jula. Na sednici je bilo reči o modalitet prelaska građana preko administrativnih punktova, pitanje registarskih tablica i "primena polisa graničnih osiguranja", saopšteno je iz kabineta kosovske vlade. Na susretu je rečeno da prelacsi treba da budu što lakši i da se ne gubi mnogo vremena u procesuiranju građana i da to važi za obe strane. Takođe je navedeno da od 1. novembra neće biti dozvoljeno da se na teritoriji Kosova kreću vozila čije registarske tablice nisu u skladu sa važećim zakonima. Što se tiče osiguranja vozila, treba da budu sa što manjom cenom, a, kako je rečeno, primenom graničnih polisa, neosigurana vozila neće moći da se kreću po teritoriji Kosova, kao što je bio slučaj od 1999 godine. U saopštenju je navedeno da se primena sporazuma očekuje veoma brzo.

BOGDANOVIĆ: CARINICI NA ADMINISTRATIVNIM PRELAZIMA VELIKA OPASNOST

BEOGRAD, 8.septembra (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je da slanje kosovskih carinika i granične policije, bez saglasnosti Beograda i bez saglasnosti kosovskih Srba, predstavlja veliku opasnost, a da svako stavljanje Euleksa u funkciju politike Prištine predstavlja flagrantno kršenje statusne neutralnosti. Bogdanović je rekao da pojedini postavljaju pogrešno pitanje da li država ima politiku za 16. septembar i šta će uraditi, objasnivši da država i sada, a to će raditi i posle tog datuma, čini sve što je u njenoj moći da "pre svega, stane na put nameri Prištine da jednostrano vuče poteze na severu Kosova i Metohije". Ministar je naveo da su državni zvaničnici u svakodnevnom kontaktu sa predstavnicima međunarodne zajednice, pre svega Kforom i Euleksom, ali i drugima i da ukazuju na svu pogubnost jednostranih poteza Prištine i ono šta se može desiti. Prema njegovim rečima, zapaljiva retorika Prištine i najava jednostranih poteza, sigurno ne doprinose mirnom rešavanju problema i konstruktivnom dijalogu, već samo pogorsavau situaciju i stvaraju nove tenzije. "Jer, bez saglasnosti Beograda , bez saglasnosti kosovskih Srba, slanje kosovskih carinika i granične policije, na administrativni prelaz Jarinje i Brnjak , predstvlja svakako veliku opasnost", podvukao je i dodao da sve dok se ne postigne sporazum na tim prelazima mora da ostane Kfor. Što se tiče Euleksa, dodao je ministar, stav Beograda je isti kao i prilikom julske krize. "Svako stavljanje Euleksa u funkciju politike Prištine predstavlja flagrantno kršenje statusne neutralnosti i imalo bi, naravno, posledice za naše odnose. Pogotovu kad se ima u vidu činjenica da se Euleks više puta stavljao na stranu Prištine", rekao je. Prema njegovim rečima, Euleks može biti prisutan u onom obimu i može da radi one poslove, kao što je to radio do 26. jula. "Mi nemamo nista protiv da Euleks bude na administrativnim linijama, da evidentira robu, da kontroliše promet robe, putnika...ali naravno ne možemo da dozvolimo i ne mozemo da prihvatimo da se Euleks stavlja na stranu Prištine i bude logistika da kosovski carinici i kosovska pogranična policija funkcioniše i ubire prihode", rekao je Bogdanović.

STEFANOVIĆ: NE PRIHVATAMO DOVODjENjE KOSOVSKIH CARINIKA

BEOGRAD, 9. septembra 2011. (Beta) Šef tima Vlade Srbije za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović ponovio je danas da je za Srbiju i Srbe na severu Kosova neprihvatljivo dovođenje kosovskih carinika. Stefanović je u izjavi novinarima u pauzi skupa Forum SrbijaEvropska unija u beogradskom hotelu Hajat izrazio bojazan da će Priština 16. septembra pokušati da jednostrano na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak dovede "takozvane carinike Kosova". Prema njegovim rečima, vlasti u Prištini ne kriju da će to pokušati da urade 16. septembra iako u razgovorima o carinskim pečatima 2. septembra u Briselu nije bilo ni reči o takvom rešenju za administrativne prelaze na severu Kosova. Stefanović je rekao da je tako nešto potpuno neprihvatljivo za Srbiju, ali i za građane Srbije koji žive na severu Kosova. Prema njegovim rečima, kosovski Srbi to neće prihvatiti već će građanskim otporom to pokušati da spreče. Šef pregovaračkog tima je rekao da je potpuno jasno da EU negativno gleda na jednostrane poteze Prištine, ali je podsetio da su i akcije 25. jula takođe izvedene bez podrške EU i Kfora. On je dodao da Srbija ne želi nikakve sukobe već dijalog i dodao da Beograd do sada nije povukao nijedan jednostrani potez. Prema njegovim rečima, Beograd samo želi da očuva suverenitet i integritet države, ali je ponekad "tanka linija između rešavanja problema građana i čuvanja integriteta zbog čega postoje građani i opozicione partije koje tu liniju ne vide". Stefanović je rekao da je za Srbiju neprihvatljivo da se jednostranim potezima Prištine menja stanje na terenu, a da se onda na tim osnovama vode pregovori o tim pitanjima.

DAČIĆ: VLADA NIJE RASPRAVLjALA O NAJAVAMA IZ PRIŠTINE

BEOGRAD, 9. septembra 2011. (Beta) Vlada Srbije nije raspravljala o tome kako može da odgovori na najave zvaničnika iz Prištine da će 16. septembra na prelaze Brnjak i Jarinje poslati kosovske carinike i policiju, izjavio je danas potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. "Mi nismo na sednici vlade raspravljali kako će i šta tu država može da uradi. To je prilika da se uključi Evropska unija odnosno Kfor, Euleks i drugi međunarodni predstavnici na Kosovu, da zaista budu statusno neutralni i da sprovođenje dogovora iz Brisela ne bude u suprotnosti sa onim o čemu je tamo razgovarano", kazao je Dačić novinarima u centru Beograda. On je ocenio da takve poruke iz Prištine ne doprinose pokušajima da se dijalogom rešavaju problemi. Ministar je istakao i da "koliko smo svi obavešteni" nije dogovoreno da na prelazima Brnjak i Jarinje budu kosovski carinici i policajci. "Najave iz Prištine svakako da unose nestabilnost koja nas vraća u nekoliko nedalja ranije kad su postojale tenzije. Bitno je da Srbija ima jedinstven stav i da zajedno izanaliziramo sve moguće scenarije i budemo jedinstveni", naveo je Dačić.

EU: RADIMO NA USPOSTAVLjANjU NORMALNE CARINSKE KONTROLE

BRISEL, 9. septembra (Tanjug) Evropska unija intenzivno radi sa svim zainteresovanim stranama kako bi se uspostavila normalna carinska kontrola na spornim prelazima na severu Kosova i Metohije, poručeno je iz sedišta Evropske unije. "Radimo sa stranama na ponovnom uspostavljanju normalne carinske kontrole", rekla je u četvrtak Tanjugu portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančić. Ona je dodala da se "na konkretnim detaljima još uvek radi". Kocijančić je takođe istakla da "EU želi da se dogovori postignuti u dijalogu sprovedu". Kosovski premijer Hašim Tači najavio je da će posle 15. septembra kontrolu prelaza preuzeti kosovska policija i carina, dok je sa srpske strane poručeno da je to neprihvatljivo. Nakon nasilja na severu pokrajine koje je izbilo nakon jednostranog pokušaja Prištine da na dva sporna prelaza postavi kosovske carinike i policajce, Beograd i Priština su u Briselu 2. septembra postigli dogovor o carinskom pečatu, ali nije bilo reči o tome ko će kontrolisati prelaze. "Naš stav je uvek bio odlučan i jasan, a to je da se treba vratiti dijalogu, što se i dogodilo", navela je.

IVANOVIĆ: VERUJEM DA PRIŠTINA ČUJE UPOZORENjA EVROPE

BEOGRAD, 8. septembra (Tanjug) Kako se približava 16. septembar najava prištinskih vlasti da će "uzeti stvar u svoje ruke" na severu Kosova nailazi na reakcije u Srbiji, ali i u Evropi. Na pitanje da li je Beograd pripravan na takav scenario, državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović odgovara da ne veruje da će uopšte doći do novih jednostranih poteza Prištine posle jasnih upozorenja Evrope da to neće tolerisati. Ministar za KiM Goran Bogdanović kaže da je pogrešno uopšte postavljati pitanje da li država ima politiku za 16. septembar i šta će uraditi, jer je i do sada, a to će činiti i ubuduće, radila sve što može da stane na put jednostranim potezim Prištine na severu Kosova. Šef srpskog pregovaračkog tima Borislav Stefanovic kaže da će se Beograd protiv jednostranih poteza Prištine boriti mirnim sredstvima, kao i do sada. Većina opozicionih stranaka smatra da Beograd nema kapaciteta da spreči eventualni scenario Prištine, a u vladajućoj koaliciji ističu da država treba da diplomatskim sredstvima reši problem i učini sve kako bi zaštitila svoje građane. U izjavi za Tanjug Oliver Ivanović kaže da veruje da će Priština imati u vidu sasvim jasna upozorenja koja u poslednje vreme stižu iz Evrope, a to je da se neće tolerisati nikakve jednostrane akcije. Podsećajući na to šta je izazvala jednostrana akcija Prištine krajem jula, a s obzirom da je ovih dana imao razgovore s predstavnicima Srba sa severa, Ivanović kaže da je sasvim izvesno da lokalne samouprave mogu računati na veći broj ljudi koji bi se na miran način suprotstavili bilo kakvoj jednostranoj akciji Prištine. "Pretpostavljam da bi reakcija Srba mogla biti veoma brza i veoma efikasna. Oni bi mogli u potpunosti da zablokiraju sve puteve, i glavne i one sporedne, koje bi eventualno mogla koristiti nekakva prištinska jedinica, ili Kfor, ako bi asistirali Prištini u takvim radikalnim i agresivnim potezim", izjavio je Ivanović. On dodaje da smatra da su najave Prištine da će preduzeti određene akcije posle 16. septembra, kada ističe privremeni sporazum sa Kforom, više usmerene prema sopstvenoj javnosti. "Usmerene su, mislim, na smirivanje reakcije opozicije na neke poteze vlasti u Prištini. S druge strane očekujem da će Euleks napokon preuzeti odgovornost za ovu situaciju i pokušati da se postavi između, jer je to uostalom i njegova uloga", napominje Ivanović i podseća: "Uloga Euleksa je da se posebno pozicionira i da radi u tri oblasti, a to su policija, pravosuđe i carina". Ivanović kaže da je i ranije govorio da su prištinske vlasti akciju zauzimanja administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak 25. jula preduzeli bez prethodne saglasnosti sa Briselom ali i s drugim velikim centrima. "Nisam siguran ni da su sa Stejt departmentom imali direktnu komunikaciju oko toga, već samo indirektnu i zato su, po mom mišljenju, stekli pogrešan zaključak da će oni tu akciju podržati", kazao je Ivanović. Kako sad situacija stoji, smatra Ivanović, jednostrani potezi više neće biti tolerisani. "Svi su posle akcije u julu bili veoma bili zabrinuti razvojem događaja, a sve što se dogodilo unazadilo je odnose Sreba i Albanaca za nekliko godina. Zabrinutost je bila tim veća što je kriza dovela u jednom trenutku u pitanje dijalog Beograda i Prištine", rekao je Ivanović i zaključio. "Mislim da je poruka iz Brisela i iz drugih centara veoma jasna, a to je da ovakvi potezi Prištine mogu samo da štete ukupnoj atmosferi, ali što je jako bitno Priština je u tom smislu i upozorena." Bivši predstavnik UN za Mitrovicu Džerald Galuči je ocenio da bi, uprkos tome što su Srbija i Kosovo postigli kompromis o pečatima, nastojanje Pristine da nametne carinike moglo postati izvor novog nasilja.

LAMBRINIDIS: GRČKA ZA DIJALOG, SVE DRUGO VODI U OPASNOST

PRIŠTINA, 8. septembra (Tanjug) Grčki ministar spoljnih poslova Stavros Lambrinidis izjavio je danas posle susreta s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem da Grčka podržava dijalog Beograda i Prištine, jer svaki drugi način vodi u opasnost. "Dijalog između Beograda i Prištine je od posebnog značaja jer može da reši mnoga druga pitanja u regionu", kazao je grčki ministar. Lambrinidis je na pitanje da li će Gračka da prizna nezavisnost Kosova, rekao da je stav Atine poznat i da među članicama EU ima različitih stavova. Prema rečima ministra, Grčka želi da pomogne Prištini u zalaganjima da se pridruži Evropi. "Rukovođeni smo željom da pomognemo Kosovu i svim ljudima. Da realuzuju svoje želje za bezbednijim okruženjem. Ovu viziju imamo u vidu za solunski samit 2014 godine", naveo je Lambrinidis. Grčkog ministra je u Prištini, gde je došao nakon posete Beogradu, dočkeao kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodzaj. Lambrinidis kratku posetu Kosovu završava obilaskom manastira Gračanica.

TAČI: KOSOVSKA VLADA U SUKOBU SA KRIMINALOM, A NE SA GRADjANIMA

PRIŠTINA, 8. septembra (Tanjug) Kosovski premijer Hašim Tači preneo je članovima Vojnog komiteta NATO da je Kosovo posvećeno tome da bude važan faktor mira i bezbednosti u regionu, ali i da je sever Kosova "crna rupa" regiona i Evrope. "Taj deo teritorije Kosova je crna rupa ne samo Kosova već i Evrope. Kriminalne strukture eksploatišu nedostatak zakonitosti za kriminalne aktivnosti", rekao je Tači. U saopštenju kosovske vlade navedeno je i da je Tači rekao da na severu Kosova "nema sukoba Vlade i naroda Kosova, ali da ima sukoba vlasti i kriminalnih struktura, koje su izazov ne samo za vladu već i Kfor, Euleks, Ustav Kosova i Rezoluciju 1244 ". Tači je kazao da zbog takve situacije, najviše pate Srbi i da samo šačica ljudi želi da takva situaciju potraje. "Srbi na severu, zaslužuju da žive kao i Srbi na jugu, koji su izabrali svoje lidere, opštine, i imaju koristi od službi u institucijama Kosova. Oni građani Kosova koji žive stalno pod pritiskom ovih struktura su kontinuirano hranjeni neistinom Beograda", preneo je zvaničnicima NATOa u Prištini. Tači je izrazio posvećenost kosovske vlade da se žiteljima na severu daju sva prava u skladu sa dokumentom Martija Ahtisarija i da oni zaslužuju da žive mirno, slobodno i sa jednakim pravima.

KOSOVO I METOHIJA

JEREMIĆ: DVE ZEMLjE POVLAČE PRIZNANjE KOSOVA

BEOGRAD, 8. septembra (Tanjug) Ministar spoljih poslova Srbije Vuk Jeremić potvrdio je danas Tanjugu da su dve zemlje pokrenule proceduru povlačenja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. "Mogu da potvrdim da su nas dve zemlje članice Pokreta nesvrstanih obavestile o tome da je pokrenuta procedura povlačenja priznanja," rekao je Jeremić. On je, međutim, objasnio da to nisu Oman i Gvineja Bisau, kako su preneli pojedini mediji, jer te dve zemlje nikada nisu ni priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Jeremić je istakao da postoji mogućnost da još jedna zemlja pokrene proceduru povlačenja priznanja Kosova. Prema njegovim rečima, u jednoj afričkoj zemlji, takođe članici Pokreta nesvrstanih, jedan visoki funkcioner ovog trenutka se nalazi pod istragom zbog osnovane sumnje da je primio mito od jednog albanskog biznismena kako bi ta zemlja priznala Kosovo. "Ukoliko se ta istraga okonča na način na koji očekujemo i u toj zemlji će biti pokrenuta procedura povlačenja priznanja," rekao je Jeremić. Kad je reč o Omanu, ministar navodi da je tokom ministarske konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu razgovarao sa predstavnicima te zemlje, koji su ga i zvanično obavestili o tome da nisu priznali Kosovo. "Ministarstvo spoljnih poslova ima i notu kojom nas Oman obaveštava da njihov stav po pitanju Kosova nije promenjen," rekao je Jeremić. Takođe, šef srpske diplomatije kaže da je od ministra spoljnih poslova Gvineje Bisao dobio potvrdu da u toj zemlji nikada nije ni započeta procedura priznavanja Kosova. Jeremić je podsetio da je Priština ranije najavila da će karipska zajednica, koja obuhvata 14 zemalja, zajednički priznati Kosovo kao grupa, ali da se, zahvaljujući naporima srpske strane, to nije dogodilo i da je samo jedna zemlja te grupe priznala nezavisnost pokrajine. " Mi smo imali izuzetno intenzivne razgovore i diplomatsku komunikaciju sa tim državama i pre održavanja konferencije Pokreta nesvrštanih i mislim da su ti naši napori urodili plodom i da ovoga trenutka nije za očekivati da će doci do masovnog priznanja u okviru karipske zajednice," rekao je on. Ministar smatra da su ovo "izuzetno dobre vesti," jer prvi put broj zemalja koje su priznale Kosovo opada. On očekuje da će takvih primera biti još. "Očigledno je da je sam proces priznavanja zapao u krizu, kada Priština nema drugog izlaza nego da se služi neistinama i kada je počelo otvoreno i neskriveno korisćenje nedozvoljenih prljavih finansijskih sredstava u naporu da se taj broj poveća, "rekao je Jeremić. Prema njegovim rečima, srpska strana je obaveštena o tome kakvi su pritisci vršeni na zemlje Pokreta nesvrstanih da priznaju Kosovo, kao i koje su zemlje, koliko često i na kom nivou vršile te pritiske. "Jedan značajan broj zemalja se tome i dalje odupire", dodao je on. Srbija se, kako je napomenuo, na samitu pokazala kao dobar domaćin i prijatelj članica Pokreta nesvrstanih što je naravno imalo pozitivan efekat. "Ova borba će se nastaviti, ona daleko od toga da je završena. U njoj će biti uspona i padova ali u svakom slučaju, mi od naših diplomatskih aktivnosti, usmerenih ka suzbijanju legitimizacije kosovske secesije u međunarodnom prostoru, nećemo odustati," zaključio je ministar.

MIP KOSOVA NEGIRA NAVODE O POVLAČENjU PRIZNAVANjA

PRIŠTINA, 8. septembra (Tanjug) Ministarstvo inostranih poslova Kosova demantovalo je da su Gvineja Bisao i Sultanat Oman povukli odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova, ocenivši da se radi o "propagandi iz Beograda". U reagovanju MIPa Kosova se navodi da je Sultanat Oman priznao nezavisnost Kosova 30. januara a Gvineja Bisao 10. januara ove godine. "Ministarstvo inostranih poslova Kosova i partnerske zemlje su večh imali kontakte sa ove dve zemlje, koje su potvrdili svoj raniji stav prema Kosovu", navodi se u pisanom reagovanju kosovskog MIPa. MIP Kosova smatra da vešću o povlačenju odluke o priznavanju Kosova "vlast u Beogradu pokušava da skrene pažnju sa realnih zahteva za priznavanje granica Kosova upućenih Srbiji od vodećih zemalja EU". MIP Kosova tvrdi da narednih nekoliko nedelja očekuje "seriju novih priznavanja Kosova".

PACOLI: GABON PRIZNAO KOSOVO

PRIŠTINA, 9. septembra 2011. (Beta) Republika Gabon priznala je nezavisnost Kosova, saopšteno je danas iz kabineta prvog zamenika premijera Kosova Bedzeta Pacolija. Prema saopštenju, to je zameniku premijera koji je na turneji po Africi, u Gabonu saopštio jedan od najviših zvaničnika te države. Prema tvrdnjama kosovskih vlasti, to je 82. zemlja koja je priznala Kosovo.

JEREMIĆ: PACOLI NERVOZAN, NA MNOGO MESTA NAROČITO U AFRICI NUDjEN NOVAC

BEOGRAD, 9. septembra 2011. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je danas da je posle izjave potpredsednika Vlade Kosova Bedzeta Pacolija "postalo jasno" da Gvineja Bisao nije priznala Kosovo. Početkom godine Kosovo je objavilo da je Gvineja Bisao priznala Kosovo. Beogradski mediji juče su preneli Pacolijevu izjavu za prištinski Bota Sot da će institucije Gvineje Bisao privesti kraju proces priznavanja Kosova. Jeremić je novinarima u pauzi Foruma Srbija-EU kazao da je sada očigledno da Gvineja Bisao nije priznala Kosovo. Ministar je naveo da je "na mnogo mesta, naročito u Africi" tamošnjim funkcionerima nuđen novac kako bi se promenio stav tih država o Kosovu. "To je sada potvrđeno na nekoliko mesta", rekao je on. Prema njegovim rečima, u jednoj zemlji je u toku zvanična istraga protiv visokog zvaničnika zbog sumnje da je primio novac kako bi Kosovo bilo priznato. "Ovakve izjave Pacolija pokazuju da on pokazuje znake nervoze jer njegova kriminalna delatnost počinje da se otkriva", rekao je ministar. Jeremić je dodao da je to bio jedan od razloga zbog kojih je američki predstavnik na Kosovu smenio Pacolija sa mesta "takozvanog predsednika Kosova".

ERHARD DREVS NOVI KOMANDANT KFORA

PRIŠTINA, 9. septembra 2011. (Beta) Komandat Združenih snaga NATOa u Napulju američki admiral Sajmuel Loklir predvodio je danas u Prištini ceremoniju primopredaje dužnosti komandanta Kfora između generala Erharda Bilera i general majora Erharda Drevsa. "Radimo na stvaranju uslova koji će omogućiti da NATO snage ne budu potrebne Kosovu", rekao je Lokir na svečanosti kojoj su prisustvovali najviši zvaničnici Kosova, međunarodnih institucija kao i diplomate akreditovane na Kosovu. "NATO pomaže dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU. Nedavni sporazumi koji se odnose na praktična pitanja su važni koraci, ali ima još puno posla koji treba obaviti", kazao je Loklir. Admiral je ocenio da su pripadnici Kfora pod komandom generala Bilera izvršili zadatke koji nisu bili laki i to obavili na najbolji mogući način. "Proteklih par meseci bili su puni izazova i ukazali na neophodnost obuke, koordinacije i komunikacije. Nastavljate da me zadivljujete efikasnošću i porfesionalizmom", kazao je komandnat združenih snaga Natoa u Napulju. Predsednica Kosova Atifete Jahjaga kazala je da je Kfor institucija koja uživa najveću podršku među institucijama i ima ogromni kredibilitet i poštovanje među građanima Kosova. "Posvećenost Kfora građanima Kosova i njihovoj bezbednosti je primer međunarodnog angažovanja NATOa u mirovnim misijama koje pomažu u konsolidovanju tranzicionih demokratija i služe kao snage u borbi protiv svih ekstremista koji nasiljem žele da destabilizuju i ugrože živote i imovinu građaja", kazala je Jahjaga. Kosovska predsednica je obraćajući se generalu Bileru rekla da je vršeći dužnost u posebni okolnostima i vremenu uspeo da iskustvom i profesionalizmom prevaziđe teškoće, pronađe rešenja i na tako pokaže odlike pravog komandanta. Biler može biti primer za izvršavanje doktrina i taktika NATOa u kriznim situacijama, ocenila je Jahjaga. Držvani sekretar nemačkog Ministarstvu odbrane, Tomas Kosendej (Thomas Košendey) rekao je da je Kfor dao značajan doprinos u naporima međunarodne zajednice u razvoju slobodnog i demokratskog društva na Kosovu. "Naš cilj je stavaranje društva u kojem svi ljudi bez obzira na etničku pripadnost mogu da žive a da se ne plaše rata i nasilja. Podržavamo narod Kosova u postizanju tog cilja. Da bi to ostvarili potrebna nam je istrajnost, izdrživost i strpljenje", kazao je on. Novi komandant Kfora Erhard Drevs je rođen 1952 godine u Misenu, severna Vesfalija. Pre dolaska na Kosovo general Drevs je bio komandant vazdušno desantne divizije u Bundesveru. Od 2001. godine do 2002. službovano je kao načlenik štaba u Mostaru. Oženjen je i otac dvoje dece.

DI PAOLA: NATO I PARTNERI OSTAJU NA KOSOVU

PRIŠTINA, 8. septembra (Tanjug) Nedavni nemiri na severu Kosova ukazuju na neophodnost i daljeg prisustva NATO i partnera u regionu, izjavio je danas u Prištini predsedavajući Vojnog komiteta Alijanse, italijanski admiral Djampaolo di Paola. "Nedavno nasilje potvđuje potrebu da NATO i partneri ostanu prisutni u regionu", rekao je Di Paola, koji je predvodio delegacije Vojnog komiteta NATO u poseti Prištini. Di Paola je, kako se navodi u saopštenju Kfora dostavljenom Tanjugu, istakao da će NATO i partneri Alijanse ostati posvećeni regionu. On je naveo da je potrebna dalja saradnja svih činilaca na terenu i da su nedavni nemiri na severu Kosova pokazali "jasnu potrebu za saradnjom među svim činiocima kako bi se garantovala mirna i stabilna situacija, kao i sloboda kretanja svom stanovništvu Kosova". "Neophodno je da informišemo jedni druge i da bolje koordinišemo sve akcije koje će imati uticaja na bezbednosnu situaciju", dodao je italijanski amdmiral. Kako je preneo "Glas Amerike, predstavnici vojnog komiteta NATO su poručili da je Kfor na Kosovu zadužen da osigura bezbednost i da je sada krajnje vreme da se započne politički proces i da je dijalog Beograda i Prištine pravi put. Posle razgovora s predstavnicima privremenih kosovskih institucija i Euleksa, Vojni komitet NATO zaključio je da se, zahvaljujući akciji Kfora i Euleksa, situacija na severu Kosova kreće u pravom smeru, ali da je još delikatna. Vođa NATO delegacije admiral Di Paola rekao je da je sever poseban slučaj i da taj deo Kosova mora da bude tretiran sa posebnom pažnjom. "Kfor je zadužen za bezbednost. Politički proces koji mora da popravi situaciju nije odgovornost Kfora. To je odgovornost legitimnih vlasti, obe strane i međunarodne zajednice, a pre svega Euleksa", kazao je Di Paola. On je naglasio da je dijalog Beograda i Prištine, koji se održava pod pokroviteljstvom EU, od suštinskog značaja i poručio da je to pravi put kojim treba ići. Delegaciju Vojnog komiteta NATO dočekao je komandant Kfora Erhard Biler kome je ovo poslednji radni dan na tom mestu. Biler će sutra predati dužnost komandanta Kfora njegovom sunarodniku generalu Erhardu Drevsu. Kosovski premijer Hašim Tači preneo je ranije u toku dana članovima Vojnog komiteta NATO da je Kosovo posvećeno tome da bude važan faktor mira i bezbednosti u regionu, ali i da je sever Kosova "crna rupa" regiona i Evrope. Predstavnici Vojnog komiteta NATO sreli su se danas u Prištini sa Tačijem i ministrom za bezbednost Agimom Čekuom, koji su ih izvestili o trenutnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu i o tome kako njihova vlada upravlja situacijom. Prisutni su bili i regionalni predstavnik UNMIKa za Mitrovicu, načelnik Euleksa Gzavije de Marnjak i načelnim Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt, koji su izneli njihovo viđenje situacije, dodaje se u saopštenju Kfora.

SRBIJA

ŠPIRĆ POŽELEO DOBRODOŠLICU SRPSKOM AMBASADORU U BIH

BANjALUKA, 9. septembra (Tanjug) Predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine (BiH) Nikola Špirić primio je danas u Sarajevu u nastupnu posetu ambasadora Srbije u BiH Ninoslava Stojadinovića, kome je poželeo uspešno obavljanje diplomatske misije u BiH. Špirić je tokom razgovora naglasio potrebu unapređenja i razvoja ukupnih bilateralnih odnosa BiH i Srbije, ukazujući na važnost stalnog institucionalnog dijaloga, naročito na najvišem nivou. Špirić je naveo da sva otvorena pitanja treba rešavati putem bilateralnih aktivnosti i kontinuiranog dijaloga, kako na političkom tako i na ekspertnom nivou. Uz konstataciju da se ekonomski odnosi dve zemlje kontinuirano razvijaju, predsedavajući Špirić je istakao da je u budućim aktivnostima potrebno privrednu saradnju podići na još viši nivo, jer za to postoje dobri uslovi i objektivne mogućnosti. Špirić je izrazio spremnost Saveta ministara BiH za kreiranje novih sporazuma i otklanjanje administrativnih barijera za uspostavljenje efikasnije saradnje. Ambasador Stojadinović je zahvalio predsedavajućem Saveta ministara BiH na dobrodošlici, saglasivši se da dobre bilateralne odnose treba i dalje unapređivati, saopšteno je iz Saveta minsitara BiH.

OBELEŽEN INDONEŽANSKI DAN NEZAVISNOSTI

BEOGRAD, 8. septembra (Tanjug) Ambasada Republike Indonezije obeležila je, prijemom u beogradskom hotelu "Hajat", 66. godišnjicu proglašenja nezavisnosti te azijske zemlje. Mnogobrojne goste, predstavnike političkog, kulturnog i javnog života, pored članova ambasade, na ulazu su dočekali dečaci i devojčice odeveni u tradicionalne indonežanske nošnje. Ambasador Indonezije Samjuel Samson podsetio je da se današnjim prijemom obeležava dan kada se ta zemlja, 17. avgusta 1945. oslobodila kolonijalne vladavine. On je rekao i da je Indonezija od tada iskusila i dobro i loše, ali i da je uspela da ujedini svoj narod, iako je veoma razuđena zemlja i multikulturalna, multietnička i multireligijska sredina. Ambasador Samson je pozdravio i ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca, koji je prisustvovao proslavi, naglasivši dugogodišnje dobre odnose Srbije i Indonezije. Indonezija proslavlja Dan nezavisnosti 17. avgusta, kada je 1945. objavljena deklaracija kojom je počela nacionalna revolucija, diplomatska i oružana borba protiv holandske kolonijalne vladavine, okončana četiri godine kasnije. Dobri odnosi Indonezije i Srbije datiraju još od početka 50tih godina prošlog veka i vremena predsednika Ahmeda Sukarna i Josipa Broza Tita.