TADIĆ I LAMBRINIDIS: ODNOSI NA VISOKOM NIVOU

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) Predsednik Tadić razgovarao je sa ministrom spoljnih poslova Grčke Stavrosom Lambrinidisom o bilateralnim odnosima dve zemlje i evropskim integracijama Srbije i tom prilikom je konstatovano da su odnosi na visokom nivou i da postoji potencijal za unapređenje ekonomske saradnje. Tadić je zahvalio Lambrinidisu na principijelnoj podršci Grčke EU integracijama Srbije i očuvanju njenog teritorijalnog integriteta, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika Srbije. Kako je najavila grčka ambasada u Beogradu predviđen je i susret sa srpskim patrijarhom Irinejom. Lambrinidis je juče i danas boravio u Zagrebu, a sutra će u Prištini razgovarati sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i posetiti manastir Gračanicu.

JEREMIĆ I LAMBRINIDIS: PRAVEDNO DA SRBIJA DOBIJE KANDIDATURU

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) Grčki ministar spoljnih poslova Stavros Lambrinidis, koji boravi u poseti Srbiji, izjavio je danas da bi bilo pravedno da Srbija u decembru dobije status kandidata za članstvo u EU i da će Grčka to podržati. Lambrinidis je na zajedničkoj konferenciji za novinare posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, rekao da bi srpsko dobijanje kandidature za članstvo u EU imalo značaja i za stabilnost celog regiona. Grčki šef diplomatije je ponovio da je stav Grčke po pitanju Kosova nepromenjiv. Zvanična Atina ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Grčki ministar je, istovremeno, pozdravio dijalog Beograda i Prištine, ocenivši da je to pravi put kojim treba ići. "Kosovo je evropsko pitanje i zahteva evropsko rešenje. Evropa treba da ceni konstruktivno učešće Srbije", istakao je. On je čestitao Beogradu na, kako je rekao, "iznenadnom uspehu (u dijalogu sa Prištinom) od prošle nedelje". Govoreći o bilateralnim odnosima, on je rekao da su veze Srbije i Grčke snažne i da traju decenijama. Šef diplomatije Jeremić rekao je da postoji visok stepen saglasnosti između Srbije i Grčke praktično po svim pitanjima. Grčki šef diplomatije je na konferenciji za novinare rekao da se nada da će "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija" pokazati volju za postizanje kompromisa oko pitanja naziva te države.

JEREMIĆ: NEĆE DOĆI DO POMRAČENjA SUNCA NI SMAKA SVETA AKO NE DOBIJEMO EU KAND.

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) Šef diplomatije Jeremić rekao je posle susreta sa Lambrinidisom da postoji visok stepen saglasnosti između Srbije i Grčke. Jeremić o kandidaturi za EU rekao: "Nezahvalno je izjašnjavati se o verovatnoćama, i mi smo u proteklom periodu već učinili dosta na dobijanju kandidature, ali moramo biti svesni da postoji opasnost da se to i ne dogodi u decembru", kazao je. On je dodao da "neće doći do pomračenja sunca ili smaka sveta" ako Srbija ne dobije kandidaturu, i da će "život teći dalje". "Nastavićemo da se ponašamo u skladu sa našim opredeljenjima i ciljevima i nećemo se menjati", rekao je.

DjELIĆ I LAMBRINIDIS: GRČKA ĆE PODRŽATI SRBIJU U DECEMBRU

BEOGRAD, 8. septembra (Tanjug) Potpredsednik Vlade Božidar Djelić i šef grčke diplomatije Spiros Lambrinidis poručili su danas da će Srbija imati glas i podršku Grčke 9. decembra kada lideri Evropske unije budu odlučivali o statusu kandidata i datumu početka pregovora za članstvo u Uniji. "Za Srbiju je veoma važno to što ima iskrenog prijatelja u Grčkoj, a to prijateljstvo je zasnovano na zajedničkoj istoriji i zajedničkim interesima", izjavio je Djelić na konferenciji za novinare posle razgovora s Lambrinidisom. Djelić je izrazio zahvalnost Grčkoj, koja je, kako je napomenuo, u najtežim momentima bila na strani Srbije, i izrazio je uverenje da Srbija može da računa na podršku Grčke i u narednim mesecima, koji su od ključnog značaja za evropsku budućnost Srbije. Lambrinidis je izjavio da će Grčka raditi na tome da Srbija dobije status kandidata u decembru i da se odredi datum početka pregovora. "Kao članica EU, Grčka insistira na tome da Srbija mora da ispuni uslove potrebne za pridruživanje EU i naše prijateljstvo ne menja činjenicu da ti uslovi moraju biti ispunjeni", rekao je. "Kada kažem da Srbija mora u decembru da dobije status kandidata, kada kažem da će Grčka raditi na datumu, to ne kažem kao Grk, već kao Evropljanin koji je uveren da je Srbija ispunila sve što je trebalo da ispuni", kazao je grčki ministar spoljnih poslova. Prema njegovim rečima, mada kriza vlada u mnogim evropskim zemljama, najveća greška koju bi EU mogla sada da napravi bila bi ta da se zatvori i prestane da prima nove članice posle prijema Hrvatske 2013. "Upravo je sada vreme da se intenziviraju pregovori koji će dovesti nove članice u EU", dodao je Lambrinidis i izrazio uverenje da Srbija ima evropsku budućnost i da je to u interesu i Beograda i Brisela. Dvojica državnika su razgovarala i o "Agendi 2014" i inicijativi Grčke da se obnove aspiracije EU za prijem čitavog regiona u svoje okrilje. Djelić je rekao da je zatražio podršku grčkog ministra kako, u okviru diskusija o budzetu EU za 2014-2020, IPA fondovi i drugi fondovi ne bi bili smanjeni i kako bi opstao fond "Povežimo Evropu", koji je predložila Evropska komisija, a koji bi mogao da pomogne i Srbiji da izgradi nužnu panevropsku infrastrukuru. Djelić je u jednom trenutku tokom konferencije za novinare prekinuo prevodioca i nastavio sam sebe da prevodi, a Lambrinidis je svoje izlaganje u šali završio rečenicom: "Nadam se da je prevod bio dobar."

DjELIĆ: OČEKUJEMO KANDIDATURU OVE GODINE

BEOGRAD, 8. septembra ( Tanjug ) Potpredsednik Vlade Božidar Djelić očekuje da EU ove godine pozitivno odgovori na zahtev Srbije za dobijanje statusa kandidata, a Forum Srbija EU koji Vlada organizuje sutra u Beogradu biće prilika da se evropskim partnerima još jednom pokaže napredak načinjen na tom putu, rekao je Tanjugu. "To je veliki izazov i velika bitka koju vodimo da Srbija ne bude u situaciji Makedonije, koja još od 2005. ima status kandidata, ali i dalje nema datum za početak pregovora", naglasio je Djelić. Podsetivshi da će Evropska komisija objaviti svoje mišljenje o napretku Srbije 12. oktobra, Djelić je rekao da je pred Srbijom da završi započeti posao da usvoji zakon o restituciji i zakon o javnoj svojini, da pruži dodatni dokaz da predano radi na suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, i da reši određena pitanja koja su pokrenutu u dijalogu sa Prištinom. "To je ono što je ostalo da se uradi i verujem da je to na dohvat ruke", dodao je Djelić. Upitan koji su konkretni uslovi vezani za Kosovo, a koje Srbija mora da ispuni do kandidature, Djelić je rekao da se "još od decembra prošle godine zna da su to carinski pečati i predstavljanje kosovskih zvaničnika na regionalnim evropskim forumima". "Znači, nikakvo priznavanje, niti bilo šta drugo, odnosno nikakvi dodatni zahtevi u dijalogu, osim ta dva pitanja", istakao je. On je dodao da se nada da će u nedeljama i mesecima koji dolaze biti pronađena rešenje za oba problema. Na pitanje da li bi hapšenja funkcionera osumnjičenih za visoku korupciju bila podstrek dodeljivanju kandidature, Djelić je rekao da "ljude ne treba hapsiti da bi se išlo brže ka EU, već zbog nas samih, ali da je bitno da se nastavi trend koji smo do sada imali u slučajevima organizovanog kriminala i narko dilera". "Treba da se nastavi ovaj trend koji smo imali, da unutrašnja korupcija, ta gangrena našeg društva, bude veoma jako napadnuta. Država će se obračunati sa tom pojavom na svim nivoima", kazao je. On je podsetio i da je proces ratifikacije SSP u toku i da samo mali broj zemalja nije završio taj posao. Ističući da je Irska tokom leta ratifikovala SSP, Djelić je naveo da postoje zemlje poput Francuske koje su odavno u ovom procesu, ali i one druge u specifičnim okolnostima, poput Belgije, koja je u postupku ratifikacije, ali ima tehničku vladu. Litvanija je, po rečima Dejlića, obećala da će na jesen završiti taj proces, a Rumunija, kako je istakao, treba ovo pitanje da stavi na dnevni red Parlamenta. "Ovaj proces je podstaknut tek juna prošle godine i za nešto više od godinu dana više od 20 zemalja je ratifikovalo SSP. To je veliki uspeh i pokazuje da Srbija uživa veoma duboku podršku za njene sledeće korake ka EU", rekao je. Govoreći o spoticanjima koje Srbija doživljava nekoliko meseci uoči odluke o dodeljivanju kandidature, Djelić je istakao da je na domaćim vlastima da pokažu da je Srbija pobornik dijaloga. "Mi u suštini moramo da izbegnemo bilo kakve forme provokacije. Haški uslovi su ispunjeni, a kada se sredinom seprtembra usvoje zakoni o restituciji i javnoj svojini zaokružiće se Akcioni plan i videće se da je Srbija spremna da pruži konstruktivni doprinos dijalogu", rekao je i dodao: "To su snažni argumenti naše zemlje za koje mi očekujemo da će biti prepoznati u mišljenju EK, a posle i u konkretnim odlukama zemlja članica u decembru". Upitan šta danas, više od deset godina od početka evropskih integracija, Srbija sigurno ne bi imala da nije krenula ka Uniji, Djelić je rekao da je to, pre svega, vizna liberalizacija, a zatim i donacije za remont termoelektrana, investicije... "Srbija ne bi mogla da privuče oko 15 milijardi evra koliko smo privukli, jer vam svaki ozbiljniji investitor postavi pitanje dokle ste stigli sa Evropom. Naravno, neko će reći da Evropa ne može da se sipa direktno u traktor, ali sigurno je ona omogućila da naša zemlja danas ima BDP koji je uprkos krizi tri puta veći nego što je bio 2001. godine", precizirao je. Viceprimijer smatra i da građani Srbije shvataju da im je Evropa interes. Iako je, kako dodaje, svestan da se zbog krize "topi" entuzijazam za bilo šta, pa i za Evropu, Djelić je optimista. Optimizam obrazlaže činjenicom da se podrška za ulazak u EU povećava svaki put kada se situacija u Srbiji ili samoj EU stabilizuje. "Protekle dve godine vidimo eroziju podrške za ulazak, ali i dalje veoma visok broj ljudi, tri prema jedan, podržava tu ideju", istakao je Djelić.

ŽBOGAR: SRBIJA TREBA DA DOBIJE I KANDIDATURU I DATUM

BEOGRAD, 8. septembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Slovenije Samuel Žbogar izjavio je da je Srbija dovoljno uradila da dobije ne samo kandidaturu za EU, već i datum za otvaranje pregovora. "Srpska i slovenačka vlada isto razmišljaju i zato treba da radimo zajedno. Ne samo da treba da radimo zajedno, već vidim potrebu da Srbija dobije status i datum", rekao je Žbogar za današnji Blic". Mislim da za to treba da se borimo svi, prvo Srbija, a onda i Slovenija i svi drugi koji mogu da pomognu i da argumentuju zašto je dobro da Srbija nastavi evropski put, dodao je Žbogar. Prema njegovim rečima, očekivanja u Srbiji su, zbog svega što se do sada uradilo, pre svega na hapšenju haških begunaca, opravdana i ljudi s razlogom očekuju da Evropa pruži ruku i potvrdu za te napore. "Mi smatramo da je Srbija uradila dovoljno i da treba da dobije ne samo kandidaturu, već i datum. To nije dobro samo za atmosferu ovde, već i za ceo region. Dobro je da ceo region ide dalje", istakao je Žbpgar. Žbogar je rekao da pregovori traju šest, sedam godina i da će u tom periodu dijalog s Kosovom doneti rezultate, da će situacija biti lakša. "Zato nema smisla već sada stavljati prepreke na put Srbije", dodao je on. "Sada je 2011. Ako pregovori počnu 2012, to je onda brzo, jer kad potpisujete ugovor sa EU, dok se sve ratifikuje treba godinu i po dana. Dakle, 2019. za punopravno članstvo je u redu", kazao je Žbogar.

ŠUTANOVAC: JAČANjE BEZBEDNOSNE POLITIKE EU INTERES SRBIJE

LONDON, BEOGRAD, 8. septembra (Tanjug) Jačanje evropske bezbednosne i odbrambene politike je u interesu celog sveta, u interesu Evropske unije i samim tim u interesu Srbije, izjavio je ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac u intervjuu za vojni magazin "Džejns difens". "Globalna bezbednost je neodvojiva od bezbednosti Evrope. EU će dobiti znatno više kako u oblasti ekonomije tako i u oblasti društvene integracije ukoliko poboljša aspekte svoje spoljne i bezbednosne politike. I Srbija, kao buduća članica EU, neodvojivo je povezana sa budućnošću evropskog kontinenta i EU", rekao je Šutanovac za najnoviji broj "Džejns difensa". Britanski nedeljni vojni magazin je u novom broju naslovnu stranu posvetio Vojsci Srbije i naveo da srpske oružane snage teže modernizaciji sa ciljem dostizanja NATO standarda. Srbija i njena vojska predstavljeni su u posebnoj rubrici na pet strana tog lista, a jedna strana posvećena je intervjuu sa srpskim ministrom odbrane. Šutanovac je rekao da je u ovom trenutku Srbiji "najbliža i najvažnija saradnja sa Kforom" i da Srbija te snage, raspoređene na Kosovu, smatra partnerima. "Što se tiče pridruženja NATOu, ne mislim da je to pitanje za kratkoročni period. To je pitanje za budućnost", kazao je Šutanovac. Ministar je podsetio da dve trećine vojnog budzeta odlaze na vojne penzije i plate u vojsci, da se najmanje izdvaja za vojnu opremu i da je taj segment potrebno povećati u okviru postojećeg budzeta za vojsku. "Da smo imali novu opremu tokom poslednjih pet godina onda to ne bi bio problem, ali nismo, na primer, kupili nijednu novu letelicu od 1987. godine. Sada smo došli do trenutka gde je bolje kupiti novo i biti mirniji narednih pet ili 10 godina nego držati staru opremu koja će biti sve lošija i lošija iz dana u dan", kazao je Šutanovac. On je rekao i da veruje da bi srpska vojna industrija mogla da izvrši prodor na tržista u severnoj i podsharskoj Africi, kao i u Aziji. "Srbija je mala zemlja, ali rezultati u našoj vojnoj industriji pokazuju da imamo vrlo dobar kapacitet, imamo dobru kvalitetnu opremu i isporuke stižu na vreme", kazao je Šutanovac. Britanski magazin je naveo i da Srbija ubrzano sprovodi reforme sa ciljem unapređenja vojnih standarda u skladu sa standardima NATOa i zemalja EU. List je podsetio da je Srbija ukinula obavezno služenje vojnog roka i početkom godine prešla na sistem profesionalne vojske, kao i da se srpski vojni kadrovi školuju na renomiranim zapadnim vojnim akademijama poput američkog "Vest pointa" i francuskog "Sen Sira". "Prelazak na profesionalnu vojsku je nešto što menja ne samo vojsku, to je reforma celokupnog društva... To je najverovatnije najveća reforma u našem društvu od 2000. godine", rekao je Šutanovac. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Miloje Miletić kazao je za britanski magazin da je profesionalni vojnik bolje obučen od regruta i da je, iako su troškovi obuke u početku viši, ulaganje u takve kadrove mnogo isplativije. List je posebnu pažnju u profilisanju naše zemlje posvetio Vojnomedicinskoj akademiji, za koju je naveo da je reč o najvećoj ustanovi tog tipa u regionu Zapadnog Balkana i jednoj od najvećih u jugoistočnoj Evropi. "Uzmite globus teško je naći Srbiju. Uzmite statistiku Srbiju ćete lako naći", zaključio je Šutanovac.

FORUM "SRBIJA - EU" ŠANSA ZA INVESTICIJE ZA KORIDOR 10

BEOGRAD, 7. septembar (Tanjug) Forum Srbija EU, koji će u petak 9. septembra u Beogradu okupiti veliki broj evropskih i regionalnih zvaničnika, biće prilika da se lobira za učesće Srbije u novom Fondu Unije "Konekting Jurop" ( Conecting Europe) iz koga bi mogao da se gradi Koridor 10, rekao je Tanjugu zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić. O formiranju tog novog programa "teškog" 40 milijardi evra, dodaje Mirić, u ovom trenutku raspravlja se unutar same Unije. Sam program namenjen je povezivanju saobraćajih, železničkih i putnih koridora, a trebalo bi da važi za period od 2014. do 2020. godine, precizirao je Mirih. On smatra da je na Srbiji i zemljama regiona da učine sve da evropskim partnerima pokažu da "postoji inteters da i države Zapadnog Balkana budu deo tog programa povezivanja Evrope". "Ideja je da EU ne može da završi Koridor 10, a da ne izgradi infrastrukturu u Srbiji, kao što ne može da unapredi plovni put na Dunavu, a da ne uradi bagerovanje kroz Srbiju kroz koju prolazi 16 km plovnog puta Dunava", kazao je Mirić.

SRBIJA - EKONOMIJA

CVETKOVIĆ I ROMANI: ITALIJA VEOMA VAŽAN PARTNER SRBIJE

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković istakao je na današnjem sastanku sa ministrom za ekonomski razvoj Italije Paolom Romanijem da je Italija veoma važan partner Srbije kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu. Premijer je naglasio da je od velikog značaja održavanje sutrašnjeg Poslovnog foruma SrbijaItalija, koji će otvoriti nove mogućnosti za dalje proširenje i konkretizaciju ekonomske saradnje, saopšteno je iz Vlade Srbije. Na sastanku je konstatovano da se dosadašnje investicije italijanskih kompanija, poput Benetona, uspešno realizuju, kao i da Srbija pridaje posebnu pažnju realizaciji strateškog sporazuma sa Fiatom. Romani od danas boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu gde se sastaje i sa ministrom za infrastrukturu i energetiku Milutinom Mrkonjićem.

ĆIRIĆ I ROMANI: ITALIJANSKI INVESTITORI NASTAVIĆE DA ULAŽU U SRBIJU

BEOGRAD, 8. septembra (Tanjug) Italijanski privrednici i investitori ispuniće obećanja i nastaviće sa ulaganjima u tekstilnu, mašinsku i automobilsku industriju, kao i u energetiku u Srbiji, uprkos finansijskoj krizi u svetu i unutrašnjim problemima u Italiji, poručio je sinoć italijanski ministar za ekonomski razvoj Paolo Romani. "Mi nastavljamo uspešnu saradnju dve zemlje i nastavljamo investicije italijanskih preduzeća u Srbiji", istakao je Romani posle potpisivanja Zajedničke deklaracije o bilateralnoj i ekonomskoj saradnji sa ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Nebojšom Ćirićem. Romani je rekao da je i premijeru Mirku Cvetkoviću sinoć preneo garancije o zainteresovanosti italijanskih preduzeća za učešće u izgradnji beogradskog metroa. On je dodao da je sa ministrom Ćirićem razgovarao o investicijama Fijata u Srbiji, planovima za izgradnju nekoliko hidrocentrala na Drini, koje će većinom proizvoditi električnu energiju za izvoz u Italiju. Romani je pozvao ministra Ćirića da učeštvuje na Biznis forumu Italija Srbija, koji će biti održan u novembru u Italiji. Ćirić je istakao da je poseta Romanija vrlo značajna za Srbiju, odajući priznanje italijanskoj vladi što je poslala svog predstavnika u Srbiju sa porukama da nastavlja investicije, pogotovo u ovom teškom trenutku za Italiju, koja se suočava sa krizom. To dovoljno pokazuje koliki značaj Italija pridaje saradnji sa Srbijom, istakao je Ćirić i dodao da je to dokaz da su izuzetno dobri politički odnosi potpomognuti dobrom ekonomskom saradnjom dve zemlje. Ćirić je preneo da je sa Romanijem razgovarao o učešću italijanskih privrednika u nekoliko infrastrukturnih projekata u Srbiji i o postojećim investicijama kao što su ulaganja Fijata, Benetona i drugih italijanskih kompanija u našoj zemlji. Ministar ekonomije je podsetio da je Italija drugi ekonomski partner Srbije po obimu trgovinske razmene, posle Nemačke, a prva je izvozna destinacija za kompanije iz Srbije, navodeći da je pokrivenost uvoza iz Italije srpskim izvozom u tu zemlju visokih 90 procenata. To dovoljno govori koliko su italijanske kompanije, koje su ovde investirale, integrisane u srpsku privredu i koliko doprinose dobrim ekonomskim pokazateljima domaće privrede, istakao je Ćirić. On je potvrdio da je sa Romanijem dogovorio da će u novembru u Italiji biti održan Biznis forum Italija Srbija na kojem će privrednici predstaviti svoje mogućosti.

UZ KANDIDATURU I 120 MILIONA EVRA DONACIJA POLjOPRIVREDI

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) Dobijanjem statusa kandidata Srbija stiče šansu da oko 120 miliona evra donacija iz evropskih IPA fondova prvi put podeli poljoprivrednicima, izjavio je zamenik direktora vladine Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić. Mirić je u izjavi za Tanjug precizirao da će deo tog novca moći da se uloži u otvaranje radnih mesta, kao i u regionalni razvoj. Prema podacima Kancelarije, Srbija je do sada iz evropskih predpristupnih fondova, ali i od drugih zemalja donatora, dobila više od sedam milijardi evra bespovratnih sredstava ili komercijalnih kredita. Samo dobijanje statusa kandidata neće otvoriti nove fondove, niti dodatne donacije, ali je kandidatura prilika da se Srbiji iz IPA fonda vrednog 1,4 milijarde evra, koji je našoj zemlji namenjen za period od 2007. do 2014. godine, otvore tri nove komponente i tako iskoristi 120 miliona za sasvim nove namene. Da bi otvorila tu mogućnost, Srbija osim dobijanja kandidature, mora da ispuni i tehnički uslov, a to je usvajanje evropskog standarada u upravljanju novcem u sistemu javnih nabavki, objasnio je Mirić. Prvobitno je planirano da akreditaciju tog sistema, koju dodeljuje Evropska komisija, Srbija dobije već do kraja ove godine, kada se očekuje i kandidatura, ali je rok pomeren na kraj sledeće, 2012. godine. "Zbog krize, a time i smanjenja broja državnih službenika došlo je do odlaganja ispunjenja tog kriterijuma i rok je pomeren za godinu dana", kazao je Mirić. On je pojasnio da akreditacija takozvanog Decentralizovanog sistema upravljanja fondovima (DIS) u praksi znači uvođenje sopstvenog sistema za upravljanje sredstvima EU u oblastima javnih nabavki, tošenja i kontrole trošenja sredstava. Od tri komponente koje se otvaraju dobijanjem kandidature, Srbiji će najviše značiti komponenta pet, odnosno ruralni razvoj. "Do sada nismo imali takvu vrstu podrške poljoprivredi, odnosno direktno poljoprivrednim proizvođačima", istakao je Mirić i dodao da nove komponente ujedno predstavljaju i pripremu za korišćenje strukturnih fondova EU nakon prijema države u članstvo. Upravo kroz njih se Hrvatska pripremala za korišćenje sredstava po prijemu u članstvo. Kada država postane članica EU ta sredstva se uvećavaju pet do deset puta u odnosu na fazu pristupanja, podvukao je Mirić. Do sada je Srbija predpristupne IPA fondove koristila za rane namene, od infrastruktirnih projekata, kupovine 200 vozila za hitnu medicinsku službu, pa do reformi određenih sistema, poput pravosuđa, javnih nabavki i slično. Od ukupno 1,4 milijarde evra za period od 2007. do 2013. godine Srbija je do sada ugovorila projekate vredne 900 miliona evra. Prema Mirićevim rečima, taj novac je namenjen rekonstrukciji Golubačke tvrđave, izgradnji sistema navodnavanja u Velikom Gradištu, bagerovanju Dunava na pet kritičnih tačaka, izgradnji Intermodalnog centra u Beogradu, podršci izbeglicama, lokalnim samoupravama... Pojedini projekti, dodao je Mirić, i dalje su u pripremi, a oni najambiciozniji trebalo bi da se realizuju tek kada budu raspoređena sredstva za period od 2014. do 2020. U tom periodu državama Zapadnog Balkana namenjeno 12,5 milijardi evra, što je povećanje od 900 miliona evra u odnosu na prethodni budzetski period, ukazao je. On je dodao i da se nada da ulaskom Hrvatske u EU, što se očekuje u junu 2013. godine, taj fond neće biti smanjen. Ali, ulazak Hrvatske u EU 2013. godine znači i da će u aktuelnom bužetu ostati neiskorišćeno oko 165 miliona evra, koliko na godišnjem nivou pripada toj zemlji. Mirić smatra da bi taj novac trebalo da pripadne zemljama Zapadnog Balkana. "Morali bismo da usmerimo naše aktivnosti u pravcu da sredstva ostanu državama Zapadnog Balkana, jer EU ima i druge prioritete, među kojima je, recimo, zapad Afrike", ukazao je Mirić.

IZGRADNjA JUŽNOG TOKA MOGLA BI POČETI KRAJEM 2012.

NOVI SAD, 8. septembra (Tanjug) Izgradnja gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju mogla bi početi krajem 2012. godine ukoliko do kraja ove godine bude donesena konačna investiciona odluka za taj projekat, izjavio je danas generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović. On je najavio da će vrlo brzo u Srbiji biti osnovana ćerka firma za projekat gasovoda "Južni tok". Bajatović je na konferenciji za novinare naveo da će dužina tog gasovoda kroz Srbiju iznositi 400 kilometara i da će njegov kapacitet biti nešto manji od 40 milijardi metara kubnih gasa godišnje, a da je procenjena vrednost za deonicu tog gasovoda kroz Srbiju 1,38 milijardi evra. Direktor "Srbijagasa" je, međutim, najavio da bi navedeni parametri mogli da budu i nešto viši. Projekat "Južni tok" možda ne ide tempom kojim bi želeli njegovi investitori, ali će taj gasovod sigurno biti izgrađen kao što je izgrađen i "Severni tok", dodao je Bajatović.

JEGER: NEMA ARANŽMANA SA MMFOM BEZ REBALANSA I RESTITUCIJE

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) Ukoliko do kraja ovog meseca Vlada Srbije ne prosledi parlamentu zakone o restituciji i rebalansu budzeta za 2011, i ako ih parlament ne usvoji, Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda neće moći da krajem septembra Srbiji i formalno odobri novi, milijardu evra vredan aranžman iz predostrožnosti, izjavio je šef misije MMFa za Srbiju Albert Jeger. "Ukoliko bilo koji od dva koraka ne bude sproveden, odobrenje aranžmana će biti odloženo", poručio je Jeger u intervjuu za nedeljnik NIN. On je istakao da je još "prerano" za odgovor na pitanje da li će u tom slučaju aranžman iz predostrožnosti propasti ili će samo biti odložen dok se i ta dva uslova ne ispune. "To će zavisiti od uzroka i dužine odlaganja. Ukoliko je, na primer, odlaganje značajno, neke mere u okviru programa bi morale da budu predmet novih pregovora, a ovo bi moglo da uzrokuje nova odlaganja i neizvesnosti u smislu da li je dogovor moguće postići", upozorio je Jeger. Šef misije MMFa naglasio je da Vlada Srbije "mora da se drži fiskalnih pravila, iako postoje teškoće da se postignu zacrtani fiskalni ciljevi". Prema njegovim rečima, ako se ništa ne preduzme deficit budzeta za 2011. bio bi za oko 30 milijardi dinara veći od planiranog, a bez promena u budzetskoj politici, taj manjak bi se u 2012. povećao za čak 90 milijardi dinara. Jeger je istakao da ne postoje garancije da će Vlada Srbije ispuniti sve što je dogovoreno, ali kako je naglasio "ne postoji ni prostor za drugačije delovanje". "Imala program sa MMFom ili ne, vlada će morati da živi u relativno skučenom prostoru", precizirao je Jeger. Komentarišući činjenicu da će aranžman sa MMFom, ako bude i formalno odobren, važiti 18 meseci i da će u međuvremenu biti održani parlamentarni izbori u Srbiji, Jeger je istakao da će nova vlada imati pravo da pregleda aranžman i da odluči da li joj odgovara ili ne. "Mogu da nam se obrate i kažu hoćemo ponovo da pregovaramo ili da neke stvari izmenimo. Važno je da se ciljevi programa postignu, a kako će da budu postignuti, to je stvar pregovora. Naša očekivanja su da će i nova vlada nastaviti sa primenom aranžmana, ali će to biti odluka nove vlade", kazao je Jeger.

DIJALOG BEOGRAD - PRIŠTINA

TAČI: DOGOVOR O CARINSKIM PEČATIMA SPROVODI SE OD 16. SEPTEMBRA

PRIŠTINA, 7. Septembra (Tanjug) Kosovski premijer Hašim Tači najavio je danas da će sporazum sa Beogradom o carinskim pečatima početi da se sprovodi od 16. septembra. Tači je na sednici vlade rekao da pripreme za to privode kraju sve kosovske institucije, a da će, što se tiče severa Kosova, to značiti lociranje kosovskih carinika, granične policije i pripadnika Euleksa na punktove 1 i 31, kod Jarinja i Brnjaka. On je poručio stanovnicima severa Kosova da treba da budu murni i da te mere neće biti uperene protiv njih, već da predstavljaju "sprovođenje zakona i Ustava Kosova". Tači je najavio i akciju borbe protiv kriminala na severu Kosova. "Vlada Kosovo je odlučila da 16. septembra počne potpuna primena sporazuma, pri čemu će prvo početi sa radom samo prelaz 31, jer ćemo na prelazu 1 raditi na poboljšanju infrastrukture", rekao je Tači na konferenciji za novinare nakon sednice vlade i dodao da će kosovske institucije imati glavnu ulogu u ovom procesu. On je objasio da će "na osnovu Ustava i zakona Kosova" odgovornost preuzeti kosovska policija i carina uz podršku Euleksa i Kfora, kako bi se uspostavila potpuna kontrola na Jarinju i Brnjaku. "Takođe ćemo povećati i kontrolu duž 'zelenog pojasa' na severu, kako bismo na taj način uspostavili kontrolu i na svim alternativim putevima. Tu je predviđena i kontrola železničkog saobračaja na relaciji Beograd Mitrovica", precizirao je Tači. Prema njegovim rečima, o tim merama biće obavešteni "svi građani koji žive na severu Kosova ali će biti obavešteni i građani Srbije". "Mislim da je i u interesu Srbije da i ona obavesti svoje građane o primeni sporazuma sa Kosovom, kako ne bi došlo do pogrešnog tumačenja, jer će ubuduče svako ko želi da se bavi trgovinom i uvozom robe na Kosovo morati da poštuje pravila Kosova," kazao je Tači. On je najavio promenu načina kontrole na svim prelazima, koji će biti "u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova i u skladu sa evropskim standardima". "Ali ćemo uvek imati u vidu okolnosti i odluku o merama reciprociteta", dodao je kosovski premijer. "Ovim ćemo dobiti jednu novu situaciju, a osim uspostvaljanja kontrole na prelazima 1 i 31, poslaćemo jasnu poruku o očuvanju našeg teritorijalnog integriteta. Na prelazima će biti smešteni kosovski carinici i pripadici pogranične policije i, naravno, pripadnici Euleksa i Kfora", kazao je Tači, napominjući da će postojati koordinacija među svim ovim mehanizmima. Kosovski premijer je takođe naveo da će sav prihod sa prelaza, a u početku i sa prelaza kod Brnjaka, ići u budzet Kosova i da će taj novac biti utrošen u skladu sa zakonima koji su na snazi na Kosovu. "Imamo blisku saradnju sa Euleksom i Kforom. Preduzeli smo mere za rehabilitaciju prelaza kod Jarinja, u smislu logistike ali i funkcionisanja prelaza 31. Ono što je najbitnije jeste da će sva roba koja podleže plaćanju akcize biti ocarinjena", podvukao je Tači. Time će, kako je naveo, "ilegalna trgovina i krijumčarenje definitivno prestati". Tači je najavio i neke druge odluke, za koje je samo rekao da proizilaze iz Ustava Kosova i da će važiti na celoj teritoriji Kosova. On je ocenio da je dogovor o carinskim pečatima sa Beogradom "početak priznavanja nezavisnosti Kosova od strane susedne države Srbije".

STEFANOVIC: SVE DA DOBIJEMO MEDjUN. PODRŠKU DA ONEMOGUCIMO AKCIJU PRIŠTINE

BEOGRAD, 7. avgusta (Tanjug) Šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je danas će država Srbija, kao i njeni građani, učiniti sve da onemoguće jednostranu akciju raspoređivanja takozvanih kosovskih carinika na prelaze Brnjak i Jarinje, koje je Priština najavila za 16. septembar. Stefanović je u izjavi Tanjugu istakao da je najava te akcije od strane kosovskog premijera Hašima Tačija potpuno neprihvatljiva i dodao da će Srbija učiniti sve da dobije podršku međunarodne zajednice u suprotstavljanju takvom potezu. "Takvo ponašanje i takav akt potpuno su neprihvatljivi. Koristimo ovu priliku da zatražimo, pre sevga od međunarodne zajednice da onemogući takvo štetno jednostrano delovanje Vlade u Prištini koje ima za cilj da preuzme sever Kosova i Metohije i promeni dugoročno etničku strukturu u tom delu pokrajine", rekao je Stafanović Tanjugu. Upitan da li će kontaktirati posrednika EU u dijalogu Roberta Kupera, Stafanović je rekao da je to već učinjeno. U stalnoj smo komunikaciji sa Kforom i EU i insitiriamo na deblokadi alternativnih prelaza od strane Kfora, onemogućavanju Prištine da preuzme jednostrane korake i dovede takozvane carinike Kosova na prelaze, dok ne nađemo trajno sistemsko rešenje za ove prelaze, kao i za pitanje severa Kosova i Methoije. Na pitanje da li je dobio neko uvereavanje iz međunarodne zajednice da će akcija Prištine najavljana za 16. septembar biti sprečena, Stafanović je odgovorio da uveravanje postoji samo u smilsu da "bilo kakvi jednostrani potezi ne doprinose miru i strabilnosti". "Očigledno je da ni u međunarodnoj zajednici ne postoji puno jedinstvo oko adekvatnog odgovora na najave iz Prištine. Na nama je da pokušamo da mirnim, diplomatskim i demokratskim sredstvima taj pokušaj onemogućimo i dobijemo podršku i međuanrodne zajednice u suprostavljanju takvom potezu", kazao je Stefanović. On je ponovio da jednostrane aktivnosti ni u kom slučaju neće doprineti stabilnosti i miru i naglasio da će država Srbija i njeni građani morati da ulože velike napore da se sačuva dijalog kao jedini način rešavanja problema koji postoje. "A istovremeno, da sačuvamo i mir zato što odgovor građana i Republike Srbije treba da bude odgovor sloge, jedinstva i mira. U ovoj situaciji treba mudro reagovati i nikako ne dozvoliti da laka rešenja i rešenja koja dozvoljavaju bilo kakve emotivne i nasilne akcije uzmu primat u odnosu na racionalno rasuđivanje", podvukao šef pregovaračkog tima Beograda. Stefanović je izarazio nadu da Vlada u Prištini neće posegnuti za jednostranim delovanjem i provokacijom koja, kako je rekao, može trajno da naruši ionako krhku stabilnost na KiM. Komentarišući najavu Tačija da će krenuti u akciju borbe protiv organizovanog kriminala na severu KiM, šef tima Beograda je naglasio da je to još jedan od neprimernih pokušaja pravdanja aktivnosti Prištine i da bi pre trebalo da se pozabave kriminalom južno od Ibra. "Mislim da bi trebalo da se pozabave organizovanim kriminalom južzno od Ibra, a država Srbija kao i građani na severu, koji nisu krimnialci, što odgovorno tvrdim, učiniće sve da i mi damo doprinos toj borbi", rekao je Stefanović. "To ne može biti opravdanje za ovakve jednostrane aktivnosti koje vode krajnjem poremećaju inače nestabilne situacije", zaključio je šef beogradskog pregovaračkog tima.

NAČELNIK OKRUGA: NEPRIHVATLjIVO DA SE NA PRELAZIMA NALAZI KOSOVSKA CARINA

KOSOVSKA MITROVICA, 7. septembra (Tanjug) Načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković izjavio je večeras Tanjugu da je neprihvatljivo da se na dva prelaza na severu Kosova i Metohije nalazi kosovska carina, kao što najavljuje Priština. "Verujem da će se Srbi mirno odupreti namerama pojedinaca koji žele da postave granicu između Srbije i Kosova i Metohije", rekao je Nedeljković. On je istakao da zapaljive izjave poput najnovije kosovskog premijera Hašima Tačija o lociranju kosovskih carinika na prelaze Jarinje i Brnjik posle 16. septembra, mogu da vrate barikade na puteve na severu pokrajne. "Barikade su legalan način otpora kosovskim institucijama čiji predstavnici jednostranim aktima žele da Srbe sa severa Kosova integrišu u takozvanu državu Kosovo", rekao je Nedeljković. On je podsetio da na severu Kosova postoje legitimne srpske institucije koje nisu paralelne i koje rade za dobrobit svih građana. Pretnje kosovskog premijera da će jednostranim potezima izmeniti realnost na terenu nisu date prvi put, ali verujem da će se Srbi mirno odupreti pokušajima nasilnog integrisanja u kosovske institucije, rekao je Nedeljković. Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić izjavio je da je dogovor o administrativnim prelazima na severu Kosova i Metohije u nadležnosti vlade Srbije i predstavnika Kfora i da izjava Tačija o lociranju kosovskih carinika na te prelaze predstavlja klasičnu provokaciju. Dogovor o administrativnim prelazima na severu Kosova, koji su postigli šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović i komandat Kfora Erhard Biler može biti produžen ili stavljen van snage samo ako se o tome dogovore predstavnici vlade Srbije i predstavnici Kfora, izjavio je Pantić Tanjugu. Izjava kosovskog premijera i njegovi potezi u tom pravcu prouzrokavaće vraćanje barikada na severu Kosova koje će građani samoincijativno postavljati svuda gde smatraju da je to potrebno, rekao je Pantić.

GUDELjEVIĆ: EULEKS RADI NA USPOSTAVLjANjU CARINA

PRIŠTINA, 8. septembra (Tanjug) Euleks sa kosovskim institucijama radi na ponovnom uspostavljanju carinske kontrole na punktovima na severu Kosova i Metohije, izjavila je portparol Euleksa Irina Gudeljević. "Radimo zajedno sa kosovskim institucijama na ponovnom uspostavljanju uobičajene carinske kontrole na oba prelaza (Jarinje i Brnjak). Detalji u vezi sa tim se još uvek razrađuju", kazala je.

KOSOVO I METOHIJA

JEREMIĆ: DOBRODOŠLA POSETA U SVAKI DEO SRBIJE

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je povodom posete svog grčkog kolege Stavrosa Lambrinidisa Prištini, da je on "dobar prijatelj Srbije i da je dobrodošao u svaki deo Srbije". Lambrinidis je od juče na minibalkanskoj turneji, u okviru koje je već posetio Hrvatsku, danas je u Beogradu, a sutra će posetiti Prištinu. Predviđeno je da tokom posete obiđe i manastir Gračanicu.

RASMUSEN: PODELA NIJE REŠENjE

PRIŠTINA, 7. Septembra (Tanjug) Generalni sekretar NATOa Anders Fog Rasmusen izjavio je da je Alijansa zabrinuta zbog situacije na severu Kosova i pozdravio sporazum koji je Kfora postigao sa Prištinom i Beogradom, kao i razumevanje strana za smirivanje situacije. Kako je saopšteno iz kabineta kosovske predsednice Atifete Jahjage, Rasmusen je zabrinutost NATO preneo njoj prilikom susreta u Briselu. Rasmusen je rekao da je za sever važno pronaći trajno rešenje i istakao da podela Kosova nije rešnje. Kosovska predsednica se složila sa Rasmusenom da podela pokrajine nije rešenje, navedeno je. Istovremeno je navela da je akcija kosovske policije na severu u jula bila izvedena na osnovu odluke kosovske vlade da sprovede mere reciprociteta i u potpunosti u skladu sa kosovskim Ustavom i zakonima. Ramsusen je rekao da će NATO nastaviti da pomaže izgradnju kapaciteta, kako je navedeno, Bezbednosnih snaga Kosova i da će pažljivo proceniti budućnost te organizacije. Kosovska predsednica se nalazi u višednevnoj poseti EU i NATOu u Briselu, gde se sastala i sa predsedavajućim EP Jiržijem Buzekom.

AMBASADOR TURSKE: SRBIJA NIJE TRAŽILA POMOĆ OKO KOSOVA

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) Ambasador Turske u Srbiji Ali Riza Čolak izjavio je da njegova zemlja podržava dijalog između Beograda i Prištine i demantovao tvrdnje da je Srbija tražila od Ankare da posreduje u dijalogu sa kosovskim vlastima. U izjavi najnovijem NINu ambasador Turske je demantovao pisanje pojedinih turskih i srpskih medija koji su tvrdili da je Beograd zatražio posredovanje Ankare u pregovorima sa prištinskim vlastima. "Ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu je rekao da Turska podržava dijalog između Beograda i Prištine i da će, ako bude pozvana, rado dati svoj doprinos, kao što je to učinila u dijalogu između Srbije i Bosne i Hercegovine. Turska bi želela da se odnosi Srbije i Kosova normalizuju", izjavio je. "Turska ne radi protiv Srba i vrlo joj je stalo da sve balkanske države budu deo EU i NATOa", dodao je. Ambasador Čolak je govorio i o turskim aktivnostima na smirivanju strasti u Sandzaku. "Mi vidimo Sandzak kao deo Srbije, jer su nove promene granica u regionu neprihvatljive", naglasio je on.

SRBIJA

JEREMIĆ U POSETI ŠVEDSKOJ

BEOGRAD, 8. septembra (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić boravi danas u jednodnevnoj bilateralnoj poseti Švedskoj. Tokom boravka u Stokholmu, Jeremić će se sastati sa švedskim kolegom Karlom Biltom, ministrom za Evropsku uniju Brigitom Ulson, i ministrom za migracije i politički azil Tobijasom Bilstromom, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

DAČIĆ U POLjSKOJ O BORBI PROTIVA AZILANATA I KORUPCIJE

BEOGRAD, 7. septembra (Tanjug) Zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je na evropskom putu Srbije ohrabrujuće to što je broj lažnih azilanata smanjen i ne preti da ugrozi viznu liberalizaciju, kao i to što je Evropska komisija pozitivno ocenika borbu protiv organizovanog kriminala. O borbi protiv lažnih azilanata, kriminala i korupcije Dačić je govorio u Poljskoj na plenarnoj sednici "Evropska odgovornost. Korupcija i organizovani kriminal u EU i van njenih granica", koja je održana u okviru 21. Ekonomskog foruma u Krnjici, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova. "Ovo je veoma važan forum, pre svega iz razloga što je Poljska u ovih šest meseci predsedavajuća Evropskom unijom, i zato što je za nas ovo vrlo važan period, jer se očekuje mišljenje Evropske komisije o našoj kandidaturi", rekao je Dačić. On je dodao da "svi zajedno lobiramo" da Srbija dobije pozitivno mišljenje i odluku o dobijanju statusa kandidata u decembru. Dačić je podsetio da su rezultati koje je Srbija postigla u borbi protiv organizovanog kriminala pozitivno ocenjeni u Izveštaju Evropske komisije krajem 2010. godine. "Ohrabrujući su i podaci koji dolaze iz Evropske komisije i zemalja u kojima je postojao problem azilanata", kazao je Dačić i istakao da je znatno smanjen broj azilanata iz Srbije i da više ne postoji opasnost koja je pretila da ugrozi viznu liberalizaciju. "Sve to je rezultat zajedničkog rada svih organa Republike Srbije", napomenuo je on. Dačić će sutra na Forumu govoriti na temu "Bezbednost kontrola granica ljudska prava : sukob interesa na granicama EU". Dačića očekuje i sastanak sa ministrima unutrašnjih poslova Poljske, Slovačke i Crne Gore, kao i sa drugim kolegama i ministrima pravde zemalja koje učestvuju na Forumu.

JOSIPOVIĆ ZA NOVU TV O ODNOSIMA S TADIĆEM

ZAGREB, 7. septembra (Tanjug) Predsednik Hrvatske Ivo Josipović danas je na primedbe o čestim susretima sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem odgovorio konstatacijom "s kim bi se nalazili nego s onima koji su nam susedi i s kojima objektivno možda imamo najviše problema". Odnosi Hrvatske i Srbije i odnisi s premijerkom Jadrankom Kosor bili su teme razgovora Nove TV sa hrvatskim predsednikom. Na pitanje šta misli o prigovorima što se često sreće sa Tadićem, Josipović je rekao "s kim bi se nalazili nego s onima koji su nam susedi i s kojima objektivno možda imamo najviše problema". On je rekao da ne ostaje sve ne lepim rečima i da bi trebalo pokazati šta se radi. "Napravljen je jedan celokupni popis pronađenog kulturnog blaga, koga treba vratiti. U vremenu otkad smo razgovarali u Vukovaru, dogodile su se i neke ekshumacije", rekao je i dodao da "Srbija otvara arhive, ali ima još problema koje treba rešiti. "To je povezano i s nekim pravnim postupcima koji se vode, ali kažem, to je zajednički posao", rekao je Josipović. On smatra da nije bila potrebna polemika koja je izbila između Tadića i Kosorove nakon njene posete Kosovu. "Pustimo neka polemika naprosto odumre, jer od nje nije bilo velike koristi", rekao je predsednik Hrvatske. Josipović smatra da Tadić nije imao jednake kriterijume kada je kritikovao Kosorovu zbog pozdrava generala osuđenih pred haškim tribunalom, "dok mu u vladi sedi ministar koji obožava Slobodana Miloševića". S druge strane, naglasio je da "pozdravljanje generala (Kosorove) kakvo smo čuli nije korisno ni za Hrvatsku, a nije korisno ni za generale". "I na Vikiliksu u nekim poslednjim iskazima se vidi da se nije vodila koherentna politika. S jedne strane radilo se sve da se generali uhapse i predaju sudu, što je međunarodna obaveza, tu nemamo šta da kažemo, ali s druge strane na ovakav način pozdravljati, to baš i ne izgleda koherentno", konstatovao je Josipović. Na insistiranje novinarke da li bi Tadić morao biti malo oštriji prema ministrima, Josipović je rekao da bi, da je on na njegovom mestu, ukorio onog ministra koji je otišao Miloševiću na grob, isto "kao što ne bi pozdravljao poput premijerke". A na pitanje zašto tek sada, mesec dana nakon pozdravljanja za godišnjicu akcije "Oluja" kritikuje premijerku , predsednik Hrvatske je rekao da "dani proslave nisu kada se otvaraju takve polemike". Razgovor je završio konstatacijom da će se sastati s premijerkom da reše sve nesuglasice "kad prođu putovanja kojih je sad mnogo".