ZAVRŠEN SAMIT U VIMINACIJUMU, USVOJENA DEKLARACIJA

VIMINACIJUM, 2. septembra 2011. (Beta) Deveti samit šefova država regiona završen je danas na arheološkom lokalitetu Viminacijum usvajanjem deklaracije kojom se izražava punu posvećenost izgradnji međusobnog poverenja u jugoistočnoj Evropi kao i zajedničkoj izgadnji mira, miroljubive i napredne evropske budućnosti regiona.
"Prepoznajemo i promovišemo suštinsku ulugu umetnosti u životu i razvoju pojedinca i društva i poštujemo i pomažemo umetnike u njihovoj slobodi stavaranja i izražavanja, dignitetu i integritetu u opisivanju, zahvatanju i interpretaciji promenjihvih uslova savremenog globalizovanog sveta", navodi se u deklaraciji.
Lideri zemalja jugoistočne Evrope založili su se za unapređenje umetničke razmene i veće učešće umetnika u oblikovanju kulturnih politika država. Oni su se založili i za razvoj potrebnih institucija i umetničkih prostora kao što su koncertne dvorane, pozorišta, muzeji, galerije i drugi objekti.
Takođe su se zauzeli za "proimovisanje međukulturnog dijaloga omogoćuvanje i podržavanje zajedničkih projekata u polju savremene umetnosti, posebno kroz koncepte i muzičke događaje, filmsku i pozorišnu produkciju, muzeje, zbirke, izložbe i druge inicijative iz regiona i njihovo jačanje na međunarodnom nivou", navodi se u deklaraciji.
Lideri regiona se zalažu za integraciju umetničkog obrazovanja, posebno savremene umetnosti u obrazovnom sistemu, kao i za olakšavanje pristupa informacijama o savremnoj umetnosti kroz uvođenje novih tehnologija i program učenja na daljinu.
Samitu su prisustvovali predsednici Srbije Boris Tadić, Albanije Bamir Topi, Bugarske Georgi Prvanov, Hrvatske Ivo Josipović, Makedonije Djorđe Ivanov, Crne Gore Filip Vujanović i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. U radu samita učestvovala je i direktorka Uneska Irina Bokova i evropska komesarka za kulturu Andrula Vasiliu.

TADIĆ: SAMIT OSTVARIO DODATNI NAPREDAK U KULTURNOJ RAZMENI

VIMINICIJUM, 2. septembra 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je današnji samit šefova država ostvario "dodatni napredak u kulturnoj razmeni" i u političkim odnosima.
Na konferenciji za novinare posle kraja Devetog samita šefova država regiona Tadić je rekao da je "sesija bila prožeta visokim razumevanjem, ali da je bilo i različitih pogleda koje su izneli šefovi država".
Tadić je rekao da su redovni samiti pod pokroviteljstvom Uneska od "izuzetne ne samo političke važnosti već i od važnosti za sva naša društva". Dodao je da je dogovoreno da domaćin sledećeg samita bude Bosna i Hercegovina i da je "sjajna ideja" da se on održi u Mostaru.
Član predsedništva BiH Bakir Izetbegović izrazio je nadu da će BiH sledeće godine isto tako dobro organizovati samit šefova jugoistočne Evrope i da će se založiti da taj skup bude u Mostaru.
Izetbegović je zatražio i podršku da Sarajevo bude evropska prestonica kulture za 2014. godinu.
"Jer 1914. počeo je vek ratova i razaranja Sarajevskim atentatom. Imali smo pad jedne imperije i pad država koje su nastajale u razarjućim ratovima u regionu. Poučeni tim iskustvom spremni smo da otpočnemo vek mira i kulture u ovom regionu," rekao je Izetbegović.

TADIĆ: MOGUĆE REŠITI SVE REGIONALNE SUKOBE

VIMINACIJUM, 2. septembra (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je danas uverenje da je sve regionalne konflikte u jugoistočnoj Evropi moguće rešiti u narednih pet do deset godina.
Tadić je, na konferenciji za novinare na kraju devetog Uneskovog samita država jugoistočne Evrope pod nazivom "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistocnoj Evropi", poručio da samo politika pomirenja region vodi u EU. "Verujem da toj politici nema valjane alternative ili nam opet predstoje sukobi. Ja nikada ne mogu da podržim sukobe, već tragam za racionalnim rešenjem", istakao je Tadić, izrazivši nadu da će ga u tome podržati i ostali politički lideri u regionu.
Kako je istakao, lideri država regiona imaju sjajne lične odnose, što je još jednom potvrđeno i na današnjem samitu, ali da ipak povremene političke varnice sevnu zbog činjenice da su svi dužni da štite interese građana koji su ih izabrali. "Mi smo danas i prijatelji, i kreiramo novu političku realnost na zapadnom Balkanu i to nije farsa. Tragamo za rešenjima i mislim da imamo velike šanse da ih pronađemo", rekao je predsednik Srbije, i kao primer naveo odnose Srbije i Hrvatske, koji su, kako je ocenio, na najvišem nivou u poslednjih 20 godina. "Probleme rešavamo korak po korak i naši odnosi su najbolji u proteklih 20 godina. Da li su dovoljno dobri nisu, ali vidim pozitivan trend, i ne treba da se slomimo u razočaranju zato što ponekad sevnu varnice oko nekog problema već treba gledati dominantan trend", poručio je Tadić.
Na pitanja pojedinih novinara koji su ukazivali na povremene lične nesuglasice političara u regionu i neuralgične tačke u bilateralnim odnosima država, Tadić odgovorio porukom da je dužnost svih da tragaju za kompromisnim i kreativnim rešenjima koja omogućuju da obe strane u nekom sporu sačuvaju svoj dignitet. "Nakon ovakvog samita važno je kreirati politički dijalog i videti kakva je kultura političkog dijaloga, a ona podrazumeva poštovanje interesa druge strane", objasnio je Tadić.
Ta politika primenjena na slučaj Kosova i Metohije, prema njegovim rečima, znači da Srbija neće napustiti svoj narod u pokrajini, ali i da istovremeno radi na pronalasku kompromisnog i racionalnog rešenja, budući da su interesi albanskog naroda jednako legitimni kao i interesi srpskog naroda.
Komentarišući pokušaje pojedinih evropskih političara da se Srbija privoli da ugasi svoje institucije na severu Kosova, Tadić je rekao da odbijanje Srbije da to učini ne treba izjednačavati sa odbijanjima koja su iz Beograda dolazila u prošloj deceniji. "U politici su i pritisci sastavni deo stvarnosti, ali na njih reagujete na razne načine, tako što ih prihvatite ili kažete ne. Ja ću prihvatiti pritisak ako iza njega stoji neko racionalno rešenje, ali kada vidim da je pritisak samo političko sredstvo, onda kažem ne", rekao je Tadić, i objasnio da političkim sagovornicima kaže "ne" onda kada je uveren da rešenje koje se predlaže nije održivo i da je moguće bolje.
Na pitanje hrvatskih novinara da li je, kada kaže da ne voli kada se glorifikuju ratni zločinci, kritičan i prema predsednici Vlade Hrvatske Jadranki Kosor i prema svom ministru koji veliča Slobodana Miloševića, Tadić je odgovorio potvrdno. "Kritikovao sam ga (Milutina Mrkonjića) kao i Jadranku Kosor. Ja sam svoj politički život posvetio borbi protiv nekadašnjih vlasti u Srbiji, preuzimao sam i lične rizike i nastaviću da se borim protiv svih koji podržavaju one koji su činili ratne zločine", bio je decidan Tadić. On je, međutim, objasnio da je posebno opasno kada predsednici država i vlada daju podršku osuđenima za ratne zločine, jer takvi politički akti mogu imati nesagledive socijalne i političke konsekvence.
Osvrćući se, na insistiranje novinara, na neke konkretne bilateralne probleme Srbije, Tadić je objasnio da je ponekad kao predsednik ograničen ustavnim položajem i da ne može da pruži, na primer, značajniji doprinos rešavanju problema crkava i verskih zajednica u Makedoniji i Crnoj Gori, ali da svakako pruža podsticaje da se do rešenja što pre dođe.

UNESKO: ZAŠTITA SPOMENIKA NA KOSOVU U SKLADU S REZOLUCIJOM

VIMINICIJUM, 2. septembra 2011. (Beta) Generalna direktorka Uneska Irina Bokova rekla je danas da je ta organizacija posvećena zaštiti srednjevekovnih spomenika na Kosovu i da na tome radi zajedno s Unmikom u skladu s rezolucijom 1244.
"Unesko je veoma posvećen očuvanju i zaštiti svih spomenika i lokaliteta koji se nalaze na listi svetske baštine, uključujući srednjevekovne spomenike na Kosovu s liste svetske baštine", rekla je Bokova na konferenciji za novinare posle samita šefova jugoistočne Evrope u Viminacijumu.
Ona je rekla da posao očuvanja srednjevekovnih spomenika na Kosovu radi u bliskoj saradnji sa Unmikom u skladu sa rezolulcijom 1244 Ujedinjenih nacija. Dodala je da je Komitet za svetsku baštinu Uneska odlučio da ove godine ne raspravlja o statusu spomenika na Kosovu.

SRBIJA - KiM - PREGOVORI

BEOGRAD I PRIŠTINA POSTIGLI DOGOVOR O CARINSKOM PEČATU

BRISEL, 2. septembra 2011. (Beta) Pregovarački timovi Beograda i Prištine postigli su danas u Briselu dogovor o "carinskom pečatu Kosova, na kojem će samo stajati "carina Kosova" bez reči Republika Kosovo ili drugih oznaka vlasti u Prištini, a šef srpske delegacije Borislav Stefanović je saopštio da bi kroz sedam do deset dana trebalo da bude ukinut embargo na uvoz srpske robe.
Stefanović i vođa prištinskog tima Edita Tahiri su rekli novinarima da je postignut dogovor i o katastarskim knjigama.
Šef delegacije Srbije Borislav Stefanović je prethodno naglasio da Srbija neće prihvatiti carinu Kosova na administrativnim prelazima.
Tahiri je rekla da je uprkos svim nesporazumima i teškoj atmosferi na razgovorima konačno nađeno rešenje koje je, kako je istakla, na dobrobit ljudi Kosova i Srbije, kao i regiona.
Tahiri je takođe, kao i prethodno Stefanović, rekla da se naredna runda dijaloga očekuje krajem septembra. Dodala je da sutra u Briselu treba da se sastane grupa za primenu operativnog plana za već postignute dogovore o slobodi kretanja i matičnim knjigama.
Stefanović je prethodno novinarima rekao da je atmosfera na sastanku bila veoma napeta i puna prebacivanja i prepucavanja zbog događaja izazvanih akcijom prištinske policije na prelazima Jarinje i Brnjak.
Na pitanje da li može da potvrdi da će kosovski embargo srpske robe biti ukinut kroz sedam do deset dana, kako je to prethodno rekao Stefanović, Tahiri je rekla da "najpre želi da ispravi Stefanovića". "Ovim sporazumom skida se embargo Srbije prema Kosovu, što je bio jednostrani potez koji je izazvao našu uzvratnu meru", rekla je ona. Dodala je da "sad obe strane idu na uspostavljanje uzajamne slobodne trgovine".
Zamoljena da se osvrne na izjavu Stefanovića da je atmosfera na današnjem sastanku bila vrlo loša, Tahiri je potvrdila da "zaista atmosfera na ovom susretu nije bila dobra".
Ona je dodala da želi da "iznese svoje lično osećanje" i rekla: "Ja sam gospodina Stefanovića smatrala čovekom dijaloga, ali tokom avgusta on je pokazao da je onaj koji izaziva nevolje. Otud je za mene bilo veoma teško da sedim za stolom s njim danas".
"Ali je dobrobit obe zemlje i regiona time ostvarena i želim da kažem da mi stremimo dobrim susedskim odnosima i da doprinesemo regionalnoj saradnji miru i stabilnosti, a imamo i jasnu evroatlatlantsku viziju", što zahteva odgovornost i otud i učešće u dijalogu, zaključila je Edita Tahiri.

EU: VAŽAN KORAK KA OSIGURANJU SLOBODE KRETANJA DOBARA

BRISEL, 2. septembar 2011. (Beta) Pregovarački timovi Prištine i Beograda na današnjoj rundi pregovora u Briselu dogovorili su se u oblasti slobodnog kretanja dobara da će biti prihvaćeni pečati od nazivom "carina Kosovo", a kao rezultat toga uzajamni trgovinski embargo biće ukinut, saopšteno je večeras iz Evropske unije.
"To je važan korak u poboljšanju odnosa u regionu i osiguranju slobode kretanja dobara u skladu sa evropskim vrednostima", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je postignut i dogovor o katastarskim knjigama, gde su se obe delegacije složile da se uspostavi potpuno pouzdan katastar na Kosovu da bi se zaštitila legitimna prava ljudi.
Sastanku su prisustvovali posrednik EU u dijalogu o Kosovu Robert Kuper, šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović i šefica pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri.
Naredni sastanak biće održan tokom septembra.

DjUKIĆ DEJANOVIĆ: PRIHVATLjIVO REŠENjE ZA PEČAT

ARANDjELOVAC, 3. septembra (Tanjug) Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović pozdravila je nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kao i rezultate koji su u Briselu postignuti, navodeći da je rešenje za carinski pečat prihvatljivo.
"Sasvim je prihvatljivo da na pečatima piše samo Kosovo, a da nema nikakvih državnih oznaka", izjavila je Tanjugu Djukić Dejanović, koja u Aranđelovcu boravi sa predsednicama parlamenata Estonije, Bugarske i Austrije. Ona je navela da je praktično najznačajnije to što je dogovoreno da i jedna i druga strana treba da povuku trgovinski embargo, što će omogućiti nesmetani protok ljudi i robe.
DjukićDejanović je ocenila kao prihvatljivo i to da se dogovori revizija katastara i da se usaglase podaci koji do sada nisu usaglašeni.

SRBIJA

MIHAL: PUNA PODRŠKA SLOVAČKE ZA EVROPSKI PUT SRBIJE

BEOGRAD, 2. septembra (Tanjug) Slovačka će nastaviti da pruža punu podršku Srbiji na putu evropskih integracija, izjavio je danas u Beogradu slovački potpredsednik vlade i ministar rada i socijalne politike Jozef Mihal na sastanku sa srpskim kolegom Rasimom Ljajićem.
Mihal je naglasio da Srbija u tom procesu od Slovačke može očekivati svaku vrstu pomoći, saopšteno je iz Kabineta ministra rada i socijalne politike Srbije.
Ministar Ljajić je posebno pohvalio principijelan stav Slovačke, koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, naglasivši da se Srbija zalaže za rešenje problema u pokrajini isključivo kroz pregovore i u skladu sa normama međunarodnog prava.
Ministri su, pored toga, razgovarali i o nastavku saradnje dve zemlje u oblasti rada i socijalne politike, ističući da će pregovori o sporazumu o socijalnom osiguranju između Srbije i Slovačke biti nastavljeni početkom oktobra u Beogradu, kada se očekuje definitivno usaglašavanje teksta sporazuma.
Ovaj sporazum, čije će zaključivanje, složili su se ministri, biti od izuzetnog značaja i za građane i za privrednu saradnju dve zemlje, kao i za poboljšanje investicione klime u Srbiji i Slovačkoj, trebalo bi da bude potisan u Bratislavi do kraja godine.

SRPSKI IZVOZ U GRČKU PORASTAO ZA 16 ODSTO

BEOGRAD, 3. septembra (Tanjug) U prvom polugodištu tekuće godine srpski izvoz u Grčku dostigao je 103,21 milion evra, 16 odsto veći obim nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Time je Grčka svrstana na 16. mesto vodećih srpskih uvoznika, na listi od 144 zemlje.
Srbija je u posmatranom periodu uvezla 10 odsto više grčkih roba, u vrednosti 119,55 miliona evra, čime je Grčka zauuela 21. mesto na listi 180 zemalja iz kojih Srbija uvozi. Pokrivenost uvoza izvozom u prvom polugodištu 2011. bila je 86,33 odsto i znatno je veća nego u istom periodu lane kada je bila 80,49 odsto, pa PKS smatra da je realno očekivati da trend gotovo izbalansirane razmene bude nastavljen do kraja godine.
Tokom prvih šest meseci, dominantni izvozni proizvodi iz Srbije na grčko tržište bili su šećer, proizvodi od šećera i med 32,33 odsto, sirovi kaučuk 9,34, hartija, karton i proizvodi od celuloze 8,87 odsto, plastične materije u primarnim oblicima 7,97 odsto i gvožđe i čelik 7,02 odsto. Kod uvoza, najzastupljeniji su bili povrće i voće 22,54 odsto, obojeni metali 10,39, gvožđe i čelik 10,26, plastične materije u primarnim oblicima 8,75 i proizvodi za bojenje i štavljenje 4,91 odsto.
Detaljnija analiza strukture međusobne razmene koju je uradila PKS, pokazuje da se srpski izvoz bazira skoro isključivo na sirovinama i proizvodima za reprodukciju, dok grčki partneri u Srbiju plasiraju i proizvode više faze obrade, kao što su hemijski proizvodi, industrijske mašine za opštu upotrebu i tekstilni proizvodi. S obzirom da je Grčka članica Evropske unije (EU), u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije na snazi su pogodnosti preferencijalne trgovine, tj. pretežno bescarinski izvoz, a na kvoti se nalaze samo vina.
Kao meru zaštite unutrašnjeg tržišta, EU je uvela i sezonsku dažbinu prelevmane u iznosu 9,4 odsto vrednosti na svakih 100 kilograma kukuruza šećerca uvezenog iz Srbije, što znatno umanjuje konkurentnost tih srpskih proizvoda. Grčka strana je sve zainteresovanija za uspostavljanje i jačanje saradnje u oblasti organskih proizvoda, turizma i inovacija transfera tehnologija, obnovljivih izvora energije i slično, a primetno raste i interesovanje za tripartitnu saradnju na trećim tržištima, naveli su u PKS.