TADIĆ: POSTOJI MOGUĆNOST DA NE DOBIJEMO STATUS KANDIDATA

BEOGRAD, 25. avgusta (Tanjug) Predsednik Tadić izjavio je da postoji mogućnost da Srbija ove godine ne dobije status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora o članstvu, ali da i pored toga ne može da pristane na zahtev da ukine svoje institucije na severu Kosova i Metohije. "Srbija neće napustiti svoj narod na KiM. Srbija takođe neće odustati ni od evrointegracija. Ako ćemo mi u srpskoj ili evropskoj političkoj javnosti dobiti zahtev da se Srbija opredeli, moj odgovor će biti da Srbija neće odustati ni od jednog svog legitimnog interesa", izjavio je. Tadić je naglasio da od svoje politike očuvanja nacionalnih interesa na KiM I vođenja Srbije ka EU neće odustati, jer je za tu politiku dva puta dobio podršku građana Srbije. Predsednik Srbije je, kako je rekao, uveren da je moguće obezbediti zadovoljenje oba strateška interesa Srbije: da brine o svojim legitimnim interesima na Kosovu i Metohiji i da postane članica EU. "Ako to nije moguće danas biće moguće sutra. Ako nije moguće prihvatiti argument koji je Srbija iznela u današnjem danu, uveren sam da će, nakon demokratske i sveobuhvatne rasprave, taj argument biti moguće prihvatiti već sledeće godine", poručio je. "Da li ćemo dobiti status kandidata i datum za pregovore to samo jednim delom zavisi od nas. Ja sam uveren da će Srbija ispuniti svaki uslov koji je u skladu sa kopenhaškim kriterijumima, a da li će EU ispuniti svoj deo posla to ćemo da vidimo to zavisi od EU", rekao ju. Srbija, kako je naglasio, nastavlja svoju politiku evropskih integracija i to pravo niko ne može da joj oduzme. Tadić je poručio da jedan od uslova da Srbija dobije status kandidata koje je nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila tokom nedavne posete Beogradu a to je da se ukinu takozvane paralelne institucije na severu Kosova za Srbiju nije prihvatljiv iz više razloga, što je objasnio i svojoj sagovornici. Prvi razlog je, prema njegovim rečima, to što se ne radi o paralelnim, već o jedinim institucijama na severu Kosova i Metohije i što bi njihovim ukidanjem nastao politički i egzistencijalni vakuum na severu pokrajine. Drugi je taj što je reč o legitimnim institucijama čiji su predstavnici izabrani na demokratski način na izborima. Treći razlog je to što se ne radi samo o političkim institucijama, već o institucijama u zdravstvu, prosveti, komunalnim službama, koje su vitalno važne za egzistenciju svakog čoveka na severu Kosova i Metohije. Takođe, istakao je Tadić, nije utemeljen argument da institucije na severu pokrajine treba ukinuti zato što na tom delu Kosova i Metohije vlada kriminal, jer su razmere kriminala na ostatku Kosova neuporedivo veće. "Zato je zahtev da Republika Srbija učestvuje u ukidanju nacionalnih institucija kao sto su na primer bolnice I skole prosto neprirodan i Srbija takav zahtev ne može da prihvati", rekao je. Predsednik Srbije je naglasio da je, i pored teskih poruka koje je kancelarka Merkel iznela, razgovor sa njom bio otvoren i korektan. "Dogovor je da nastavimo dalje da razgovaramo. Posledica ovog razgovora nije zalupljivanje vrata, već otvaranje vrata", rekao je Tadić i dodao da su iskazani stavovi jednim delom približni, ali da i delom nisu saglasni, pre svega kada se radi o Kosovu i Metohiji. Prema njegovim rečima, argumenti koji dolaze iz Nemačke, kao ekonomski najmoćnije države Evrope, moraju biti pazljivo analizirani, ali niko ne može od Srbije da traži da povlači neprirodne političke poteze i da praktično pomaže stvaranje nezavisne države Kosovo. "Moramo da nastavimo dijalog i to je zapravo i najvažniji zaključak naših razgovora", rekao je Tadić.

DjELIĆ: DOBIĆEMO STATUS KANDIDATA U DECEMBRU, ILI OSTAVKA

BEOGRAD, 25. avgusta 2011. (Beta) Potpredsednik Vlade Božidar Djelić izrazio je uverenje da će Srbija dobiti status kandidata u decembru ove godine i ponovio da će, ukoliko se to ne dogodi, podneti ostavku na svoju funkciju. "Kako odgovoran čovek stojim iza svake svoje reči. Stav o ostavci sam izrazio i pre nego što je lociran (haški optuženik Ratko) Mladić. Siguran sam da će EK pozitivno oceniti stepen reformi koje su do sad sprovedene u Srbiji. Verujem da ćemo u decembru dobiti status kandidata", rekao je Djelić za "Danas" od petka. On je istakao da će srpska strana dati svoj maksimum da se reši pitanje kosovskog pečata, "ali ne po svaku cenu". "To nije nov uslov, on postoji u Akcionom planu i mi ćemo dati maksimum da do rešenja dođe, ali ne po svaku cenu", naveo je Djelić. On je izrazio uverenje da je Srbija bliža EU nego ranije, kao i da mora raditi na dijalogu sa Prištinom, koji je, kako je kazao, Srbija i inicirala. Djelić je ocenio i da je bila uspešna poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji, jer su na otvoren način razmenjeni stavovi dve zemlje o najvažnijim pitanjima. On je rekao da će u septembru biti usvojeni zakoni o javnoj svojini i restituciji i istakao da nije Evropska komisija, već Srbija ubacila u Akcioni plan donošenje tih zakona. Djelić je naveo i da je do sad obezbeđeno 110 miliona evra za vraćanje nacionalizovane imovine, za šta je potrebno dve milijarde evra.

TADIĆ: SRBIJA NE MOŽE DA UNESE NOVI KONFLIKT U EU ALI, SADA, NE SMEMO SE PREDATI

BEOGRAD, 26. avgusta (Tanjug) Predsednik Tadić izjavio je da naša zemlja ima legitimno i prirodno pravo da postane članica EU i da će Beograd zato nastaviti dijalog sa evropskim institucijama. "To je naš interes, i ne možemo zbog teškoća sa kojima se suočavamo i koje su velike da odustanemo od tog prava i interesa naših građana" rekao je. Predsednik je kritikovao sve one na domaćoj političkoj sceni koji posle posete nemačke kancelarke Beogradu poručuju da su upozoravali da će EU istupiti sa nemogućim uslovima i koji sada traže odustajanje od evropskog puta. "Reakcije koje dolaze iz Srbije i koje su imanentne srpskoj politici, gde se ulazi u novi defetizam sa izgovorom tipa 'jesmo li rekli da će EU postavljati nemoguće uslove' za mene je to nesportski duh. Taj nesportski duh bi svakoga ko se bavi sportom vodio u poraz. To nije pobednički duh. Politika ima i sportsku dimenziju i nikada ne smete da odustanete od svojih ciljeva i interesa i nikada ne smete da se predate", kazao je Tadić. "Ako bismo se sada predali učinili bismo najveću uslugu onima koji ne žele dobro Srbiji i njenim građanima", kazao je Tadić. "Mi imamo legitimno i prirodno pravo da postanemo članica EU, to je naš interes, i ne možemo zbog teškoća sa kojima se suočavamo i koje su velike da odustanemo od tog prava i interesa naših građana. Nastavljamo da vodimo dijalog sa evropskim institucijama", istakao je. On je objasnio da je i u razgovorima sa nemačkom kancelarkom otvoreno izneo mišljenja o stvarima oko kojih postoje neslaganja, jer je važno da Srbija bude prepoznata kao kredibilna zemlja koja koja nema nikakvu tajnu politiku. "Mi smo predvidljiv partner i naši nemački partneri treba da znaju šta misli Srbija i kako će se ponašati u budućnosti, jer to su principi globalne politike u današnje vreme", kazao je. Prema njegovim rečima, Nemačka ima i dominantnu ulogu u evropskoj politici i to se mora uzeti u obzir sa punom ozbiljnošću zato što su se građani Srbije opredelili za približavanje EU. " Srbija ne može da unese novi konflikt u EU, mi želimo da budemo gradivni činilac EU i da doprinosimo evropskoj stabilnosti, i to i činimo", kazao je. Predsednik je zato još jednom zatražio podršku građana za politiku koja teži EU, ali i podrazumeva čuvanje dostojanstva Srbije i njenih građana, našeg identiteta i postojanja na KiM. Predsednik je istovremeno istakao da sadašnje vlasti u Beogradu niko ne može da optuži za nacionalizam i tako Srbiji ospori evropske aspiracije, ali da je takve primedbe moguće izneti na račun nekih drugih vlada u regionu. "Ja kao predsednik nikada sebi ne bih dozvolio da pozdravim optužene ili osuđene u Haškom tribunalu, jer oni koji su osuđeni u Haškom tribunalu su ljudi koji su učinili mnogo protiv civilizacije. Nemoguće je ako ste demokrata upućivati pozdrave ljudima koji su optuženi za zločine protiv covecnosti", rekao je. On je izrazio razočaranje zbog toga što EU nije reagovala na takvo ponašanje predstavnika vlade Hrvatske, i taj stav je, kako je rekao, izneo i u razgovoru sa kancelarkom Merkel, kojoj je takođe preneo i nezadovoljstvo time što se deset meseci čeka na formiranje komisije koja bi se bavila istragom trgovine organima Srba otetih na Kosovu, sa čime se u vezu dovode i najviši predstavnici vlasti u Prištini. Na pitanje kako komentariše posetu premijerke Hrvatske Jadranke Kosor Prištini i izjave date u društvu tzv kosovkog premijera Hašima Tačija, Tadić je rekao da neevropsko ponašanje gospođe Kosor, veličanje ratnih zločinaca, kao i njena poseta Kosovu, svakako ne mogu biti doprinos unapređenju odnosa Srbije i Hrvatske. "Partnerstvo Hrvata i Albanaca ne sme da se gradi na štetu trećeg, u ovom slučaju srpskog naroda", rekao je, i dodao da premijerki Kosor raspirivanje starih neprijateljstava služi za ostvarivanje finansijske koristi Hrvatske. Sa druge strane, Vlada Srbija se, za razliku od nekih drugih vlada u regionu, prema Tadićevim rečima, dosledno miroljubivom i dobrosusedskom politikom zalaže za debalkanizaciju Balkana i uvažavanje interesa svih naroda. "Želimo dobro svim narodima, još jednom naglašavam, i albanskom narodu, jer Srbija je grešila prema albanskom narodu u prošlosti, kao što su i albanske institucije na Kosovu grešile prema Srbima", zaključio je Tadić.

IVANOVIĆ: NOVI USLOVI SLABE EVROENTUZIJAZAM NARODA

BEOGRAD, 26. avgust (Tanjug) Očuvanje Kosova i ulazak u EU ostaju starteški ciljevi Vlade Srbije, ali novi uslovi i zahtevi koji joj se ispostavljaju mogli bi da oslabe evroentuzijazam u narodu, izjavio je sinoć državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović. "Verujem da ćemo na tom putu (evrointegracija) imati problema, ali verujem i da je politički nekorektno da nam se u ovom trenutku, kada ispunimo jedan jedini važan uslov za početak pregovora i sticanje statusa kandidata, sada pominju novi uslovi", rekao je Ivanović. Ukazavši da je "jedna stvar naša evropska vizija i želja da se priključimo evropskom društvu, a druga da li će taj klub biti spreman da nas primi ili ne", Ivanović je naglasio da i izjava predsednika Borisa Tadića da Srbija ne može prihvatiti da ukine svoje institucije na severu Pokrajine jasno pokazuje da nam je briga o našem narodu najvažnija. "Mi ne možemo sebi prebaciti gotovo ništa. Uradili smo sve što smo smatrali svojim zadatkom na evropskom putu", istakao je Ivanović u izjavi televiziji B92 povodom najnovijih zahteva koje je u utorak iznela nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom posete Srbiji. Merkel je u razgovoru s predsednikom Srbije tražila da se Euleksu omogući da deluje na celom području Kosova i da se ukinu paralelne institucije na severu Pokrajine. "Sigurno da vlada sa velikom pažnjom mora pratiti sve što se u Briselu priča, naročito ako to govori jedna od najmoćnijih zemalja u EU", kazao je Ivanović, ali "prioritet Vlade je da, pre svega, poštuje obaveze iz Ustava i usvojene nacionalne i državne interese." "Ako bude novih zahteva i uslova onda će to, verovatno, slabiti evrointuzijazam u narodu, a to će se onda odraziti i na stav vlade, pa sledeći izbori mogu biti i protiv EU", ukazao je Ivanović. "Mislim da bi to (novo uslovljavanje) bilo pogrešno", ocenio je on ukazavši da "onoliko koliko je nama značajna EU, trebalo bi da isto toliko svim članicama EU bude važan mir na jugoistočnom Balkanu". On je podsetio da su "Nemačka, Austrija, Belgija tradicionalno imigracione zemlje za narod jugositočne Evrope" i upozorio da, ukoliko dođe do nestabilnosti na Kosovu, "te zemlje mogu računati na nove kolone izbeglica, što sigurno ne bi želele".

SRBIJA

VLADA: ZAKLjUCAK O POTREBI PRIZNAVANjA PRELAZNOG NACIONALNOG SAVETA

BEOGRAD, 25. avgusta (Tanjug) Vlada Srbije je na današnjoj sednici usvojila zaključak o potrebi priznavanja Prelaznog nacionalnog saveta kao legitimnog predstavnika libijskog naroda. Zastava libijskih pobunjenika, koje predstavlja Prelazni nacionalni savet, istaknuta je u utorak na ambasadi Libije u Beogradu. Na zgradi ambasade, umesto zelene, sada se vijori crvenocrnozelena zastava libijskih pobunjenika. Do sada je više od četrdeset zemalja u svetu priznalo Prelazni nacionalni savet Libije.

ŠUTANOVAC: NEMA INFORMACIJA KO SU SRBI U TRIPOLIJU

KRALjEVO, 25. avgust (Tanjug) Ministar odbrane Dragan Šutanovac rekao je danas u Kraljevu da još nema informacije ko su građani Srbije koje su zadržali libijski pobunjenici u Tripoliju. On je naglasio da pripadnici Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova ne borave u Libiji. "Ako se ustanovi da su tamo neki ljudi koji su ranije bili u vojsci ili policiji, to je njihov lični angažman. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem, to je da njihov odlazak tamo nije ni u kakvoj vezi sa našim bezbednosnim strukturama", rekao je Šutanovac novinarma tokom obilaska aerodroma u Lađevcima. On je rekao da iskreno veruje da su to radnici građevinskih firmi, a ne bivši pripadnici bilo koje državne službe. Šutanovac je dodao da je Srbija učinila sve da evakuiše sve svoje građane iz Libije i da je njih bilo dve trećine više nego što je država Srbija imala u evidenciji. "To su uglavnom ljudi koji su radili za privatne i strane kompanije. U to vreme nismo imali prijavu da postoji još neko ko je ostao", rekao je ministar odbrane. Komentarišući vest da Moamer Gadafi traži azil u pet držzava, među kojima su navodno Srbija i Hrvatska, ministar Šutanovac je rekao da ne veruje da je ta informacija tačna. "Sama činjenica da je Hrvatska od samog početka podržala NATOalijansu u bombardovanju, ukazuje mi da ta informacija nije tačna. Mislim da postoji veliki broj dezinformacija koje stižu iz tog regiona", rekao je ministar odbrane. Agencija Frans pres je sinoć prenela izjavu libijskog pobunjenika Ahmeda Mehdija, koji tvrdi da su pobunjeničke snage, u pokušaju da obezbede put koji vodi od prestonice do međunarodnog aerodroma, zarobile i petoricu Srba. Ambasada Srbije u Libiji još ne raspolaže bilo kakvim informacijama da su u blizini Tripolija uhapšena petorica Srba, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. To ministarstvo pozvalo je danas otpravnika poslova libijske ambasade u Beogradu i zamolilo ga da pomogne u pribavljanju više informacija o petorici Srba navodno uhapšenih kod Tripolija. Kako se ističe, ministarstvo se takođe preko svih većih diplomatskokonzularnih predstavništava Srbije u svetu (Pariz, London, Njujork) maksimalno angažovalo ne bi li došlo do što više informacija koje bi ukazale na identitet uhapšenih, za koje se zasad ne može sa sigurnošću reći da su državljani Srbije.

OTPRAVNIK POSLOVA LIBIJSKE AMBASADE ZAMOLjEN DA POMOGNE

BEOGRAD, 25. avgusta (Tanjug) Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo je danas otpravnika poslova libijske ambasade u Beogradu i zamolilo ga da pomogne u pribavljanju više informacija o petorici Srba navodno uhapšenih kod Tripolija. "Zamolili smo otpravnika poslova libijske ambasade, koja je pre dva dana istakla zastavu Nacionalnog prelaznog saveta, da pomogne da bi se ustanovilo ko su ti ljudi i šta se dogodilo", rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu. Kako se ističe, ministarstvo se takođe preko svih većih diplomatskokonzularnih predstavništava Srbije u svetu (Pariz, London, Njujork) maksimalno angažovalo ne bi li došlo do što više informacija koje bi ukazale na identitet uhapšenih, za koje se zasad ne može sa sigurnošću reći da su državljani Srbije. U ministarstvu kažu da i Ambasada Srbije u Tripoliju nastoji da u još uvek haotičnoj situaciji u tom gradu dobije više saznanja o uhapšenima, ali da je teško doći do činjenica zbog složene bezbednosne situacije u Tripoliju. Agencija Frans pres je sinoć prenela izjavu libijskog pobunjenika Ahmeda Mehdija, koji tvrdi da su pobunjeničke snage, u pokušaju da obezbede put koji vodi od prestonice do međunarodnog aerodroma, zarobile i petoricu Srba. On je rekao i da novinari ne mogu videti zarobljenike dok "istraga ne bude završena" i dodao da pobunjenici proveravaju sa kompanijom za koju su muškarci rekli da rade da li su oni njeni radnici ili možda " progadafijevi snajperisti".

DEJANOVIĆ: KINA DOSLEDNA U PODRŠCI SUVERENITETU SRBIJE

PEKING, 26. avgusta (Tanjug) Kina ostaje dosledna podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije i kineska politika računa na saradnju sa zapadnim Balkanom, izjavila je danas predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović. Djukić Dejanović, koja predvodi parlamertarnoprivrednu delegaciju u višednevoj poseti Kini, rekla je Tanjugu posle razgovora sa potpredsednikom Kine Si Djinpinogom u zgradi Parlamenta, da Kina ostaje pri stavu u vezi sa suverenitetom i integritetom Srbije. Ona je podsetila da će 29. avgusta biti održana još jedna sednica Saveta bezbednosti UN sa temom Kosova i Metohije. Uz ocenu da je razgovor sa potpredsednikom Kine bio razgovor o perspektivi odnosa dveju država, Djukić Dejanović ja prenela stav koji je srpska delegacija iznela da Srbija bude centar strasteških odnosa Balkana i Kine. "Izneli smo stav da bismo voleli da Srbija bude centar strateških odnosa i ekonomskog razvoja zapadnog Balkana i Kine, a od sutra ćemo početi da obilazimo i druge regione, ne samo Peking", rekla je predsednica srpske skupštine. Ona je ukazala da se Si Djiping u naredne dve godine priprema za funkciju predsednika Kine i sekretara Komunističke partije Kine. Si Djiping je tokom jednočasovnog razgovora sa Djukić Dejanović rekao da su Srbija i Kina "svevremenski prijatelji", što je 2009. godine i potvrđeno uspostavljanjem strateškog partnerstva. Djukić Dejanović je naglasila da će privredna delegacija imati sastanke sa privrednicima Kine, a parlamentarna sa svojim kolegama. Predsednica Skupštine Srbije je uzvratnu posetu Kini, na poziv Kineskog narodnog kongresa Vu Banguoa, počela susretom sa stalnim članovm Politbiroa SK Centralnog komiteta Komunističke partije He Guoćiangom, koji je naglasio da su dve zemlje već ostvarile dobru saradnju, ali da se nada da će ona i u buduće biti razvijana. On je podsetio na dobru trgovinsku razmenu, adekvatan način rešavanja pitanja finansiranja TE "Kostolac" i na druge privredne i ekonomske aranžmane Srbije i Kine. "Kada smo pre mesec dana bili u vašoj zemji osetili smo svu simpatiju srpskog naroda prema kineskom i nadam se da će vaša poseta doprineti unapređenju prijateljskih odnosa naše dve zemlje", rekao je He Guoćijang. U delegaciji Skupštine Srbije su poslanici Velimir Ilić (NS), Meho Omerović (ZES), Jorgovanka Tabaković (SNS), Jelena Trivan (ZES), Branko Ružić (SPSJS), Dragan Todorović (SRS), Nikola Lazić (D S S), kao i generalni sekretar republičkog parlamenta Veljko Odalović. U privrednoj delegaciji je i savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić, kao i predstavnici Elektroprivrede Srbije, "Agrobanke" i nekoliko firmi. Djukić Dejanović je za sutra najavila posetu gradu Čungćingu, koji ima oko 30 miliona stanovnika i koji je tokom Drugog svetskog rata bio prestonica te najmnogoljudnije zemlje sveta. ona je dodala da se nada da je grad zadržao to prestoničko iskustvo, pre svega u ekonomskoj sferi. Grad Čungćing kulturni je centar regiona, u kojem su smešteni konzulati više država, nalazi se na poluostrvu na ušću reke Djaling u Jangce i po broju stanovnika, 32 miliona u širem području, jedan je od najvećih gradova na svetu. Okružen je planinama i ima suptropsku klimu pod uticajem monsuna. U samom gradskom jezgru živi više od pet miliona stanovnika. Istorija grada zabeležila je da je Čungćing nekoliko puta menjao ime, a da je sadašnje dobio 1189. godine, za vreme dinastije Sung. Bio je na jednom od puteva svile i profilisao se kao značajni trgovački centar, pa je 1891. godine dobio dozvolu za trgovinu sa strancima.

SRBIJA - REGION

BORISOV DOČEKAO TADIĆA UZ POČASNU STRAŽU

SOFIJA, 26. avgusta (Tanjug) Bugarski premijer Bojko Borisov dočekao je danas uz počasnu stražu predsednika Srbije Borisa Tadića na vojnom poligonu Šabla, blizu Varne u istočnoj Bugarskoj, gde dvojica lidera prisustvuju zajedničkoj vojnoj vežbi vojski Bugarske i Srbije. Tadić i Borisov u Šabli prate završnu etapu taktičke obuke srpske raketne jedinice u okviru vojne vežbe "Jesen 2011". Na poligonu u Šabli, na obali Crnog mora, osim predsednika Srbije i bugarskog premijera, nalaze se i ministri odbrane Bugarske i Srbije, Anju Angelov i Dragan Šutanovac, ministar unutrašnjih poslova Bugarske Cvetan Cvetanov, načelnici generalštabova dve zemlje, general Simeon Simeonov i general Miloje Miletić, i drugi visoki vojni zvaničnici. Posebno značajna aktivnost je planirano raketiranje ciljeva u vazdušnom prostoru na poligonu u Bugarskoj, čime će piloti lovačke avijacije, posle niza godina prekida, imati priliku da svoju obuku izvedu u potpunosti i krunišu je bojevim gađanjem. Ovu vojnu vežbu srpski raketaši obavili su i prošle godine na istom poligonu zbog toga što u Srbiji nema poligona tog tipa. Pripadnici 250. Raketne brigade će sa kolegama iz Bugarske zajedno gađati raketnim sistemima KUB I NEVA, a ove godine na vežbi učestvuje i 204. Vazduhoplovna brigada, koja će migovima29 gađati padobranske I radio navođene mete. U vežbama će, s bugarske strane, učestvovati avioni Mig29 i Su25, protivavionski raketni sistemi s navođenjem SA2 Volhov, SA3 Neva, SA6 Kub, SA8 Osa, SA10 (S300) i prenosni raketni sistem zemljavazduh SA7 Grail (Strela2M), saopštila je pres služba bugarske vlade. U vežbama će učestvovati i pripadnici bugarskog vazduhoplovstva, mornarice, kopnenih snaga i pogranične policije.

JOSIPOVIĆ: NE SUMNjAM U DOBRE NAMERE KOSOROVE

ZLATAR/IVANEC, 25. avgusta (Tanjug) Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je danas da je uveren da je premijerka Jadranka Kosor u Prištini zagovarala politiku regionalne saradnje i poverenja i da on ne sumnja u njene dobre namere."Siguran sam da je gospođa Kosor u Prištini zagovarala politiku regionalne saradnje i poverenja, dakle nešto što je temelj hrvatske spoljne politike i politike Evropske unije. Ne sumnjam u dobre namere premijerke", rekao je pošto su ga novinari, tokom obilaska bivšeg vojnog objekta na vrhu planine Ivanščice, zamolili da prokomentariše njenu izjavu da će posredovati u poboljšanju odnosa Beograda i Prištine, prenela je Hina. Kosorova je juče u Prištini izjavila da vlada u Zagrebu u potpunosti podržava stav nemačke kancelarke Angele Merkel da Srbija treba da ugasi svoje paralelne strukture na Kosovu, i da ne može da dobije status kandidata za članstvo u EU bez rešavanja nekih problema u vezi s Kosovom. Ona je, posle sastanka s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, izjavila da podržava nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i da joj je drago što vidi da je kosovska vlada spremna za taj proces. Prema njenim rečima, Kosovo u Hrvatskoj ima najboljeg prijatelja u jugoistočnoj Evropi.

KOSOR: ZAUVEK PROŠLA VREMENA DOZVOLA I SAVETA BEOGRADA

ZAGREB, 26. avgusta (Tanjug) Vremena kada su hrvatski premijeri odlazili u Beograd da pitaju za savet i dozvolu, na sreću, zauvek su prošla vremena, izjavila je danas hrvatska premijerka Jadranka Kosor komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, koji je prilikom posete Banja Luci indirektno kritikovao Kosorovu zbog njenih izjava datih tokom posete Kosovu. "Moram reći da neki političari i u Hrvatskoj i u Srbiji još, nažalost, nisu shvatili nakon 20 godina samostalnosti Hrvatske da ni hrvatski narod, ni hrvatski premijeri neće više nikada dolaziti u Beograd da pitaju za savet, molbu ili dozvolu da čine ovo ili ono ili da dobiju zabranu da čine ovo", rekla je Kosor. "Ta su vremena zauvek, na sreću, prošla", kazala je Kosor odgovarajući na pitanja novinara prilikom posete Obučnom centru vodiča i službenih pasa "Satnik Krešimir Ivošević" u Dugom Selu, prenose hrvatski mediji.

KOSOVO I METOHIJA

ŠUTANOVAC: VEŽBE ROSU SU PROVOKACIJA

KRALjEVO, 26. avgusta (Tanjug) Ministar odbrane Dragan Sutanovac izjavio je da su vežbe specijalne jedinice ROSU na severu Kosova i Methije neprimerena aktivnost i da je očigledno da Priština i dalje želi da drži visok stepen rizika i nervoze. "Mi treba da ostanemo strpljivi i mudri i da ne nasedamo na takve provokacije, a ovo je očigledno bila negativna provokacija sa željom da se negativno odreaguje i da se opet, ako je moguće, napravi sukob Srbije sa međunarodnom zajednicom. To im ovoga puta nije uspelo", rekao je ministar odbrane Šutanovac. On je apelovao sve građane Kosova i Metohije da na takve provokacije ne nasedaju, jer je to, kako je istakao, nešto što je već viđeno u prošlosti i što je po pravilu vodilo u pogrešnom smeru. Odgovarajući na pitanja novinara tokom obilaska radova na pretvaranju vojnog aerodroma Lađevci u civilni, Šutanovac je rekao da je formiranje baze "Jug" kod Bujanovca kao regionalnog centra za obuku za mirovne operacije jedan od značajnih projekata Ministarstva odbrane. "Nadam se da će ova baza vrlo brzo postati centar za obuku za mirovne operacije za ceo region, rekao je i dodao da u Ministarstvu očekuju više donacija za promenu namene i da će već krajem biti već određenijih naznaka. Ministar je najavio i da će vrlo brzo na prostoru baze ''Jug'' biti održana vežba pripadnika više vojski.

SRBIJA KROZ SVOJE INSTITUCIJE SISTEMA PRISUTNA NA KOSOVU

BEOGRAD, 25. avgusta (Tanjug) Ministri zdravlja i obrazovanja ocenili su danas da država Srbija kroz institucije sistema mora da bude prisutna na Kosovu i Metohiji. Ministar zdravlja Zoran Stanković je ocenio da su institucije na Kosovu legitimne institucije države Srbije, pa su tako i zdravstvene institucije sastavni deo zdravstvenog sistema Srbije. Stanković je u izjavi Tanjugu rekao da ne postoje uslovi za ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova i Metohije i upozorio da bi to moglo da ugrozi pružanje zdravstvene zaštite stanovništvu koje živi u enklavama, kao i položaj zaposlenih u zdravstvenom sistemu. "Ukidanje zdravstvene zaštite ili ukidanje finansiranja zdravstvene zaštite ljudima koji žive u enklavama bio bi opasan presedan jer mnogi iz straha ne bi tražili medicinsku pomoć", kazao je Stanković i dodao da bi se time povećao rizik od neželjenih posledica po zdravlje ljudi. Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku ne postoje nikakvi uslovi za ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova, među kojima su i zdravstvene. Stanković je naveo da stanovništvo u enklavama nema slobodu kretanja, da je suočeno sa nasiljem, paljenjem kuća i lošim uslovima života, i zato je teško i govoriti o opravdanosti ukidanja paralelnih institucija. "U takvom okruženju ljudi nisu sigurni da mogu da traže pomoć od nekog drugog ili iz druge sredine, jer im je ta pomoć po mnogim pitanjima uskraćena" kazao je Stanković. Komentarišući poruke nemačke kancelarke Angele Merkel o potrebi ukidanja paralelnih institucija na severu Kosova, Stanković je kazao da još nisu stvoreni uslovi da bi takav predlog bio prihvatljiv. Na pitanje šta bi to značilo za zaposlene koji se trenutno finansiraju iz budzeta Srbije, Stanković smatra da to zavisi načina na koji bi njihov dalji status bio rešen, odnosno gde bi nastavili da rade, na teritoriji Kosova ili ne. Stanković je podsetio da Republički zavod za zdravstveno osiguranje (R Z Z O) isplaćuje lične dohotke zaposlenima na Kosovu, lekove i sve potrebne hemikalije za funkcionisanje zdravstvenog sistema, kao i sanitetski materijal koji se koristi u tim ustanovama. Prema podacima Ministarstva zdravlja, u 23 zdravstvene ustanove na Kosovu i Metohiji primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zaposleno je ukupno 6.590 zdravstvenih radnika koji se nalaze na platnom spisku države Srbije. Za funkcionisanje zdravstvene zaštite R Z Z O izdvaja šest milijardi dinara, a od toga pet milijardi dinara se izdvaja za plate zaposlenih u pokrajini. Prema podacima R Z Z O, u okviru zdravstvenih institucija na Kosovu zaposleno je 198 stomatologa, 77oro u Zavodima za javno zdravlje i 6. 343 u oblasti primarne i sekundarne zdravstvene zaštite. Kad je reč o obrazovnom sistemu i navodnom paralelizumu, ministar prosvete Žarko Obradović postavlja pitanje "šta je suština zahteva za ukidanje paralelnih institucija?. "Ako je suština potvrđivanje navodne državnosti Kosova, onda je to u skladu sa politikom koju SR Nemačka sprovodi", rekao je Obradović u izjavi Tanjugu. Ministar Obradović smatra i da su programi koji se prave u kosovskim institucijama po svojim vrednosnim stavovima i idejama u funkciji promovisanja takozvane nezavisnosti Kosova, a ne unapređenja kvaliteta života ljudi koji dole žive. Država Srbija iz budzeta za 2011. godinu za podršku realizaciji procesa nastave na KiM izdvaja više od 131 milion dinara. Za stalne troškove, prevoz i materijal predviđeno je nešto manje od 80 miliona dinara za srednjoškolske ustanove na KiM i više od 51 milion dinara za osnovne škole.