JEREMIĆ: KOME JE JADRANKA KOSOR NAJBOLjI PRIJATELj TOME NE TREBAJU NEPRIJATELjI

BANjALUKA, 25. avgusta (Tanjug) Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić rekao je u Banjaluci da ambasada Srbije u Libiji pokušava da sazna više informacija o zarobljenim Srbima u Tripoliju i utvrdi njihov identitet. "U Tripoliju je situacija fluidna i teška i u tehničkom smislu veoma je teško dobiti potpunu i pravu informaciju i na tome radimo. Činimo sve što je u našoj moći da utvrdimo identitet i istinu kada je reč o građanima koji su zarobljeni tamo", rekao je posle sastanka s predsednikom RS Miloradom Dodikom. On je dodao da uopšte nije važno da li su ti ljudi iz Srbije ili RS, jer je činjenica da oni definitvno govore srpski jezik i da su sa ovih prostora. "Jako je teško doći do činjenica, jer je teško kretati se Tripolijem, zbog složene bezbednosne situacije", rekao je, navodeći da je i politička situacija potpuno nekonsolidovana, budući da ne postoje institucije pa se to ne može lako proveriti. "Čim budemo u situaciji da nešto saznamo o tome obavestićemo javnost", rekao je Jeremić, dodajući da se pokušava da se utvrdi identitet tih lica. "U svakom slučaju, ti ljudi su tamo u potpuno privatnom kapacitetu i nemaju nikakve veze sa vlastima Srbije ili RS", rekao je Jeremić. On je takođe naveo da je situacija u delu Tripolija gde se nalazi ambasada Srbije dosta teška. Dodik je rekao da je "sasvim sigurno da zarobljeni Srbi u Tripoliju nisu bili tamo niti su delovali u saradnji s vlastima Srbije ili RS". "Svet je pun raznih plaćenika, pa zašto bi sada bilo čudno da je tamo bilo nekih plaćenika, jer ih sigurno ima i iz drugih naroda", rekao je Dodik, navodeći da je to individualna akcija tih pojedinaca. Odgovarajući na pitanje u vezi sa jučerašnjom posetom hrvatske premijerke Jadranke Kosor Kosovu, Jeremić je kratko odgovorio: "Kome je Jadranka Kosor najbolji prijatelj tome ne trebaju neprijatelji."

JEREMIĆ SA DODIKOM O PORUKAMA MERKELOVE

BANjALUKA, 25. avgusta (Tanjug) Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić ocenio je na sastaku sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom u Banjaluci da će poruke koje je nemačka kancelarka Angela Merkel uputila prilikom posete Beogradu imati strateške posledice po zapadni Balkan. Jeremić rekao da je obavestio Dodika o svemu onome što je bila tema razgovora sa nemačkom kancelarkom, ne želeći da navede više detalja. "Važno je da o tome bude upoznato rukovodstvo RS iz prve ruke. Šta se razgovaralo i kako Srbija vidi dalje vreme koje je pred nama imajući u vidu sadržaj tih poruka", rekao je srpski šef diplomatije. Jeremić je naveo da je na sastanku sa Dodikom bilo reči i o "predstojećim nedeljama u međunaordnim odnosima, jer uskoro će biti i sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija". "Mi se trudimo da imamo koordinirane poruke, da nastupamo tako da jedni drugima pomažemo u međunarodnim odnosima ", kazao je Jeremić i podsetio da će na sednici Saveta bezbednosti, posvećenoj stanju na Kosovu, biti prisutna Srbija. "Ja odavde idem za Njujork i na toj sednici ćemo razmotriti ono što se dogodilo na Kosovu u julu. Naravno da je važno da se i ovde konsultujemo o tome jer je BiH član SB i mi smo proteklih nedelja izvršili konsultacije sa svim članovima Saveta bezbednosti", rekao je. Prema njegovim rečima, u Banjaluku je došao kako bi se formulisao zajednički stav i da i BiH podrži Srbiju na sednici Saveta bezbednosti u zahtevu da se osudi jednostrana upotreba sile na Kosovu. "Ono što se u julu dogodilo na Kosovu je sasvim sigurno prouzrokovano činjenicom da je neko odlučio da pošalje specijalne jedinice na sever Kosova. Sve što se dogodilo nakon toga je posledica te odluke i ona mora biti osuđena", rekao je Jeremić. Ukoliko ta odluka ne bude osuđena, kaže Jeremić, to će se ponoviti, a mi sebi ne možemo dozvoliti ponavljanje bilo kakve nestabilnosti i narušavanja bezbednosti na bilo kome delu Kosova i Metohije. Predsednik RS Milorad Dodik je ponovio da RS neće dozvoliti organima BiH da priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i da će u donošenju odluka pratiti Beograd. "Ključno pitanje današnjih odnosa u regionu se svodi na pitanja na Kosovu. Srbija sa stanovišta svoje državotvorne odgovornosti to stavlja kao glavno pitanje. RS će u tome pratiti stavove Srbije i RS neće dati saglasnost da BiH prizna Kosovo". rekao je. On je rekao da je mišljenja da je "Srbija kroz aktivnosti oko Kosova ne samo teritorijalno rasparčana nego je i ponižena i potcenjena od strane moćne međunarodne zajednice, koja je jedan unilateralni akt priznala kao legitmni akt za otcepljenje i sada želi da se uspostavi kontrola nad celim Kosovom od strane takozvanih kosovskih vlasti". "Ono što treba da se jasno zna jeste da mi, i ja kao predsednik RS, stojimo apsolutno na zaštiti srpskih državnih i srpskiih nacionalnih interesa na Kosovu, šta god to značilo", rekao je Dodik. On je rekao da izražava nezadovoljstvo stavovima koje je iznela kancelarka Merkel tokom balkanske turneje vezano za poziciju Srbije u odnosu na Kosovo, kao i kada je u pitanju njen odnos prema BiH. "Mislimo da to ne doprinosi dodatnom razumevanju i da je na fonu daljeg poniženja Srba i srpske države na ovom pitanju. Mislim da bi bilo racionalno i za očekivati da moćne države uvaže interese Srbije i da se u tom pogledu obezbedi dijalog a ne da se postave dodatni uslovi za ulazak Srbije u EU", rekao je. Jeremić i Dodik razgovarali su i o stanju u BiH, kao i odnosima Srbije i RS, ocenivši da su oni na visokom nivou. Dodik je i ovom prilikom ponovio da Savet ministara BiH ne može biti vlada i da neće učestvovati u bilo kakvim razgovorima o formiranju vlasti u BiH, saveta ministara, ukoliko to budu inicirali i učestvovali u tome stranci.

HRVATSKA PREUZELA ZGRADU AMBASADE BIVŠE SFRJ U BEČU

ZAGREB, 24. avgusta (Tanjug) Hrvatska je preuzela zgradu bivše ambasade SFRJ u Beču, na osnovu sporazuma o sukcesiji, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske. U saopštenju se navodi da zgrada ambasade ima 892 kvadratna metra i da je zaštićena kao spomenik kulture. Sa zgradom je preuzeto i šest umetničkih dela hrvatskih i 13 dela stranih autora, dodaje hrvatsko MSP. Rezolucijom Zajedničkog odbora za sukcesiju iz 2006. godine, raspodeljena su 44 diplomatska objekta među zemljama bivše Jugoslavije. Hrvatsko MSP navodi da bi do kraja ove godine trebalo da preuzmu još četiri nekretnine zgradu ambasade u Lisabonu i rezidencije u Madridu, Oslu i Helsinkiju.

SPORAZUM ZAGREBA I PRIŠTINE O PREVOZU PUTNIKA I ROBE

PRIŠTINA, 24. avgusta (Tanjug) Kosovski i hrvatski ministri infrastrukture Fehmi Mujota i Djuro Popijac potpisali su danas u Prištini sporazum o drumskom prevozu putnika i robe. Sporazum je potpisan u prisustvu kosovskog premijera Hašima Tačija i premijerke Hrvatske Jadranke Kosor, i prvi je sporazum potpisan između Kosova i Hrvatske, saopšteno je iz kosovske vlade. Tim sporazumom se reguliše međunarodni drumski prevoz putnika, teretni saobraćaj i tranzit preko teritorije ugovornih strana. Osnovni cilj sporazuma je unapređenje saradnje u međunarodnom transportu u okviru tržišne ekonomije, slobodno kretanje ljudi i roba, unapređenje razvoja slobodne trgovine i ekonomskih odnosa, kao i uspostavljanje višeg nivoa bezbednosti u drumskom saobraćaju.

SRBIJA GLAVNI SPOLjNOTRGOVINSKI PARTNER CRNE GORE

PODGORICA, 25. avgusta (Tanjug) Srbija je, prema podacima za sedam meseci ove godine, glavni spoljnotrgovinski partner Crne Gore, saopšteno je danas u Podgorici. U Crnu Goru u tom periodu iz Srbije je uvezeno robe u vrednosti od 287,2 miliona evra, dok je crnogorski izvoz u Srbiju iznosio 47,5 miliona evra. Prema podacima Zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena Crne Gore za sedam meseci ove godine iznosila je oko 1,26 milijardi evra ili 15 odsto više u odnosu na isti period lane. Kako se navodi, izvoz je porastao 44 odsto na 247,4 miliona evra, a uvoz 9,7 odsto na oko 1,02 milijarde evra. U strukturi izvoza najviše su zastupljeni obojeni metali sa 111,8 miliona evra i gvožđe i čelik sa 7,8 miliona evra. U strukturi uvoza najviše su zastupljeni prehrambeni proizvodi u iznosu od 196,2 miliona evra. U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Srbija sa 47,5 miliona evra, Mađarska sa 46 miliona i Grčka sa 35,1 milion. Kada je u pitanju uvoz u Crnu Goru ponovo je na prvom mestu Srbija sa 287,2 miliona evra, Grčka sa 83,8 miliona i Bosna i Hercegovina sa 75,4 miliona evra.

KOSOVO I METOHIJA

JEREMIĆ: SB UN DA OSUDI JEDNOSTRANU UPOTREBU SILE NA KIM

BANjALUKA, 25. avgusta (Tanjug) Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić izjavio je da odluka prištinskih vlasti da pošalju specijalne jedinice na sever Kosova mora biti osuđena na predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN. Ukoliko ta odluka ne bude osuđena to će se ponoviti, a mi sebi ne možemo dozvoliti ponavljanje bilo kakve nestabilnosti i narušavanja bezbednosti na bilo kome delu Kosova i Metohije, rekao je u Banjaluci gde se sastao sa predsednikom RS Miloradom Dodikom. Prema njegovim rečima, u Banjaluku je došao kako bi se formulisao zajednički stav da i BiH podrži Srbiju na sednici Saveta bezbednosti u zahtevu da se osudi jednostrana upotreba sile na Kosovu. "Ono što se u julu dogodilo na Kosovu je sasvim sigurno prouzrokovano činjenicom da je neko odlučio da pošalje specijalne jedinice na sever Kosova. Sve što se dogodilo nakon toga je posledica te odluke i ona mora biti osuđena", rekao je Jeremić. "Mi se trudimo da imamo koordinirane poruke, da nastupamo tako da jedni drugima pomažemo u međunarodnim odnosima ", kazao je Jeremić. "Ja odavde idem za Njujork i na toj sednici ćemo razmotriti ono što se dogodilo na Kosovu u julu. Naravno da je važno da se i ovde konsultujemo o tome jer je BiH član SB i mi smo proteklih nedelja izvršili konsultacije sa svim članovima Saveta bezbednosti", rekao je Jeremić. Dodik je ponovio da RS neće dozvoliti organima BiH da priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i da će u donošenju odluka pratiti Beograd. "Ključno pitanje današnjih odnosa u regionu se svodi na pitanja na Kosovu. Srbija sa stanovišta svoje državotvorne odgovornosti to stavlja kao glavno pitanje. RS će u tome pratiti stavove Srbije i RS neće dati saglasnost da BiH prizna Kosovo", rekao je Dodik. On je ocenio da je "Srbija kroz aktivnosti oko Kosova ne samo teritorijalno rasparčana nego je i ponižena i potcenjena od strane moćne međunarodne zajednice, koja je jedan unilateralni akt priznala kao legitmni akt za otcepljenje i sada želi da se uspostavi kontrola nad celim Kosovom od strane takozvanih kosovskih vlasti". "Ono što treba da se jasno zna jeste da mi, i ja kao predsednik RS, stojimo apsolutno na zaštiti srpskih državnih i srpskiih nacionalnih interesa na Kosovu, šta god to značilo", rekao je Dodik.

MIĆUNOVIĆ: SRBIJA DA POKRENE RAZGOVOR O STATUSU SEVERA KOSOVA

BEOGRAD, 25. avgusta (Tanjug) Predsednik Odbora Skupštine Srbije za spoljne poslove Srbije Dragoljub Mićunović izjavio je da Srbija treba da pokrene međunarodni razgovor o statusu severa Kosova. "Mi bi trebalo što pre da iniciramo jedan širi međunarodni razgovor o statusu severnog Kosova, u vezi naravno i sa Rezolucijom 1244, tako da, koliko god je moguće, normalizujemo odnose sa Prištinom kako bismo mogli da sarađujemo i trgujemo i da to ne bude nikakva smetnja našim pregovorima za ulazak u EU", rekao je Mićunović u intervjuu današnjoj "Politici". Moramo da zadržimo svoj uticaj na Kosovu, da stvorimo uslove za status severnog Kosova koji je zadovoljavajući za građane koji tamo žive, ali da istovremeno možemo i da postanemo članovi EU, smatra on. Mićunović u određivanju statusa za sever Kosova vidi i kompromisno rešenje u dijalogu Beograda i Prištine. On je kazao da povlačenje srpskih institucija sa severa Kosova neće biti uslov za dobijanje kandidature, jer je Srbija najvećim delom ispunila uslove koji su bili pred njom za sticanje statusa kandidata. "Pitanje je, međutim, određivanja datuma početka pregovora. I ranije je bilo pod znakom pitanja kad bi se to moglo dogoditi. Očigledno da će to biti povezano sa određivanjem statusa severnog Kosova", dodao je Mićunović. On je rekao da su poruke nemačke kancelarke Angele Merkel za njega iznenađenje, ali ne veliko i da ih ne bi nazvao ultimatumom, jer je ostavljeno još prostora da se o toj stvari razgovara i da misli da Beograd nije stavljen pred izbor EU ili Kosovo. Mićunović je podsetio da su i ranije od nemačkih poslanika i ministra spoljnih poslova stizale naznake da oni smatraju da što pre treba da se reguliše pitanje Kosova, stabilizuje region i reši pitanje severa. "Nisam, međutim, očekivao da će to biti ovde saopšteno i to na dosta direktan način. Ipak, stvari ne treba uzimati tragično. Bitno je da evropska orijentacija Srbije ostaje kao naše i njihovo strateško opredeljenje", istakao je Mićunović. On je dodao da dijalog ostaje nezamenljiva forma dolaženja do pravih rešenja. "To je nešto što smo i želeli i u tome učestvovali i nadam se da će se on nastaviti bez obzira na incidente koji su se u međuvremenu dogodili na administrativnim prelazima", rekao je Mićunović koji smatra da treba hladne glave nastaviti pregovore i pokušati da se o definitivnom statusu severa Kosova i uopšte statusu Kosova raspravlja u okviru EU i UN. On je rekao da su enklave i sever Kosova i Metohiji posebne stvari. "Ono o čemu se govori na Kosovu su visoki oblici autonomije, veze sa Srbijom. Što se tiče enklava, to su problemi lokalne samouprave i naravno prava pojedinih opština koja su data u okviru lokalne samouprave", kazao je Mićunović.

BOGDANOVIĆ: BEZ INSTITUCIJA SRBIJE NA SEVERU NEMA NI SRBA

BEOGRAD, 24.avgusta (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je danas, povodom jučerašnje izjave nemačke kancelarke Angele Merkel, da Vlada Srbije ne može prihvatiti ukidanje legitimnih institucija Srbije na severu Kosova, jer bez njih više ni ne bi bilo Srba u južnoj srpskoj pokrajini. "Vlada Srbije ne može prihvatiti da srpske institucuije budu ukinute", podvukao je Bogdanović u izjavi Tanjugu. Tri zahteva koje je Merkelova iznela u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem su ospste poznata, naglasio je on, dodajući da ti zahtevi nisu ništa novo, posebno zahtev vezan za takozvane paralelne institucije. "To nisu paralelne institucije, već potpuno legitimne, na demokratskim izborima izabrane institucije. Zahvaljujući tim institucijama Srbi su opstali na Kosovu i Metohiji. Te institucije su jako neophodne i za dalji opstanak Srba na Kosovu i Metohiji", objasnio je ministar. Takozvane paralelne institucije, koje su za nas legitimne, ostaće na prostoru Kosova i Metohije, jer su one jedini način da Srbi opstanu na tom prostoru, poručio je Bogdanović. "To su institucije koje jedine pomažu Srbima, u koje oni imaju poverenje. Gde god nisu postojale srpske institucije Srba više nema. Možda je nekom u interesu da se te institucije ugase, da veći deo Srba napusti Kosovo i da bi možda takozvana vlada Kosova lakše ostvarila svoje ciljeve i lakše zaokružila svoju nezavisnost na čitavoj teritoriji", rekao je on. Južno od Ibra Srbi su jako nezadovoljni, jer lokalne samouprave Kosova ne ispunjavaju nijedan njihov vitalni interes, dodao je Bogdanović. Što se tiče zahteva za nastavak dijaloga i uspešnosti razgovora, nema nikakve dileme za nas, pošto smo mi bili ti koji su ih inicirali i tražili da se postigne uspeh u dijalogu, rekao je on. Bogdanović je podsetio da je Beograd bio jako konstruktivan u započetom dijalogu, i da se došlo do nekog rešenja, te izrazio očekivanje da će i sada, početkom septembra, ponovo biti rezultata. Kada je reč o zahtevu da se omogući rad Euleksa na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije, on je ukazao da je svima poznato da su Srbi krajem 2008. prihvatili Euleks na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije, i da je postojala i vrlo uspešna saradnja, bez obzira što više puta nismo bili zadovoljni misijom, i bez obzira na to što se Euleks, ističe Bogdanović, nekada svrstavao na stranu Prištine. Tu saradnju ćemo i dalje nastaviti, bez obzira što nismo zadovoljni njihovim odnosom prema rešavanju problema na Kosovu, dodao je Bogdanović. On je naglasio da će se Srbija i dalje zalagati da uđe u EU, da ispuni sve standarde koje su pred nama, ali ne može kršiti svoj Ustav, svoj zakon. "Hoću da verujem da ćemo dobiti kandidaturu za članstvo u EU, i ne vidim razlog zašto se to ne bi dogodilo", dodao je Bogdanović, ukazujući da je naša zemlja ispunila gotovo sve uslove, a da će i preostale ubrzo ispuniti. "Ovaj treći zahtev koji se tiče ukidanja takozvanih parlalelnih institucija svakako nisam shvatio kao uslov za kandidaturu. To je priča koja traje godinama", istakao je on.

DAČIĆ: OPERACIJA ROSU OPASNO IGRANjE VATROM

BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić je današnju operaciju ROSU ocenio kao veoma opasno igranje vatrom koja može da izazove katastrofane posledice. Dačić je Tanjugu rekao da je neshvatljivo da predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji ne reaguju svakodnevne provokacije prištinskih vlasti usmerene na nasilno zauzimanje severa Kosmeta i ponovnog rasplamsavanja regionalne nestabilnosti. "To je slučaj i sa današnjom operacijom ROSU koja je otpočela noćas, sat vremena posle ponoći (mobilizacija i pokret) s ciljem da se proba brzina invazije na punktove, ali i brzina kojom će reagovati Srbi na severu", naveo je Dačić. On je ocenio a je "to veoma opasno igranje vatrom, koje može da izazove katastrofalne posledice". Zamenik premijera i llider Socijalističke partije Srbije (SPS) je poručio da to što je Srbija posvećena dijalogu i mirnom rešenju u interesu i Srba i Albanaca, neki izgleda tumače kao slabost Srbije. "Niko ne sme da, uz ćutanje međunarodne zajednice, provocira Srbiju jer time ugrožava mir i stabilnost u regionu", kazao je Dačić. Kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redzepi izjavio je ranije danas da su specijane jedinice kosovske policije izvele vežbu u južnom delu Kosovske Mitrovice negirajući da su oni bili upućei na sever radi hapšenja osumnjičenih za nerede u tom delu krajem prošlog meseca. Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović rekao je Tanjugu da poslednjih dana u delu južne Mitrovice, oko rudnika Stari Trg, te u selima naseljenim Albancima u opštini Zubin Potok, primetno pojačano kretanje pripadnika ROSU. Ivanović je kazao da se radi o nameri kosovskih vlasti da opipaju spremnost I reakciju Srba.

BOGDANOVIĆ: AKTIVNOST ROSU ZAOŠTRAVA SITUACIJU NA SEVERU

BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je danas da ponovna aktivnost kosovske specijalne policije Rosu na severu Kosova krši dogovor Beograda i Kfora i zaoštrava situaciju u tom delu južne srpske pokrajine. On je takođe pozvao međunarodnu zajednicu da upozori Prištinu da svoje cilje ne može ostvariti silom. Bogdanović je u izjavi Tanjugu upozorio da smo ponovo suočeni sa jednostranim potezima kosovskih vlasti. "Već imamo jednostrane poteze Prištine. Imamo pokušaj Rosu da ponovno upadne na sever Kosova. Već smo danas reagovali kod svih međunarodnih institucija da spreče nasilne nasrtaje i provokacije prištrinskih vlasti nad Srbima. Ovo što se danas desilo, i ono što se dešavalo proteklih dana samo može da zaoštri situaciju", poručio je on. Bogdanović je ponovio da srpske vlasti ne mogu prihvatiti da takozvana kosovska država zaživi na severu, da kosovski carinici zauzmu prelaze, da se plaća carina i samim tim finansira država Kosovo. On je dalje ocenio da se srpska zajednica još više homogenizuje zbog agresivnog nastupa Prištine i da je još je odlučnija da se brani mirnim putem. "Imao sam i danas sastanak sa predsednicima opština i načelnikom okruga i oni su preneli potpuno jasnu poruku da su Srbi na severu Kosova spremni da ostanu i da mirnim putem brane svoje legitimne interese. Spremni su da svojim telima brane svoja prava", kazao je ministar. "Mi dole nemamo policiju i vojsku, niti oružje da možemo da ratujemo i zato ukazujemo međunarodnoj zajednici da ne možemo da trpimo takve pritiske Prištine", dodao je. Prema rečima Bogdanovića, one zemlje koje su priznale Kosovo i koje podržavaju jednostrane akte Prištine moraju da shvate da treba mirnim putem, razgovorima da rešavamno sve probleme, a ne jednostranim potezima i ne silom", naglasio je. "Zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova žele da zaokruže tu nezavisnost, očigledno ne vodeći računa o interesima srpske zajednice", rekao je, on ukazujući da se niko se ne oglašava kada se Srbima krše ljudska prava, kada se ubijaju, kada se pale crkve, a pomaže se Prištini da ostvari nelegitimne ciljeve i jednostrane korake oko zauzimanja severa Kosova. "Apelujemo na taj deo međunarodne zajednice da upozori Prištinu da ne može silom i oružjem ostavrivati svoje ciljeve", naglasio je. Bogdanović ističe da Srbi na Kosovu i država Srbija ne žele više da ratuju, ne žele da ičija krv bude prolivena, ali da je očigledno da je nekome stalo, pre svega Prištini i zemljama koje je podržavaju da ponovo bude sukoba, da se optuži Srbija za izazivanje nemira i stvori slika da su Srbi kriminalci. "Na severu Kosova nema niti više, niti manje kriminala nego južno od Ibra", naveo je, ističući da je nedopustivo da se cela srpska zajednica tretira na taj način.

MINISTARSTVO TRAŽI ZAŠTITU SRBA JUŽNO OD IBRA

BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) Ministarstvo za Kosovo i Metohiju upozorilo je danas međunarodnu misiju i snage u pokrajini na nasilje albanskih ekstremista i zatražilo da zaštite Srbe južno od Ibra i osiguraju njihovu ličnu bezbednost, kao i bezbednost njihove imovine. Ministarstvo je upozorilo da je "pljačka devet kuća Srba povratnika u selu Babljak kod Uroševca poslednji u nizu incidenata i napada na Srbe južno od Ibra, koji su se dogodili u proteklih mesec dana". Istovremeno je podsetilo da su "u poslednjih nekoliko meseci, meta napada albanskih ekstremista povratnička mesta sa očiglednim ciljem da se obeshrabre Srbi koji su se vratili ili oni koji tek nameravaju da se vrate i da se tako u potpunosti zaustavi povratak prognanih u Pokrajinu". Ministarstvo za KiM je ukazalo da je više puta skretalo pažnju Euleksu i Kforu "sa kakvim problemima i pritiscima se suočavaju povratnici, ali do sada niko od odgovornih ništa nije preduzeo da se njihov položaj poboljša, da im se obezbedi sigurnost i normalan život". Ministaratvo je zato apelovalo na Euleks, ali i na Kfor "da ozbiljno shvate napade na Srbe južno od Ibra i da predzumu sve da ih zaštite, jer očito prištinske vlasti ili neće, ili su nesposobne da osiguraju bezbednost srpskoj zajednici."

KOSOVO OČEKUJE PODRŠKU HRVATSKE ZA NOVA PRIZNAVANjA

PRIŠTINA, 24. avgusta (Tanjug) Hrvatska premijerka Jadranka Kosor ponovila je danas na sastanku s predsednikom kosovskog parlamenta Jakupom Krasnićijem da je prijateljstvo Hrvata i Albanaca tradicionalno, a on je naveo da očekuje podršku Hrvatske za nova priznavanja Kosova. "U teškim vremenima, imamo ljude koji uvek podržavaju jedni druge", rekla je Kosorova i čestitala Krasnićiju na "uspešnom radu parlamenta I stvaranju stabilnih demokratskih institucija". Govoreći o položaju hrvatske manjine na Kosovu, Kosorova je zahvalila na spremnosti koju kosovske institucije pokazuju po ovom pitanju. "Na taj nacin dokazujete da imate sigurno mesto za sve građane bez razlike, odnosno sa jednakim pravima za sve", rekla je hrvatska premijerka i istakla da podstiče parlamente Kosova i Hrvatske za dublju saradnju . Krasnići je je rekao da očekuje stalnu podršku Hrvatske kroz medunarodne diplomatske aktivnosti za nova priznavanja Kosova, za poštovanje relevantnih medunarodnih organizacija, regionalnu saradnju i integraciju u Evropsku uniju. Kosorova je, nakon susreta sa Krasnićijem, obišla preostale Hrvate u mestu Janjevo kod Lipljana i potom odletela avionom za Hrvatsku, čime je završila posetu Kosovu.

KOSOR: HRVATSKA I KOSOVO STARI PRIJATELjI

PRIŠTINA, 24. avgusta (Tanjug) Hrvatska premijerka Jadranka Kosor izjavila je da ta zemlja podržava teritorijalni integritet Kosova I da su Hrvatska i Kosovo "stari prijatelji". Kosor je na skupu privrednika iz Hrvatske i sa Kosova u Prištini kazala da Hrvatska podržava izjave nemačke kancelarke Angele Merkel date juče u Beogradu u znak podrške teritorijalnog integriteta Kosova. "Podržvamo teritorijalni integritet Kosova i negovanje jednakih prava za svakog pojedinca, građanina ili zajednicu", rekla je Kosorova obraćajući se kosovskom premijeru Tačiju nakon njihovog susreta u Prištini. Kosorova je kazala da su hrvatski narod i Kosovo "stari prijatelji", te da je to "prijateljstvo obnovljeno tokom poslednjeg rata protiv režima Slobodana Miloševića". "Kosovo u Hrvatskoj može da pronađe najboljeg prijatelja u istočnoj Evropi i u tome možete računati u budućnosti ", kazala je Korosova. U poseti Kosovu pored Kosorove je i grupa hrvatskih privrednika koji sagledavaju mogućnosti investiranja na Kosovu. Oni sa kosovskim privrednicima imaju organizovan ekonomski forum gde će razmatrati mogućnosti saradnje, naročito nakon što je kosovska vlada uvela recipročne mere zabrane uvoza robe iz Srbije. Kosorova će se sastati se i sa komandantom Kfora Erhardom Bilerom i sa dvadesetak pripadnika hrvatske vojske u sastavu Kfora na Kosovu. Obići će i preostale Hrvate u mestu Janjevo pored Lipljana.

BILER: REDOVNA VEŽBA POLICIJE NA SEVERU KOSOVA

PRIŠTINA, 24. avgusta (Tanjug) Komandant Kfora Erhard Biler izjavio je danas da su specijalne snage kosovske policije imale vežbu u južnom delu Mitrovice i da nisu imale u planu da izvrše neku akciju na severu Kosova. Biler je na konferenciji za novinare u Prištini nakon susreta sa premijerkom Hrvatske Jadrankom Kosor rekao da se radilo o vežbi pripadnika specijalnih jednica, kojih je danas bilo i u drugim delovima Kosova. "Prema izveštaju, policijske vežbe se održavaju u nekoliko regiona Kosova, uključujući i region Mitrovice", naveo je Biler i dodao da se ove vežbe ne odnose na sprovođenje bilo kakvog plana ili bilo kakve konkretne akcije. "Redovne vežbe operacija specijalne policijske jedinice obavljaju se prema policijskim procedurama u određeno vreme ", rekao je Biler. On je takođe istakao da je Kfor spreman da pomogne kosovskoj policiji i Euleksu da uhapsi odgovorne za ubistvo policajca Envera Zumberija kod Zubinog Potoka i one koji su zapalili adminsitrativni punkt kod Jarinja.

IVANOV: KOSOVO JE DISTRIBUTIVNI CENTAR ZA ŠVERC HEROINA

BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) Direktor Federalne službe Ruske Federacije za kontrolu prometa droga Viktor Ivanov rekao je danas da je pokrenuo inicijativu za suzbijanje šverca droge preko Kosova u kojoj bi trebalo da učestvuje pet zemalja uključujući Rusiju i Srbiju. Ivanov je na konferenciji za novinare u ruskoj ambasadi u Beogradu ocenio da je bilateralni sporazum koji potpisao sa potpredsednikom vlade Ivicom Dačićem o zajedničkoj borbi protiv narkomafije dobra osnova za operativnu saradnju. Ivanov, koji danas završava trodnevni boravak u Beogradu, kazao je da je potpisivanjem sporazuma ispunjen osnovni cilj njegove posete, kao i da se on tokom prethodnih dana sastao i konsultovao sa srpskim ministrima unutrašnjih poslova, odbrane i spoljnih poslova. Ruski zvaničnik je naveo da se sastao i sa patrijarhom SPC Irinejom. On je zatim istakao da je sa srpskim zvaničnicima razgovarao o balkanskoj maršruti za šverc droge iz Avganistana u Evropu koja ima svoj distributivni centar na Kosovu gde se droga prepakuje i odakle se transportuje dalje. "Kilogram heroina na Kosovu košta oko 10.000 evra, dok cena iste količine te droge u zapadnoj Evropi iznosi oko 150.000 evra", kazao je i dodao da su ovi podaci poznati policijama u Evropi koje su zbog toga veoma zabrinute. "Kao što znamo, problem Kosova ima izvestan politički kontekst i taj problem je stvoren nakon ratnih dejstava na Balkanu. Policijske snage Srbije sprečene su da deluju u Pokrajini, a određene posmatračke institucije nisu efikasne i zbog toga taj problem i dalje postoji", ocenio je. On je naglasio da Rusija ima apsolutno određen stav prema Kosovu koji je isti kao i stav Srbije, a to je nepriznavanje jedostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Ivanov je rekao da je Rusija pokrenula inicijativu za suzbijanje trgovine drogama na Kosovu predlažući stvaranje takozvane balkanske antinarkotičke petorke koja bi uključivala Rusiju, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju. On je takođe rekao da se Rusija zalaže za pokretanje akcija kojima bi se sprečila proizvodnja heroina u Avganistanu i da bi NATO mandat u toj zemlji trebalo da uključi obavezu i odgovornost Severnoatlantske alijanse da se bori protiv narko biznisa.

SRBIJA

AMBASADA U TRIPOLIJU NEMA INFORMACIJE O HAPŠENjU SRBA

TRIPOLI, 25. avgusta (Tanjug) Ambasada Srbije u Libiji za sada nema informacije o navodnom hapšenju petorice Srba u blizini prestonice. "Ovde je rat, čuje se pucnjava, nema struje, mrak je... Nemamo informacije o tome da su zarobljeni srpski državljani", rekao je službenik ambasade u Tripoliju. Frans pres je sinoć prenela izjavu libijskog pobunjenika Ahmeda Mehdija, koji tvrdi da su pobunjeničke snage, u pokušaju da obezbede put koji vodi od prestonice do međunarodnog aerodroma, zarobile i petoricu Srba. On je rekao i da novinari ne mogu videti zarobljenike dok "istraga ne bude završena" i dodao da pobunjenici proveravaju sa kompanijom za koju su muškarci rekli da rade da li su oni njeni radnici ili možda " progadafijevi snajperisti". Međunarodni aerodrom u Tripoliju nalazi se tridesetak kilometara južno od centra prestonice.

DEJANOVIĆ: POSETA KINI IMPULS DALjOJ SARADNjI

BEOGRAD, 25. avgusta (Tanjug) Predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović izjavila je danas da će petodnevna poseta delegacije republičkog parlamenta Kini biti dodatni impuls u odnosima Srbije i Kine. "Ta uzvratna poseta će biti impuls dalje u odnosima Srbije i Kine, a kome parlamenti dveju zemalja daju vrlo značajan doprinos", rekla je Djukić Dejanović uoči posete Kini. Prema njenim rečima, centralna tema razgovora predstavnika dva parlamenta biće predlog o formiranju memoranduma o saradnji skupštinskih tela u pogledu zakonodavnih aktivnosti, ali i pospešivanju ekonomskih odnosa dve zemlje. Djukić Dejanović je podsetila da su prvi koraci u ekonomskoj saradnji već napravljeni, posebno kada je u pitanju Termoelektrana "Kostolac", rekonstrukcija hidroelektrana, kao i mostogradnja, dodajući da se ta saradnja odvija pre svega u ekonomskoj i stručnoj pomoći Kine Srbiji. Sa delegacijom Skupštine Srbije u posetu Kini, u kojoj će boraviti do 31. avgusta, krenuće i privredna delegacija. Poseta se realizuje na poziv predsednika Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vua Banguoa. Dejanović će tom prilikom razgovarati sa stalnim članom Politbiroa CK KP Kine i sekretarom Komisije za disciplinu i nadzor He Guoćiangom, kao i sa potpredsednikom Kine Si Djinpingom i predsednikom Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vuom Banguoom.Predsednica Skupštine će posetiti i univerzitet u Šangaju, kao i Institut za neuroistraživanja. Planirani su sastanci privrednika iz Srbije sa predstavnicima privrede Čongćinga, kao i sa rukovodstvom Kineske razvojne banke Filijala Čongćing, koja je od strane centrale Kineske razvojne banke delegirana za saradnju sa Jugoistočnom Evropom, a u sistemu KRB jedina je nadležna za saradnju sa Srbijom i njenim korporacijama. Članovi privredne delegacije sastaće se i sa predstavnicima Privredne komore Kine i Komorom grada Šangaja. U delegaciji su poslanici i savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić, kao i predstavnici Elektroprivrede Srbije, Agrobanke i nekoliko firmi, navodi se u saopštenju.

DjELIĆ I DEJVIDSON O OBEŠTEĆENjU ŽRTAVA HOLOKAUSTA

BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Djelić razgovarao je danas sa specijalnim izaslanikom za Holokaust Ministarstva spoljnih poslova SAD Daglasom Dejvidsonom (Douglas Davidson) o obeštećenju žrtava Holokausta. Djelić je sa Dejvidsonom razgovarao o Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, a u vezi sa imovinom žrtava Holokausta, saopšteno je iz Djelićevog kabineta. Kako je navedeno, pruilikom susreta razmatrana je mogućnost izgradnje memorijalnog muzeja Holokausta na lokaciji Starog sajmišta na Novom Beogradu. Istaknuta je saradnja sa memorijalnim muzejom Holokausta u Vašingtonu, kao i potreba da se dođe do zajednički prihvatljivog rešenja za razmenu arhivske građe koja pokriva vreme Holokausta.

ŠUTANOVAC I IVANOV O BORBI PROTIV KRIJUMČARENjA NARKOTIKA

BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) Ministar odbrane Dragan Šutanovac i direktor Federalne službe Ruske Federacije za kontrolu prometa narkotika Vladimir Ivanov razgovarali su danas o saradnji dve države u borbi protiv krijumčarenja narkotika, i naglasili potrebu zajedničkog angažovanja policije, ali i vojske, u presecanju ruta krijumčara. Šutanovac i Ivanov su razgovarali "o značaju koji takva saradnja ima i u borbi protiv organizovanog kriminala i globalnog terorizma, koji su u velikoj meri finansirani upravo iz sredstava stečenih prodajom droge", objavljeno je na internet stranici Ministarstva odbrane Srbije. Na sastanku je posebno naglašena potreba nalaženja načina da se u cilju presecanja ruta krijumčarima zajednički angažuju i potencijali policije, ali i vojske. Sagovornici su razmenili mišljenja o izazovima i opasnostima koje krijumčarenje narkotika ima na bezbednost država i građana, posebno u regionu zapadnog Balkana. Oni su konstatovali da na te izazove ne može samostalno odgovoriti ni jedna država sama bez šire regionalne i globalne saradnje, navodi resorno srpsko ministarstvo. Ivanov, koji boravi u višednevnoj poseti Srbiji, pre dva dana je sa zamenikom premijera i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem potpisao sporazum o saradnji u borbi protiv opojnih droga i psihotropnih supstanci.

AMBASADA SRBIJE ZASAD BEZ INFORMACIJA DA SU UHAPŠENI SRBI

BEOGRAD, 25. avgusta (Tanjug) Ambasada Srbije u Libiji za sada ne raspolaže bilo kakvim informacijama da su u blizini Tripolija uhapšena petorica Srba, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. "Od kada je ta informacija objavljena i mi se raspitujemo i pokušavamo da saznamo o čemu se radi", navode u ministarstvu. Agencija Frans pres je sinoć prenela izjavu libijskog pobunjenika Ahmeda Mehdija, koji tvrdi da su pobunjeničke snage, u pokušaju da obezbede put koji vodi od prestonice do međunarodnog aerodroma, zarobile i petoricu Srba. On je rekao i da novinari ne mogu videti zarobljenike dok "istraga ne bude završena" i dodao da pobunjenici proveravaju sa kompanijom za koju su muškarci rekli da rade da li su oni njeni radnici ili možda " progadafijevi snajperisti". Međunarodni aerodrom u Tripoliju nalazi se tridesetak kilometara južno od centra prestonice.

SRBIJA - EU

LIHT: O PORUKAMA MERKELOVE SE MORA OZBILjNO RAZGOVARATI

BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) Predsednica Političkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije Sonja Liht izjavila je da poruke nemačke kancelarke Angele Merkel prilikom posete Beogradu predstavljaju "spisak želja", od kojih se nekima može izaći u susret, a o nekima se mora ozbiljno razgovarati. Liht je istakla da posle posete Merkelove Beogradu veruje da je status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i dalje siguran za Srbiju, i navela da će to pre svega zavisiti od izveštaja Evropske komisije, koji se očekuje u oktobru, ali i od same Srbije, koja je do sada uradila mnogo na tom putu. "Jučerašnje poruke Merkelove su spisak želja od kojih se nekim može ići u susret, a o nekim se mora ozbiljno razgovarati", kazala je Liht, dodajući da Srbija očigledno ima vrlo ozbiljan problem oko ukidanja paralelnih institucija, o čemu je govorila Merkel. Liht je, na Televizji B92, istakla da je vrlo važno da Srbija postavi pitanje garancija za Srbe, ne samo na severu, već uopšte na teritoriji Kosova i Metohije. Ona je rekla da ne veruje da je državni vrh Srbije bio iznenađen "spiskom želja" Merkelove, ali da je moguće da su malo bili zatečeni "tvrdoćom" sa kojom je nastupila kancelarka. "Moramo nastaviti komunikaciju, mnogo intezivniju komunikaciju sa Nemačkom i drugim članicama EU. To je uslov da oni razumeju naša stanovišta", ukazala je Liht. Ona je dodala da su evropski političari opterećeni mnogobrojnim problemima u EU i da žele da probleme na Balkanu koliko je moguće pre stave "ad akta", istovremeno obećavajući evropsku perspektivu ovom delu Evrope.

DEŽER: SVEOBUHVATNO I PRAVIČNO REŠENjE ZA VRAĆANjE IMOVINE

BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer smatra da je vreme da se u Srbiji pitanje vraćanja oduzete imovine na odgovarajući način sagleda i pronađe sveobuhvatno i pravično rešenje. Dežer je, u autorskom tekstu u sutrašnjoj "Politici", poručio da se od Srbije očekuje da reguliše imovinska prava na dosledan način, kao i da usvajanje i sprovođenje nekih propisa ne ugrozi usvajanje i sprovođenje zakona o povraćaju imovine. Konkretno, usvajanje zakona o javnoj svojini, koji bi trebalo da omogući prenos imovine sa državnog nivoa na lokalne vlasti, ni na koji način ne bi smelo da ugrozi usvajanje ili kasniju primenu zakona o restituciji. "Toplo preporučujemo da se svi pravni akti u vezi sa imovinom obuhvate jednim sveobuhvatnim paketom zakona", naveo je Dežer. Zakoni se moraju oslanjati ina odgovarajuću institucionalnu strukturu, sa jasnim nadležnostima i procedurama. Potencijalni proces restitucije moraju sprovesti nadležni organi nesmetano i na pravičan način, kako bi se, između ostalog, izbegla situacija da taj proces postane izvor zloupotreba i korupcije. S tim u vezi biće važno obratiti pažnju i na ulogu pravosuđa da bi se obezbedilo pravilno sprovođenje zakona. Restitucija, prema njegovom mišljenju, ne sme da ugrožava državni budzet i makroekonomsku stabilnost, da dovede do finansijskog kolapsa zemlje ili stvori neizdrživ teret za buduće generacije. Evropska unija pozdravlja objavljivanje nacrta zakona o denacionalizaciji i ohrabruje vladu da pristupi otvorenoji konstruktivnoj javnoj raspravi sa svim zainteresovanim stranama. Njihov glas mora da se čuje, i njihovi stavovi se moraju uzeti u obzir. Naravno, svaka odluka o tako složenom pitanju mora biti zasnovana na pouzdanim podacima i odgovarajućoj analizi efekata. Vraćanje oduzete imovine istaknuto je kao jedan od prioriteta demokratskih snaga koje su došle na vlast 2000. godine u Srbiji. Od tada je prošlo više od deset godina: vreme je da se to pitanje na odgovarajući način sagleda, odnosno pronađe sveobuhvatno i pravično rešenje, istakao je Dežer. Dežer je naveo da Unija nema model restitucije imovine koji bi predložila ili nametnula, pošto restitucija nije formalna obaveza predviđena aki komuniterom (korpusom EU zakona). Međutim, restituciju je potrebno posmatrati u širem kontekstu imovinskih prava, koji zadire i u političke i u ekonomske kriterijume kojih je zemlja koja teži članstvu u Evropskoj uniji dužna da se pridržava. Sa aspekta političkih uslova, EU smatra imovinska prava delom socioekonomskih prava. Rešavanje pitanja restitucije imovine važno je za poštovanje vladavine prava. Svaka zemlja u svom pravnom sistemu mora da stvori uslove za rešavanje konfliktnih potraživanja u vezi sa imovinskimpravima. U suprotnom, nema pravne sigurnosti. Sa aspekta ekonomskih kriterijuma, pravna sigurnost vlasništva nad imovinom od ključnog je značaja za održivi razvoj tržišne ekonomije, istakao je Dežer. On je naglasio da će domaći privrednici i strani investitori želeti da posluju u Srbiji samo ako bude postojao čvrst zakonski okvir i ako se budu strogo poštovali principi pravne države. "Konačno, pravna neizvesnost oko imovinskih prava može da bude prepreka slobodnom protoku kapitala ili nesmetanoj implementaciji agrarne politike i jedno i drugo je deo akcija i svih budućih pregovora o pristupanju", naveo je Dežer i dodao da je iz svih tih razloga potpuno logično i prirodno što je Evropska komisija pre nekoliko godina počela da u svojim godišnjim izveštajima prati poštovanje imovinskih prava u vezi sa pitanjem restitucije imovine. Prilikom usvajanja prvog Evropskog partnerstva u Savetu ministara EU 2004. godine, jedan od kratkoročnih prioriteta bila je restitucija imovine. "Od tada mi preporučujemo Srbiji da usvoji i sprovede odgovarajuće zakone o restituciji", podsetio je on. Navodeći šta je do sada urađeno, Dežer je naveo da je Zakon o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama donet i sproveden, a zakonitost njegovih odredabaje nedavno je potvrdio Ustavni sud. Treba pomenuti i Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2005, na osnovu kojeg je podnet veliki broj prijava. Međutim, posle tog zakona ništa nije urađeno, kazao je on. U međuvremenu je došlo do privatizacija koje bi faktički mogle da prejudiciraju buduće odluke o povraćaju imovine. Tu je i Zakon o planiranju i izgradnji koji je predvideo mogućnost sticanja vlasničkih prava nad zemljištem koje je prethodno bilo u vlasništvu države i koje je, u nekim slučajevima, bilo nacionalizovano. Svi ti zakoni bavili su se nekim aspektima problema i ponekad ga još više zakomplikovali, ali još nema "krovnog" zakona čiji je nacrt skoro dovršen koji bi ušao u srž problema, naveo je Dežer. On je podsetio da je, prilikom predaje upitnika krajem novembra, komesar za proširenje EU Štefan File pozvao srpske vlasti da učine jasnijim zakonski okvir u vezi sa imovinskim pravima, jer je to jedno od ključnih pitanja koje se mora rešiti u procesu dobijanja mišljenja. File je to ponovio u govoru pred poslanicima u srpskom parlamentu u martu 2011, kada je istakao da postoji "urgentna potreba da se uspostavi pravna jasnoća i izvesnost u pogledu imovinskih prava". On je izrazio "nadu da će ti procesi biti bez odlaganja pokrenuti". Zbog toga smo pozdravili potez vlade da u svoj akcioni plan usvojen prošlog decembra uvrsti i usvajanje zakona o povraćaju imovine, naveo je Dežer i ponovio da, iako EU poziva na pronalaženje rešenja o tom pitanju, ona ne predlaže konkretan model. To je jednostavno tako zato što postoje različiti modeli u našim zemljama članicama, pošto su i situacije raznorodne. Kada su postkomunističke zemlje srednje i istočne Evrope odlučile da izvrše restituciju, u tom procesu su se javila dva glavna modela: restitucija in rem (restitucija u naturi) i direktna, uglavnom finansijska kompenzacija. Većina zemalja centralne Evrope odlučila se za kombinaciju ta dva principa, a prema nacrtu zakona,koji je nedavno objavljen, i Srbija se odlučila za takvo rešenje. "Potpuno smo svesni složenosti procesa povraćaja imovine i njegovih izazova, ali se nadamo da će, s finalizacijom nacrta zakona i nakon javne diskusije koja će uslediti, biti preduzeti završni koraci u usvajanju samog zakona. Srbija konačno mora da reši to pitanje i na taj način uspešno preskoči još jednu prepreku u procesu evropskih integracija", istakao je Dežer.

SRBIJA - EKONOMIJA

MMF INSISTIRA DA SE SRBIJA PRIDRŽAVA DOGOVORENE POLITIKE

BEOGRAD, 25. avgusta (Tanjug) Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nastavlja danas dvonedeljne razgovore s predstavnicima Vlade Srbije o novom aranžmanu iz predostrožnosti i posle trodnevnih sastanaka postalo je jasno da će Srbiji biti odobren novi aranžman samo ukoliko se bude striktno pridržavala dogovorene monetarne i fiskalne politike. Novi aranžman s MMFom iz predostrožnosti za Srbiju je u ovom momentu posebno važan, zbog realne pretnje da bi novi talas svetske ekonomske krize mogao da se prelije na našu zemlju, istakli su učesnici jučerašnjeg Tanjugovog okruglog stola "Da li je Srbija spremna za drugi udar svetske ekonomske krize". Od Fonda se očekuje da ima nadzornu i kontrolnu funkciju, a saradnja sa tom međunarodnom finansijskom institucijim znak je za strane poverioce i investitore da su njihova ulaganja u Srbiji sigurna, ocena je analitičara i predstavnika vlade. Tokom dvonedeljnih razgovora biće reči i o merama ekonomske politike radi prevazilaženja spoljnih rizika i ublažavanja eventualnih posledica krize. U okviru strukturnih reformi razgovaraće se o javnim preduzećima i reformama u zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime. Posle zvaničnih susreta i razgovora s premijerom Mirkom Cvetkovićem, potpredsednikom vlade Jovanom Krkobabićem i ministrom rada i socijalne politike Rasimom Ljajićem, najavljeno je da će, nakon razgovora MMFa s predstavnicima Ministarstva finansija o rebalansu budzeta koji je planiran u septembru, biti utvrđeni i okviri budzeta za 2012. godinu. Predstavnici MMFa i premijer Cvetkovićem saglasili su se da je i u narednom periodu neophodno striktno poštovanje fiskalnih pravila u Srbiji, sprovođenje ušteda na svim nivoima vlasti, kao i nastavak sprovođenja reformi u cilju unapređenja investicione klime.

BUGARIN: SRBIJA TRPI VELIKU ŠTETU ZBOG EMBARGA PRIŠTINE

BEOGRAD, 24. avgusta (Tanjug) Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je danas da će zbog embarga Prištine na plasman srpske robe naša zemlja imati štetu od 250 miliona dolara do kraja godine, a indirektna šteta je što će srpska roba biti zamenjena proizvodima iz zemalja u okruženju. Bugarin je u izjavi novinarima, posle Tanjugovog Okruglog stola o novom talasu svetske ekonomske krize, istakao da se zemlje iz okruženja sada takmiče za udeo u tržištu na području južne srpske pokrajine, "i to rade i hrvatski privrednici i Grci i Bugari i Rumuni, svi oni koji žele da se infiltriraju u tržišnu nišu Kosova i Metohije". Na pitanje šta Srbija tim povodom može da preduzme, on je istakao da je potrebno intenzivirati pregovore i što pre postići odgovarajuće rešenje koje bi omogućilo neometan promet robe i ljudstva dvosmerno iz Srbije na područje KIM i iz KIM u ostatak Srbije. Bugarin je ukazao da je problem potrebno rešiti "kvalitetnim političkim dijalogom i naći rešenja koja će biti zadovoljavajuća", a u privrednom smislu "od izuzetnog značaja je da se kompromisno rešenje nađe, jer u protivnom ćemo imati vrlo visoku štetu i trpeti teške posledice".