TADIĆ I MERKELOVA U PALATI SRBIJA

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Predsednik Tadić i nemačka kancelarka Angela Merkel sastali su se danas oko 10 sati u Palati Srbija, na početku prve zvanične posete kancelarke Beogradu. Merkelovu su nešto ranije uz najviše državne počasti pred Palatom dočekali predsednik Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Božidar Djelić, ministri spoljnih poslova Vuk Jeremić i odbrane Dragan Šutanovac, uz počasni stroj Garde Vojske Srbije i intoniranje himni dveju zemalja. Po završetku sastanka u četiri oka sa predsednikom Srbije, biće održan i sastanak dve državne delegacije, a potom će se Tadić i Merkel oko 11. 30 obratiti novinarima. Kancelarka Merkel će, kako se očekuje, sa srpskim državnim vrhom razgovarati o međunarodnim, bilateralnim i privrednim temama, približavanju Srbije EU i razvoju situacije u regionu, posebno na Kosovu. Za praćenje susreta predsednika Tadića i kancelarke Merkel akreditovano je 185 novinara iz Srbije, Nemačke i regiona. Merkelova, koju je sinoć na aerodromu "Nikola Tesla" dočekao premijer Mirko Cvetković, jutros se susrela sa Ružicom Djindić i stipendistima Fonda "Dr Zoran Djinđić". Pored razgovora s predsednikom Tadićem, Merkelova će imati i zvaničan susret sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem. Sastanku će prisustvovati i zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potpredsednik vlade Božidar Djelić, ministri spoljnih poslova Vuk Jeremić, odbrane Dragan Šutanovac i ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić. Nemačka kancelarka u Beograd je sinoć stigla nakon jednodnevne posete Zagrebu, gde se sastala s predsednikom Ivom Josipovićem i premijerkom Jadrankom Kosor i izjavila da sve zemlje zapadnog Balkana mogu da postanu članice Evropske unije ako ispune preduslove, a kao uslov za Srbiju navela je normalizaciju odnosa sa Kosovom.

TADIĆ: REŠENjE ZA KIM MORA ČUVATI DIGNITET SVIH

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Predsednik Boris Tadić izjavio je danas da je svestan da Srbija ne može postati članica EU sa nerešenim pitanjem Kosova i Metohije, i izrazio spremnost vlasti u Beogradu da u saradnji sa EU pronađu rešenje koje će čuvati dignitet svih naroda. "Mi se i danas u regionu suočavamo sa vrlo komplikovanim pitanjima, jedno od njih je Kosovo i Metohija, i Srbija nema iluziju da u EU može da unese konflikt, jer EU ima dovoljno svojih konflikata, i Srbija želi da reši konflikte na prostoru Zapadnog Balkana", rekao je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. On je poručio da Srbija ne traži veštački put ka članstvu, već jednake standarde kao i za drtuge zemlje. Prema njegovim rečima, Srbija nema iluziju da bi u EU mogla da unese novi konflikt, ali i da bi bilo pogrešno staviti je pred ultimativni izbor EU ili Kosovo. "Mislim da je politika 'EU ili Kosovo' pogrešna i ultimativna politika, nije u skladu sa ervopskim vrednostima i treba je izbeći. Treba naći elastično, kreativno rešenje u datim okolnostima, koje ne sprečava normalan zivot ljudi, ne ugrozava dignitet ni albanskog ni srpskog naroda, omogućava evropski put i ne proizvodi nove opasnosti za susedne zemlje", rekao je Tadić. On je uveren da se mogu naci resenja koja su odrziva, da je moguće "debalkanizovati" Balkan, da je moguc pristup bez konflikata i da bi to bio doprinos i Balkanu i Uniji. "Takođe, imam i sopstvena uverenja i nikad necu podrzati ni jedno političko resenje za koje znam da ce proizvoditi nove konflikte i ratove. Ne postoje političke okolnosti u kojima bih prhvatio takva resenja", rekao je predsednik Srbije. On je objasnio da je politika koju vodi politika pomirenja. "Srbija ne priznaje Kosovo i traga za kompromisnim resenjem", poručio je Tadić. "Mi želimo sa nemackim sagovornicima i prijateljima da pronađemo praktican put kojim čuvamo dignitet svih naroda", kazao je, i dodao da je uveren da će kancelarka Merkel, kao i do sada, imati razumevanje za neophodnost rešavanje problema na takav način. Prema Tadićevim rečima, svako rešenje mora da uzme u obzir stabilnost celokupne Jugoistočne Evrope i Srbija se upravo zato protivi političkim presedanima koji proizvode opasan domino efekat. "Mi vodeći Srbiju mislimo ne samo o srpskom narodu, nego i o svim narodima na prostoru Jugoistočne Evrope", kazao je Tadić, i objasnio da regionalnu saradnju, izvinjenja srpskih državnika susedima i saradnju sa Haškim tribunalom treba posmatrati upravo u kontekstu takve politike. Kako je istakao, sa druge strane Priština ima potpuno suprotnu strategiju koja je sadržana u nastojanjima da se unilateralnim akcijama menja situacija na terenu i uspostavlja nova politička realnost. "Očekujemo od EU jasan stav upućen albanskom rukovodstvu u Prištini, jer za nas je neprihvatljivo da se nagrađuje onaj ko poseže za unilateralnim aktima nasilja, da se nagrađuje novom realnošću na terenu", rekao je. Tadić je još jednom poručio da Srbija želi da problem rešava isključivo dijalogom i mirnim sredstvima, i da zato nema potrebe da iko Beograd tera da ponovo uđe u razgovore sa Prištinom. "Imamo međutim vlastita uverenja od kojih ne odustajemo i ne možemo da podržimo rešenje koje će proizvoditi nove koflikte i ratove u budućnosti i ne postoje okolnosti pod kojima bih prihvatio takva rešenja", kazao je Tadić. "Srbija želi rešenje, ne želi da zamrzne konflikt, želi da se omogući normalan život Srbima i Albancima, ali čuva vlastiti dignitet i integritet kao što bi to činila i bilo koja druga evropska država", objasnio je Tadić. Kada je reč o procesu evrointegracija, Srbija, kako je istakao, želi da bude tretirana ko i sve ostale zemlje koje su želele da postanu članice EU, i da, s obzirom na napredak koji je učinila na reformskom polju, očekuje da ove godine osim statusa kandidata za članstvo u EU dobije i datum početka pregovora. "Mi smo u duboke reforme ušli i pre nego što smo dobili status kandidata, a neke države su završavale pregovore o članstvu reformama koje smo mi započeli i pre nego što smo uopšte dobili status kandidata", podsetio je Tadić. Kako je objasnio, dobijanje datuma početka pregovora o članstvu Srbije u EU bio bi podsticaj drugim državama regiona da intenzivnije sprovode reforme, a u samoj Srbiji bi označio tačku nakon koje više nije moguće praviti reviziju evropskog puta. "Smatram da EU nikada neće biti kompletirana kao politički, mirovni i ekonomski projekat ako ne bude integrisala Zapadni Balkan", rekao je Tadić. Predsednik Tadić i nemačka kancelarka razgovarali su i o ekonomskim temama, o čemu će detaljnije biti reči na sastanku Merkelove i premijera Mirka Cvetkovića. Tadić je rekao da je zadovoljan i zahvalan zbog prisustva nemačkih kompanija u Srbiji i izrazio uverenje da će ekonomska saradnja Srbije i Nemačke u budućnosti biti još intenzivnija.

MERKEL: BUDUĆNOST SRBIJE U EU

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je u Beogradu, nakon razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, da zvanični Berlin budućnost Srbije vidi u EU, ali i da očekuje napredak u dijalogu Beograda i Prištine. Kancelarka je, na zajedničkoj pres konferenciji s Tadićem, rekla da je za Srbiju sledeći korak na putu ka članstvu u EU dobijanje statusa kandidata, a za to je potrebno postići napredak u dijalogu Beograda i Prištine. "Potrebno je postići napredak u dijalogu, da Euleks dobije mogućnost da deluje na prostoru celog Kosova, kao i da se ide ka smanjenju paralelnih struktura", poručila je Merkelova dodajući da je potrebno pragmatično delovanje. Merkelova je istakla da je nezamislivo da se završe pregovori sa Srbijom o prijemu u članstvo EU, a da se potom kaže da postoji problem oko Kosova. "Mi vidimo budućnost Srbije u EU, i učinićemo sve da Srbija taj put uspešno savlada na osnovama evropskih principa", podvukla je ona. Nemačka želi da Srbija postane članica EU i veruje da je Srbiji mesto u Evropi, kazala je Merkelova i izrazila priznanje i zahvalnost vlastima u Srbiji na iskazanoj hrabrosti na tom putu. Ona je istakla da su EU potrebne zemlje zapadnog Balkana, jer nema mirnog suživota ukoliko sve zemlje regiona ne budu članice Unije. Hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadzića, kako je dodala, bilo je važan korak, a EU je sa svoje strane pokazala koliko joj je stalo do približavanja Srbije Uniji viznom liberalizacijom. Merkelova je istakla da se nalazimo u odlučujućoj fazi, kada je na redu pitanje statusa kandidata, što je sledeći cilj na putu približavanja EU. Ona je objasnila da ovo pitanje zavisi od tri tačke, a to su reforme, Kopenhaški kriterijumi, koji predviđaju regulisanje odnosa sa susedima, pri čemu je Srbija dosta toga uradila, i potreban je napredak u međusobnim odnosima Beograda i Prištine. U vezi sa Kosovom, Merkelova je rekla da zna da se problemi ne mogu rešiti preko noći, ali je uverena da se pitanja, kao što je trgovina, mogu rešiti. Ona je podvukla da se Nemačka protivi jednostranim koracima, i da zbog toga želi da se nastavi dijalog, i da on donosi rezultate, čime bi se umanjila opasnost jednostranih koraka. Leto je, prema njenim rečima, donelo događaje koje je međunarodna zajednica želela da su prošlost. Nemačka je priznala Kosovo, a Srbija to nije, i postoje razlike u stavovima dve zemlje, priznala je ona. Merkelova je dodala da je potrebno da Nemačka i Srbija češće razgovaraju, i da se ne dozvoli da izbori ometaju napredak na tom putu, te da je optimista da je moguće rešiti probleme na zapadnom Balkanu. "Evropa je rešenje. Kada budete članica EU, i deo Šengena, onda više nema granica, nema pasoša. Ne treba zaboraviti šta se dobija prihvatanjem kopenhaških principa", poručila je šefica nemačke vlade. Odnosi dve zemlje su dobri, dodala je ona ukazujući da 300. 000 Srba, koji su stalno nastanjeni u Nemačkoj, predstavljaju jednu vrstu mosta između dve zemlje. Srbija je, kako je podsetila, bila težište prošlog sajma knjiga u Lajpcigu, tako da Nemačka i Srbija nemaju samo ekonomske i političke odnose, već i kulturne.

DjELIĆ: REĆI ĆEMO MERKELOVOJ DA NISMO SPREMNI NA UCENE

BEOGRAD, 22. avgust (Tanjug) Nemačkoj kancelarki Angeli Merkel u Beogradu će biti poručeno da je Srbija spremna da uloži maksimum u dijalogu sa Prištinom, ali da očekuje da i druga strana pokaže razumevanje, izjavio je danas potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Djelić. "Bilo bi štetno ne samo za Beograd, već i za Prištinu i Evropu da dijalog u ovom važnom trenutku za našu zemlju postane poligon za neracionalne zahteve Prištine koja bi na taj način pokušala da učeni Srbiju. Mi na te ucene nismo spremni", naglasio je. On je dodao da će jedna od poruka biti i da Srbija očekuje od Evrope iste aršine koje ima i prema drugima. "Veoma je bitno da prikažemo šta smo sve uradili. Da pokažemo da ne očekujemo privilegije, ali i da istovremeno očekujemo da Evropa primeni iste aršine prema Srbiji, odnosno da se ne izmišljaju novi uslovi", podvukao je. Djelić je rekao da je glavna poruka koju Markelova donosi u Beograd da kriza u samoj Evropskoj uniji ne sme da bude izgovor da se proširenje zaustavi kad je reč o Zapadnom Balkanu. Iako će proces proširenja biti usporen, dodao je Djelić, važno je da sam prinčip postoji. On je naveo i da će Srbija učiniti sve da pokaže da "Nemačka ima interes u tome da Srbija ove godine dobije statrus kandidata, ali i da otpočne proces pregovora o članstvu u EU". "Datum pregovora nam treba da bi dao strateški pravac našoj zemlji i da bismo svim investitorima, pa i nemačkim, pokazali da naša zemlja ide u jednom prepoznatljivom pravcu, odnosno da su prilike stabilizovane, što je šansa za nova radnba mesta", rekao je. On je dodao da je Nemačka najveći trgovinski partner Srbije, kada se izuzmu energenti, a među prva tri je u iznosu investicija. "Ali potencijal za širenje ekonomske saradnje ostaje ogroman", zaključio je.

DAČIĆ: POSTA MERKELOVE ZA NASTAVAK EVROPSKOG PUTA SRBIJE

BEOGRAD, 22. avgusta (Tanjug) Potpredsednik vlade Srbije Ivica Dačić rekao je da očekuje da će poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu proteći u znaku pozitivnih tonova između Srbije i Nemačke i da će omogućiti nastavak evropskog puta naše zemlje. "Nadamo se da ćemo naći odgovarajuće formulacije i varijante koje će omogućiti nastavak našeg evropskog puta, ali i očuvanje i zaštitu naših nacionalnih i državnih interesa", rekao je posle susreta sa direktorom Federalne službe Ruske Federacije za kontrolu prometa narkotika Vladimirom Ivanovom. Dačić je ocenio, odgovarajući na novinarsko pitanje hoće li biti pritska Merkelove na Srbiju zbog Kosova, da je u našoj javnosti "stvorena slika koja ne odgovara realnoj situaciji i onome o čemu će se sutra razgovarati". "Nemačka je dosad podržavala evropski put Srbije. Ne očekujem da će Angela Merkel reći nešto novo na tu temu, niti će nešto novo reći naši funkcioneri koji budu sa njom razgovarali", ocenio je Dačić. Potpredsednik srpske vlade istakao je da Nemačka ima interes, kao i Srbija da se razvijaju međusobni odnosi. "Nemačka je jedan od naših velikih spoljnopolitičkih partnera" rekao je Dačić i podsetio da je "Nemačka dala ključni doprinos za viznu liberalizaciju i nije ultimativno i oštro reagovala na pojavu takozvanih lažnih azilanata, kao što jesu neke druge zemlje".

MERKEL: SVE ZEMLjE MORAJU ISPUNITI USLOVE ZA EU

ZAGREB, 22. avgusta (Tanjug) Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas u Zagrebu da sve zemlje zapadnog Balkana mogu da postanu članice Evropske unije ako ispune preduslove, a kao uslov za Srbiju navela je normalizaciju odnosa sa Kosovom. "Primer Hrvatske je primer da svaka zemlja u ovom regionu može da uspe da postane članica Evropske unije. Mi to želimo. Ali zato se moraju ispuniti preduslovi. I naravno da je jedan od preduslova za članstvo u EU, konkretno Srbije, Kosovo. Da se odnosi među tim državama i uslovi života normalizuju", rekla je Merkelova posle sastanka s premijerkom Jadrankom Kosor. "Ne možemo mi u Evropskoj uniji imati državu gde kada jedan dođe za sto drugi se diže i odlazi. To je nemoguće", dodala je nemačka kancelarka. Merkelova je kazala da je "Nemačka duboko uverena da zapadni Balkan dugoročno gledano može održati miroljubiv život samo uz evropsku perspektivu" i ponovila da sve zemlje moraju ispuniti uslove na putu ka EU. "Nemate bonusa, nemate nikakvih popusta kod pristupa EU, svi uslovi moraju biti ispunjeni", rekla je nemačka kancelarka i dodala da Evropa kasnije, "nakon tog teškog puta ne može reći ne, mi ćemo svoje ispuniti".

TADIĆ: ULTIMATIVNI IZBOR KOSOVO ILI EU POGREŠAN

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da Srbija nema iluziju da bi u EU mogla da unese novi konflikt, ali i da bi bilo pogrešno staviti je pred ultimativni izbor EU ili Kosovo. "Mislim da je politika 'EU ili Kosovo' pogrešna i ultimativna politika, nije u skladu sa ervopskim vrednostima i treba je izbeći. Treba naći elastično, kreativno rešenje u datim okolnostima, koje ne sprečava normalan zivot ljudi, ne ugrozava dignitet ni albanskog ni srpskog naroda, omogućava evropski put i ne proizvodi nove opasnosti za susedne zemlje", rekao je Tadić. On je uveren da se mogu naci resenja koja su odrziva, da je moguće "debalkanizovati" Balkan, da je moguc pristup bez konflikata i da bi to bio doprinos i Balkanu i Uniji. "Takođe, imam i sopstvena uverenja i nikad necu podrzati ni jedno političko resenje za koje znam da ce proizvoditi nove konflikte i ratove. Ne postoje političke okolnosti u kojima bih prhvatio takva resenja", rekao je predsednik Srbije. On je objasnio da je politika koju vodi politika pomirenja. "Srbija ne priznaje kosovo i traga za kompromisnim resenjem", poručio je Tadić.

MERKEL: BEZ JEDNOSTRANIH POTEZA

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da se Nemačka protivi jednostranim potezima u rešavanju kosovskog problema. Ona je, na pitanje da prokomentariše najavu Prištine da bi i pre nastavka dijaloga sa Beogradom mogla da preduzme određene korake na severu Kosova, odgovorila da treba sprečiti jednostrane korake. "Zato Nemačka želi da se dijalog nastavi tako da rezultati proističu iz tih razgovora, i da se time umanji opasnost od jednostranih koraka", rekla je Merkel na zajedničkoj pres konferenciji sa predsednikom Tadićem.

TADIĆ: PRISTINA BI DA UNILATERALNIM AKCIJAMA MENjA SITUACIJU

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je očigledna strategija Prištine da se unilateralnim akcijama menja situacija na terenu. "Zato je usledila akcija Rosu na severu Kosova", naveo je Tadić na zajedničkoj konferenciji za štampu s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. On je podsetio na akte nasilja 2004. godine koji su izmenili etničku strukturu na Kosovu. "Srbi više ne žive tamo gde su živeli pre pogroma", rekao je predsednik Srbije. On je ukazao da je izjava koja je juče došla iz Prištine da su spremni na nove akcije "deo te strategije". "Očekujemo jasan stav EU. Neprihvatljivo je za nas da se nagrađuje onaj koji sprovodi nasilje", poručio je Tadić. On je istakao da Srbija želi da nastavi dijalog i da se samo kroz dijalog može da postići dugoročno i održivo rešenje. "Srbija želi rešenje, ne želi da zamrzne koflikt. Želi slobodan promet roba i usluga. Ali čuva svoj integritet i ima svoj ustav i pravna načela", naglasio je predsednik Tadić.

MERKEL: MESTO SRBIJE JE U EVROPI

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem da Nemačka želi da Srbija postane članica EU. ."Verujemo da je mesto Srbije u Evropi. Priznajemo i zahvaljujemo na hrabrosti pokazanoj na tom putu", rekla je Merkelova na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Tadićem. "Mi vidimo budućnost Srbije u EU, i učinićemo sve da Srbija taj put uspešno savlada na osnovama evropskih principa", poručila je Merkelova. Merkelova je ukazala da je, što se tiče Kosova i Metohije, potreban napredak u međusobnim odnosima Beograda i Prištine. "Znam da se problemi ne mogu rešiti preko noći, ali verujem da je probleme, kao u vezi sa trgovinom, moguće rešiti", navela je ona.

TADIĆ: U RESAVANjU KONFLIKATA UZETI U OBZIR STABILNOST REGION

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Srbija smatra da svako rešenje vezano za pojedinačne konflikte na prostoru Jugoistočne Evrope mora da uzme u obzir stabilnost celokupnog regiona, i zato se protivi presedanima, rekao je predsednik Tadić posle sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. "Mi se i danas suočavamo sa vrlo komplikovanim pitanjima, jedno od njih je KiM. Srbija nema iluziju da može da unese konflikt u EU i Srbija želi da reši konfklikte na prostoru zapadnog Balkana", rekao je Tadić.

CVETKOVIĆ I MERKEL: IZUZETNO PARTNERSTVO SRBIJE I NEMAČKE

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Predsednik Vlade Cvetković i nemačka kancelarka Angela Merkel konstatovali su danas da su Nemačka i Srbija izuzetno važni politički i ekonomski partneri. Premijer Cvetković je upoznao nemačku kancelarku sa reformskim zakonima donetim u okviru procesa pridruživanja Srbije EU, makroekonomskom situacijom kao i reformama koje je Vlada Srbije do sada sprovela u cilju poboljšanja investicionog ambijenta. "Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i jedan od najznačajnijih investitora. Nemačke kompanije već godinama uspešno posluju u Srbiji i one su najbolja preporuka budućim ulagačima", rekao je na sastanku. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, istakla da je upoznata sa pozitivnim iskustvima nemačkih investitora u Srbiji, i konstatovala da postoje veliki potencijali za dalji razvoj saradnje pre svega u oblasti infrastrukture i energetike, posebno obnovljivih izvora energije. Kancelarka Merkel je dodala i da Srbija treba da posveti posebnu pažnju razvoju malih i srednjih preduzeća. Na sastanku je istaknuto da će Nemačka preko svoje Razvojne banke KFW nastaviti da pruža podršku projektu formiranja Razvojne banke Srbije.

SUSRET S MERKELOVOM POČAST ZORANU

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Nemačka kancelarka Angela Merkel sastala se jutros u Beogradu sa predsednicom UO Fonda Dr Zoran Djinđić, Ružicom Djinđić, i stipendistima Fonda, a Djinđić je posle susreta rekla da je to doživela kao počast onome što Fond radi i počast Zoranu Djinđiću, koji je najzaslužniji za promovisanje evropske budućnosti Srbije. Ona je novinarima prenela da je Merkelova nju i stipendiste Fonda upoznala sa prednostima evropske budućnosti Srbije, istakavši da je to budućnost koja podrazumeva države bez granica. Djinđić je takođe činjenicu da je sastanak sa Fondom Merkelovoj bio prvi u nizu koje danas ima u Beogradu doživela kao izraz poštovanja prema njenom suprugu, čiji je san bila moderna evropska i građanska Srbija. Sastanku su prisustvovali i stipendisti Fonda koji su rekli da ih je nemačka kancelarka posavetovala kako da doprinesu što bržem napredovanju Srbije ka Evropskoj uniji. "Bez obzira što je na tako viskoj poziciji i što je veoma važna u današnjoj politici, mi smo sa gospođom Merkel mogli da razgovaramo na istom nivou, na jedan veoma opušten način", rekla je Tanjugu stipendista Biljana Slavković. Najviše se naravno može postići kroz pravo obrazovanje i kroz praksu i rad sa inostranim firmama, posebno nemačkim, rekla je Slavkovih. Njen kolega Nemanja Jelačić rekao je Tanjugu i da ih je nemačka kancelarka savetovala i na koji način mogu da ohrabre domaće političare na evropskom putu i da kako je dodao, diktiraju prave teme. "Merkelova je na mene ostavila utisak pravog lidera, i mislim da je jako lepo što je došla da nam prenese ove poruke", rekao je Jelačić. Susretu u hotelu "Hajat" prisustvovao je i ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas. Nemačka kancelarka je sinoć doputovala u zvaničnu posetu Beogradu.

SRBIJA

SRBIJA I RUSIJA ZAJEDNO PROTIV NARKOMAFIJE

BEOGRAD, 22. avgusta (Tanjug) Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor Federalne službe Ruske Federacje za kontrolu prometa narkotika Vladimir Ivanov potpisali su danas u Beogradu sporazum o saradnji u borbi protiv opojnih droga i psihotropnih supstanci. Dačić je ocenio da se Srbija potpisivanjem sporazuma još više uključila u globalnu borbu protiv trgovine narkoticima, a Ivanov je rekao da prema podacima eksperata Kosovo predstavlja logističku bazu za distribuciju droge u Evropu. "Trgovina narkoticima je globalni fenomen i nijedna zemlja na svetu, uključujući i one najveće, ne može sama da rešava ove probleme ukoliko oko toga ne postoji konsenzus i ukoliko u to nisu uključene policijske i bezbednosne službe drugih zemalja", rekao je Dačić nakon potpisivanja sporazuma. On je istakao da se Srbija nalazi na takozvanoj balkanskoj maršruti heroina koja polazi iz Avganistana i nastavlja se u zapadnoj Evropi, kao i da taj ilegalni protok ne može biti suzbijen bez međunarodne saradnje policija i službi. Dačić je podsetio da je srpska policija bila veoma efikasna i u sprečavanju šverca kokaina iz Južne Amerike i da su velike količine ove droge zaplenjene širom sveta na osnovu informacija iz Srbije. Vladimir Ivanov naglasio je da se u Avganistanu proizvodi oko 80 odsto svetske produkcije heroina, koji se dalje transportuje balkanskom i severnom rutom. "Potpisivanje sporazuma je važan korak ka presecanju balkanske rute i nadam se da će uskoro uslediti i operativna saradnja", rekao je Ivanov. On je ukazao da je, "prema podacima eksperata Europola, Kosovo logistička baza za distribuciju droge u Evropu".

BOGDANOVIĆ: KFOR MORA DA SAČUVA MIR NA SEVERU KOSOVA

BEOGRAD, 23. avgusta (Tanjug) Kfor mora da sačuva mir na severu Kosova, izjavio je ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, ističući da Srbi ozbiljno shvataju poruke vlasti iz Prištine o mogućim akcijama za "uspostavljanje reda i zakona na severu". "Moramo ozbiljno shvatiti retoriku koja dolazi iz Prištine. Barem mi koji živimo na Kosovu. Naše iskustvo nas uči da moramo bitri obazrivi, da moramo pratiti situaciju", rekao je Bogdanović u intervjuu "Politici". Potpredsednik kosovske vlade Hajredin Kući izjavio je ranije da na severu Kosova može da usledi "akcija uspostavljanja reda i zakona i pre 15. septembra", kada ističe usmeni dogovor Kfora s Prištinom i Beogradom o rešavanju krize u tom delu Kosova. "To je možda izjava za domaću javnost, ali mi vrlo ozbiljno shvatamo takve poruke vlasti iz Priština", rekao je Bogdanović i naglasio da su u pregovorima sa Kforom zbog toga i tražene garancije međunarodne zajednice da u takvim eventualnim slučajevima reaguje Kfor. Ističući da veruje da do toga neće doći, Bogdanović je rekao da Beograd "sigurno ne bi reagovao silom, jer svima je poznato da mi ovde nemamo ni vojsku ni policiju". "Upravo iz tog razloga tražimo poštovanje rezolucije 1244, da Kfor koji je u obavezi da zaštiti sve građane KIM, predupredi bilo kakve jednostrane poteze, reaguje i sačuva mir i stabilnost, ne samo na severu KIM, nego i južno", rekao je Bogdanović. Bogdanović je kazao da Srbija neće dozvoliti da kosovska država zaživi na severu Kosova. "Nećemo dozvoliti da kosovski carinici budu na administrativnim prelazima, a nemamo ništa protiv toga da se kontroliše, da se plaća PDV... ali sigurno to neće ići u budzet Prištine i da je i mi koji ne priznajemo državu Kosovo na taj način finansiramo", rekao je on. Na pitanje da li se pribojava da bi takozvana "Albanska nacinalna armija", kako je zapretila, mogla da se aktivira na severu, Bogdanović je rekao da sa velikom zabrinutošću Srbi prate izjave koje dolaze od te terorističke organizacije. "Mene iskustvo uči, a i sve ovde za ovih 12 godina, da su se sve te pretnje ostvarivale ili delimično ostvarivale. Tako da sada sa velikom zabrinutošću pratimo izjave koje dolaze od te terorističke organizacije. I zbog toga smo odmah i reagovali kod Kfora, da mora da preduzme određene aktivnosti da zaštiti sve Srbe na KIM", rekao je Bogdanović.

DjELIĆ: ISPRAVLjANjE ISTORIJSKIH NEPRAVDI

NOVI SAD, 22. avgusta (Tanjug) Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić ponovio je večeras u Novom Sadu da ispravljanje istorijskih nepravdi predstavlja jedan od najvažnijih ciljeva Zakona o restituciji, koji bi trebalo da bude usvojen u Skupštini Srbije sredinom idućeg meseca. Djelić je poručio kolonistima da nemaju čega da se plaše, jer niko neće dirati njihove kuće i imanja, tražeći da se iz njih isele. Prema njegovim rečima, Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju je izuzetno važan pravni akt, u čijoj izradi se, pored preuzimanja iskustava drugih zemalja, vodilo rečuna o tri principa. "Prvi princip je da se ispravi istorijska nepravda koja je učinjena oduzimanjem imovine posle Drugog svetskog rata, drugi da se tim činom ne prave nove nepravde tako što bi se oduzela legalno stečena privatna imovina nekom drugom, a treće načelo da se sve to uradi u skladu s imovinskofinansijskim mogućnostima Srbije", rekao je Djelić u izjavi novinarima uoči javne tribune o restituciji, održanoj u Skupštini grada Novog Sada. Vicepremijer je ukazao da su se tokom javne rasprave čuli veoma dobri predlozi i inicijative koje će biti unete u završni tekst. "Opšta je podrška modelu da se vrati imovina u naturi svuda gde je to moguće. To znači svuda gde ona postoji i u državnoj je svojini, a nijenužna za odvijanje funkcija države. Tamo gde to nije moguće realno i pravično rešenje je obeštećenje u iznosu od ukupno 200 milijardi dinara ili dve milijarde evra, što predstavlja šest odsto bruto domaćeg proizvoda naše zemlje", kazao je Djelić. To obeštećenje bi se uradilo, kako je rekao, u formi obveznica, s tim da je predviđena akontacija u vrednosti od 10 odsto oduzete imovine do maksimuma od 10.000 evra po nasledniku. "To je model koji je inspirisan iskustvima više zemalja, a na žalost Srbija je jedna od poslednjih koja ide ka ovom zakonu. Svi su nam rekli da moramo usvojiti zakon koji je jasan, koncizan i može se direktno primeniti", rekao je on. "Jer, jedan od elemenata pravda je i da se posle toliko decenija čekanja taj proceš restitucije ne razvuče 2030 godina, već da u ogromnom broju slučajeva bude rešen u naredne tri godine", istakao je Djelić. Odgovarajući na pitanje šta da rade oni kojima je imovina nacionalizovana, a o tome nemaju pisane tragove, Djelić je ponovio da kod jednog legalnog postupka, kakav je i restitucija, moraju da postoje i legalni akti. "Postupak nacionalizacije je regulisan sa 39 zakona i mora da postoje pisani tragovi pojedinačnih postupaka, jer bez njih nema novih rešenja", ukazao je Djelić. U slučajevima gde je imovina konfiskovana ljudima koji su bili proglašeni narodnim neprijateljima, potrebna je, naglasio je Djelić, da se najpre sprovede postupak refabilitacije. " Vlada Srbije podržava rehabilitaciju svih onih koji su iz ideoloških razloga bili proglašeni narodnim neprijateljima, ali ima i onih koji su bili fašisti, koji su naneli ogromno zlo našoj zemlji i za njih ni u jednoj zemlji nije bilo rehabilitacije", rekao je Djelić. U tom kontekstu, on je istakao da je imovina Nemaca, odnosno folksdojčera, regulisana sporazumom TitoBrant, a u svim onim slučajevima gde je međunarodnim aktom regulisano pitanje restitucije za sve građane te zemlje ona se neće primeniti. "Istovremeno nema razloga da mi u Srbiji dajemo veća prava nekome ako njegova zemlja ne daje ista prava našim građanima. U međunarodnoj politici, naime, postoji i načelo reciprociteta", dodao je potprednik Vlade Srbije. Djelić je istakao da nacrt tog zakona ne predviđa supstituciju, mogućnost da se slična oduzeta nekretnina nadomesti nekom drugom, jer bi to bilo pravno suviše komplikovano i dugotrajno, a iskustva drugih govore da to nije dalo željene rezultate.